15-02-2019, 10:59 PM
25-04-2019, 03:20 PM
ОПСАДА САРАЈЕВА
После пораза на фронту Јабучко седло – Месићи – Рогатица, Немци су померили трупе далеко на запад, на линију Соколац – Мокро – Пале. Соколац је удаљен 40, а Пале 50 километара западно од Рогатице. Мокро је село између ове две варошице. Линија Соколац – Мокро – Пале, дуга 37 километара, била је последња одбрана Сарајева из правца истока. На северу и северозападу Немци ће ускоро поставити један пук много ближе граду, на линију Вогошћа – Семизовац. На ободима града налазила се и јужна линија одбране.
Једино у правцима запад и југозапад Немци нису постављали фронт, јер су тамо били партизани. Они нису освојили ни једно место које су држали делови 369. дивизије, тако да су се у варошима у тим правцима и даље налазили осовински гарнизони.
У дневном саопштењу 15. брдског армијског корпуса још 8. октобра 1943. записана је реченица које су се Немци ужасавали: “Почео четнички устанак“. Управо овом приликом први пут је поменута концентрација четника и јужно од Сарајева: “Четничке бригаде Романија, Јахорина и Иван јачине 4.000 људи се концентришу у Калиновику, вероватно за марш на Дубровник.“205
У области Калиновика налазио се привремени 1. босански корпус, састављен од делова Романијског и Дринског корпуса. Јединицом је командовао мајор Милорад Момчиловић, док је деловима Романијског и Зеничког корпуса, који су имали задатак да нападају Сарајево са севера, командовао пуковник Гојко Борота. Он је уједно командовао и сарајевским илегалцима (“командант Сарајева“). Задатак 1. босанског корпуса није био марш ка Дубровнику, већ ка Сарајеву, што ће Немци ускоро увидети.
У дневном саопштењу Команде 15. корпуса за 10. октобар помињу се и јединице источно од Сарајева, тада иза линије фронта: “Подручје Пала: Главна команда у Хрватској јавља да има око 400 четника у подручју Велики Ступар, Црни Врх, Двориште, Паљевине“.206
Истог дана, у 12 часова и 15 минута, Оперативно одељење 369. дивизије први пут упозорава Команду 15. корпуса и на могућност избијања четничког устанка у самом Сарајеву: “Неопходно хитно довођење снага у подручје источно од Сарајева. Немогуће повлачење батаљона Б посебног пука 1, као и појединих јединица из Сарајева, јер сваког часа може да избије четнички устанак у овом подручју и у Сарајеву.“207
Овај немачки извештај подудара се са четничким документима, да је у Сарајеву постојала јака четничка илегала и да је православно становништво било наклоњено Михаиловићу, а не Брозу. Наиме, мада су запазили долазак крајишких бригада у област Сарајева, са запада, Немци нису помињали могућност избијања комунистичког устанка у граду. Нису се бојали ни хрватског и муслиманског становништва, јер им је оно било лојално, а прецизније речено, помагало је њихову борбу.
Касније тог дана, 10. октобра, у ратни дневник 369. дивизије уписан је један окршај са четницима који се одиграо 8. октобра у подручју Пала: “Домобранска патрола у извиђању Црног Врха наишла на четнички отпор. Један машиновођа тешко, један домобран лакше рањен. Није се могла установити јачина четника у подручју јужно од Пала“.208
Четничке јединице на које је Михаиловићева Врховна команда рачунала за напад на осовинске трупе у Сарајеву биле су следеће:
– Зенички корпус мајора Боривоја Митрановића, са северозапада (из правца Високог),
– делови Романијског корпуса под командом пуковника Гојка Бороте, са севера,
– Церски, Мачвански и Авалски корпус под командом мајора Драгослава Рачића, са североистока (на Соколац),
– Штабна група Команде Босне потпуковника Захарија Остојића са најмање једном летећом бригадом и Дрински корпус мајора Алексе Драшковића, са истока (на Пале).
– 1. босански корпус мајора Милорада Момчиловића, са југоистока (из правца Калиновика и Трнова).
