22-03-2018, 01:03 AM
Обично су само имена уклесана на неком породичном гробу или једноставно само на месту где је гроб претка. Не знам за случај празног гроба. Са Сремског фронта су неки успели да донесу тела, а из Босанске Голготе ,чини ми се, баш нико. Мада су неки покушали, али тек седамдесетих, али је то било превише компликовано.
У праву си да 90-их таквих обичаја није било.
Али, и овај обичај из Другог светског рата је трансформација обичаја из Првог светског рата или ратова за ослобођење из 19 века. Тада су погинулим ратницима подизани споменици или спомени, како се каже у мом крају, чешће на раскрсницама , него на гробљима. Посебно за неожењене младиће , а симболика је била да дух покојника не залута при повратку кући. Али, не сећам се да је неко причао да су се носиле та " свадбена обележја", осим можда понеког, попут остављене јабуке или пешкира. Ко разуме ту симболику, разумеће. Тим споменима на раскрсницама , Бранко В. Радичевић посветио је своју збирку песама " Плава линија живота", пошто су фарбани том плавом бојом, што се лепо види у филму " Марш на Дрину". И данас волонтери који се баве обновом тих споменика фарбају поново у плаво. Најлепши и најрепрезентативнији примерак сам видео на улазу у Народни музеј у Чачку. Тај је израдио чувени градитељ таквих споменика и каменорезац Чикириз, прадеда овог што се одвојио од СПО-а и основао ПОКС. Те спомене на раскрсницама, Бранко В. Радичевић је крстио именом Крајпуташи, како их већина и данас зна.
У праву си да 90-их таквих обичаја није било.
Али, и овај обичај из Другог светског рата је трансформација обичаја из Првог светског рата или ратова за ослобођење из 19 века. Тада су погинулим ратницима подизани споменици или спомени, како се каже у мом крају, чешће на раскрсницама , него на гробљима. Посебно за неожењене младиће , а симболика је била да дух покојника не залута при повратку кући. Али, не сећам се да је неко причао да су се носиле та " свадбена обележја", осим можда понеког, попут остављене јабуке или пешкира. Ко разуме ту симболику, разумеће. Тим споменима на раскрсницама , Бранко В. Радичевић посветио је своју збирку песама " Плава линија живота", пошто су фарбани том плавом бојом, што се лепо види у филму " Марш на Дрину". И данас волонтери који се баве обновом тих споменика фарбају поново у плаво. Најлепши и најрепрезентативнији примерак сам видео на улазу у Народни музеј у Чачку. Тај је израдио чувени градитељ таквих споменика и каменорезац Чикириз, прадеда овог што се одвојио од СПО-а и основао ПОКС. Те спомене на раскрсницама, Бранко В. Радичевић је крстио именом Крајпуташи, како их већина и данас зна.