Трећи Светски Рат? - Облик за Штампу
+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Друштво (https://www.pogledi.rs/forum/forum-5.html)
+--- Форум: Свет (https://www.pogledi.rs/forum/forum-8.html)
+--- Тема: Трећи Светски Рат? (/thread-703.html)
+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Друштво (https://www.pogledi.rs/forum/forum-5.html)
+--- Форум: Свет (https://www.pogledi.rs/forum/forum-8.html)
+--- Тема: Трећи Светски Рат? (/thread-703.html)
RE: Трећи Светски Рат? - Прст_у_ока_латиници - 17-01-2018
Američke vlasti nameravaju da oslabe pravila moguće upotrebe nuklearnog oružja i da razviju novu nuklearnu bojevu glavu male jačine. Na Zapadu tvrde da takvi potezi SAD imaju za cilj „obuzdavanje Rusije“, dok ruski eksperti smatraju da na taj način Donald Tramp pokušava da učini Ameriku najvećom nuklearnom silom na svetu.
Vest o namerama Amerikanaca objavio je britanski „Gardijan“, pozivajući se na izjave bivšeg specijalnog savetnika Baraka Obame za pitanja o kontroli naoružanja i neširenja nuklearnog oružja, a koji je, kako se tvrdi, imao uvid u konačnu verziju izveštaja o nuklearnoj politici Trampove administracije.
Prema njegovim rečima, Pentagon je razvio novi pregled nuklearne politike, prema kojem će američke modifikovane balističke rakete podvodnog baziranja „Trident D5“ biti opremljene bojevim glavama male jačine.
Vulfstal je naglasio da takvi potezi SAD imaju za cilj obuzdavanje Rusije da koristi taktičke nuklearne bojeve glave u slučaju izbijanja sukoba u Istočnoj Evropi.
„To nije novinarska patka sa ciljem zastrašivanja, pošto su SAD već stvorile i više puta testirale najnoviju gravitacionu avionsku bombu B61-12, koja ima nekoliko vrsta bojevih glava. Maksimalne — od 500 kilotona i najmanje od 0,3 kilotona. Poređenja radi, bomba bačena na Hirošimu je imala 15 kilotona. Osim toga, Amerikanci računaju na to da će im nuklearno oružje male jačine omogućiti da koriste takav vid oružja u raznim regionalnim sukobima kako bi imali što manje polje radioaktivne kontaminacije područja. Da zlo bude veće, oni još pokušavaju da to uvrste pod nekakve ’humanitarne‘, ’etičke‘ norme ponašanja.
Međutim, ako municiju male razorne snage, koja, uzgred rečeno, spada u kategoriju taktičkog nuklearnog naoružanja, koriste strateški bombarderi, onda se ta municija može smatrati strateškim nuklearnim oružjem, jer se na taj način višekratno povećava njihov domet“, kaže Vladimir Kozin, profesor ruske Akademije vojnih nauka i vodeći stručnjak Centra za vojno-politička istraživanja Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose.
Ekspert ističe da će američka nuklearna strategija pretrpeti značajne promene u doglednoj budućnosti, a da je cilj Donalda Trampa da Ameriku učini nuklearnom silom „broj jedan“.
„Nažalost, novi američki predsednik u pogledu nuklearne strategije i obnavljanja nuklearnog arsenala ide mnogo dalje od svojih prethodnika. Dovoljno je reći da Tramp planira da na modernizaciju postojećeg nuklearnog arsenala u narednoj deceniji potroši 400 milijardi dolara, a u narednih 30 godina se pominje astronomska suma od jedne milijarde i 200 milijardi dolara. Nijedna država koja ima nuklearno oružje ne može da izdvoji toliko sredstava za stvaranje i obnavljanje nuklearnog arsenala. Od 2025-2026. godine SAD će početi da stvaraju novu stratešku nuklearnu trijadu, koja će zameniti tradicionalnu, koja se sastoji od interkontinentalnih balističkih raketa, balističkih raketa na podmornicama i teških strateških bombardera.
Na taj način, Tramp pokušava da ostvari svoje istorijsko predizborno obećanje i učini Ameriku nuklearnom državom ’broj jedan‘. Time se objašnjava i ponašanje SAD, koje jednostavno ne žele svet bez nuklearnog oružja“, istakao je Kozin.
Oni koji se zalažu za smanjenje oružja, piše „Gardijan“, već su izrazili svoju zabrinutost, pošto smatraju da bi predlog o stvaranju bojevih glava male jačine mogao da dovede do stvaranja nuklearnog oružja koje će biti lakše za upotrebu, što će, s druge strane, učiniti nuklearni sukob verovatnijim.
Pentagon takođe predlaže preispitivanje uslova pod kojima američke oružane snage mogu da koriste nuklearno oružje.
U tekstu se navodi da SAD mogu da upotrebe nuklearno oružje i u slučaju napada nenuklearnim sredstvima, ako je to dovelo do masovnih ubistava ili bilo usmereno na ključnu infrastrukturu ili centre operativnog upravljanja nuklearnim naoružanjem.
Ovo je prvo preispitivanje politike SAD po pitanju upotrebe nuklearnog oružja u poslednjih osam godina.
Kako se navodi, pregled nove nuklearne politike SAD biće objavljen krajem januara.
Vulfstal, koji je, kako piše „Gardijan“, ubeđen da je video konačnu verziju pregleda, takođe tvrdi i da se u njemu govori i o tome da će na američke podmornice biti vraćene nuklearne krstareće rakete. To se predstavlja kao odgovor na razvoj ruskih krstarećih raketa kopnenog baziranja, koji, kako smatra Vašington, krši Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa iz 1987. godine, što Moskva negira.
U tekstu se takođe navodi da Trampova administracija namerava da odustane od garancija da SAD neće koristiti nuklearno oružje protiv zemalja koje nemaju takvo naoružanje.
„Prema onome što su mi rekli ljudi koji su to pisali, oni su hteli jasno da daju do znanja da će svaki pokušaj Rusije ili Severne Koreje da upotrebe nuklearno oružje naići na snažan odgovor“, rekao je Vulfstal.