– две батерије топова разних калибара.
Овакав распоред показује да је остао непокривен један правац – југозапад, тј. друм и пруга ка Коњицу. Постоје две могућности: да је тај правац остављен осовинским трупама за повлачење, или да је и он био покривен, а нема података да би се то потврдило.
Заправо, готово цела ова прича је нова и сазнајемо је тек сада, на основу докумената из Бундес архива. Није реч само о току операција, већ пре свега о бројном стању четника на том подручју, које је све ове године брижљиво скривано. Тако, за Романијски корпус се подразумевало да је имао око 3.000 војника, мада је држао огромну територију северно, источно и јужно од Сарајева, са осам бригада: 1. и 2. сарајевска, 1. и 2. рогатичка, 1 и 2. романијска, Власеничка и Калиновичка бригада.
Међутим, у десетодневном извештају 369. дивизије од 10. октобра 1943. помињу се “четници Дерикоње северно од Сарајева“ (1. сарајевска бригада), док се за подручје Високо – Вареш – Олово – Власеница – Соколац тврди да има чак 7.500 четника.211
На географској карти ова места описују широки лук северно од Сарајева, а чинила су део територија Зеничког и Романијског корпуса.
Према цитираном дневним извештају 369. дивизије од 8. октобра, 1. босански корпус имао је 4.000 људи, док су Косорићеве јединице око Реновице Немци процењивали на више стотина четника. За Рачићеве корпусе они наводе бројно стање од 2.000, а ситуација у Дринском корпусу и штабној групи Команде Босне није им била позната.
Другим речима, Немци су евидентирали око 14.500 четника, називајући притом Остојићеве и Драшковићеве јединице “веома јаким“. За њих знамо да су имале око 4.000 људи. То значи да је на фронту око Сарајева било 18.500 четника, од којих је главну линију одбране, Соколац – Мокро – Пале, нападало њих око 10.000.
Сутра ћу објавити други дио! Помаже Бог браћо
После пораза на фронту Јабучко седло – Месићи – Рогатица, Немци су померили трупе далеко на запад, на линију Соколац – Мокро – Пале. Соколац је удаљен 40, а Пале 50 километара западно од Рогатице. Мокро је село између ове две варошице. Линија Соколац – Мокро – Пале, дуга 37 километара, била је последња одбрана Сарајева из правца истока. На северу и северозападу Немци ће ускоро поставити један пук много ближе граду, на линију Вогошћа – Семизовац. На ободима града налазила се и јужна линија одбране.
Једино у правцима запад и југозапад Немци нису постављали фронт, јер су тамо били партизани. Они нису освојили ни једно место које су држали делови 369. дивизије, тако да су се у варошима у тим правцима и даље налазили осовински гарнизони.
У дневном саопштењу 15. брдског армијског корпуса још 8. октобра 1943. записана је реченица које су се Немци ужасавали: “Почео четнички устанак“. Управо овом приликом први пут је поменута концентрација четника и јужно од Сарајева: “Четничке бригаде Романија, Јахорина и Иван јачине 4.000 људи се концентришу у Калиновику, вероватно за марш на Дубровник.“205
У области Калиновика налазио се привремени 1. босански корпус, састављен од делова Романијског и Дринског корпуса. Јединицом је командовао мајор Милорад Момчиловић, док је деловима Романијског и Зеничког корпуса, који су имали задатак да нападају Сарајево са севера, командовао пуковник Гојко Борота. Он је уједно командовао и сарајевским илегалцима (“командант Сарајева“). Задатак 1. босанског корпуса није био марш ка Дубровнику, већ ка Сарајеву, што ће Немци ускоро увидети.
