Квиз- Српска историја - Облик за Штампу

+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Историја (https://www.pogledi.rs/forum/forum-16.html)
+--- Тема: Квиз- Српска историја (/thread-2396.html)

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 16-09-2020

(16-09-2020, 01:04 PM)Vlad Alekš Пише:  Ако нису они онда Демократска странка?

Нису ни они.

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 16-09-2020

(16-09-2020, 01:54 PM)Бенито Пише:  

(16-09-2020, 01:04 PM)Vlad Alekš Пише:  Ако нису они онда Демократска странка?

Нису ни они.

Да није Јаша Томић?

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 16-09-2020

(16-09-2020, 03:05 PM)Mitic Пише:  

(16-09-2020, 01:54 PM)Бенито Пише:  

(16-09-2020, 01:04 PM)Vlad Alekš Пише:  Ако нису они онда Демократска странка?

Нису ни они.

Да није Јаша Томић?

Ма јок.

---

RE: Квиз- Српска историја - Перун - 16-09-2020

(13-09-2020, 06:09 PM)Александар Динчић Пише:  Како се звао лекар из Рогатице којег су послале усташе да преговара са четницима око обуставе опсаде варошице у септембру 1941. године?

Др Булајић?

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 16-09-2020

(16-09-2020, 10:09 AM)Бенито Пише:  Ко је први у нашој земљи у свом програму ставио, између осталог, да ће се залагати за три начела у политичком устројству државе:
1. право гласа ова пола
2. бесплатно лечење
3. укидање смртне казне ?

Ово је стајало у првом Статуту Земљорадничке странке, коју је основао Јован Јовановић Пижон, током 1920. године.
Занимљиво је, највише, ово укидање смртне пресуде. То је био прилично револуционаран став и у европским оквирима. Показало се да је било потребно преко 70 година да већина становништва на овом простору има сличан став по питању смртне казне.
Иначе, ово је било треће питање из ко зна кога трилинга питања о животу и делу ЈЈ Пижона.

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 17-09-2020

(13-09-2020, 06:09 PM)Александар Динчић Пише:  Како се звао лекар из Рогатице којег су послале усташе да преговара са четницима око обуставе опсаде варошице у септембру 1941. године?

Ово нисмо одговорили, а пошто се нисмо јавили да одговоримо, чекамо одговор

---

RE: Квиз- Српска историја - Vlad Alekš - 18-09-2020

(16-09-2020, 04:30 PM)Бенито Пише:  

(16-09-2020, 10:09 AM)Бенито Пише:  Ко је први у нашој земљи у свом програму ставио, између осталог, да ће се залагати за три начела у политичком устројству државе:
1. право гласа ова пола
2. бесплатно лечење
3. укидање смртне казне ?

Ово је стајало у првом Статуту Земљорадничке странке, коју је основао Јован Јовановић Пижон, током 1920. године.
Занимљиво је, највише, ово укидање смртне пресуде. То је био прилично револуционаран став и у европским оквирима. Показало се да је било потребно преко 70 година да већина становништва на овом простору има сличан став по питању смртне казне.

Није било референдума по питању смртне казне, тако да ми заправо не знамо какав је већински став. На основу малог и нерепрезентативног узорка тврдим, напротив, да је већински став становништва враћање смртне казне.
Иначе, ова странка се залагала, за време Гавриловића, за сталешки парламент, то јест скупштину еснафа прецизније казано. Што их је приближавало у смислу статута Љотићу и Мусолинију, као и нашем послератном комунистичком парламенту. То питање је постављено у квизу пре пар година.

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 18-09-2020

То је било после Пижона, односно када се странка већ јасно поделила на две струје, а Пижон био само фигура која није дозвољавала да се странка и званично подели у две партије.
Уосталом, и то је било у смислу дводомног парламента, односно да један дом буде класично биран, а горњи да буде сталешки. То је било због тога што опозиција није могла да нађе начин да обори радикале са власти, чак ни у коалицији са Хрватима. Други разлог зашто је то некима било прихватљиво је да се политички живот у Краљевини Југославији измести из националне конфронтације у грађански оквир. Дакле, у смислу интегралног југословенства и јачања тог националног идентитета. Никакве везе нема са фашизмом који је, рецимо, био у Италији или Шпанији, касније.
ПС за осећања и ставове данашњих Срба у вези смртне пресуде мислим да ниси у праву, али да не расплињавамо тему.

