Погледи форум

.
ПОРУКА ПАТРИЈАРХУ ИРИНЕЈУ – ХРАМ СВЕТОГ САВЕ СЕ НЕ ПРАВИ ОД ЈУДИНИХ СРЕБРЊАКА!

https://i.postimg.cc/vB1jCcZc/296436-irineji-i-av-f.jpg

У саопштењу које је данас изашло након посете Александра Вучића Патријарху Иринеју истиче се да је” Вучић информисао Патријарха о актуелној политичкој ситуацији и све озбиљнијем привредном напретку Србије, који је резултат спроведених фискалних реформи.”

Ово је засигурно први пут у историји Србије у којој председник обавештава Патријарха о фискалним реформама и можда би неко и поверовао у ову представу да она нема и свој наставак који гласи овако:

“Двојица саговорника сагласни су да су више рада и више јединства оно што ће увек давати значајно веће резултате на свим пољима, те Србију чинити бољом и организованијом државом за све њене грађане” , што би у преводу требало да значи да грађани Србије требају да дају апсолутну подршку Александру Вучићу и “његовој борби за наше боље сутра”, при чему се наравни прећуткује издаја Косова и Метохије, највећа пљачка у историји Србије од стране СНС картела, шверц дроге и оружје, претње и уцене политичких неистомишљеника…

А сада стижемо и до суштине саопштења:

“Његова светост патријарх захвалио је председнику на његовој личној и несебичној посвећености и помоћи коју је држава обезбедила за завршетак радова на Храму Светога Саве на Врачару, напомиње се у саопштењу. Патријарх је информисао председника Вучића о текућој фази завршних радова на Храму и жељи да до краја наредне године Храм буде завршен и освећен. Председник Вучић је рекао да ће држава наставити да помаже завршетак радова и да ће завршен Храм бити један од најпрепознатљивијих симбола Србије.”

СНП “Наши” постављају питање Патријарху Иринеју као и Патријарху из сенке Иринеју Бачком, да ли је цена за завшетак радова на Храму Светог Саве ћутање на издају Косова и Метохије од стране Александра Вучића?

Такође постављамо и питање да ли би Свети Сава пристао да се Храм гради од Јудиних сребрњака који се добијају за ћутање на зло које спроводи садашњи режим предвођен Александром Вучиће?

И као кључно питање ИРИНЕЈИМА постављамо питање ЗА ШТА ЋЕ СЛУЖИТИ ХРАМ СВЕТОГ САВЕ, ако га будемо градили од крвавог новца издаје???

Да ли Храм Светог Саве треба да буде споменик ИЗДАЈЕ или највећа православна светиња у којој ћемо се молити Богу за Васкрс Србије и Косова и Метохије?

Верујемо да Патријарх Иринеј и епископ Иринеј бачки знају одговор!



Информативна служба СНП "Наши"

Када сам овде писао да је несрећни патријарх изабран вољом бајдена и потрчка му тадића и да је ловац на новац,проглашаван сам од стране разних дрипаца јеретиком,расколником,сектом и др.
Сад колико видим ти исти дрипци "шаљу" дрвље и камење на несрећног патријарха....Лицемерност или превише "гљиве лударе"?????
Као што написах у некој предходној објави,само пратимо даљи развој догађаја.
Живи били па видели.

(03-12-2019, 09:48 AM)смедерево Пише: [ -> ]Када сам овде писао да је несрећни патријарх изабран вољом бајдена и потрчка му тадића и да је ловац на новац,проглашаван сам од стране разних дрипаца јеретиком,расколником,сектом и др.
Сад колико видим ти исти дрипци "шаљу" дрвље и камење на несрећног патријарха....Лицемерност или превише "гљиве лударе"?????
Као што написах у некој предходној објави,само пратимо даљи развој догађаја.
Живи били па видели.

У Цркви се зна како се бира Патријарх и да је то воља Божија.Црква није предузеће како су говорили комунисти, нити партија или секта попут Марковита.

ха ха артемити и католици марширају један поред другог против Патријараха Срског. Смешни сте, имате сто лажних Срба иза вас и то је то!

.
https://i.postimg.cc/gkhbGcnF/296436-irineji-i-av-f.jpg

Свако послушање и покорност властима, које владају не по Богу, у ствари је припремање наше душе за долазак антихриста без да му се успротивимо, вољно или невољно. То је лажно и небогоугодно послушање и покорност, које воде у погибао.