У дневном саопштењу Команде 15. корпуса за 10. октобар помињу се и јединице источно од Сарајева, тада иза линије фронта: “Подручје Пала: Главна команда у Хрватској јавља да има око 400 четника у подручју Велики Ступар, Црни Врх, Двориште, Паљевине“.206
Истог дана, у 12 часова и 15 минута, Оперативно одељење 369. дивизије први пут упозорава Команду 15. корпуса и на могућност избијања четничког устанка у самом Сарајеву: “Неопходно хитно довођење снага у подручје источно од Сарајева. Немогуће повлачење батаљона Б посебног пука 1, као и појединих јединица из Сарајева, јер сваког часа може да избије четнички устанак у овом подручју и у Сарајеву.“207
Овај немачки извештај подудара се са четничким документима, да је у Сарајеву постојала јака четничка илегала и да је православно становништво било наклоњено Михаиловићу, а не Брозу. Наиме, мада су запазили долазак крајишких бригада у област Сарајева, са запада, Немци нису помињали могућност избијања комунистичког устанка у граду. Нису се бојали ни хрватског и муслиманског становништва, јер им је оно било лојално, а прецизније речено, помагало је њихову борбу.
Касније тог дана, 10. октобра, у ратни дневник 369. дивизије уписан је један окршај са четницима који се одиграо 8. октобра у подручју Пала: “Домобранска патрола у извиђању Црног Врха наишла на четнички отпор. Један машиновођа тешко, један домобран лакше рањен. Није се могла установити јачина четника у подручју јужно од Пала“.208
Четничке јединице на које је Михаиловићева Врховна команда рачунала за напад на осовинске трупе у Сарајеву биле су следеће:
– Зенички корпус мајора Боривоја Митрановића, са северозапада (из правца Високог),
– делови Романијског корпуса под командом пуковника Гојка Бороте, са севера,
– Церски, Мачвански и Авалски корпус под командом мајора Драгослава Рачића, са североистока (на Соколац),
– Штабна група Команде Босне потпуковника Захарија Остојића са најмање једном летећом бригадом и Дрински корпус мајора Алексе Драшковића, са истока (на Пале).
– 1. босански корпус мајора Милорада Момчиловића, са југоистока (из правца Калиновика и Трнова).
– две батерије топова разних калибара.
Овакав распоред показује да је остао непокривен један правац – југозапад, тј. друм и пруга ка Коњицу. Постоје две могућности: да је тај правац остављен осовинским трупама за повлачење, или да је и он био покривен, а нема података да би се то потврдило.
Заправо, готово цела ова прича је нова и сазнајемо је тек сада, на основу докумената из Бундес архива. Није реч само о току операција, већ пре свега о бројном стању четника на том подручју, које је све ове године брижљиво скривано. Тако, за Романијски корпус се подразумевало да је имао око 3.000 војника, мада је држао огромну територију северно, источно и јужно од Сарајева, са осам бригада: 1. и 2. сарајевска, 1. и 2. рогатичка, 1 и 2. романијска, Власеничка и Калиновичка бригада.
Међутим, у десетодневном извештају 369. дивизије од 10. октобра 1943. помињу се “четници Дерикоње северно од Сарајева“ (1. сарајевска бригада), док се за подручје Високо – Вареш – Олово – Власеница – Соколац тврди да има чак 7.500 четника.211
На географској карти ова места описују широки лук северно од Сарајева, а чинила су део територија Зеничког и Романијског корпуса.
Према цитираном дневним извештају 369. дивизије од 8. октобра, 1. босански корпус имао је 4.000 људи, док су Косорићеве јединице око Реновице Немци процењивали на више стотина четника. За Рачићеве корпусе они наводе бројно стање од 2.000, а ситуација у Дринском корпусу и штабној групи Команде Босне није им била позната.
Другим речима, Немци су евидентирали око 14.500 четника, називајући притом Остојићеве и Драшковићеве јединице “веома јаким“. За њих знамо да су имале око 4.000 људи. То значи да је на фронту око Сарајева било 18.500 четника, од којих је главну линију одбране, Соколац – Мокро – Пале, нападало њих око 10.000.
Сутра ћу објавити други дио! Помаже Бог браћо
25-04-2019, 05:18 PM
Бог ти помогао.
26-04-2019, 10:42 AM
(25-04-2019, 03:20 PM)Zenički_četnik Пише: [ -> ]Сутра ћу објавити други дио! Помаже Бог браћо
Бог ти помого!
