RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 02-09-2020
(01-09-2020, 10:24 AM)Бенито Пише: Постоје, чини ми се, две историјске личности које су робијале и у Краљевини Југославији, и под нацистима и под Брозовим комунистима.
Како су се они звали?
Један од њих двојице је апсолутно јединствен случај
Робијао је у Аустроугарској, Краљевини Југославији, Независној држави Хрватској и Брозовој Југославији.
Дакле, у све четири државе чији је био држављанин.
Обојица су комунисти.
Први је Владо Дапчевић који је робијао у Краљевини Југославији, па НДХ, па Голи оток, и на крају, познати случај кад га је отела УДБА и робијање до 1990. године.
Други случај је још занимљивији. То је случај др Николе Николића (1896-1986). Он је био гимназијски друг Младена Стојановића у Тузли и заједно су ухапшени због Сарајевског атентата. После једногодишње робије је мобилисан и послат на источни фронт. Тамо је искористио прилику и пребегао Русима. Убрзо се "заразио" комунизмом и учествовао у бољшевичкој револуцији.
По повратку у Краљевину СХС био је праћен и ухапшен и осуђен због припадности КПЈ. Није дуго робијао. Вратио се професији и напредовао. Био је главни епидемиолог болнице у Загребу, дуги низ година.
Усташе су га на том месту ухапсиле крајем 1942. године. Био је заточен у логору Јасеновац. Замењен је после мартовских преговора комуниста и Немаца.
После Резолуције Информбироа отворено се ставио на страну Источног блока против Јосипа Броза. Ухапшен и робијао неколико година на Голом отоку.
Написао књигу о Јасеновачком логору, која је била објављена 1948. године, тако да је била прича да му је игранка била направљена управо због те књиге. Иначе, књига је касније још једном објављена, али је цензурисана. Прича се да је та прва верзија била најбоља књига о Јасеновцу.
Тако је др Никола Николић, за свог живота држављанин четири државе: Аустроугарске, Краљевине СХС/Југославије, НДХ и комунистичке Југославије, робијао у затворима и логорима све четири државе, по чему је вероватно јединствен случај у историји Европе у 20 веку.
Др Никола Николић је, иначе, омиљена историјска личност писца Драгослава Михајловића.
RE: Квиз- Српска историја -
Vlad Alekš - 02-09-2020
(02-09-2020, 09:05 AM)Бенито Пише: ...писца Драгослава Михајловића.
Ја мислим да се Драгослав презива Михаиловић. Баш као и Драгољуб.
Сведоци смо процеса у коме Срби постају Црногорци. У сличним процесима настајали су Хрвати, Муслимани (Бошњаци), Северномакедонци... Брисање српске историје десило се и у Грчкој. У региону егејске Македоније постојало је једно насеље у удолини, које је цар Душан из стратешких разлога мало преместио и поставио га на брдо. У том насељу су живели Срби и Цинцари, да би се касније доселили и Турци. Срби су били већина, разуме се. Грка није било ни за лек, наравно, све док није дошло до размене становништва са Турском, након њиховог рата пре 100 година. Данас не постоји нити један траг да су ту некада живели Срби, осим цркве коју је подигао цар Душан. У цркву нико не улази и она је у јако лошем стању. Специфичност овог градића је у томе што кроз њега пролази велики број потока и речица, и та силна вода се на крају обрушава кроз неколико водопада. Име овог града на српском језику има везе са том силном водом. Како се данас зове овај град, а како се звао у нека давна и боља времена?
RE: Квиз- Српска историја -
пек. - 02-09-2020
Да није Воден сада Едеса?
RE: Квиз- Српска историја -
Милослав Самарџић - 02-09-2020
(01-09-2020, 10:32 AM)Милослав Самарџић Пише: Колико је Црна Гора имала свештеника пре 25 година, а колико има данас?
Било их је 12 или 14, а сада 650.
Пре 25 година владика Амфилохије је преузео Митрополију.
RE: Квиз- Српска историја -
ОРЈУНА - 02-09-2020
(02-09-2020, 10:20 PM)Милослав Самарџић Пише: (01-09-2020, 10:32 AM)Милослав Самарџић Пише: Колико је Црна Гора имала свештеника пре 25 година, а колико има данас?
Било их је 12 или 14, а сада 650.
Пре 25 година владика Амфилохије је преузео Митрополију.
Зар није пре 30 година?
RE: Квиз- Српска историја -
Милослав Самарџић - 02-09-2020
(02-09-2020, 10:47 PM)ОРЈУНА Пише: (02-09-2020, 10:20 PM)Милослав Самарџић Пише: (01-09-2020, 10:32 AM)Милослав Самарџић Пише: Колико је Црна Гора имала свештеника пре 25 година, а колико има данас?