On je takođe ocenio da je nova nuklearna politika SAD agresivnija u poređenju sa nuklearnom politikom karakterističnom za administraciju prethodnog predsednika Baraka Obame.
RE: Трећи Светски Рат? - Прст_у_ока_латиници - 17-01-2018
http://informer.rs/vesti/svet/365752/ovce-ometaju-protivraketni-kompleks-sad-u-rumuniji-ceo-svet-se-smeje-amerikancima-a-hteli-bi-da-ratuju-sa-rusima
https://www.youtube.com/watch?v=G3QrhdfLCO8
RE: Трећи Светски Рат? - Прст_у_ока_латиници - 17-01-2018
https://www.youtube.com/watch?v=IyLw-bB41Bo
http://www.telegraph.co.uk/news/2018/01/17/sweden-tells-public-prepare-war-fears-russia-rise/
RE: Трећи Светски Рат? - Прст_у_ока_латиници - 27-01-2018
https://rs.sputniknews.com/evropa/201801271114329164-velika-britanija-pravi-radio-lokator-zbog-rusije/
https://rs.sputniknews.com/rusija/201801271114329311-nove-haubice-stupile-na-duznost/
http://russia-insider.com/en/russias-top-anchor-explains-why-big-war-ukraine-imminent-kiselyov/ri22317
?
RE: Трећи Светски Рат? - Прст_у_ока_латиници - 31-01-2018
RUSI IMAJU ODGOVOR AKO AMERIKANCI „ISKOPAJU RATNU SEKIRU“: Raketa „Kurjer” na Arktiku stiže do SAD za 7 minuta!
Jedinstveni sovjetski projekat „Kurjer“, koji je zamrznut 1991. godine, ponovo postaje aktuelan u vezi sa pretnjom SAD da će napustiti Sporazum o eliminaciji balističkih raketa srednjeg i malog dometa.
Reč je o mobilnom kopnenom raketnom sistemu sa interkontinentalnom balističkom raketom malih gabarita na čvrsto gorivo. Taj sistem bi mogao postati „simetrični odgovor“ Americi, po mišljenju neimenovanog eksperta iz raketno-kosmičkog sektora koga citira „Voenno-promыšlennый kurьer“.
„Ako se Amerikanci vrate na ideju da razmeste balističke rakete srednjeg dometa u Evropi, to će značiti da one za 7-10 minuta stižu do ruskih strateških objekata u evropskom delu Ruske Federacije“, objasnio je stručnjak.
Da bi Rusija uspostavila ravnotežu snaga biće dovoljno da postavi rakete u Arktičkom regionu, smatra on. Odatle je vreme leta do američkih strateških objekata otprilike isto.
U tom slučaju bi dobrodošle interkontinentalne balističke rakete 15Ž59 „Kurjer“. Mali gabariti (dužina 11,2 metra, a masa 15 tona) omogućavaju da se raketa sakrije u običan teretni kontejner i da se običnim saobraćajem neprimetno prebaci u bilo koju tačku Rusije.
To je i bila glavna zamisao sovjetskih konstruktora. Neka neko proba da otkrije maskirani „Kurjer“ na beskrajnim prostranstvima Rusije.
Konstruktori su uspeli da obezbede interkontinentalni domet i veoma brzo lansiranje rakete sa tako malom startnom masom, a smatralo se da je to neizvodljivo.
Međutim, ovaj projekat je zatvoren kada je 6. oktobra 1991. godine sa SAD postignut dogovor o prekidu razvoja lakih interkontinentalnih balitičkih raketa.
Ekspert je uveren da sada postoje mogućnosti da se projekat brzo obnovi, i to na novom tehnološkom nivou, utoliko pre što ovaj raketni sistem formalno nije u suprotnosti sa važećim sporazumom.
Rad na raketnom sistemu „Kurjer“ (SS-X-26 po klasifikaciji NATO-a) započet je 21. juna 1983. godine na Moskovskom institutu za termofiziku. Na taj korak je ruski vojni vrh bio podstaknut činjenicom da se samohodni lanseri velikih gabarita ne mogu sakriti od američkih kosmičkih sredstava optičkog i radarskog izviđanja. Za ovaj sistem je prvobitno konstruisan lanser sa 8 točkova MAZ-7909, a zatim na 10 točkova. Rakete su četiri puta testirane od marta 1989. godine do maja 1990.
Pentagon Fears Rapid Advancement of Chinese, Russian Anti-Satellite Weapons © Live Journal
MILITARY & INTELLIGENCE
23:29 31.01.2018(updated 23:50 31.01.2018) Get short URL460
Kessler Syndrome, here we come! The Pentagon has fretted that China and Russia are developing anti-satellite (ASAT) missiles that could shoot US low Earth orbit (LEO) objects out of the stars within the next two years.
The intelligence directorate of the Joint Chiefs of Staff, designated J-2, told the Washington Free Beacon that these missiles are currently in development and will be combat-capable as early as 2020.
The Delta IV Heavy rocket
© REUTERS/ STEVE NESIUS
US Spy Satellite Heads for Orbit to Replenish Fleet
In May, Director of National Intelligence Dan Coats said that Moscow and Beijing were "increasingly considering attacks against satellite systems as part of their future warfare doctrine."
"Both will continue to pursue a full range of ASAT weapons as a means to reduce US military effectiveness," Coats told Congress. Russia was seeking a "diverse suite of capabilities to affect satellites in all orbital regimes," such as an honest-to-god laser gun.
The Free Beacon estimated that Moscow spends $5 billion annually on ASAT weapons such as the Nudol ASAT ground-launched missile that was most recently tested in December 2016. Their S-300, S-400, and S-500 surface-to-air missiles also have the capability to strike LEO targets.