---

RE: Квиз- Српска историја - Vlad Alekš - 18-09-2020

(18-09-2020, 10:50 AM)Бенито Пише:  То је било после Пижона, односно када се странка већ јасно поделила на две струје, а Пижон био само фигура која није дозвољавала да се странка и званично подели у две партије.
Уосталом, и то је било у смислу дводомног парламента, односно да један дом буде класично биран, а горњи да буде сталешки. То је било због тога што опозиција није могла да нађе начин да обори радикале са власти, чак ни у коалицији са Хрватима. Други разлог зашто је то некима било прихватљиво је да се политички живот у Краљевини Југославији измести из националне конфронтације у грађански оквир. Дакле, у смислу интегралног југословенства и јачања тог националног идентитета. Никакве везе нема са фашизмом који је, рецимо, био у Италији или Шпанији, касније.
ПС за осећања и ставове данашњих Срба у вези смртне пресуде мислим да ниси у праву, али да не расплињавамо тему.

Сваки систем има своје предности и мане. Ми као појединци тешко можемо о томе да судимо. Наши животи су прекратки, а интереси исувише мали и себични, да бисмо разумели живот једног организма као што је држава или нација, а камоли чудне путеве Господње. Сви ти појмови попут фашизма, комунизма, демократије, постали су празне љуштуре без суштине.
А што се тиче Шпаније, тамо није било фашизма попут оног у Италији. Просто речено, тамо је једна коалиција (конзервативци и фашисти) победила у рату ону другу коалицију (анархисти и комунисти). Али, да се ипак не расплињавамо.

---

RE: Квиз- Српска историја - Александар Динчић - 18-09-2020

(17-09-2020, 02:53 PM)Mitic Пише:  

(13-09-2020, 06:09 PM)Александар Динчић Пише:  Како се звао лекар из Рогатице којег су послале усташе да преговара са четницима око обуставе опсаде варошице у септембру 1941. године?

Ово нисмо одговорили, а пошто се нисмо јавили да одговоримо, чекамо одговор

Алија Томић.

Каква је судбина лекара Алије Томића?

а) приступио партизанима

б) погинуо у борби против четника

в) погинуо у борби против партизана

г) интернирали га Немци у Бухенвалд

---

RE: Квиз- Српска историја - ХраброСрце - 18-09-2020

(18-09-2020, 02:24 PM)Александар Динчић Пише:  

(17-09-2020, 02:53 PM)Mitic Пише:  

(13-09-2020, 06:09 PM)Александар Динчић Пише:  Како се звао лекар из Рогатице којег су послале усташе да преговара са четницима око обуставе опсаде варошице у септембру 1941. године?

Ово нисмо одговорили, а пошто се нисмо јавили да одговоримо, чекамо одговор

Алија Томић.

Каква је судбина лекара Алије Томића?

а) приступио партизанима

б) погинуо у борби против четника

в) погинуо у борби против партизана

г) интернирали га Немци у Бухенвалд

Г) Да одговорим логично, оца 3 одговора су уопштена, а 4ти је конкретно наведено име логора

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 18-09-2020

Е, баш зато није. Не знаш Ти још Динчу.
Иначе, под в) је тачан одговор.

---

RE: Квиз- Српска историја - ХраброСрце - 18-09-2020

(18-09-2020, 04:36 PM)Бенито Пише:  Е, баш зато није. Не знаш Ти још Динчу.
Иначе, под в) је тачан одговор.

А у чијој је униформи погинуо?

---

RE: Квиз- Српска историја - Александар Динчић - 19-09-2020

Тачан одговор је под а. Др Томић је прешао у партизанске редове и после рата је био управник војне болнице у Сарајеву.

Ево у ове ноћне сате још једног интересантног питања.
У којој великој борби су бугарски војници имали највеће губитке од партизанских снага:

а) у борби на Варничком вису код Књажевца у јуну 1944

б) у борби код Ивањице у јануару 1944

в) у борби код Ивањице у марту 1944

г) у борби на Златибору и код Кремне у новембру 1943

---