Чекамо други дио.
27-04-2019, 10:13 AM
Најбројнија јединица био је Романијски корпус, а у њему је најелитнија била 1. рогатичка бригада, тада под командом поручника Радомира Нешковића. Поручник Нешковић је лета 1944. године саставио списак од чак 453 четника своје јединице који су од почетка рата погинули или умрли од последица рањавања и болести. За сваког је наведен чин, затим име, презиме, одакле је, у борби против ког непријатеља је страдао, у ком месту је страдао и где је сахрањен. Списак открива велики ратни пут 1. рогатичке бригаде, од Санџака на истоку до Книна на западу и од Херцеговине на југу до Хан Пијеска на северу. У борби против усташа – под којима Нешковић подразумева све формације НДХ – погинула су 353 четника 1. рогатичке бригаде, против партизана 72 и против Немаца 28. Међу погинулима су један официр и 27 подофицира, док су остали били редови. Официр је потпоручник Војко Чворо из Сељана. Погинуо је у борби против Немаца у Вишеграду, а сахрањен је у Поздерићима. На Вишеграду је пало пет четника ове јединице, а на Семећу још пет. Трећи велики губитак од Немаца, такође од пет мртвих, био је на месту Мандра. Четници 1. рогатичке бригаде гинули су од немачких јединица на још 12 локација, од којих је једна Калиновик, што се очигледно десило 12. маја 1943, тј. првог дана Операције “Шварц“.212
Ево како су се догађаји на сарајевском фронту одвијали из дана у дан.
15. октобар 1943:
Према дневном саопштењу немачког 15. брдског корпуса за 15. октобар 1943, веће партизанске јединице налазиле су се западно од Сарајева, угрожавајући Зеницу, Травник, Завидовиће, Кисељак и пругу за Коњиц. Неке партизанске јединице биле су “у маршу према југу“, где су уочени њихови сукоби са херцеговачким четницима. Немци су у Травнику оставили један батаљон 92. моторизованог пука, док се главнина те јединице кретала ка Сарајеву. Источно од Сарајева, четници су напали воз код Стамболића. “Рогатица заузета од четника. Трећи батаљон 370. пука иде од Праче на Пале. Четници ударају према западу. Властите трупе у повлачење на линију Соколац – Мокро – Пале“, стоји даље у овом саопштењу. Команда корпуса је одлучила да са терена западно од Сарајева на фронт против четника пребаци још једну јединицу: немачки 1. резервни ловачки пук. Јединица је премештена из Кисељака на раскрсницу путева за Пале и Соколац, осам километара источно од Сарајева. Осовински губици тога дана били су “6 мртвих, 24 рањена, 7 несталих Хрвата и 4 рањена усташе“, док су Команди корпуса остали непознати “губици непријатеља“.213
У 11 часова и 30 минута тог 15. октобра, у ратни дневник 369. дивизије уписан је разговор команданта дивизије са Оперативним одељењем, који гласи:
“Командант дивизије и Оперативно одељење стоје на принципијелном становишту да је извлачење алармних јединица из Сарајева једва могуће, јер при једном нападу на Сарајево и у граду се морају налазити трупе, да би сузбиле плануле побуне.
Појачање снага према истоку је хитно, јер се непријатељ полако пробија према линији Пале – Мокро – Соколац.
Оперативно одељење због тога предлаже команданту, ради олакшање стања:
а) Учешће 1. ловачког пука на простору источно од Сарајева и остављање појединих безбедносних чета у самом Сарајеву.
б) појачање спољних одбрамбених линија са регрутним батаљоном усташа и месном резервом хрватског 3. корпуса.
ц) преузимање стражарских места 1. ловачког пука од стране алармних јединица и полиције.
д) за цивилно становништво полицијски час да се постави раније.
е) евентуално проглашење опсадног стања.