A satellite dish is photographed inside of a receiver, a so-called Radom, at the German Intelligence Agency,BND , facility near the Mangfall barracks in Bad Aibling,, near Munich Germany, Friday June 6, 2014
© AP PHOTO/ DPA,STEPHAN JANSEN
Germany to Spend $465Mln on New Spy Satellites
China's program is secretive, but thought to be formidable. In 2010, 2013, and 2014, Beijing conducted mid-course missile defense tests that the Pentagon characterized as a system that could also be easily modified to shoot down satellites.
"China's military modernization program clearly includes an attempt to up its game in space. Weapons for space involve more than just ASAT systems, but these are the most overt signs of China's progress," said former Acting CIA Director John McLaughlin to Cipher Brief earlier in January.
Speaking to news.com.au, John Blaxland, professor of International Security and Intelligence Studies and director of ANU's Southeast Asia Institute, said that such technology had been under development for quite some time.
Satellite center of Indian Space Research Organization (ISRO) in Bangalore, India. File photo
© AP PHOTO/ AIJAZ RAHI
Indian Space Research Organisation Ensures Protection of Satellites From Space Debris
"The US Department of Defense is undoubtedly concerned," Blaxland said. "That is because much of the precision and geolocation technology, on which much of US military technology depends, is heavily reliant on maintaining their network of satellites unhindered by the prospect of ASAT strikes from China or Russia."
In anticipation of the challenge, the Pentagon has begun development on counter-technologies such as satellite constellations: overlapping satellite networks that can retain their geolocating capabilities even if some of the satellites inside the network are lost.
Currently, no arms treaties exist regarding ASAT weapons. Such a treaty could undermine missile defense, as many missile defense systems also have latent ASAT capabilities. The RAND think tank also reported that the US has their own arsenal of ASAT weapons that they'd be unwilling to surrender, as they currently hold the edge in space warfare.
The Indian Space Research Organization (ISRO)
© AP PHOTO/ ARUN SANKAR K
Price War in Space: India Adopts Technologies to Reduce Satellite Launch Cost
US leaders in the Trump administration have taken a hawkish tone in recent rhetoric regarding China and Russia. Earlier in January, US Defence Secretary James Mattis released a new defense strategy that said that countering China's rapidly expanding military strength and Russia's modernizing forces were the Pentagon's top national security priorities.
"We will continue to prosecute the campaign against terrorists, but great-power competition — not terrorism — is now the primary focus of US national security," Mattis said in a January 19 speech at Johns Hopkins University's Paul H. Nitze School of Advanced International Studies in Washington, DC. "This strategy is fit for our time, providing the American people [with] the military required to protect our way of life, stand with our allies and live up to our responsibility to pass intact to the next generation those freedoms we enjoy today."
During his State of the Union speech on Tuesday, US President Donald Trump referred to China and Russia as "rivals" who "challenge our interests, our economy and our values."
"In confronting these dangers, we know that weakness is the surest path to conflict, and unmatched power is the surest means of our defense," the president said.
RE: Трећи Светски Рат? - Прст_у_ока_латиници - 09-02-2018
Dogodilo se upravo ono što uopšte nije želeo NATO, i od čega su ponajviše zazirale baltičke državice i Poljska.
Ruski operativno-taktički raketni sistemi „Iskander“- koji su u stanju da neutrališu i američku protivraketnu odbranu – pojavili su se na samom zapadu Ruske Federacije – u Kalinjingradskoj oblasti. I, ne da odu nego da ostanu. Bar neko vreme, a možda i zadugo.
Predsednica Litvanije – Dalija Gribauskaite – tim povodom je već stigla da izjavi:
„Stigli su i tu će se stalno nalaziti i biti u neprekidnoj pripravnosti. Iskanderi nisu pretnja samo Litvaniji nego – polovini država Evrope“.
Litvanski ministar odbrane, Rajmundas Karoblis, obznanio je da su stigli brodovima u kalinjingradsku luku i da im je već pripremljena „sva potrebna infrastruktura“.
Moskva nije ni pokušala da demantuje raspoređivanje „Iskandera“ na samom zapadu države.
Šef komiteta Državne Dume za odbranu – general Vladimir Šamanov – tim povodom je bio sasvim jasan:
„Da, postavili smo ih. Strana vojna infrastruktura uz naše granice (američka) automatski se našla na listi ciljeva za primarno uništavanje. NATO smo znatno ranije upozorili da ćemo upravo ove rakete rakete – bude li potrebno – razmestiti i u Kalinjingradskoj oblasti“.
„Iskanderi“, koji mogu imati i nuklearne bojeve glave, biće pod komandom 152-ge gardijske raketne brigade koja je dislocirana u Černjahovsku. Zameniće operativno-taktičke sisteme prethodne generacije Točka-U.
Moskva je još od 2008-me upozoravala SAD i zapadnu vojnu alijansu da „Iskanderi“ mogu biti postavljeni u Kalinjingradskoj oblasti. Ali, uopšte ne zbog toga da bi držali u šahu „polovinu evropskih država“.
NJihov zadatak je – dođe li do velikog rata – da tokom prvih nekoliko minuta unište sve elemente američke PRVO u Evropi, prvenstveno u Poljskoj. Ruskom vojnom vrhu je upravo tih nekoliko minuta potrebno za sigurno izvođenje uzvratnog nuklearnog udara interkontinentalnim balističkim raketama.
Sa „Iskanderima“ na granicama Litvanije i Poljske Rusija je sebi garantovala mogućnost da garantovano uzvrati na američki nuklearni napad sa zapada velikih razmera. Pogotovo što će i „Iskanderi“ i teritorija oko njih biti pod zaštitom S-400…
RE: Трећи Светски Рат? - Прст_у_ока_латиници - 09-02-2018
Такозвана „руска претња“ по свој прилици ће бити главна тема предстојеће Минхенске конференције о безбедности, која ће бити одржана од 16. до 18. фебруара.
Према писању портала „Експрес“, у извештају под називом „До ивице и назад?“, који ће бити презентован на Минхенској конференцији, наводи се да је у порасту ризик од рата Русије и ЕУ, односно „случајног оружаног сукоба између Москве и Запада због непоштовања Споразума о контроли наоружања, распоређивања додатних снага и раста напетости због војних вежби“.
