William James Millar Mackenzie
Тај је био у Београд као Консул још у Окт 1940
Знао за пуч унапаред
Кад је Heather Williams га испитивала у интевју
(линк за тај интевју сам ставио на СОЕ, био је на сајт империјалне ратни музај.......на жалост, његов интевју и интевју Арчија Џак су повукли).
Williams га питала што си радио у 1941 кад је веч почео рат, његова спотани одговор био је да је помагао ТИТО. Изненађена она интевенише и каже мислите на Михаиловић. Знадејући да ТИТО још није био на цени. И тако је поновио да Михаиловић. Он је рекао да исто искуцао оруже преко Грчке у та времена!
Он је исти тај ко је одвио Краљ Петар од својих Војни и Политички саветника, заједно су ишли у скотској у природи и планине.
Знадеш да енглези стално шаљу магле и дисинфомације после толико године. У књизи
MI6: The History of the Secret Intelligence Service 1909-1949
Keith Jeffery
Стана 559
https://books.google.co.uk/books?id=_bZZ...ia&f=false
Он каже да је радио у Берлину у Загреба пре него је био послат да ради у Барија и Југословенској секцији.
Within six months, Bowlby, by now himself installed at Naples, reported that Millar (along with Ashford-Russell) had "produced excellent results" and “merited several bouquets from our local customers”.
За шест месеци, Бовлби, који је до сада поставио у Напуљу, пријавио је да је Миллар (заједно са Асхфорд-Русселл) "произвео одличне резултате" и "заслужио неколико букета од наших домаћих купаца".
In SIS, which seriously began to target yugoslavia only after the Italian surrender, differences remained about whom to support among the resistance. For some, old anti-Bolshevik habits died hard. In April 1944, following a visit to Bari, Bowlby worried that Millar and his staff were “far too Tito-conscious”. He complained that “pictures of Tito cover the walls” of Millar’s office and he asked London to send out large photographs of King George VI and Queen Elisabeth, “to be hung in some prominent place” in the office. This, he felt, “should have the desired effect of intimating to 35,600 (MILLAR) that there are limits to local partisanship”.
У СИС-у, која је озбиљно почела да се бави југославијом тек након предаје Италије, остала су разлике око тога ко ће подржати међу отпори. За неке, старе навике анти-бољшевика су умрле. У априлу 1944. године, након посете Барију, Бовлби је забринут због тога што је Миллар и његово особље били "превише Тито-свјесни". Жалио се да "слике Тита покривају зидове" Милларове канцеларије и затражио од Лондона да пошаље велике фотографије краља Џорџа ВИ и краљице Елизабете, "да се на неком истакнутом месту виси" у канцеларији. То је, сматрао је, "требао имати жељени ефекат упућивања на 35.600 (МИЛЛАР) да постоје границе локалног партизанства".
Кад сам му чуво интевју, он ми је одма био сумљив, зашто сам осећао да је намерно био НЕСЕТЉИВ. А разлог за томе је што је био члан и радио за СИС, садашни МИ6......(исто као бејли).
После сазнање ова део његовог живот.
Ја бих порућио да чешлате енглеске ТИТО сарадње пре рата и у свим почетнимским фазама!