Св. Теофан Затворник

РК плус аремити то су срца два ) Јоч вам фале акакијеви другари

.
ИРИНЕЈ ТИ СУДИ, ИРИНЕЈ ТИ ПРЕИНАЧУЈЕ ПРЕСУДЕ

https://i.postimg.cc/cJZgF5CF/Tipovanje-slika-2.jpg

Епископ г. Иринеј се, мимо свих канонских и других прописа Цркве, ставио изнад Великог црквеног суда са амбицијом да ненадлежно суди ВЦС, а посебно својој браћи епископима, као и да игнорише обавезујуће пресуде ВЦС.

Својевремено је Велики црквени суд (ВЦС) Српске Цркве у случају нечовечног поступања бачког владике Иринеја према двојици његових свештеника пресудио да је Црквени суд Епархије бачке донео незакониту одлуку. Наиме, он је двојицу свештеника казнио казнама које нису прописане Уставом СПЦ или Правилима и поступком за црквене судове.

Двојица свештеника су у жалбеном поступку против пресудâ Црквеног суда Епархије бачке (бр. 83 и бр. 84 од 13. маја 2016. године) добила случај. Према канонској пракси, ове две правоснажне и извршне пресуде Великог црквеног суда нема право нико да анулира. Савјесни рад и одговорно одлучивање чланова Великог црквеног суда довели су до побједе правде и милости за људе које је надлежни архијереј, због ситница, лишио основних људских и хришћанских права.


ПРАВЕДАН ЈЕ САМО ОНАЈ СУД КОЈИ КАЖЕ ДА ЈЕ ИРИНЕЈ У ПРАВУ

Оно што је најважније: ниједан пропис, који је на снази у Српској Православној Цркви, није поврјеђен од стране Великог црквеног суда приликом доношења пресудâ бр. 200/17 и 201/17 од 4. маја 2017. године у жалбеном поступку против пресудâ Црквеног суда Епархије бачке бр. 83 и бр. 84 од 13. маја 2016. године.

Међутим, не лежи враже, сујета бачког владике није могла да претрпи овај пораз те да му тамо неки ВЦС поништи двије пресуде Црквеног суда Епархије бачке. Он се у својој „молби“ (како је назвао свој акт, иако тако нешто не постоји) позивао не на Јеванђеље, каноне и сличне обавезујуће изворе црквеног права, него на „претходну црквеносудску праксу“. Ваљда је мислио да ће тиме додатно оснажити своје неаргументоване и паушалне оцјене не само о две пресуде Великог црквеног суда него и о члановима Великог црквеног суда.

Он (Иринеј Бачки) је двојицу свештеника казнио казнама које нису прописане Уставом СПЦ или Правилима и поступком за црквене судове.
Иначе, Велики црквени суд је виша црквена судска власт за све црквене спорове унутарње црквене управе који не спадају у судску надлежност Светог архијерејског сабора и синода. Тај суд доноси пуноважне одлуке у вијећу састављеном од предјседника, четири члана и референта. Велики црквени суд у другом и посљедњем степену разматра, одобрава, преиначава и поништава рјешења и пресуде Епархијских црквених судова, по службеној дужности или по изјављеној жалби.

Из свега наведеног је јасно да је „молба“ (читај: наредба или диктат) епископа г. Иринеја била неоснована и да Свети Архијерејски Синод није био надлежан да о њој расправља. Оно што се, међутим, десило, представља још једну тамну мрљу у историји Синода.

Наиме, потпуно неканонски и без икаквог права, бачки владика Иринеј одбија да као надлежни епископ изврши одлуку ВЦС и од Синода бесправно захтјева да Синод њему врати предмет у надлежност. И умјесто да му Синод то право ускрати и подсјети га да није изнад закона, десило се супротно. Бачки је поново преузео предмет у своје руке, игнорисао одлуку ВЦС и самовољно поништио донете одлуке. Такође је занимљиво да Синод овдје није наступио одлучно: нити је санкционисао дотичног владику нити је предмет доставио на дневни ред Светог архијерејског сабора у мају 2018. године.

Дакле, једино што је Свети Архијерејски Синод могао и морао учинити јесте да архивира наведене акте епископа Иринеја због ненадлежности и да га позове да изврши правоснажне пресуде Великог црквеног суда бр. 200/17 и 201/17 од 4. маја 2017. године.


ЦРКВЕНОИРИНЕЈСКА ПРАКСА

Синод је поступио мимо правила (иако се данас може чути изрека „о синодским одлукама се не расправља“) јер Синод нема права да преиначује одлуку ВЦС. Упркос томе, предмет се поново нашао у кабинету бачке епархије и њеног милостивог епископа.