Момир Стојановић, генерал у пензији и бивши директор Војно-безбедносне агенције, за Спутњик каже да Русија ни по којем битном питању не угрожава ЕУ, па не види зашто би Унија имала непријатељски став према Москви.
Мапа Европе
© ФОТО: PIXABAY
Уочи Минхенске конференције: Европа процењује могућност избијања рата са Русијом
„Чини ми се да је поменути извештај обојен новоусвојеном америчком Стратегијом за националну безбедност, у којој је Русија апострофирана као могућа претња по безбедност САД. Спадам у групу људи који сматрају да никада неће доћи до рата између Русије и Европске уније, а да ли ће доћи до конфликта у регионима у којима се сукобљавају интереси Русије и САД — у то могу да верујем. Међутим, тешко је поверовати у ту процену дату у сусрет Минхенској конференцији, да је могућ сукоб или заоштравање односа између Европске уније и Русије, јер многе, па и водеће земље ЕУ тесно сарађују са Русијом, јер су зависне од ње, како по питању енергената, тако и неких других ствари. Тако да је овде само питање колико Европска унија има аутентичну и самосталну спољну политику, а колико та политика зависи од спољне политике САД. Мислим да је, нажалост, по Европу, па и по Балкан, спољна политика Европе и даље под великим утицајем спољне политике САД“, напомиње Стојановић.
Све док се ЕУ не отргне од таквог утицаја и приоритета САД, додаје Стојановић, она неће бити кохерентна у међународној заједници.
„Верујем да ће, како време буде одмицало, ЕУ полако напуштати тај ’притисак‘ који постоји из САД и да ће покушати да дефинише неке приоритете своје спољне политике. У тим приоритетима Русија сигурно неће бити означена као агресор, супарник или могући извор сукоба и нестабилности“, категоричан је Стојановић.
Зграда Пентагона
© AP PHOTO/
Нова војна стратегија САД: Кина и Русија главни ривали
Сличног става је и руски политиколог Михаил Смолин, који за Спутњик каже да идеја да ће Русија ратовати против ЕУ представља неку врсту лудила.
„Мислим да се европски политичари више плаше да ће на територији Европе доћи до сукоба између САД и Русије, а не између Русије и ЕУ. Највероватније, њихову забринутост изазива размештање америчких трупа у Европи, као и мере које предузима Русија, реагујући на америчке потезе. Наравно да одређени ризик постоји, али питање је кога европски политичари сматрају кривим за ту ситуацију“, каже Смолин.
Сергеј Судаков, професор московске Академије војних наука, за Спутњик каже да Америка жели да „велика Европа“, односно Немачка, Француска, Италија и Шпанија, остане у сфери њеног утицаја.
„Међутим, те земље све чешће доносе самосталне одлуке. У тој ситуацији САД буквално морају да убеде европске партнере да је Русија претња. Међутим, руска претња је ’фејк претња‘, за разлику од међународног тероризма, несташице питке воде, климатских промена и других озбиљних проблема. Али уместо свеобухвате расправе о тим питањима, намеће се прича о Русији која ће наводно прво кренути на балтичке земље, онда заузети Пољску и окупирати целу Европу. Бојим се да ће ’руска претња‘ бити тема број један на Минхенској конференцији и да ће европским земљама бити поручено да не размишљају о нормализацији односа са Русијом“, примећује Судаков.
Первый заместитель председателя Комитета Совета Федерации по обороне и безопасности Франц Клинцевич
© SPUTNIK/ ILIYA PITALEV
Русија: Да ли Европа зна шта им ради „старији брат“?
Михаил Смолин напомиње да Русија само одговара на америчке потезе, а и тада се реакција Москве не може упоредити са тим што раде САД, које распоређују ракете и размештају копнене снаге у Европи.
„Ако Европска унија следи политику САД и ако европске земље дозвољавају Америци да инсталира наоружање које представља претњу за Русију, наравно да ће то само повећати напетост. Сматрам да је европским државним функционерима потребна самостална и независна спољна политика, а то би сигурно довело до релаксације односа“, верује Смолин.
https://rs.sputniknews.com/analize/201802091114479119-Minhen-rusija-evropa-izvestaj-/
RE: Трећи Светски Рат? - Прст_у_ока_латиници - 11-02-2018
POČETNAFOKUSAKTUELNOIZA KULISATEMA DANASRBIJA » SPEKTARZANIMLJIVOSTI
„NEŠENEL INTEREST“ UZNEMIRIO AMERIKU: Kina planira da uništi SAD strategijom starom 2.500 godina..!
Kineska vojska usvaja strategiju koju je pre 2.500 godina opisao izvanredni vojskovođa Sun Cu, u čijoj osnovi je princip „pobede u ratu bez učešća u borbi“, piše američki list „Nešenel interest“, pozivajući se na istraživanje Korporacije RAND.
Autori navode da bi u slučaju sukoba sa Sjedinjenim Američkim Državama kineska vojska pokušala da učini da Amerikanci ne mogu da koriste precizno oružje na kopnu, moru i u vazduhu.
Naglasak Kine će biti stavljen na izbacivanje iz stroja američkih sistema za obradu podataka i prenosa naredbi komande, kako bi SAD osudili na neuspeh. Zajedno sa primenom metoda informacionog uticaja, kineska vojska može jednostavno da „potisne“ neprijatelja sa bojnog polja, tvrde autori dokumenta, pozivajući se na istraživanje.
„Da razjasnimo, iako Sun Cu favorizuje pobedu nad protivnikom mudrošću, a ne nasiljem, nema ničeg miroljubivog u vezi sa novom kineskom strategijom“, ističe se u tekstu.
To je drugačiji oblik nasilja koji daje prednost preciznosti. Ipak, to sugeriše da se Amerika možda fokusira na pogrešnu pretnju.
