У ком периоду је био врхунац cарадње Cрба и Хрвата у 19.вијеку? Резултат тога био је и оcнивање једне организације.
Можда cу мало тежа питања ал нема везе, да научимо понешто.
Око 1848. а организација Илирски покрет ?
Отприлике тачно. Врхунац cарадње је био 1851-60 тј. за вријеме владе апcолутизма Алекcандера Баха, кад cу cе Cрби и Хрвати ујединили у борби против германизације и централизације. Оcновано је тајно друштво Хрватcко-илирcки cрпcки генерални cкуп 1859. али већ 1860. укидањем Војводине долази до cукоба Cрба и Хрвата око Cрема. Наравно cве добро иcпланирано од cтране Беча. Поcле тога долази и Анте Cтарчевић и неcтаје cвака могућноcт cарадње.
Иначе, занимљиво је да cу Cрби дуго трпили тежак репреcивни Бахов режим и оcтали паcивни cамо из једног разлога, јер им је он допуcтио да кориcте ћирилицу.
Ајд' док Романија не настави са триптихом ,једно лаганини .
У време кад је Византија преживљавала тешку кризу због освајачких крсташких похода на Цариград 1204. године,Србија као држава избија у први план.Стварањем сопствене државне и црквене организације под Стефаном Немањом и Савом Немањићем,Србима је омогућен успон националне књижевности и уметности.У датим околностима стварају се три стила/школе ликовне уметности у оквиру којих су грађени и осликавани споменици највиших уметничких квалитета.Да не буде забуне ,не јављају се у исто време већ једна за другом у размаку од скоро два века. Које су то три школе или стила ?
Да пробам, пошто нико неће: византијски или српско-византијски, романски и готски.
Ово је напамет, а ти дај одговор.
(08-12-2017, 05:11 PM)Бенито Пише: [ -> ]Да пробам, пошто нико неће: византијски или српско-византијски, романски и готски.
Ово је напамет, а ти дај одговор.
Једини си покушао поручниче и дао један од три тачна одговора.
Да кренемо редом, прво долази
Рашки стил или школа ,свеједно, затим тај који си навео Косовско-Македонски или Српско -Византијски,исправно је и једно и друго а онда долази и најаутентичнији стил/школа а то је Моравски или Моравска.
За овај готски стил ниси омашио много јер је Рашка школа скоро па копија тога уз неке мале измене.
За нас је свакако најзначанија
Моравска школа јер је то наше предренесансно доба а једини смо у свету који су то имали. Неки од значајнијих архитектонских споменика рађених у том стилу су манастири Раваница,Љубостиња,Каленић и Манасија.
Терај даље поручниче.
(08-12-2017, 08:36 PM)ЈВуО-КГ Пише: [ -> ] (08-12-2017, 05:11 PM)Бенито Пише: [ -> ]Да пробам, пошто нико неће: византијски или српско-византијски, романски и готски.
Ово је напамет, а ти дај одговор.
Једини си покушао поручниче и дао један од три тачна одговора.
Да кренемо редом, прво долази Рашки стил или школа ,свеједно, затим тај који си навео Косовско-Македонски или Српско -Византијски,исправно је и једно и друго а онда долази и најаутентичнији стил/школа а то је Моравски или Моравска.
За овај готски стил ниси омашио много јер је Рашка школа скоро па копија тога уз неке мале измене.
За нас је свакако најзначанија Моравска школа јер је то наше предренесансно доба а једини смо у свету који су то имали. Неки од значајнијих архитектонских споменика рађених у том стилу су манастири Раваница,Љубостиња,Каленић и Манасија.
Терај даље поручниче.
Мислим да се ово учи у петом основне ако не и у четвртом из природе и друштва.
Тек сад кад си дао одговор видео сам да знам. Осрамотили смо се сви скупа.
Па, зато што смо навикли на тешка питања, па у сваком видимо неко трик- питање.
Ајде, док не дође Романија, једно ад-хок:
Често причамо о Арчибалду Рајсу, али он није јединствен.
Пре Првог светског рата, у Београду су живела двојица добрих пријатеља: један је био чистокрвни Немац, а други " нечистокрвни" Србин.
Албанију је са војском прешао Немац, а Србин је остао у Београду.
Ко су ова двојица људи?
Вероватно он и Г. Геземан.
Тако је, Герхард Геземан и Бора Станковић.
Ајде Еро.
Ајде једно не тако тешко.
Већ сам постављао питање о краљици Марији Карађорђевић па ајде још једно.
Познати владика је краљицу Марију, по духовним и личним особинама, упоредио са две српске владарке из средњег века.
Ко су оне?
Ево и једна занимљивост у вези ње. Након посете Ужицу, краљица се упутила ка Опленцу возећи сопствени аутомобил.
Да ли неко зна је ли и краљ Александар био возач? Чисто онако информативно питам.
Јесте био возач. Додуше не толико чувен као његов брат.
А и жена.
Владика је, вероватно, поменуо две најпознатије: Јелену Анжујску и Симониду.
(08-12-2017, 10:07 PM)Бенито Пише: [ -> ]Јесте био возач. Додуше не толико чувен као његов брат. А и жена.
Владика је, вероватно, поменуо две најпознатије: Јелену Анжујску и Симониду.
Близу си, ајде даље. Краљица Марија возачку је вероватно донела из родне Румуније.
"U Kraljici Mariji narod je našao ono za čim je žudeo:
idealnu vladarku, dobru suprugu, požrtvovanu majku,
vrednu domaćicu, dostojanstvenu Kraljicu. Srpski narod
blagodaran je Bogu što je kraljevski dom uzor čednosti,
sloge, vernosti i ljubavi. Gledajući svoju Kraljicu narod je
oživeo u sebi uspomenu na Jelenu Anžujsku i na knjeginju
Milicu Ljubostinjsku."