Он се у својој „молби“ (како је назвао свој акт, иако тако нешто не постоји) позивао не на Јеванђеље, каноне и сличне обавезујуће изворе црквеног права, него на „претходну црквеносудску праксу“.
Да у Српској Цркви не би тријумфовала самовоља и безакоње постарао се епископ жички Јустин који је као члан ВЦС поднио представку-жалбу Светом архијерејском сабору маја мјесеца 2018. године. Епилог је ипак био срећнији него што би неко помислио. Наиме, Свети архијерејски сабор је цио дан расправљао о овом случају и пресудио да бачки епископ није имао права дезавуисања одлуке ВЦС као и да Синод није смио да му врати предмет. Сабор је донио одлуку да бачки владика помилује двојицу неправедно кажњених свештеника.

Као закључак треба рећи сљедеће: кад већ епископ г. Иринеј помиње „црквеносудску праксу“ онда би било поштено и коректно да је погледао каква је била црквеносудска пракса у Црквеном суду епархије бачке прије његовог избора за епископа бачког, односно да ли је Црквени суд Епархије бачке икада прије њега донио пресуду којом је свештеника казнио казнама које нису прописане Уставом СПЦ или Правилима и поступком за црквене судове – као што је то он чинио у оба случаја.

Управо се епископу Иринеју, кад већ наводи црквеносудску праксу, може приговорити да је Црквени суд епархије бачке под његовим предсједништвом као надлежног архијереја оваквим пресудама грубо нарушио црквеносудску праксу тог Суда.

Да овдје не говоримо о чињеници да Свети Архијерејски Синод никада није одлучивао по пресудама Великог црквеног суда, односно онако како је то у својој молби тражио епископ Иринеј. Јер када је црквеноиринејска пракса у питању, правда је оно што се Иринеју ћефне.

Умјесто да поступи по закону и спроведе у дјело двијее правоснажне и извршне пресуде Великог црквеног суда, бачки владика се одлучио на један марифетлук. Обратио се самоме себи, то јест Светом архијерејском синоду (за неупућене: то је његово трајно обиталиште) са молбом за „за поништење пресудâ Великог црквеног суда бр. 200/17 и 201/17 од 4. маја 2017. године и оснажење пресудâ Црквеног суда Епархије бачке бр. 83 и бр. 84 од 13. маја 2016. године или за враћање наведених пресуда Великом црквеном суду на поновно разматрање“.


КАД ГОД СМИСЛИШ КАКВО ЗЛО, А ТИ СЕ СИНОДУ ОБРАТИ

Обраћајући се Синоду, бачки владика није изјавио да ли је поступио по двије правоснажне и извршне пресуде Великог црквеног суда. Затим, он се Светом Архијерејском Синоду обратио као „ванредној судској власти у првој инстанци“. У овим ријечима се открива сва тајна Буловићевог дјеловања протеклих деценија.

Наравно, Синод уопште није ванредна судска власт за пријеступе свештеника, ђакона и вјерника ни у првој, а ни у било којој инстанци. Које су надлежности Синода показује одредба из чл. 70 тач. 35 Устава СПЦ. Свети Архијерејски Синод није надлежан да суди свештеницима по другостепеним пресудама, тј. пресудама Великог црквеног суда, које су, сходно чл. 87 Правила и поступка за црквене судове СПЦ, коначне и извршне.

Позвавши се на погрешну уставну одредбу која се у предметним стварима не може примијенити, бачки је покушао да чланове Великог црквеног суда обмане и преотме им случај.

У њему својственом маниру нападâ ад хоминем, у жељи да, чак и на противправан начин коме је прибјегао, поништи двије непоништиве пресуде ВЦС, бачки владика је толико посрнуо да је те пресуде упоредио „једино са хашким пресудама и са хашком правдом“. Ето како се у врху СПЦ обрачунава бачки владика са онима који не поступају по његовој личној жељи, замисли и очекивању. Можете ли замислити како онда пролазе његови директно потчињени свештеници?!

Чланови ВЦС суда су изразили чуђење да је епископ г. Иринеј као угледни богослов у свом „осврту“ на одлуке ВЦС искључиво користио средњошколски уџбеник Бранка Цисаржа ”Црквено право II” (Београд, 1973.г.). Овај самозвани експерт (који је недавно изјвио да прописе СПЦ има у малом прсту), није имао сазнање да поменути средњошколски уџбеник (на који се више пута позивао) садржи тумачење Поступка за црквене судове СПЦ из 1933. године, који се од 1961. године не примењује у Српској Православној Цркви. Дакле, епископ Иринеј се у свом „осврту“ позвао на акт који не важи у Српској Цркви већ више од пола века. Треба ли набрајати даље!?


СУД, ТО САМ ЈА

На овај начин, епископ г. Иринеј се, мимо свих канонских и других прописа Цркве, ставио изнад Великог црквеног суда са амбицијом да ненадлежно суди ВЦС, а посебно својој браћи епископима, као и да игнорише обавезујуће пресуде ВЦС у ова два случаја.

