.
Предлажемо да погледате одличну и детаљну анализу бесмислица које нуди борци против технологија који шире и гурају лажна учења (јереси) везана за учење Цркве о крају света.
Апсурд је што себе представљају као ревнитеље Цркве, а у суштини ревнују само за ширење својих јереси. Погледајте и пошаљите људима који су узнемирени захваљујући пропаганди ових ‘бораца’.
.
Наиме, слушали смо проповед у суседном храму, где нам је један свештеник, отац Јефим, говорио да ко извади нови пасош, тај се одрекао Христа и ићи ће у Пакао. Свештеници који им дају благослов лишени су Светог Духа, а владике су масони и шпијуни. Рекао нам је да тражимо истинске свештенике који се боре сами и уче друге да се боре.
- Са чим да се боре? - питао је Флавијан уздахнувши.
- Са антихристом, са овим чиповима, шестицама и пасошима!
- Аха, а ја мислио са својим грешним страстима, са гордошћу, са осуђивањем, леношћу, и слично...
Протојереј Александар Торик
.
Апокалиптичка пророчанства треба тумачити као условна.
Крај света, о коме пророкује Апокалипса, не може се схватити као фатум. То би противуречило хришћанској идеји слободе.
Фатални крај, описан у Апокалипси, доћи ће као резултат путева зла. Ако људи не испуне Христове завете, онда ће се то неизбежно и догодити.
Али, ако се хришћанско човечанство удружи ради опште братске ствари - победе над смрћу и свеопштег васкрсавања - онда оно може да избегне фатални крај света, појаву Антихриста, Страшни Суд и Пакао. Тада човечанство може непосредно да пређе у Вечни Живот.
Апокалипса је претња човечанству утонулом у зло, и она поставља пред човека активан задатак. Пасивно очекивање страшног краја није достојно човека.
Страшни Суд је само претња за незрело човечанство.
Завет хришћанства се састоји у сједињењу Небеског са земаљским, Божанског са људским;
свеопште васкрсавање, пак, васкрсавање иманентно, свим срцем, свом мишљу, свим деловањем, тј. оно које се остварује свим снагама и способностима свих синова човечанства, и представља испуњење овог завета Христа - Сина Божијег и истовремено Сина Човечијег.
Враћање живота свим умрлим, активно васкрсавање а не само пасивно очекивање васкрснућа, мора да буде не само дело хришћанско, већ и дело Ванхрамске Литургије, дело људског стваралаштва.
Победа над смрћу, свеопште васкрсавање није само ствар Бога при пасивности човека, то је ствар Богочовечанства, то је и ствар саборне људске активности.
Николај Фјодоров
(12-07-2019, 12:01 PM)пек. Пише: [ -> ]Долазак антихриста може да се одложи али не и спречи отац Тадеј Витовнички је писао да је Бог неколико пута одлагао долазак антихриста
http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva...oganog.htm
Све зависи од духовног стања људи.
Но, мање копирај те Артемитске и зилотске странице, дај нешто православно!
.
ПРАВОСЛАВНИ ОСВРТ НА “АПОКАЛИПТИЧКО“ ДУХОВНИШТВО
У православној Цркви, вид апокалиптичког духовништва, као духовног руковођења православних хришћана не постоји, нити је постојао, нити је у сагласности са Светим Писмом и Светим Оцима православне Цркве. Такво духовништво страно је православном предању, и православној истини; јер Апокалипса – Откровење, јесте само један део Откровења Божијег, односно откривања Бога и Божијег домостроја спасења, људском роду.
Апокалиптички духовници данас, иако православни, понашају се више у духу протестантског учења, самовољним тумачењима и измишљањем неких чињеница, не обазирући се на догматско учење православне Цркве.
Апокалиптичко духовништво и „његова догма“, заснивају се на многим изрекама које саме по себи нису никаква мудрост нити какво учење Свете Цркве Христове, већ су само погрешно пренесене смернице, а у неким случајевима упозорења која им је Христос оставио у Јеванђељу и која нам свети апостол Јован Богослов открива у Апокалипси. Такве изреке су најчешће: „пазите се“, „све испитујте“, „пазите да вас ко не превари“, „дух Антихриста је у свету“, „последњи су дани“, „време се скратило“ и још многе сличне изреке.
