Дође и на мене ред, ево једно занимљиво.
На квизу је било поменуто Мирослављево Јеванђеље и улога Љубе Стојановића у изради нових, фотолитографских, издања Јеванђеља. Одушевљен изгледом новог издања Љуба Стојановић писао је своме сараднику: ,, Драги Перо, Јеванђеље се ради, и то како ја боље пожелети не могу... На смањеним странама остаје црвена боја у иницијалима али је он то сад удесио да врло лепо изгледа: ни налик ономе као у пробама које си видео. А о великим, којих до сада има 4, не треба ни да говорим. (Име познатог научника) кад је видео пипа руком да види да ово није залепљено на хартију или је заиста штампано...”
Који познати политичар се у то време налазио у Бечу и, исто као и Љуба, био одушевљен изгледом новог издања Јеванђеља?
(25-09-2018, 11:04 PM)Бенито Пише: [ -> ]Ј. Ј. Пижон.
Није он, али један од иницијала је погођен. Пробај опет, познати научник.
Знао сам, али си ме збунио са овим " познати политичар"
(25-09-2018, 09:35 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Усташки листови из емиграције, после Другог светског рата, преносили су чланке једне емигратске групе из Србије. Које групе и зашто, тј. шта је била теза тих чланака?
Највероватније су преносили чланке љотићеваца, а сигурно су чланци били уперени против четника
(12-05-2018, 12:05 PM)Vlad Alekš Пише: [ -> ]Ево једног питања у вези са "оспораваним" Берђајевим. Који је једини Србин који је посетио великог руског философа у Паризу?
Милутин Деврња.
(25-09-2018, 09:35 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Усташки листови из емиграције, после Другог светског рата, преносили су чланке једне емигратске групе из Србије. Које групе и зашто, тј. шта је била теза тих чланака?
Група из Латинске Америке под утицајем Милана Стојадиновића, окупљена око часописа "Застава"? Теза је била, на пример, да комунистичку Југославију треба поделити између Срба и Хрвата.
(26-09-2018, 10:25 AM)Mitic Пише: [ -> ] (25-09-2018, 09:35 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Усташки листови из емиграције, после Другог светског рата, преносили су чланке једне емигратске групе из Србије. Које групе и зашто, тј. шта је била теза тих чланака?
Највероватније су преносили чланке љотићеваца, а сигурно су чланци били уперени против четника
Тачно, а чланци су били против четника, али, што је занимљиво, изједначавали су четнике и усташе, што се очигледно усташама допадало. Теза љотићеваца била је да пред законом једнако треба да одговарају усташе за почињене злочине - тј. само мали број починилаца - и четници за почињене злочине, међу којима је највећи стављање "родољуба" под слово З и њихова ликвидација.
Године 1952. била је чувена полемика у вези овога, главни одговор љотићевцима био је чланак "Хероји каме и слова З". Ко је био аутор овог чланка, у коме је дата до сада једна од најбољих анализа Љотића и љотићеваца?
Колико је година Београд био под Османлијама?
(26-09-2018, 10:57 AM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ] (26-09-2018, 10:25 AM)Mitic Пише: [ -> ] (25-09-2018, 09:35 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Усташки листови из емиграције, после Другог светског рата, преносили су чланке једне емигратске групе из Србије. Које групе и зашто, тј. шта је била теза тих чланака?
Највероватније су преносили чланке љотићеваца, а сигурно су чланци били уперени против четника
Тачно, а чланци су били против четника, али, што је занимљиво, изједначавали су четнике и усташе, што се очигледно усташама допадало. Теза љотићеваца била је да пред законом једнако треба да одговарају усташе за почињене злочине - тј. само мали број починилаца - и четници за почињене злочине, међу којима је највећи стављање "родољуба" под слово З и њихова ликвидација.
Године 1952. била је чувена полемика у вези овога, главни одговор љотићевцима био је чланак "Хероји каме и слова З". Ко је био аутор овог чланка, у коме је дата до сада једна од најбољих анализа Љотића и љотићеваца?
Можда Давид Дамјановић или Доброслав Јевђевић?
(26-09-2018, 09:07 PM)Бенито Пише: [ -> ]Колико је година Београд био под Османлијама?
Отприлике 220 година?
Митићу, дај неку табелу како си рачунао.
До 1806. године и Карађорђевог ослобођења Београда, под турском окупацијом је био око 259 година, по мојој скромној рачуници.
(27-09-2018, 10:13 AM)Бенито Пише: [ -> ]Митићу, дај неку табелу како си рачунао.
На интернету је кружила мапа са годинама турске окупације, а ја сам запамтио број 220. Лоше сам запамтио, јер је изгледа тачан одговор 263 године. Ево је та мапа
[/quote]