Међутим, ВЦС се поставио достојанствено и ауторитативно: није дозволио да се правоснажне, коначне и извршне пресуде Великог црквеног суда пониште и подсјетио је надлежног епископа бачког г. Иринеја да пресуде ВЦС изврши као своју једину обавезу.




Вук Бачановић

.
ИЊАЦ И РАДУН – ЏУБОКС СРБИ

https://i.postimg.cc/fLyzTZzq/radun4.jpg

Владика Јоаникије није се јавио патријарху да је стигао у Београд, једино је што је екипа плаћеника из опскурног портала vidovdan.org приметила извештавајући о атентату у којем је рањен велики добротвор СПЦ Миодраг Давидовић, и који је у тренутку напада седео са владиком Јоаникијем.

Пошто се издају као портал који брине о „духовним“ и „националним“ интересима Срба, побринули су се да забринута паства сазна како је владика Јоаникије преживео, износећи крунско образложење: преживео је јер је у Београду био инкогнито. За неупућене, епископ будимљанско никшићки Јоаникије један је са списка „неподобних“ епископа, који је овој „редакцији“ ботова достављен.

Готово свакодневно са интернет странице Радуновог интернет џубокса, за који је плаћенији и од Тијане Ајфон,( све са платом из Пошта Србије), ботови владајућег СНС и екипе епископа коју окупља Иринеј Буловић, објављују памфлете против „неподобних“ епископа и других јавних личности, које су се дрзнуле да критикују актуелну власт у Србији. Радун и Ињац, кажу они који су некада сарађивали са њима, са тако ограниченим способностима, никада ни у једном животу, не би зарађивали као у овом, зато и не чуди што су образ ставили под дупе.

Технологија овог гротескног двојца је позната. Преко неколико твитер профила (њихови лично или профили људи које котролишу, сва имена позната нашој редакцији) лансирају тезу против одређеног епископа. На тој тези режимски таблоиди креирају причу у којој је обавезно саговорник Ињац или Радун, а онда та иста прича опет долази назад „кући“ у видовдан.орг. Површним праћењем дезинформација које пласирају стиче се утисак како њихов памфлет циркулише огромним јавним простором, но тај простор има своје одређене координате. Тако се у ботовском координатном систему могло читати о владикама расколницима, нафташима, рекеташима, бандитима, и то онима чији је једини грех што не пристају ни на поделу Косова, ни на признање независности јужне српске покрајине, нити на изолацију СПЦ од остатка православља.

Иринеј Буловић сматра да је готово решио једначину за патријаршијски трон осим две непознате: како се обрачунати са митрополитом Порифиријем, као фаворитом актуелног режима, и како убедити чланове Сабора да Косово није у Србији. Кажу да за крај, за Порфирија има паклени план, уосталом сви планови су му „као из пакла изашли“, а за „неподобни“ део Сабора његова посљедња жртва смислила је топлог зеца.
Кажу да се у синодском делу зграде београдске Патријаршије, месту сурета Порфирија и Буловића, ових дана већа који од непослушне браће ће напрасно постати део кавачког или шкаљарског клана, јер то би могла бити атрактивна прича за анестезиране Србе.
Кажу да је загребачки митрополит Порфирије на ову идеју дошао у разговору са некима који су били блиски земунском клану, а чији су припадници убили српског премијера Зорана Ђинђића. Највеће шансе за ту улогу дају немачком епископу Григорију Дурићу, јер су Амфилохија, из њима, а и нама, знаних разлога, ставили на стендбај, а Јоаникија су тужили патријарху да се није јавио долазећи у Београд, пре атентата. Атанасије Јефтић је исувише стар за ту улогу, а владика Димитрије је још тазе.

Ова филмска улога би могла измаћи епископу Григорију само ако косовски владика Теодосије учини било шта што би могло да наљути двор. Или онај у Новом Саду или Андрићевом венцу, свеједно. Тако би јужни клан СПЦ, како су ову групу владика Ињци, кењци и Радуни оквалификовали у таблоидима, додатно био криминализован уз стављање нових мета на чело .
Ботови попут Ињца и Радуна не показују ни зрно елементарне одговорности ни људскости, па је тешко очекивати да виде да је од српства и православља које они бране, остало само славно име неславног џубокс портала. То најбоље показује текст у којем нам помало тужно поручују да је владика Јоаникије жив, али да се није јавио у Патријаршију.
Бедно да не може бедније!



