Dnevnik, samo okt.-nov.1944.
Не, него чуди ме што су се враћали за Дебели Јасен после Ивањице и сличне нелогичности, па сам мислио да је писао по сећању.
ПС ове догађаје које помиње у вези Милутина Јанковића су се заиста догодили, али наравно народ који му је причао додао је много...
(16-06-2021, 12:24 PM)Бенито Пише: [ -> ]Не, него чуди ме што су се враћали за Дебели Јасен после Ивањице и сличне нелогичности, па сам мислио да је писао по сећању.
ПС ове догађаје које помиње у вези Милутина Јанковића су се заиста догодили, али наравно народ који му је причао додао је много...
Ne, nisam se ja dobro izrazio. Pisano jeste po secanju. A do jos vece zabune moglo je doci, jer je on pripadao onim grupama vracenih iz Sandzaka na svoje terene, pa je event.iste terene prelazio dva puta iz razlicitih pravaca.
Ок, онда је друга песма...
Na str.285, navedeni su poginuli cetnici iz opst.Prilipacke u opsadi Kraljeva, okt.1941.
Da dodam, neki od njih su odlikovani :
Mihailo Bukvic
Momir Bukvic
Obrad Bukvic
Veselin Bulic
Svi Zlatnim voj.ordenom Karadj.zvezde sa macevima, Ukaz 1062 br.335 4-24. VIII 1942.
Надовезујем се на расправу са теме "Најлепше четничке слике": две фотографије које су објављене у овој књизи су у прилично лошем стању. Желим да обавестим читаоце да сам их пронашао у фиоци једног креденца, који се налази у урушеној кући, која је давно напуштена, а некада је било узорно домаћинство које је дало двојицу војника које су комунисти убили као припаднике ЈВ, под командом Драже Михаиловића.
На жалост, таквих случајева има много у Србији... Ко зна колико је урушених, девастираних и напуштених, градских и сеоских, кућа која још негде крију доказе о својим некадашњим градитељима и домаћинима, а које су "црвени ђаволи" елиминисали из сопствене "рујне слободе"...
Да ли је актуелни председник општине Ариље Маслар,потомак браће Маслар?
Књига која дефинитивно даје недостајући печат историографији Другог светског рата у тадашњем срезу Драгачевском.
Први део књиге (дело Славка Маслара) пружа нам могућност да сагледамо несрећу једног светског, а више грађанског рата, из очију једног тек пунолетног младића, изданка класичног традиционалног српског сеоског домаћинства, кога је, уместо да се радује одслужењу војске, женидби и стварању породице, вихор поменутог рата однео да на тежи начин спозна сву несрећу, која је задесила један слободарски народ.
Насилна мобилизација, а онда дугачак излет на крајњи северо-запад земље у редовима квислиншких формација, уз успутне битке, преживљавања, дисциплиновања непослушних, филмске рације по словеначким забитима, сусрет са Британцима у Аустрији, а затим упознавање са методама рада и начином владања нових ''ослободилаца'', испунили су рано пунолетство овог младића.
Након тога аутор нас упознаје са животима разних познатих и мање познатих ликова, учесника грађанског рата у обе зараћене стране, па можемо видети мноштво занимљивих детаља из живота једног убеђеног па разочараног комунисте, затим из живота једног комунисте изниклог из домаћинске породице, који је искрено веровао у немачко-совјетско пријатељство, па залутао и погубио се у својим ''црвеним'' идеалима, па опис догађаја из априла 1941. у Крагујевцу када су мистериозни меци летели ка војницима ВКЈ, а затим и доста детаља о познатим четничким командантима Ф. Ајдачићу, П. Ђуришићу, М. Марковићу итд.
Улогу главног лика књиге, без двоумљења, носи војвода драгачевски - Милутин Јанковић. Најхрабрији међу најхрабријима, најоданији међу најоданијима, у свакој борби први испред свих, независно од тога да ли се преко пута њега налазе Немци, Бугари, недићевци, љотићевци или комунисти. Без сваке сумње, уникатна појава у целокупној ЈВ под командом ђенерала Михаиловића. Његов прецизно описан животни и затим ратни пут (рођење у с. Дљин, школовање, одслужење војног рока у Словенији, служба у жандармерији у Загребу, служба на двору у Београду, пут до Пала у пратњи владе КЈ, измицање Гестапоу у Чачку, одлазак на Равну Гору још у јуну 1941, бескомпромисно опхођење према партизанским комесарима и немачким шпијунима, оформљивање елитне борбене групе, ослобођење Чачка, опсада Краљева, током свих ратних година заштита народа и одлазак на извршење најповерљивијих и најтежих задатака, непрекидним борбама испуњено лето 1943, преко поступање са дезертерима и војним бегунцима у складу са војним законима и прописима, несугласице са ''мекшим'' колегама официрима и подофицирима, венчање и одлазак у Врховну команду, а затим трагичан крај и приказивање све своје величине у тренуцима док гледа смрти у очи) дају слику једног ратника старог кова, достојног својих предака, ''кадрог стићи и утећи и на страшном месту постојати''... Да ништа није случајно, показује и опис живота његовог брата Драгутина, иначе војника специјалног четничког (јуришног) батаљона пре рата.