Било их је 12 или 14, а сада 650.
Пре 25 година владика Амфилохије је преузео Митрополију.
Зар није пре 30 година?
Могуће. Време лети.
RE: Квиз- Српска историја -
Митић - 03-09-2020
(02-09-2020, 12:58 PM)Vlad Alekš Пише: (02-09-2020, 09:05 AM)Бенито Пише: ...писца Драгослава Михајловића.
Ја мислим да се Драгослав презива Михаиловић. Баш као и Драгољуб.
Сведоци смо процеса у коме Срби постају Црногорци. У сличним процесима настајали су Хрвати, Муслимани (Бошњаци), Северномакедонци... Брисање српске историје десило се и у Грчкој. У региону егејске Македоније постојало је једно насеље у удолини, које је цар Душан из стратешких разлога мало преместио и поставио га на брдо. У том насељу су живели Срби и Цинцари, да би се касније доселили и Турци. Срби су били већина, разуме се. Грка није било ни за лек, наравно, све док није дошло до размене становништва са Турском, након њиховог рата пре 100 година. Данас не постоји нити један траг да су ту некада живели Срби, осим цркве коју је подигао цар Душан. У цркву нико не улази и она је у јако лошем стању. Специфичност овог градића је у томе што кроз њега пролази велики број потока и речица, и та силна вода се на крају обрушава кроз неколико водопада. Име овог града на српском језику има везе са том силном водом. Како се данас зове овај град, а како се звао у нека давна и боља времена?
Питање ме одмах усмерава на Солун
RE: Квиз- Српска историја -
Vlad Alekš - 03-09-2020
(02-09-2020, 06:42 PM)пек. Пише: Да није Воден сада Едеса?
Јесте.
Имао сам ту привилегију да пре две године посетим Воден. Одавали смо пошту српским војницима по Грчкој и Северној Македонији поводом стогодишњице окончања рата. Воден је градић као из бајке. Ако путујете ка Солуну, обавезно свратите. И посетите цркву цара Душана. Прекрстите се и помолите се да Срби нађу свој мир. И да се врате на своја стара огњишта.
RE: Квиз- Српска историја -
пек. - 03-09-2020
Да ли су у цркви прекречили фреску цара Душана као што су и Грци и Бугари често радили?
RE: Квиз- Српска историја -
Vlad Alekš - 04-09-2020
(03-09-2020, 06:36 PM)пек. Пише: Да ли су у цркви прекречили фреску цара Душана као што су и Грци и Бугари често радили?
Као што написах - у цркву нико не улази. Зато што је закључана. Не знам какав је став грчке Цркве и државе по том питању. Вероватно им је глупо да је сруше. А глупо им је и да се у њу уселе. А најглупље им је и да врате нашој Цркви. Не знам ни да ли смо ми то тражили. Вероватно ће допустити да тако пропада док не буде скроз пропала.
RE: Квиз- Српска историја -
Мића Адмирал - 04-09-2020
(27-08-2020, 07:07 PM)Мића Адмирал Пише: Четник, Г.Гарда, учесник борби на Тари, Страгарима, носио Зорку, рањен и прележао тифус у Босанској Голготи...
После рата покретач једног од најпопуларнијих радиа и радио емисија...
Ко је ?
Миодраг Кренцер Буле
Покретач Радио Сјемена - Загреб, Микрофон је ваш итд.
Његов брат је рез.п.поручник Михаило Кренцер Миле, учесник битке на аКопаонику, авг.1944.
Њихов брат ( по мајци,из првог брака ) је Павле Штол, прво војв.К.П, па код Драже, Бањички логораш, па Аушвиц...
Један планинарски дом у Србији носи име по једном четнику. Ком ?
RE: Квиз- Српска историја -
ватхра - 05-09-2020
Мићо,
Како се Буле извукао из босанске голготе, и како је стигао до водитеља у Загребу?
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 07-09-2020
Писац, преводилац и полиглота... Најбоља дела и преводе урадио у Краљевини Југославији. Имао сина, такође врло образованог, који је остао много познатији од њега.
Како се звао овај Србин?
RE: Квиз- Српска историја -
Мића Адмирал - 07-09-2020
(05-09-2020, 11:45 PM)ватхра Пише: Мићо,
Како се Буле извукао из босанске голготе, и како је стигао до водитеља у Загребу?
Заробљен, у логору у Шапцу обухваћен амнестијом. Као рођени Београђанин ( 1923 ) одлази у Загреб на школовање.
Брат Миодраг исто заробљен у Босни и укључен у 8.црногорску бригаду - Сремски фронт, после рата живео у Београду
Брат Павле преживео Аушвиц и умро у Швајцарској.
Почетком окупације сва тројица су били Бањички логораши.
Пре рата живели су у Облаковој улици код Аутокоманде.