Политикон

.
ЗАШТО СЕ МОНТИРАЈУ ИЗМИШЉЕНЕ АФЕРЕ СПЦ У АМЕРИЦИ

https://i.postimg.cc/6qXGJNxr/New-Gracan...-30-20.jpg

Последњих месеци српска јавност је преплављена бројним натписима политичких пропагандиста о наводним неправилностима наших епископа у САД, о њиховим покушајима промене назива СПЦ, наводним намерама да се припоје Васељенској патријаршији, па се чак иде дотле да се часни епископ Иринеј Добријевић доводи у везу са званичним режимским турбо фолком који је завладао Србијом почев од несретних деведесетих. Као да је господин Добријевић крив што је власт музичку културу србског народа препустила обнаженим певачицама које наступају и у дијаспори.

Организован је прогон епископа Максима са ПБФ једног од најблиставијих млађих српских интелектуалаца. Успут је са ПБФ прогнано још неколико изузетних интелектуалаца, а ту треба укључити и одстрањење и академика Чавошког, најпре из Патријаршијског правног савета ПУО СПЦ, а убрзо затим и из Савета ПБФ.

Координација између владајуће партије, њене пропаганде, безбедносне машинерије и инсајдера у СПЦ су очигледни и неспорно је да власт са својим људима из СПЦ спинује случај који не постоји, очигледно због интереса који нису интереси СПЦ, српског народа и Српског православља.

Не можемо тврдити да су тачне спекулације о томе да је садашњи српски режим нераскидиво везан и поробљен од светских либералних центара моћи којима је трн у оку чињеница да су амерички грађани српског порекла у великој већини стабилно гласачко тело републиканаца и Доналда Трампа који доносе од 3 до 5% гласача, захваљујући не толико својој бројности, већ и великом угледу у својим локалним заједницама. Све индиције говоре да можда ту леже корени прљаве кампање која је у току а на жалост уперена из матице према америчким грађанима српског порекла и православне вере.

Индикативно је да су напади од појединих епископа из Србије на епископа Максима почели непосредно након што је организовао штампање на енглеском језику и дистрибуцију широм америчког континента стотине књига српских аутора, а посебно две капиталне књиге за данашњи тренутак СПЦ. Једна је књига Светог Николаја Охридски пролог (три издања под епископом Максимом), а друга изузетно значајна, која је наишла на велики позитивни одјек у Америци је велика монографија о Косову и Метохији на енглеском језику. Агилни епископ те књиге поклања конгресменима, сенаторима, каои бројним значајним америчким библиотекама и на тај начин шири нашу истину о страдалном Косову и Метохији, срцу православног српског народа, како он то сликовито описује. Његова активност на одбрани и промовисању Косовског и Светосавског завета, сигурно је узроковала ову стигматизацију, Међутим, постоје и много дубљи разлози за ове и друге процесе који се покрећу у СПЦ и који су превасходно уперени против врховне власти Патријарха српског и неуставно и неканонско јачање улоге Синода.



ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈА СПЦ У САД ЈЕ НЕМОГУЋА


Историјски развој српске православне црквене организације на Северноамеричком континенту је лепо описао блаженопочивши епископ шумадијски Сава у књизи Историја СПЦ у Америци и Канади, која је објављена и на српском и на енглеском језику, и коју препоручујем заинтересованим читаоцима. Наш православни живаљ је, долазећи на тло северноамеричког континента, убрзо почео оснивати сопствене црквено школске општине, по узору на искуства Карловачке митрополије, које су биле центри окупљања српског народа, чувања вере, културе, језика и традиције. Деценијама касније, СПЦ је основала епархије које су окупиле те црквено школске општине у Светосавску цркву. Од великог значаја је да је у САД сачуван, као нигде другде (па на жалост ни у Србији ), атрибут СПЦ као народне цркве, те је активно учешће верника и даље присутно и гарантује да се са тим значајним делом црквене организације СПЦ нико не може шалити, нити је употребљавати ради циљева неке партије која је тренутно на власти у Србији или не дај Боже интереса друге религијске организације. Трабуњања о наводној могућности преузимања српских епархија у Сједињеним државама од Васељенске патријаршије су потпуно несувисла, када имамо у виду да је прва српска национална православна заједница основана 1892. године у Калифорнији, под духовном јурисдикцијом руског владике из Аљаске, који је на чело Српске мисије поставио оца Севастијана Дабовића, који је исте године рукоположен за јеромонаха а већ 1894. освештао цркву Светог Саве у Џексону Калифорнија. Значи, апостолско прејемство Србима у Америци је пренео руски епископ из Аљаске који је основао прву Српску мисију, Касније је аутокефална СПЦ основала сопствене епархије, те је на том простору организовала сопствену канонску територију, без икаквих историјских веза са данашњом Васељенском патријаршијом.