Командант је споразуман са предлозима. Наређивање опсадног стања зависиће од разговора са командантима територијалне полиције и војне команде.“214
У 12 часова шеф штаба 3. хрватског корпуса известио је 369. дивизију да је Пале “већински настањено православним становништвом“, због чега “постоји опасност да ће оно издати четницима нове положаје“. После овог обавештења, Оперативно одељење “наређује хапшење талаца“.215
У 12 и 20 Оперативно одељење се код Команде 15. корпуса распитало о доласку 92. моторизованог пука, констатујући: “Четници источно од Сарајева много су јаки. Такође се нешто спрема и у Сарајеву. Ноћ прошла мирно у Травнику. Безусловно ће бити потребна нова појачања“.116
16. октобар 1943:
Шеснаестог октобра у 00 часова и 20 минута 3. батаљон 370. пука јавио је да су “регуларне Недићеве јединице заузеле Прачу“, која се налази 24 километра источно од Пала, односно 44 километра од Сарајева. “Разбијене“ осовинске формације, а вероватно је реч о домобранима, “су разоружане и отпуштене са пропусницама“. Управо ти “разбијени“ донели су вест о паду Праче. Оперативно одељење је саопштило 3. батаљону да ће тога дана бити повучен даље на запад, “на рачвање пута“ за Соколац и Пале, где је са друге стране долазио 1. ловачки пук.217
“Недићеве јединице“ заправо ду биле Рачићеве, али ни то није било тачно, јер је на овом правцу наступао Дрински корпус.
У 09,40 Команда 369. дивизије јавила је Оперативном одељењу да су све јединице стигле у област Пала, где су стављене под команду пуковника Хамершмита. Свим јединицама наређено је извиђање према југу, југоистоку, истоку и северу, а на терен је послато и само Оперативно одељење.218
У 10,50 Оперативно одељење наређује хрватској авијацији да изврши извиђање из ваздуха. Касније тога дана Хрвати су одговорили да због магле извиђање није успело.219
17. октобар 1943:
Овог дана, у 01,45, у ратном двевнику 369. дивизије записано је:
“Подручје Соколац – Пале: Прачу и висије са обе стране пружне линије Подграб – Сјетлина заузео непријатељ. Усташе са Соколца јављају: 200 четника на положају Заварине“.220
Касније тога дана хрватско ваздухопловство је известило о резултатима новог извиђања праваца Сарајево – Рогатица – Јабука – Горажде и Јабука – Прача – Пале. Мостови са обе стране пруге за Горажде били су уништени, док су мостови код Праче и даље били “читави“. Авиони су бомбардовали и митраљирали два села у области Рогатице. Хрвати су сматрали да је у једном од њих – Ђедовићи, односно Дедовићи – “наводно четнички штаб“.221
У 14,45 командант 15. корпуса наредио је 1. ловачком пуку продор “на Горажде“, а 92. моторизованом пуку, без 1. батаљона, који је остављен у Травнику, продор “на Рогатицу“. “Линија Рогатица – Горажде се мора држати, Јабука седло да се заузме“, рекао је командант корпуса, на што је Оперативно одељење 369. дивизије упозорило “да се ова линија може узети, али да се не може држати са дивизијом која је на располагању“. Командант је ипак наредио да 92. пук, који је следећег дана требало да стигне у Сарајево, прекосутра освоји Рогатицу.222
У том тренутку, 1. ловачки пук већ је нападао четнике у правцу Праче. Поручник Зајферт из ове јединице јавио је у 15 и 10:
“Непријатељ одступа од 15 часова из Праче. Први ловачки пук са главнином досеже до Витеза у вечерњим сатима. Висије око Праче очишћене од непријатеља. Прача заузета уз мали отпор непријатеља. Мостови читави, оштећени носачи. Пружни мост уништен“.223
Витез се налази десетак километара источно од Пала.
У 17,30 хрватски 3. корпус известио је о сопственим активностима на том сектору:
“Извиђачи јачине две групе извиђали терен у правцу Соколац – Вукосављевићи – Боговићи. Код Вукосављевића непријатељски додир са 150 четника који су се под притиском повукли ка Романији. Запаљене куће из којих се пуцало.