Допуну свему представља списак жртава нових ''ослободилаца'', дело Славка Маслара, допуњен од стране приређивача.
Други део књиге (дело Здравка Маслара) гледа на рат и послератне догађаје из очију једног детета, али иако малолетног, носиоца титуле ''народног непријатеља''. Приказује једно тешко школовање, једну озакоњену пљачку тешко стеченог капитала, један младалачки бунт који је изродио угледног политичког емигранта, а живот у емиграцији донео велико пријатељство са чувеним Бором Благојевићем. Да нагласим да ми је велика част што сам имао прилику да господина Здравка и лично упознам и чујем и уживо неке од прича из ове књиге.
Као и у ''Сурој слободи'', цео текст, који је ауторско дело браће Маслар, прате фусноте приређивача, које дају специјалну вредност овој књизи. Уз помоћ мноштва различитих историјских извора, претежно оних првог реда, описани су животи и дела Ранка Тајсића, Драгише Васића, Драгише Лапчевића, Косте Мушицког, Владимира Дедијера, Хенриха Лаутнера, Милана Гавриловића, а затим и учесника грађанског рата, строго везаних за срез Драгачевски, попут Стевана Булића, Аврама Обреновића, оба Милована Васиљевића, свештеника Милорада Кољајића, Мирка Ђекића, Јовице Царевића, Новице Цогољевића, Ратка Ковачевића, Владана Ковачевића, Десимира Николића и многих других.
На крају, биографије петорице значајних Драгачеваца, које до сада нисмо имали нигде прилике да прочитамо. Посебно вредна и корисна је биографија сенатора Средоја Бркића, која нам омогућава да видимо почетке организовања отпора, тј. пут формирања Јеличког четничког одреда, али и којом се ставља тачка на приче да је Средоје Бркић био комунистички оријентисан. Опис лика и дела мајора Милутина Матијашевића, сем детаљних описа деловања Пожешког четничког одреда под командом мајора Вучка Игњатовића, даје материјала за један холивудски филм, описујући једну велику љубав двоје младих људи, коју је прекинуо ратни вихор. Биографије Велизара Симовића, Сретена Ковачевића и Миладина Милинковића представљају сјајне описе живота тројице младих (под)официра, уз које се могу рашчивијати формације ЈВ у срезу Драгачевском, па се јасно створити слика о борбеној групи Милутина Јанковића, Првој драгачевској бригади, Другој драгачевској бригади, Групи драгачевских бригада, Трећој јуришној бригади и њеним јуришним батаљонима и четама (део Првог јуришног корпуса под командом капетана Раковића, који је био део IV групе јуришних корпуса под командом мајора Рачића), а затим и јединственој Првој драгачевској бригади под командом поручника Илије Шарца, формираној јула 1944, а која је представљала део Западно-моравске групе корпуса.
Све наведено говори да је историографија Драгачева добила једно капитално дело, из ког ће, надам се, данашње генерације извући многе поуке, које ће у ближој или даљој будућности довести до одређених позитивних промена...
П.С. По мом скромном мишљењу, оно што би било пожељно у овој књизи јесте табела налик оној у књизи ''Сломљена крила Златибора'', где су исписани команданти по реонима, бригадама, батаљонима итд.
Ја сам покушао кроз читање да направим дату табелу (нажалост без временских одредница када је дошло до промена команданата), али није ми успело да је комплетирам, па неки пажљивији читалац може да је допуни овде.
срез Драгачевски: кдт. резервни поручник и судија Раде Бојовић
Прва драгачевска бригада: кдт. потпоручник Милутин Јанковић, в.д. наредник Велизар Симовић, в.д. поручник Драгиша Пеливановић, в.д. поручник Миладин Милинковић
Штабна чета: кдт. наредник Витомир Матијашевић
I батаљон: кдт. Миладин Поповић, наредник Велизар Симовић
I чета:
II чета: кдт. наредник Станко Пајовић
II батаљон:
I чета: кдт. наредник Витомир Матијашевић
II чета:
III чета: кдт. поручник Миладин Милинковић
IV чета: кдт. наредник Аврам Обреновић
III батаљон: кдт. потпоручник Десимир Николић
I чета:
II чета: кдт. наредник Милован Васиљевић ''Циган''
IV батаљон: кдт. поручник Миладин Милинковић
Друга драгачевска бригада: кдт. поручник Драгиша Пеливановић, в.д. потпоручник Крста Бабић, в.д. потпоручник Новица Цогољевић
I батаљон: кдт. потпоручник Новица Цогољевић
Горски, одличан приказ. Пишеш добро и чини то што чешће.
ПС што се тиче распореда јединица и командног кадра у јединицама ЈВ на подручју среза Драгачевског, то захтева још неке анализе и истраживања.
По до сада откривеним архивским подацима, које смо објавили, а неке од њих си и навео, може се рећи да државни историчари из Чачка до сада нису тачно и прецизно наводили та задужења ни у временском, нити у квалитативном смислу. Исто важи и за све друге историчаре. То је, аутоматски, довело до погрешног тумачења одређених историјских догађаја, а сходно томе до катастрофално погрешних закључака. Надамо се да смо у приређивању ове књиге омогућили читаоцима да на правилан начин схвате многе догађаје.