Управо неоправдано стигматизовани епископ Максим, који пролази кроз невиђену тортуру у јавности окупиране Србије је објавио у својој епархији у САД изванредну књигу на хиљаду страна у боји, под називом Српско хришћанско наслеђе Америке (The Serbian Christian Heritage of America) у којој је обрађена историјска, духовна и културна активност српске дијаспоре у периоду 1815. до 2019. године у Северној Америци. Српски православни народ ће му вечно бити захвалан на том пројекту.

Већина верника су лојални амерички грађани, има их већ из пете, шесте генерације исељеника, већином потичу из западних крајева Балкана, и србијанска политичка калкулисања их много не дотичу. Велики проценат има стабилне породице, стабилан бизнис, рођени су амерички грађани, уживају велики углед у локалној средини, чак и за америчке прилике су веома ситуирани, а по бројности СПЦ у САД има много више активних верника него у Београду, можда и целој Србији.

Устав САД је најбоља заштита било каквих насилних припајања, одвајања, политизације и злоупотребе епархија СПЦ на тим просторима, и гарантује немешање америчке администрације у верске послове наше Цркве. То је непремостива препрека за било какве скривене намере које изгледа стоје иза ове комбиноване државно партијске организоване харанге против СПЦ на простору САД. Овде треба напоменути да наши црквени великодостојници у САД су држављани или резиденти САД, која штити њихова грађанска, верска и људска права. Разлике у мишљењима које се испољавају унутар саборног разматрања организационих и правнотехничких питања су суверено право нашег епископата, али организовање харанги и грубо кршење најосновнијих људских права часних епископа који обнашају дужност у САД, дубоко је против америчких националних интереса, и противно америчком законодавству пошто се из једне небитне балканске државице, која је уз то криптоколонија, организује од стране одређених државних или парадржавних структура угрожавање верских права тамошњих верника и угрожавају се корпорације регистроване у САД.

Ако се вратимо у историју, управо су САД биле сигурно уточиште многим прогоњеним хришћанским деноминацијама из Европе, од самих почетака колонизације тог континента. Непосредно пре Другог светског рата на простору САД безбедност је пронашла и Руска загранична Црква, што је био битни чинилац спасења Руског православља у СССР. Процеси поновног уједињења су текли несметано од америчке администрације која је још увек хришћанска и изузетно поштује верска права и слободе својих држављана.

Устав СПЦ је веома концизан и пружа пуну заштиту епархијском и црквеношколском устројству епархија СПЦ у САД. Уставна процедура је кристално јасна, сва организациона и материјална питања су у надлежности Патријаршијског савета и Патријаршијског управног одбора, којима председава Патријарх српски.

Разматрања начина на који ће бити основан Епархијски савет наших епархија траје дуго у СПЦ, више деценија, то нити је ново нити актуелно питање, његово спиновање је апсурдно. Још 2009. године, ако ме сећање не вара, изнео је мишљење поштовани академик др. Коста Чавошки који је, као члан Правног савета Патријаршијског управног одбора, изложио стручној анализи текст Устава по питању Епархијског савета у САД и дао одређене примедбе и путеве његовог побољшавања у даљем раду на тексту.

Напомињем да је делом ово спиновање јавности дошло и неуставним понашањем Синода СПЦ, који све више узурпира надлежности осталих власти и органа у СПЦ, посебно Патријарха српског, Патријаршијског савета, Патријаршијског управног одбора и СА Сабора. Измишљање или спиновање афера, па онда ангажовање Синода као ненадлежног органа, симтоматично је понашање последњих година, и део је ширег плана декомпозиције СПЦ и елиминисање улоге Патријарха српског у будућем устројству Цркве.

Посебно је нечасно од политичких пропагандиста у Србији пљување по адвокатима који су амерички грађани српског порекла који су учествовали правној заштити наших Епархија у САД.

Сигурно је да ту има места прецизирањима и побољшањима, али њихова упозорења у погледу озбиљности америчких корпоративних прописа су исправна. Моћна Римокатоличка црквена структура у САД посрће под милионским одштетним захтевима, велики број бискупија је у банкроту, о чему сигурно треба водити рачуна, па су инструкције америчких адвоката у том правцу више него добродошле за нашу цркву.

Часност и оданост епископата, јерархије, монаштва и верника који су у самоуправним црквеним телима и органима у Северној и Јужној Америци је неспорна. Већина од њих, посебно старијих је дошао на просторе САД због усташких прогона. Сам поп Ђујић је превео скоро комплетну четничку дивизију са члановима породица, а млађи последњих година због тешке ситуације у домовини и недостатку елементарних људских права. Незамисливо је да ће тај часни православни српски народ који је због православља протеран са вековних огњишта, прихватити да им на челу цркве буде неко други (рецимо, турски држављанин) а не Патријарх српски.