Апокалиптичко духовништво и јесте као закопани талант јер никога не може обогатити Богом, већ осиромашује душе верника који себе одвајају од Бога својим ставовима и погрешним учењима које примају од својих духовника. Такви ставови и учења су најчешће следећи: Не вадити биометријске личне карте, јер ко извади биометријски документ од њега одступа благодат; масони, илуминати и слична тајна друштва су криви за све и они нас угњетавају. Руски цар ће доћи и ослободити нас. Неки тврде да ће чак победити и антихриста (што је противно учењу Цркве).
Више се пажње обраћа на чипове и бар кодове на разним производима, и скривена значења на разним продајним асортиманима, него на молитву, пост, милосрђе, братољубље, и остале хришћанске врлине.
Дакле.... Опседнутост теоријом завере, масонима, Билдерберг групом, илуминатима, јудејским заверама и новим светским поретком, једна је од главних црта апокалиптичког духовништва.
Апокалиптичко духовништво, нигде не заступа и не проповеда истину. Апокалиптичке духовнике истина и не интересује, јер сваки апокалиптички духовник себе сматра одабраним од Бога за мисију – дело, духовника последњих времена, а истина је по њима релативна и изгледа им незанимљива.
Апокалиптичко духовништво је такво из разлога што није никло из истине, није плод истине, није плод Христовог доласка, није плод Христове науке.
Такво духовништво је плод јеретичког учења и тумачења, које је прихваћено од православних. Из тог разлога такво духовништво је горко и бесплодно, па је самим тим и супротно Христовој науци. Где нема Истине нема ни Бога. Ако је истина релативна, и неопходна само по потреби, онда ту нема ни вере ни Бога ни спасења. Зато ће небо и земља проћи, а Истина ће вавек остати онаква каква и „у почетку беше“. Истина, као једно од имена за Бога и Творца, јесте једино биће у васиони које је непромењиво.
Протосинђел Бенедикт
Изгледа да нико не схвата причу о вавилонској кули.Зашто би Бог измешао људима језике ако му смета кула коју је могао да сруши земљотресом? Ствар је у томе да Бог неће да дозволи да цео свет буде под влашћу једног човека било да је та власт политичка,верска или идеолошка а то је био циљ свих сатаниста у историји од Вавилонаца,Алексадра македонског,Римљана преко католичке цркве,ислама,Наполеона до Хитлера ,комуниста и садашњег новог светског поретка.
.
Погледајте сведочанство о трагичним последицама до којих доводи лажна идеологија борбе против нових докуената која је код врло много људи заменила борбу са својим страстима. Ова сатанска замка са циљем да се пажња скрене са оног што је најважније на нешто што личи на то, као што се може видети, када се озбиљно схвати и доследно доведе до краја, не остаје на нивоу неког чудног хобија, већ доноси најтрагичније последице.
.
КОРОНА И ДОЛАЗАК АНТИХРИСТА!!!
Многи повезују пандемију са описаним догађајима у Светом Писму, те предвиђају устоличење Антихриста, жигосање знаком звери и скори Други долазак Господа Исуса Христа.
Говорећи о последњим временима, Христос је рекао: „А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам!” (Мт.24,36)
Сваки онај који сматра да су последња времена управо сад пред нама, нека прочита ову реченицу колико год пута је потребно да би најзад схватио: ти то не знаш и ти то не можеш знати. Теби то није откривено. О дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац. Ти то не знаш. Тек кад Христос други пут дође знаћемо да смо живели у последњем времену света којег познајемо. Тек онда ћемо заиста знати да почиње Преображен Свет и Време. До тад, језик за зубе и смирење у срце.
Уместо да се радујемо Богу, ближњима и животу, многи улазе у разна теоретисања, страхују од предстојећих ужасних временâ, и уместо да свуда виде прилику да се пројаве као људи, они свуда виде нељуде и Сатанине сужње.