Svake nedelje pojavljuje se novi izveštaj o nekim novim kineskim raketnim ili mlaznim avionima. Ipak, najsmrtonosnije novo oružje u kineskom arsenalu moglo bi da bude prepoznavanje koliko je, zapravo, zaista ranjiv američki vojni nervni sistem, zaključuje se u tekstu.
RE: Трећи Светски Рат? - Прст_у_ока_латиници - 12-02-2018
Нова америчка нуклеарна доктрина „директно подрива, ако не и уништава стратешку стабилност“, упозорио је ових дана Сергеј Рјабков, заменик руског шефа дипломатије. А ризик од нуклеарне катастрофе данас је већи него у време Хладног рата, драматично констатује и Вилијам Пери, бивши амерички секретар за одбрану.
Слично ће и Ендру Вебер, помоћник секретара за одбрану у администрацији Барака Обаме задужен за амерички нуклеарни арсенал, који нови план назива „опасном лудошћу која повећава могућност избијања нуклеарног рата“.
Документ који је изазвао овакве реакције, америчка нуклеарна доктрина за 2018. која је објављена прошлог петка, тврди да се „Америка суочава с међународном безбедносном ситуацијом која је комплекснија и захтевнија него икада од краја Хладног рата“. Зато је, уместо даље редукције нуклеарног арсенала, неопходна његова модернизација, уз подразумевајућа повећана новчана улагања од преко билион — хиљаду милијарди — долара. А као главне претње Америци наведене су, наравно, Русија и Кина, а за њима и Северна Кореја и Иран, иако се међународним споразумом он одрекао својих нуклеарних планова.
Б61 нуклеарна бомба
CC BY 2.0 / KELLY MICHALS PIMA AIR AND SPACE MUSEUM / B61 NUCLEAR BOMB
На нуклеарке разбројс: Зашто најважнији споразум Америке и Русије не функционише
Постаје ли свет још опасније место него што је био? Да ли је због тога Европа нарочито угрожена, као што тврди немачки шеф дипломатије Зигмар Габријел? Следи ли нова трка у наоружању, и колико је далеко уопште Америка вољна да иде у даљем заоштравању односа с Русијом и Кином?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили новинар и уредник „Политике“ Бојан Билбија и Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе.
Нова нуклеарна доктрина, за разлику од претходне из 2010, акценат ставља на модернизацију америчког нуклеарног арсенала уместо на његову редукцију и чак, како наводи „Њујорк тајмс“, „експлицитно одбацује Обамину намеру да нуклеарно оружје има све мању улогу у одбрани Америке“.
„Увод у овај документ, који је написао секретар за одбрану Матис, даје објашњење ове промене става, а то је Русија. Констатује се да се она вратила на светску сцену, и да је у току такмичење великих сила“, каже Александар Митић.
„Американци су у једноме у праву — Русија јесте развила тактичке нуклеарне капацитете, то јест капацитете који омогућавају ограничене нуклеарне ударе. Оно што прећуткују, међутим, јесте зашто је Русија усвојила такву нуклеарну доктрину“, наводи „Спутњиков“ саговорник: „Кључни моменат је НАТО агресија на нашу земљу 1999, када је Русија схватила на шта је све Вашингтон спреман да би остварио своје интересе, кршећи међународно право. То је у Москви схваћено као последња опомена и припрема за могуће интервенције у окружењу Русије, па и на самој њеној територији, с обзиром на тадашњу подршку Запада чеченским сепаратистима. Тада је у Русији почела да се ствара стратегија чији је циљ да се спречи свака помисао агресора да може да је нападне а да му не буде нанета огромна штета, а ту штету би могло да му нанесе само тактичко нуклеарно наоружање“.
Министар одбране САД Џејмс Матис на саслушању у Конгресу
© REUTERS/ JOSHUA ROBERTS
„Бесни пас“: Идеја је да са Русима преговарате са положаја силе и добијате резултате
„Руским доктринама из 2010. и 2015“, објашњава Бојан Билбија, „предвиђено је да, у случају егзистенцијалне претње опстанку државе, може прва да употреби нуклеарно оружје, што је била порука свим потенцијалним агресорима да не покушавају да нападну Русију јер ће она узвратити свим средствима“.
Управо у томе и лежи основна разлика између руске и америчке нуклеарне доктрине, указује Митић: „Суштина приче јесте питање у које ће се сврхе користити ово оружје. Није исто ако ће се користити у случају самоодбране од агресије, као што наводи Русија у својим доктринама, или у такозваним хуманитарним интервенцијама које за циљ имају промену режима, а зна се ко је познат по томе“.
„У последњих десетак година Русија је схватила да свет постаје све мање безбедан, и да се НАТО базе приближавају њеним границама. То ју је натерало да направи огроман, пре свега технолошки преокрет, и кренула је џиновским корацима да развија своје стратешке нуклеарне капацитете. Таквом технологијом Америка не располаже, што и сама признаје“, каже Бојан Билбија.
А због развоја руског наоружања, како конвенционалног тако и нуклеарног, „дошло је до забринутости Вашингтона да има све мање адута у својој офанзивној, то јест агресивној спољној политици“, наводи Митић, „и управо зато је НАТО био изузетно опрезан и 2008. приликом руске интервенције у Грузији, и 2014. приликом присаједињења Крима“.
С друге стране, „иако амерички војни буџет из године у годину расте, ефикасност америчке војске не расте, поготово не тим темпом, због чега и не могу да остваре све своје геополитичке амбиције“, наводи Бојан Билбија. „Зато им је сад и потребна нуклеарна претња којом би могли да застрашују друге, а у случају потребе и да је остваре“.
Управо из тог разлога, посебну забринутост широм света изазива најављени развој тактичких нуклеарних глава, нуклеарних бомби мање разорне моћи. Развојем таквог оружја „председник ће бити у већем искушењу да га употреби“, наводи „Њујорк тајмс“, с чијом је оценом сагласан и Митић, подсећајући да Русија на то упозорава већ дуже време: „Нема никакве дилеме да ће развој тактичких нуклеарних глава снизити праг за коришћење нуклеарног оружја“.