Они чланови синода који размишљају у тим релацијама, који су потписивали разна документа у том смислу по белом свету на разним екуменским скуповима, живе у неком свом имагинарном свету и имају погрешну перцепцију стварности. Оптуживати младог епископа Максима, који је рођен и одгојен у православном духу у Фочи БиХ, у свештеничкој породици, или епископа Лонгина са Романије, или епископа Иринеја из Кливленда, за намере да им врховни поглавар цркве буде Васељенски патријарх, није часно. Најоданији чланови јерархије у СПЦ су управо деца која су упијала Православље од првог минута свог живота, и управо они су будућност наше Свете Светосавске Цркве.

За очекивање је да ће Патријарх српски правна питања која се тичу Епископског савета на тлу САД, вратити надлежном органу Светом Архијерејском Сабору, који може да се ослони на Патријаршијски савет и ПУО, који имају одличну стручну правну службу и да ће се ова правно техничка и организациона питања разрешити без икаквих трзавица.




ПОЛИТИКОН

.
Овај Патријарх остаће запамћен у српској историји као најгори српски Патријарх. Целу цркву и Сабор свео је на Синод, а Синод на једног амбициозног човека.


Епископ Атанасије Јевтић, Никшић 21.12.2019.

.
ИРИНЕЈ БАЧКИ ИМА ТАЈНИ ДОГОВОР СА МИЛОМ ЂУКАНОВИЋЕМ!

https://i.postimg.cc/QxTFkg49/irinej-bulovic.jpg

Сива еминенција зла у СПЦ и патријарх уместо патријарха, Иринеј Буловић преко своје информативне мреже и људи, отворено подржава Мила Ђукановића и шири лажне вести против Митрополита Амфилохија.

Преко сајта Поуке, који је практично смеће попут Информера, а под контролом Иринеја Буловића, преко својих кербера Жељка Ињца и Зорана Ђуровића, пуштају лажне вести о дешавањима у Црној Гори.

Колико њихова болест иде далеко на овом опскурном сајту објавили су и да се епископ Методије претвара да је претрпео озледе, а све по налогу митрополита Амфилохија.

Писац ове лажи Зоран Ђуровић је један од водећих људи преко којих се Иринеј Бачки обрачунава са свима који му стају на пут да постане суверени владар у СПЦ.

Управо због тога поквареност Иринеја Бачког иде толико далеко да прави тајне договоре са Милом Ђукановићем, а све како би се обрачунао са својим највећим противницма, при чему не бира средства како ће то урадити.

Иринеј Буловић отворено помаже отимање имовине СПЦ у Црној Гори и нада се да ће ускоро постати и званично Патријарх.

Е, па друже Бачки, грдно си се преварио!

Има и нас који знамо ко си, шта си и за кога радиш.


Политикон
.

.
ЕПИСКОП ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ СТОЈИ ИЗА МЕДИЈСКИХ НАПАДА НА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА И НА ОСТАЛЕ ВЛАДИКЕ СПЦ


СНП “Наши” упозорава јавност да патријарх из сенке Иринеј Буловић преко своје информативне мреже и људи отворено подржава Мила Ђукановића и преко режимских гласила попут Информера и Дневног Телеграфа пласира најгоре лажи и подметачине против Митрополита Амфилохија.

Управо данас Епископ Иринеј преко поменутих новина пустио је вести да Митрополит Амфилохије отима цркве СПЦ у договору са Милом Ђукановићем.

То такође ради и преко “православног” сајта Поуке, који је практично смеће попут Информера, а под контролом Иринеја Буловића, где преко својих ботова пушта лажне вести о дешавањима у Црној Гори.

Иринеј Буловић је особа која стоји и иза давања ордена Александру Вућићу, а преко режимских и црквених медија се обрачунава са својим највећим противницима у СПЦ, попут Митрополита Амфилохија, Епископа Григорија и Епископа Максима, при чему не бира средства како ће то урадити, па чак ни да направи дил са Милом Ђукановићем.

СНП “Наши” упозорава да Иринеј Буловић отворено помаже отимање имовине СПЦ у Црној Гори и нада се да ће ускоро постати и званично Патријарх.



Информативна служба

СНП “Наши”

.
ИРИНЕЈ КАО ОРУЖЈЕ ПАКЛЕНОГ ПЛАНА МИЛА И ВУЧИЋА


Иако већина српских медија веома селективно преноси информације из Црне Горе, где су у току масовни протести грађана због дискриминишућег Закона о слободи вероисповести, велика пажња посвећена је најављеном одласку председника Србије Александра Вучића на север Црне Горе за Бадњи дан.

