(21-01-2023, 11:49 PM)ватхра Пише: [ -> ] (21-01-2023, 10:43 PM)ЈВуО-КГ Пише: [ -> ]Ваздухопловни Капетан II класе,пилот-ловац Стојановић Милан
Од 19. септембра 1939. године пилот у 6. ваздухопловном пуку.
Милан Стојановић је почетком априлског рата био у команди 6. ваздухопловног пука (заједно са Захаријем Остојићем).
Колико знам, није летео.
Ватхра,друже,не знам шта да ти кажем, те има нека прича за Бојовића,те овај није летео..,Брате,нису ово подаци које ја сам измишљам и пишем како ми воља, за све ове биографије имам извор а то су или Војни архив или Архив Шумадије у Крагујевцу.Ти ако видиш да нешто није у реду,а убеђен си да си у праву,иди бре код њих и реци им да немају појма и дај им праве податке за које ти сматраш да су прави. Не зам шта друго да кажем...
Него да наставим.
Ваздухопловни Наредник,Пилот Мојсиловић Милоје
Рођен 1. октобра 1908. у селу Забојница код Кнића,од оца Живка и мајке Софије у земљорадничкој породици.Основну школу завршио је у Забојници,а затим је уписао гимназију у Крагујевцу.После једног препада на професора после часова и туче напустио је гимназију и отишао у Мостар где је уписао ваздухопловну школу.
Пилотску школу завршио је са добрим успехом 1. јула 1930. у 7. ваздухопловном пуку у Мостару.Звање дипломираног пилота стекао је решењем исте 1930. у Мостару.
Из коњице преведен је у род Ваздухопловства указом од 1930. године.
Ваздухопловну школу гађања завршио је са добрим успехом 1931. у Белој Цркви.
Звање војног пилота стекао је решењем од 3. августа 1932. године.
Учесник ваздухопловник утакмица за пехар Краља школских авиона у 1932. години.Маршута лета била је Нови Сад,Краљево,Крушевац,Крагујевац,Земун,Нови Сад. Први на циљ стигао је крагујевчанин наредник Милоје Мојсиловић са извиђачем коњичким поручником Љубомиром Дуњићем. Победник је добио награду Министарства војске у износу од 12.000 динара.
Пилот у 3. ваздухопловном пуку у Скопљу.
У ваздухопловног наредника унапређен је указом од 6. септембра 1939. године.
Априлски рат затекао га је на дужностима пилота у 7. ваздухопловном пуку.Полетео је авионом,али је због саботаже,које су направили Хрвати из јединице,морао да искочи из авиона падобраном у близини аеродрома у Мостару.
Један од организатора устанка у Гружи. Заменик команданта Јеличког одреда ЈВуО.
Заробљен од стране Немаца1942. године у једној акцији и одведен у логор на Бањицу,где је мучен и пребијан,а затим пребачен у логор Матхаузен.Преминуо је 1942. године у том истом логору.
Ваздухопловни Наредник,Пилот Маринковић Драгомир
Рођен је 17. јануара 1906. у Тополи,од оца Драгомира и мајке Милеве. Основну школу завршио у Тополи.
У војску ступио 10. маја 1923. а затим,нешто касније, преведен у ваздухопловство.
У чин ваздухопловног наредника промовисан је указом од 6. септембра 1938. године.
На дан 5. априла 1941. био је пилот 201. ескадриле и писар у Штабу групе стациониране на ратном аеродрому у Бијељини. У време капиталуције заробљен и депортован у заробљеништво.
На прилазу Београду скочио је из воза и избегао да стигне на дестинацију коју су му Швабе намениле.
После бекства крио се у Тополи,Аранђеловцу и Обреновцу.
Како је ступио у редове ЈВуО,задатак му је био да прати возове ка Београду и извештава о њима.
Немци су га поново ухапсили крајем 1942. и затворили на Опленцу. Почетком децембра,исте године,изведен је на стрељање,али је успео да побегне.
Поново се крио у Тополи а онда отишао породици у Аранђеловац.
Почетком марта 1943. у једној рацији у Аранђеловцу поново је ухапшен. Пуштен захваљујући залагању своје сестре и брата.
Командир 3. чете 1. батаљона Опленачке бригаде ЈВуО.
Нестао приликом повлачења јединица ЈВуО 1945. у Босни.