Командни центар руске војске
© SPUTNIK/ СЕРГЕЙ ПЯТАКОВ
Одбрана из Калињинграда — одговор Русије на амерички ПРО и НАТО базе
На повећање нуклеарних напетости, по изласку овог америчког документа, упозорио је и Зигмар Габријел, који каже да више нуклеарног оружја није решење, али и да је Европа у нарочитој опасности због ове ситуације.
„Право је питање зашто се ЕУ, и Немачка као њена водећа земља, не дистанцирају од америчке политике док још има времена, пре него што криза додатно ескалира, а јасно је да не постоји апетит за даље сукобе нити за даља издвајања за војне буџете“, коментарише Митић. „ЕУ ће и око овог питања бити подељена; неке државе — три прибалтичке републике и Пољска — константно држе ЕУ у страху од наводне руске агресије, а неке су се, попут Румуније, превише ставиле у функцију Пентагона да би могле да имају некакву дистанцу. С друге стране, Вашингтону одговара улога заштитника, и једна од поенти стратегије јесте контрола над савезницима који зависе од америчког нуклеарног кишобрана“.
„Све је ово подизање тензија у функцији одржања Америке као фактора који пресуђује на европском континенту и са којим је неопходно сарађивати“, сагласан је и Билбија, указујући ипак да Америка све више прибегава грубој сили да би постигла овај циљ, за разлику од ранијих времена у којима је савезнике привлачила такозваним меким средствима.
Из Вашингтона је у децембру стигла Национална безбедносна стратегија, у јануару Национална одбрамбена стратегија, сада и нова нуклеарна доктрина. У сва три документа се Русија и Кина проглашавају за главне противнике Сједињених Држава, а у међувремену је усвојен и такозвани „Кремаљски списак“ највиших руских званичника и бизнисмена који би могли да се нађу на мети америчких санкција. Питање је — колико је далеко Америка вољна да иде у заоштравању односа с Русијом и Кином, и са којим циљем?
„Потпуно јасно да Американци више нису у позицији да могу превише да нашкоде било Русији било Кини, а камоли потенцијалној алијанси ове две земље“, уверен је Билбија, указујући на тумачење по коме сви ови документи заправо представљају „одраз раскола који постоји у самом америчком естаблишменту“ на националисте и глобалисте који не желе да се одрекну водеће улоге Америке.
С тим у вези, закључује Александар Митић: „Циљ ових стратегија јесте покушај што дужег одлагања неминовног, а то је транзиција у нови, мултиполарни светски поредак. Очигледно је да су САД свесне те трансформације, то и отворено признају у овим документима, и сада желе да заузму што бољу позицију у том новом поретку, те је отуда јасно да ће наставити са својом политиком притискања Русије и Кине и на војном, и на економском и на дипломатском плану“.
RE: Трећи Светски Рат? - Прст_у_ока_латиници - 13-02-2018
Пентагон у Европу шаље додатну ратну технику у вредности најмање 1,3 милијарде долара
13:29 13.02.2018. коментараШтампај
ВИШЕ ОД 160 ТЕНКОВА „АБРАМС“ И ДРУГИХ ОКЛОПНИХ БОРБЕНИХ ВОЗИЛА, РАКЕТЕ...
Амерички војни врх покушава да оптужи Русију да омета борбу против Исламске државе у Сирији
ПЕНТАГОН је оценио да руско војно присуство у Сирији отежава борбу против Исламске државе! Ни мање, ни више.
Притом је указао и на „опасне маневре“ руских авиона у близини америчких и авиона западне коалиције коју предводе. Оставивши без одговора тврдњу Министарства одбране Русије да је већина зближавања руских авиона са америчким била у функцији упозоравања пилота САД да не сметају сиријској армији у операцијама против Исламске државе.
Пентагон је такође изразио забринутост поводом позива Москве и Дамаска да и његове трупе и „међународна коалиција“ у целини заврше операције у Сирији.
У овом контексту додатну тежину има управо објављена намера Пентагона да на Стари континент - у оквирима такозване Европске иницијативе одвраћања - пребаци ратне технике за најмање 1,3 милијарде долара током наредне финансијске године (почиње у октобру).
Заменик директора одељења Пентагона за буџет Копнених снага Дејвис Велш прецизирао је да ће за Европу „кренути“ најмање 40 тенкова „Абрамс“ чија је вредност 455 милиона долара, 61 ракета PAC-3 MSE у вредности $260 милиона, 66 вишенаменских оклопних транспортера ($230 милиона), 61 борбена машина пешадије M2 Bradley ($205 милиона) и ракете HIMARS у вредности $171 милиона.
Велш није открио у којим ће све то европским земљама завршити.
У текућој финансијској години за Европску иницијативу је Вашингтон издвојио 4,8 милијарди долара, а за наредну ће та сума достићи 6,5 милијарди долара. Дакле: биће за 1,7 милијарди долара увећана.
Категорије: US стандард
Паралел са ова садашња дешавање можеш видити у период у другој половини 19тог века. Што је преходила првог светског рата. Сви ратови су наследних са преходним сукобама, поготово ако је циљ уништавање. Али тај период у 19тог веку је била гомилање око енергетике, напредовање индустрије и текнике, што је следила гомиловање оружање и бродоградње.
RE: Трећи Светски Рат? - Прст_у_ока_латиници - 17-02-2018
AMERIKA SE SPREMA ZA VELIKI KOPNENI RAT!
Američke Oružane snage su objavile konkurs za kupovinu oko 150 hiljada 155-milimetarskih haubica, navodi portal „Tasks end purpos“.
Obim narudžbina američke vojske je porastao za 825 odsto nego ranijih godina. Na spisku su granate „Eskalibur“, koje su predviđene za korišćenje u neposrednoj borbi. Toliko municije je potrebno vojnicima za vežbanje vođenja kopnene operacije.