Сопствени губици: 3 рањена.
Губици непријатеља: непознати.
Плен: изгубљен 1 сандук муниције.
Извиђањем из правца Соколца према Рогатици установљено да се код Зваршнице и Витања врше радови на изградњи положаја. Јачина непријатеља: 500 четника. Штаб четника у Ђедовићима.
На Романији нападнута усташка стална позадинска постаја, резултат још непознат.“224
Уочи поноћи, Оперативно одељење 369. дивизије обавестило је 1. ловачки пук да ће хрватски 6. брдски пук бити премештен са Пала у Вареш. Под командом 1. ловачког пука остаће само 1. батаљон 6. хрватског пука, батерија хаубица и оклопни воз. “Што пре преузети положаје 6. брдског пука“, наређивало је Оперативно одељење. Железничкој станици Пале наложено је да спреми три транспортна воза за превоз домобрана до Вареша, за 18. октобар у седам часова.225
Сутра објављујем трећи дио!
Ево како су се догађаји на сарајевском фронту одвијали из дана у дан.
15. октобар 1943:
Према дневном саопштењу немачког 15. брдског корпуса за 15. октобар 1943, веће партизанске јединице налазиле су се западно од Сарајева, угрожавајући Зеницу, Травник, Завидовиће, Кисељак и пругу за Коњиц. Неке партизанске јединице биле су “у маршу према југу“, где су уочени њихови сукоби са херцеговачким четницима. Немци су у Травнику оставили један батаљон 92. моторизованог пука, док се главнина те јединице кретала ка Сарајеву. Источно од Сарајева, четници су напали воз код Стамболића. “Рогатица заузета од четника. Трећи батаљон 370. пука иде од Праче на Пале. Четници ударају према западу. Властите трупе у повлачење на линију Соколац – Мокро – Пале“, стоји даље у овом саопштењу. Команда корпуса је одлучила да са терена западно од Сарајева на фронт против четника пребаци још једну јединицу: немачки 1. резервни ловачки пук. Јединица је премештена из Кисељака на раскрсницу путева за Пале и Соколац, осам километара источно од Сарајева. Осовински губици тога дана били су “6 мртвих, 24 рањена, 7 несталих Хрвата и 4 рањена усташе“, док су Команди корпуса остали непознати “губици непријатеља“.213
У 11 часова и 30 минута тог 15. октобра, у ратни дневник 369. дивизије уписан је разговор команданта дивизије са Оперативним одељењем, који гласи:
“Командант дивизије и Оперативно одељење стоје на принципијелном становишту да је извлачење алармних јединица из Сарајева једва могуће, јер при једном нападу на Сарајево и у граду се морају налазити трупе, да би сузбиле плануле побуне.
Појачање снага према истоку је хитно, јер се непријатељ полако пробија према линији Пале – Мокро – Соколац.
Оперативно одељење због тога предлаже команданту, ради олакшање стања:
а) Учешће 1. ловачког пука на простору источно од Сарајева и остављање појединих безбедносних чета у самом Сарајеву.
б) појачање спољних одбрамбених линија са регрутним батаљоном усташа и месном резервом хрватског 3. корпуса.
ц) преузимање стражарских места 1. ловачког пука од стране алармних јединица и полиције.
д) за цивилно становништво полицијски час да се постави раније.
е) евентуално проглашење опсадног стања.