Скоро две хиљаде година, колико хришћанство постоји, људи би наслућивали последња времена кад год би се дешавала нека радикална промена у свету. Већ је прва генерација хришћана сматрала да је њихов први прогонитељ, Нерон, управо тај Антихрист. Па би титулу „пребацивали“ наредним прогонитељима. Године 999. западни хришћани су, тумачећи буквално неке библијске цитате, сматрали да ће баш 1000. године Христос доћи други пут, те су многи занемарили пољопривредне и друге послове (зашто би радили кад им ускоро неће бити потребна ни храна, ни новац?). И тако је 1000. година упамћена по великој глади. Током индустријске револуције многи конзервативни хришћани су у променама видели знаке последњих времена, неки Руси су након Октобарске револуције сматрали како се Антихрист устоличио, а светски ратови су донели сличне слутње. Скоро свака већа историјска промена је доносила ново тумачење Светог Писма и ново предвиђање краја. То је секташки, а не православни начин тумачења Христових речи. Главни начин манипулисања је страх и то секте одлично знају. Секте упру прстом у „непријатеље“ и убеде нас да смо „само с њима безбедни“, јер код њих је спас. Црква то не треба да ради. Ако и критички тумачи знаке времена (што је њена одговорност да чини!), она никога не демонизује, не прети страхом од Антихриста или глобалних завера. Црква не призива страхом, него љубављу.
Хришћанин, на крају крајева, нема потребе да се плаши. Ако смо узели свој Крст, изнећемо га до краја, ма какво време дошло. Ако дође Антихрист, он није и не може бити већи од Христа. Ако дође велика туга, ми смо со свету, сведоци и служитељи Радости Неисказане, Живота над Животима. Чему фрка? Бићемо људи какви смо одувек призвани да будемо и ништа и нико то не може променити. Нарочито у овим временима, кад свуда влада паника и немир, последње што хришћани треба да раде јесте да „доливају уље на ватру“, да причају о томе како сад следе и остали јахачи апокалипсе, итд.
Ми смо и као хришћани призвани да критички и трезвено тумачимо стварност. Не морамо сви имати идентичне идеје, ни схватања (уколико се то не тиче суштине наше вере). Али у савременим искушењима многи хришћани, у жељи да разбуде успаване, буду сувише гласни и сувише панични, преувеличавајући опасност или је сасвим измишљајући. И уместо да неког покрену на делање у љубави, још више га удаље од људи и света.
Замислите да је Христос дошао међу болесне телом и болесне душом, и да им је говорио како ће свет патити у агонији, и како морају да се причувају, да не би отишли у пакао. Али он је болесне лечио, прилазио им, помагао, тешио, опраштао, подизао с постеље и подизао са дна живота у греху. Волео их је. Да, некад је у тој љубави и указивао на опасности, јер смо сви одговорне личности.
То је све што и ми треба да чинимо. Да друге волимо, у љубави им помажемо, доносимо им Радост, а опомене изричемо опрезно, ретко и веома пажљиво, само да бисмо разбудили успаване. Никад да бисмо их гурали у панику.
Не паничимо. Христос је међу нама.
Јереј Марко Радаковић страница Авденаго
.
.
УСРЕДСРЕЂЕНОСТ НА ЧИПОВЕ И ГЛОБАЛНЕ ЗАВЕРЕ ОДВРАЋАЈУ НАС ОД СТВАРНИХ ПРОБЛЕМА КОЈЕ ИМАМО
Пре него што сам постао свештеник, дипломирао сам на одељењу експерименталне и теоријске физике Московског института за инжењерство и физику, тако да ћу покушати да објасним идеје које стоје иза течних чипова и кула 5Г, прво са техничког, а затим са духовног становишта.
Добра вест бр. 1: „Течни чип“ је погрешан назив. Чип има чврсту силицијумску структуру и једноставно не може да буде течан у типичном значењу речи. Оно што се заправо односи су квантне тачкице или квантни сензори. Склоп квантних тачака може се поставити у колоидну капсулу. Дакле, свеприсутни „течни чип“ није ништа друго до колоидна капсула са квантним тачкама.