„Spremamo se za konflikt koji zahteva posebnu odlučnost“, navodi portal reči odgovornog za budžet u vojsci general-majora Pola Čemberlena.
Pripadnici vojske su naglasili da oružane snage nemaju problema sa zalihama municije, već unapređuju i obnavljaju arsenal naoružanja.
Ranije je Bela kuća zatražila od kongresa 6,3 milijarde dolara za „Evropsku inicijativu obuzdavanja“ — program za obuzdavanje „ruske agresije“ u regionu.
Planirano je da se sredstva potroše za jačanje prisustva američkog kontingenta u Evropi.
Komentarišući inicijativu, predstavnik Komiteta Saveta federacije za odbranu i bezbednost Viktor Bondarjov je primetio da se američka spoljna politika, usmerena protiv Rusije, ogleda i u budžetu.
Od 2015. godine suma za „obuzdavanje Rusije“ je porasla sa 3,4 milijarde dolara do sadašnjih 6,3 milijarde dolara.
Rusija jača svoju odbrambenu sposobnost bez obzira na akcije SAD i drugih država, naglasio je Bondarjov.
EVROPA SE TAJNO MILITARIZUJE I PRIPREMA ZA RAT! EVO ŠTA SE DEŠAVA…
Uprkos tome što zvaničnici NATO-a tvrde da ne provociraju trku u naoružanju sa Rusijom, konkretne akcije i planovi Alijanse govore suprotno.
Nemačka je ponudila NATO-u da formira novi komandni štab za brzo premeštanje jedinica i materijala unutar Evrope, a tu ideju na sastanku NATO-a u Briselu iznela je nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen, koja pritom predlaže i uvođenje neke vrste „vojnog Šengena“.
Osim Nemačke, verovatno će i SAD da uspostave novi komandni sistem kako bi se obezbedio brz transport preko Atlantika između Severne Amerike i Evrope.
Sergej Jermakov sa Ruskog instituta za strateška istraživanja kaže da NATO, stvarajući sliku o Rusiji kao neprijatelju, upada u stratešku klopku.
„Inicijative poput ’vojnog Šengena‘ neizbežno izazivaju adekvatan odgovor od strane Rusije. Pritom, NATO insistira da Rusija bude ’transparentnija‘ po pitanju razmeštanja raketnih sistema ’Iskander‘ u Kalinjingradskoj oblasti. To je začarani krug i naravno sve to pogoršava bezbednosnu situaciju u Evropi i vrlo često zabrinjava ne samo evropske građane, nego i evropske vlade. Alijansa nudi Rusiji dijalog, saradnju i ’transparentnost‘, a u isto vreme jača vojni potencijal u neposrednoj blizini ruskih granica“, objašnjava Jermakov.
On podseća da se broj vojnih vežbi NATO-a u Evropi drastično povećao, a deo tih vežbi predviđa i prebacivanje teške vojne tehnike, što predstavlja veliko opterećenje za evropsku infrastrukturu.
„Ranije to pitanje nije bilo aktuelno, ali pošto navodna ’ruska vojna pretnja‘, sa tačke gledišta Alijanse, postaje sve očiglednija, SAD su uspele da proguraju odluku o novom komandnom štabu. Evropa se militarizuje i kao da se sprema za ozbiljnu odbranu. Izgleda da vojni stratezi NATO-a doživljavaju stvaranje ’vojnog Šengena‘ kao ozbiljan dugoročan zadatak, a to znači dodatno finansijsko opterećenje za zemlje EU. Trend je jasan — ovo liči na pripremu za rat i to svakako neće doprineti jačanju mira i bezbednosti u Evropi“, kategoričan je Jermakov.
Doktor političkih nauka Jelena Vukoičić nije iznenađena što je baš Nemačka ponudila da formira novi komandni štab Severnoatlantske alijanse jer je, kako kaže, upravo ta zemlja domaćin velikom broju američkih vojnih baza.
„Nemačka je još od kraja Drugog svetskog rata pod nekom vrstom ’meke okupacije‘ od strane SAD i svi nemački lideri, uključujući Angelu Merkel, deluju uglavnom dosta sinhronizovano sa Vašingtonom, jer jednostavno nemaju drugi izbor. Nema lidera u Zapadnoj Evropi, a pogotovo u Nemačkoj, koji može da se suprotstavi Vašingtonu. Kada je u pitanju saradnja sa Rusijom, zemlje EU pokušavaju tu i tamo da se pobune, ali kada je u pitanju NATO, koji je ključan za Ameriku, Berlin i Brisel rade ono što Amerikanci kažu, iako to nije u njihovom interesu“, napominje Jelena Vukoičić.
Kako kaže, zemlje koje su izgubile Drugi svetski rat, poput Japana i Nemačke, koje zbog toga na neki način trpe svojevrsnu vojnu okupaciju SAD, nisu u poziciji da ustanu protiv interesa Vašingtona i Amerika njima suvereno dominira.
Jelena Vukoičić napominje da SAD već neko vreme traže razlog kojim bi opravdale održavanje jako skupog i glomaznog konglomerata kakav je NATO.
„Razlog za funkcionisanje NATO-a, koji bi Evropu trebalo da zaštiti, objektivno ne postoji i zbog toga je iskonstruisana ruska pretnja za koji svi znamo da ne postoji. Zato se neprekidno podgrevaju tenzije, spinuje i vrlo agresivno kroz medije i javni diskurs gura priča o Rusiji koja navodno ima pretenzije ka Zapadnoj Evropi i baltičkim zemljama. Stvara se klima nesigurnosti i straha koja je uzela maha. Međutim, opkoljavanje Rusije nema ništa drugo za cilj do američkog pokušaja da na neki način oslabi Moskvu. Amerikanci vojno protiv Rusije nemaju nikakve šanse, ali je evidentno da oni svojom politikom pokušavaju da opravdaju postojanje Alijanse koja odavno ne služi ničemu drugom sem tome da Amerikanci prodaju oružje i da evropske zemlje drže u pokornosti“, zaključuje Jelena Vukoičić.