Командант је споразуман са предлозима. Наређивање опсадног стања зависиће од разговора са командантима територијалне полиције и војне команде.“214
У 12 часова шеф штаба 3. хрватског корпуса известио је 369. дивизију да је Пале “већински настањено православним становништвом“, због чега “постоји опасност да ће оно издати четницима нове положаје“. После овог обавештења, Оперативно одељење “наређује хапшење талаца“.215
У 12 и 20 Оперативно одељење се код Команде 15. корпуса распитало о доласку 92. моторизованог пука, констатујући: “Четници источно од Сарајева много су јаки. Такође се нешто спрема и у Сарајеву. Ноћ прошла мирно у Травнику. Безусловно ће бити потребна нова појачања“.116
16. октобар 1943:
Шеснаестог октобра у 00 часова и 20 минута 3. батаљон 370. пука јавио је да су “регуларне Недићеве јединице заузеле Прачу“, која се налази 24 километра источно од Пала, односно 44 километра од Сарајева. “Разбијене“ осовинске формације, а вероватно је реч о домобранима, “су разоружане и отпуштене са пропусницама“. Управо ти “разбијени“ донели су вест о паду Праче. Оперативно одељење је саопштило 3. батаљону да ће тога дана бити повучен даље на запад, “на рачвање пута“ за Соколац и Пале, где је са друге стране долазио 1. ловачки пук.217
“Недићеве јединице“ заправо ду биле Рачићеве, али ни то није било тачно, јер је на овом правцу наступао Дрински корпус.
У 09,40 Команда 369. дивизије јавила је Оперативном одељењу да су све јединице стигле у област Пала, где су стављене под команду пуковника Хамершмита. Свим јединицама наређено је извиђање према југу, југоистоку, истоку и северу, а на терен је послато и само Оперативно одељење.218
У 10,50 Оперативно одељење наређује хрватској авијацији да изврши извиђање из ваздуха. Касније тога дана Хрвати су одговорили да због магле извиђање није успело.219
17. октобар 1943:
Овог дана, у 01,45, у ратном двевнику 369. дивизије записано је:
“Подручје Соколац – Пале: Прачу и висије са обе стране пружне линије Подграб – Сјетлина заузео непријатељ. Усташе са Соколца јављају: 200 четника на положају Заварине“.220
Касније тога дана хрватско ваздухопловство је известило о резултатима новог извиђања праваца Сарајево – Рогатица – Јабука – Горажде и Јабука – Прача – Пале. Мостови са обе стране пруге за Горажде били су уништени, док су мостови код Праче и даље били “читави“. Авиони су бомбардовали и митраљирали два села у области Рогатице. Хрвати су сматрали да је у једном од њих – Ђедовићи, односно Дедовићи – “наводно четнички штаб“.221
У 14,45 командант 15. корпуса наредио је 1. ловачком пуку продор “на Горажде“, а 92. моторизованом пуку, без 1. батаљона, који је остављен у Травнику, продор “на Рогатицу“. “Линија Рогатица – Горажде се мора држати, Јабука седло да се заузме“, рекао је командант корпуса, на што је Оперативно одељење 369. дивизије упозорило “да се ова линија може узети, али да се не може држати са дивизијом која је на располагању“. Командант је ипак наредио да 92. пук, који је следећег дана требало да стигне у Сарајево, прекосутра освоји Рогатицу.222
У том тренутку, 1. ловачки пук већ је нападао четнике у правцу Праче. Поручник Зајферт из ове јединице јавио је у 15 и 10:
“Непријатељ одступа од 15 часова из Праче. Први ловачки пук са главнином досеже до Витеза у вечерњим сатима. Висије око Праче очишћене од непријатеља. Прача заузета уз мали отпор непријатеља. Мостови читави, оштећени носачи. Пружни мост уништен“.223
Витез се налази десетак километара источно од Пала.
У 17,30 хрватски 3. корпус известио је о сопственим активностима на том сектору:
“Извиђачи јачине две групе извиђали терен у правцу Соколац – Вукосављевићи – Боговићи. Код Вукосављевића непријатељски додир са 150 четника који су се под притиском повукли ка Романији. Запаљене куће из којих се пуцало.
Сопствени губици: 3 рањена.
Губици непријатеља: непознати.
Плен: изгубљен 1 сандук муниције.
Извиђањем из правца Соколца према Рогатици установљено да се код Зваршнице и Витања врше радови на изградњи положаја. Јачина непријатеља: 500 четника. Штаб четника у Ђедовићима.