Добра вест бр. 2: Технички, овај „течни чип“ не може функционисати као контролер. Према јавно доступним научним подацима, истраживање квантних тачака наставља се од 1998. године, достижући врхунац у 2008-2013. Касније, забринуте како конкуренти могу да украду њихове изуме, компаније су престале да објављују било какве информације о својим открићима на овом пољу. Иновација се заснива на идеји да под одређеним условима квантна тачка, овај нано-објект, почиње да светли, али је тај сјај неприметан за људско око. Ова технологија је првенствено развијена у медицинске сврхе, попут дијагностике аутоимуних поремећаја и лечења рака. Уместо да обележе цео тумор, квантне тачкице могу се користити за прецизно обележавање ћелија рака, што омогућава циљано лечење. Другим речима, ово је начин обележавања предмета било које величине. Наглашавам да се објект може обележити, али не и контролисати.
Ова технологија која је у почетку развијена у медицинске сврхе, сада се комерцијализује. Патент са застрашујућим бројем 060606, који је посебно регистрован након што је Бил Гетс већ напустио Microsoft, описује како се квантне тачке могу користити за надгледање дозвољених и забрањених активности. На пример, ова технологија се може користити за проверу да ли људи гледају прописане емисије или воде здрав начин живота. То је нека врста уређаја за праћење. Иако је праћење важно питање, у томе нема ништа мистично.
Добра вест бр. 3: Ови такозвани „течни чипови“ немају никакве везе са радио-емисијама. Према јавно доступним подацима научних истраживања, технологија 5Г не може се користити за рад са овим тачкицама. UHF опсег који се користи у 5Г не користи течни чип. 5Г мреже и течни чипови користе две различите фреквенције и немају ништа заједничко.
ПА КАКО ИЗГЛЕДАЈУ КУЛЕ 5Г У ОВОЈ ПРИЧИ?
Кинеска компанија победила је на тендеру за уградњу базних електронских станица широм света, а САД се то није свидело. Америка је покренула гласине да ће човечанство бити контролисано путем 5Г мреже и чипова. Верујем да је ова гласина била вођена интензивном конкуренцијом између две технолошки напредне земље: државе се нису хтеле ослободити кула, већ су желеле да их направе саме. 5Г технологија заиста може бити штетна за људе јер укључује емисију микроталаса (баш као микроталасна рерна). Међутим, то може бити штетно само људима који дуже вријеме буду у непосредној близини кула. Свака емисија представља значајан ризик по животну средину, а научници покушавају да разреше таква питања развијањем оптималних решења за људе. Ипак, стари Римљани су градили своје аквадукте оловним цевима, а Рускиње су на образе наносиле руменило које садржи живу. У продаваоницама обуће некада су биле рендгенске машине за постављање ципела, док је DDT некада био избор пестицида који се користи у вртићима.
Човечанство је увек било суочено са проблемом одмеравања користи и ризика повезаних са сопственим достигнућима. Да ли би требало да говоримо против овога? Сигуран сам да немамо право да одустанемо од технолошких иновација. Развој технологија је објективан процес који ће се наставити без обзира да ли нам се свиђа или не. Као хришћани, морамо схватити да је, након првобитног греха, човекова природа грешна, па свако достигнуће може бити и благодат и пад. Нуклеарна технологија може се користити за изградњу нуклеарних електрана или прављење бомби. Све зависи од намера људи. Црква је увек била опрезна да се дигиталне технологије не би користиле против интереса људи, признајући да се оне у коначници могу користити за потпуну контролу над људима. Ово питање је тема разговора у Цркви још од епископског савета 2000. године, још кад је Алексеј II био патријарх Русије. О питању бар кодова расправљало се на том Савету први пут. Сваки пут када се постави ово питање, Црква позива власти на озбиљнији и одговорнији приступ проналажењу решења. Можемо такозване текуће чипове сматрати потенцијално опасном технологијом, јер као што сам напоменуо раније могу постојати различити приступи њиховој примени. Да, сви имамо стварне бриге о дигиталним технологијама, али није добро да наше душе прибегавају теоријама завере. Мислим да нас још чекају озбиљни глобални шокови, али пошто верујем у Бога и знам мало историје, мислим да то човечанство може да поднесе. На које речи често наилазимо у Новом завету? „Не бој се“.