Медији су најпре известили да ће Вучић уз благослов патријарха Иринеја провести Бадњи дан са православним верницима на северу Црне Горе. Најављени долазак председника Србије поздравили су протојереј-ставрофор Велибор Џомић и лидери опозиционог Демократског Фронта. Ипак у првој реакцији Епископског савета након председникове најаве чуле су се другачије поруке које се могу сублимирати у једну реченицу: Александар Вучић није добродошао у Црну Гору на Бадњи дан.

Епископски савет је саопштио да “снажно хришћанско, светосавско и народно јединство у Црној Гори показује чврсту решеност наше Цркве и њених верника да не дозволи политизацију овог питања са било које стране” те да је веома важно да тако и остане и “да се никако не допусти да ико инструментализује Цркву за било какве политичке или идеолошке интересе”.

Притисцима са Андрићевог венца, за разлику од Епископског савета у Црној Гори, није могао да се одупре патријарх српски Иринеј који је, поред тога што је дао свој благослов да Вучић посети Црну Гору, интервенисао и код Епископа милешевског да у Пљевљима прими председника Вучића упркос противљењу Епископског савета у Црној Гори.

Подршку Епископу милешевском на кога је вршен притисак да у Пљевљима дочека председника Вучића најавио је и умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић, који је широј јавности познат и као отворени критичар српског председника. Према писању црногорских медија, Владика Атанасије решен је да у Црној Гори дочека Александра Вучића и “да га пред народом пита да ли га је срамота због свега што ради са народом и Црквом на Косову и Метохији и у Црној Гори”.

Ова вест се очигледно није допала председнику Вучићу те су настављени притисци на патријарха Иринеја како би по сваку цену подржао председников одлазак у Црну Гору. Тако је данас у послеподневним сатима у медије доспела вест да ће се сутра у Патријаршији српској патријарх Иринеј састати са члановима Епископског савета из Црне Горе. Иако ова посета чланова Епископског савета није најављена званичним саопштењем у јавност је доспела путем “ИН4С”-а, портала блиског опозиционом Демократском Фронту који је пружио подршку председнику Вучићу за долазак у Црну Гору. Упоредо са објављивањем ове вести, државна агенција “Тањуг” објавила је текст са насловом “Патријарх за божићне празнике желео у ЦГ, али није добио позив”, у ком се наводи да је “Патријарх српски Иринеј имао добру вољу да са верницима и народом у Црној Гори буде током божићних празника, али му та жеља неће бити испуњена, јер није добио позив епархија у Црној Гори”, пренео је “Тањуг” позивајући се на изворе у врху СПЦ. Ову вест одмах су пренели РТС и медији блиски кабинету председника, а уследила је и ексклузивна најава на Радио Телевизији Србије да ће се у петак у 19 часова у Патријаршији српској састати председник Вучић и патријарх српски Иринеј.

По свему судећи, председник је схватио да ће његов долазак у Црну Гору најлакше протећи уколико међу православне вернике у Црну Гору дође у пратњи патријарха српског, те да ће у том случају патријарха, а самим тим и њега, морати да дочекају сви Епсикопи Српске Православне Цркве у Црној Гори али и бројни верници.

Састанак је одложен за суботу ујутру, 7.30 часова, након чега ћемо сазнати да ли су притисци на поглавара Српске Православне Цркве поново уродили плодом.



Директно

.
ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ ПРОМОВИШЕ ВУЧИЋА НА САЈТУ СПЦ!




Сива еминенција зла у СПЦ, а познат као патријарх уместо патријарха, Иринеј Буловић, искористио је сајт СПЦ како би на њему објавио обраћање Александра Вучића.

Ово обраћање пропраћено је преко режимских медија да је “СПЦ први пут у историји пренела обраћање неког председника”, чиме покушава да се скрене пажња са догађаја да Александар Вучић није смео да оде у Црну Гору за Бадњи дан, односно да му је српски народ упутио јасну поруку да није пожељан.

Александар Вучић претрпео је велики пораз и коначно се у јавности разоткрила чињеница да су сви догађаји у Црној Гори кооррдинисани између Вучића и Ђукановића, што је српски народ итекекао препознао и председника Србије окарактерисао као издајника.

Иринеј Буловић и Патријарх Иринеј отворено помажу Александру Вучићу у пројекту “назависног Косова” и они су ти који покушавају да издаја коју Вучић најављује прође што безболније.

Срамни догађаји у СПЦ и узурпација сајта од стране Иринеја Буловића су само још једно сведочанство да је он одавно престао да служи Богу.

Од Иринеја, постао је Злиринеј.



Политикон
.