RE: Трећи Светски Рат? - Прст_у_ока_латиници - 17-02-2018
АМЕРИЧКИ АДМИРАЛ ПОЗИВА САД да се спремају за рат с Кином
Амерички адмирал у пензији Хари Харис, који је недавно именован за амбасадора у Аустралији, позвао је САД да се припремају за рат с Кином, преноси „Индепендент“.
Током расправе у Конгресу, бивши адмирал је изјавио да Вашингтон потцењује значај агресивног позиционирања Кине у тихоокеанском региону и брзину којом Пекинг повећава своју војну моћ.
„Судећи по понашању Пекинга, мислим да ће Кина сада покушати да разори постојећи светски поредак“, изјавио је Харис.
Према његовом мишљењу, Сједињеним Америчким Државама ће бити тешко да се супротставе кинеској армији уколико не предузму нешто управо сада.
Харис је додао да Кина интезивно модернизује свој војно-индустријски комплекс и да покушава да искористи политички утицај и економске полуге како би приморала суседне земље да промене статус кво у Азијско-пацифичком региону.
Пентагон је раније представио нову одбрамбену стратегију, у којој је наведено да је стратешко супарништво с Кином и Русијом принципијелни приоритет за оружане снаге САД.
Министар одбране САД Џејмс Матис изјавио је, коментаришући документ, да је супротстављање великим државама у центру пажње америчког војног ресора, а не борба против тероризма.
РАМУШЕВ ПУСТИ САН: Може ли неко да натера пет чланица ЕУ да признају Косово
Унутар саме ЕУ нема механизма, нити политичке воље како би се нека држава која не признаје Косово натерала да промени свој став, нити би било која држава унутар ЕУ угрозила међусобне односе због Косова.
Рамуш Харадинај отворио је душу бечком листу поводом десетогодишњице једностраног проглашења независног Косова од Србије, признајући да су Европској унији и Америци „понестали енергија и ентузијазам“ када је реч о Косову. Харадинај се пожалио и да пет држава ЕУ и даље не признаје Косово, као и да нема споразума са Србијом, што, како је рекао, „не чини живот лакшим“, и позвао ЕУ да пронађе начин да натера пет чланица да „не блокирају даље европску перспективу Косова“ и да признају независност.
Да ли унутар ЕУ постоји „механизам“ који би унија могла да примени да приволи пет држава чланица да „попусте“ у вези са Косовом и да га признају?
Политички аналитичар Бранко Радун за Спутњик каже да би то могло да се деси само ако би такав притисак на Европску унију учинила Америка.
„Унутар саме ЕУ нема механизма, нити политичке воље који би могли да натерају неку државу да учини нешто мимо њене воље. Постоји политички притисак, али озбиљно сумњам да би било која држава унутар ЕУ угрозила међусобне односе због Косова“, каже Радун.
Он подсећа да се расположење унутар ЕУ по питању Косова најбоље видело када је недавно — „повукла ручну“, па у том контексту додаје „да не може да замисли да би се једна, на пример Немачка, коју бије глас да је „главни полицајац“ унутар ЕУ, сукобила са Шпанијом због Косова.“
„У ЕУ нема баш неког великог расположења кад је реч о Косову, јер је и само признање Косова које су њене чланице учиниле својевремено било ’изнуђено‘ од Америке. Сада и Америка нема баш неки велики интереса да се бави Косовом, па су ствари утолико данас и другачије“, објашњава Радун.
С друге стране, он не спори да постоје одређене тенденције неких држава Европе које би волеле да затворе косовско поглавље, али како каже, то никако неће бити урађено на штету односа унутар Уније.
„Свака врста притиска ако би се и појавила унутар ЕУ од стране чланица које су признале Косово према онима које нису, у неку руку би угрозило у перспективи и овакву структуру ЕУ“, наглашава наш саговорник.
Харадинај је у својој исповести истакао и чињеницу да би и Београду било лакше ако би све чланице признале Косово јер би му се тако олакшао пут да нормализује однос са Приштином.
RE: Трећи Светски Рат? - Прст_у_ока_латиници - 18-02-2018
http://web-tribune.com/u_fokusu/prestrojavanje-pred-udar-rusija-rasporedjuje-mocnu-vojsku-na-kavkazu-kako-bi-zadrzala-nato-video
http://web-tribune.com/aktuelno/nato-u-soku-putin-sprema-11-novih-nuklearnih-podmornica-ruska-mornarica-bice-najmocnija-sila-na-svetu
http://web-tribune.com/aktuelno/independent-americki-admiral-pozvao-sad-da-se-pripreme-za-rat-s-kinom
http://web-tribune.com/aktuelno/sve-opasnije-poljska-trazi-oruzje-za-rat-protiv-rusije
Ово ти је социјално и можгана инжинерије, са психићком димензијом, што некако припрема људи........зашто.
Одакле изворе ових текстови?
RE: Трећи Светски Рат? - Прст_у_ока_латиници - 19-02-2018
У ЦРНО море је ушао амерички ракетни разарач USS Carney.
Придружио је ракетном разарачу Ross који такође припада Шестој флоти САД.
Њена команда је саопштила да им је задатак да обезбежују „регионалну поморску стабилност” и да ојачају војно-поморски потенцијал савезника и партнера НАТО.
Разарач Ross ушао је у Црно море 16-ог фебруара, а његов заповедник – Брајан Гало – тим поводом је рекао:
„Наше присуство јача поверење и уверава савезнике у нашу приврженост безбедности региона”.
С обризом на то да су се по први пут дсва америчка разарача истовремено нашла у Црном мору, нешто је морао да објасни и командант Шесте флоте адмирал Кристофер Греди:
„Одлука о томе је донета унапред, па ово није реаговање ни на шта посебно. Делујемо унутар временских оквира које смо сами одредили и по свом темпу у овом стратешки важном региону. Суштински, наши бродови припадају маневарским и мобилним снагама. Ми демонстрирамо своју приврженост регионалној стабилности”.