На Романији нападнута усташка стална позадинска постаја, резултат још непознат.“224
Уочи поноћи, Оперативно одељење 369. дивизије обавестило је 1. ловачки пук да ће хрватски 6. брдски пук бити премештен са Пала у Вареш. Под командом 1. ловачког пука остаће само 1. батаљон 6. хрватског пука, батерија хаубица и оклопни воз. “Што пре преузети положаје 6. брдског пука“, наређивало је Оперативно одељење. Железничкој станици Пале наложено је да спреми три транспортна воза за превоз домобрана до Вареша, за 18. октобар у седам часова.225
Сутра објављујем трећи дио!
27-04-2019, 10:30 AM
Је ли ово Самарџићева књига?
27-04-2019, 10:38 AM
Јесте пријатељу.
Село Чамовине, мјесна заједница Бргуле, општина Вареш.
Фотограф: Ђуро Муждека, за вријеме рата фотограф устаничких групација.
На слици су припадници ЈВУО, Зенички корпус,
Височко - Варешка бригада, командант Богдан Симанић (лијево), замјеник команданта Војислав Илић - Учо (десно).
![[Слика: FB-IMG-1555697064072.jpg]](https://i.postimg.cc/MHRLrFr6/FB-IMG-1555697064072.jpg)
Село Чамовине, мјесна заједница Бргуле, општина Вареш.
Фотограф: Ђуро Муждека, за вријеме рата фотограф устаничких групација.
На слици су припадници ЈВУО, Зенички корпус,
Височко - Варешка бригада, командант Богдан Симанић (лијево), замјеник команданта Војислав Илић - Учо (десно).
27-04-2019, 04:01 PM
Кад помену Симанића: стоје с лева капетан Драго Миљановић из Сарајева, непознат пилот, Радослав Зекић из Олова, грчки капетан. У доњем реду с лева Богдан Симанић из Илијаша и Срето Ерић, командант округа Високо.
![[Слика: Nikola-Simanics-grandfather-Chetnik-37181536-large.jpg]](https://i.postimg.cc/FHLDWw85/Nikola-Simanics-grandfather-Chetnik-37181536-large.jpg)
27-04-2019, 04:59 PM
А како поставиш тако слику увећану?
27-04-2019, 07:10 PM
Ја користим овај сајт:
https://postimages.org/
Кликнеш на "Choose images" да одабереш слику из рачунара коју постављаш, и када ти избаци линкове, користиш онај линк где пише "direсt link" и прекопираш у ову иконицу за слике (која је седма са десне стране кад пишеш нову поруку).
https://postimages.org/
Кликнеш на "Choose images" да одабереш слику из рачунара коју постављаш, и када ти избаци линкове, користиш онај линк где пише "direсt link" и прекопираш у ову иконицу за слике (која је седма са десне стране кад пишеш нову поруку).
27-04-2019, 09:51 PM
Пилоти Олдриџ и Ангелидис, евакуисани из Никшића преко партизана.
28-04-2019, 06:02 PM
![[Слика: image.jpg]](https://i.postimg.cc/DyhW7JNk/image.jpg)
На слици су : Голуб Митровић командант Зеничког одреда (у средини са наочалама)
Јово Убипариповић (са Голубове лијеве стране)
Бранко Спасојевић (са Голубове лијеве стране)
Бранко Цупковић (чучи)
Слика је настала 1942. године, село Печуј, општина Зеница.
Иначе, Голуб Митровић је из села које је бројало 30 српских кућа, а око тог села има око 100 муслиманских кућа. Ту је био и штаб четнички читав рат, па ви видите колика је он муда имао. Извините на изразу.
02-05-2019, 06:52 PM
Цитат:Јово Убипариповић (са Голубове лијеве стране)
Бранко Спасојевић (са Голубове лијеве стране)
Ко је са леве, а ко са десне стране?
03-05-2019, 09:53 AM
Пардон, са Голубове десне стране је Бранко Спасојевић. Иначе, Јово Убипариповић и Голуб су заједно убијени приликом налета крајишких пролетера кроз Зеницу 1943. године. Голуб је био командант, послије је команду преузео Јово Лакић и Бора Митрановић. Јово Лакић је убијен 1948. колико ја знам на Романији.