„Не бој се“ не значи да бисмо требали учинити нешто глупо. Морамо имати глобалну перспективу на завет који нам је дао Бог: не бисмо се требали бојати кушње и невоље у свакодневном животу, јер је Бог са нама. Усредсређеност на чипове и глобалне завере одвраћају нас од главних проблема. Ако смо усредсређени на глобалне процесе који су ван наше контроле, то нам скреће ум од најважнијих питања. Како се правилно молити? Како изградити наш однос са Богом? Како избећи суђење људима? Ово су питања која бисмо требали да поставимо, јер то је нешто што можемо да контролишемо.
Многи људи повезују изненада свеприсутне течне чипове са доласком антихриста. Међутим, ако прегледамо нашу историју, видећемо да су људи повезивали последња времена са многим догађајима. Прво су људи мислили да се ближе крајња времена када је пао Јерусалим, а Храм уништен. Шта су хришћани у Риму морали да мисле када им је град пао? Тада је пао Цариград, а Аја Софија је претворена у џамију. Шта је са револуцијом 1917. године? У јеку погубљења Царске породице, уништавања цркава и масовних убистава свештеника, многи су мислили да је долазак антихриста неминован. Лично се сећам да су распад Совјетског Савеза и после тога глобалне трансформације многи сматрали „крајњим временима“. Морамо схватити да је тумачење Апокалипсе веома компликована ствар. Постоји добар разлог зашто је ова књига једина која се не чита током Литургије. Изузетно је алегоричан. Тумачење Апокалипсе у односу на данашњи дан је попут покушаја да се Хекамерон, прича о стварању света за шест дана, протумачи у смислу модерне космологије или антропогенезе. Језик библијског хексамерона и језик савремене науке су превише различити и тешко их је помирити. Језик апокалипсе је такође врло фигуративан и верујем да не бисмо требали да покушавамо да нађемо директне референце на модерни дан. Говорећи о антихристу и „знаку звери“, морамо се сетити најважнијег: када достигнемо крајња времена, проблем ће бити са свесним и вољним обожавањем зла. Ниједна марка која је тајно налепљена на вас не може бити антихристов знак, јер морате знати шта је то и свесно прихватити. Само тада ће имати икакво духовно значење. Страхови у вези са дигиталном технологијом су сасвим разумни, јер у погрешним рукама ове технологије могу помоћи некоме да стекне потпуну контролу над људима. Али желим поновити да се технолошки напредак не може произвољно зауставити, јер га покреће глобална конкуренција. Било која озбиљна промена и страх од непознатог могу натерати људе да виде знакове „краја света“. Питање је: „Шта да радимо у вези с тим?“ Мислим да бисмо се требали водити ријечима Беседе на Гори, које су наизглед биле изречене о нечему другом: „Не узимајте, дакле, проблеме сутрашњице: јер ће сутра мислити о стварима за себе. Довољно је сваком дану зла свога.“ (Мт 6,34)
Тада је Бог рекао: „Ево птица небеских; нити сеју, нити жањеју, нити скупљају у стаје; ипак их ваш небески отац храни. Зар нисте много бољи од њих?“ (Матеј 6:26)
То не значи да бисмо требали напустити посао и скривати се у шумама. То не значи да треба затворити очи и претварати се да нас ствари које се дешавају у свету не тичу. Не треба се бојати, јер се уздамо у Божју вољу. И даље морамо да гледамо, видимо и размишљамо – али то нас не би требало спречити да сејемо и жањемо.
Протојереј Максим Првозвански
.
О расколу
„Ја ни у ком случају
нисам расколник,Нити позивам на раскол,
Него позивам на очишћење Цркве
од оних који сеју раскол и који га изазивају“
(Свештеномученик Јосиф Петровградски)