RE: Квиз- Српска историја -
Mitic - 02-11-2021
(30-10-2021, 06:59 PM)Милослав Самарџић Пише: (30-10-2021, 01:02 PM)Бенито Пише: Остало је треће питање из триптиха о италијанској окупацији Боке:
Како су се Италијани разграничили са НДХ поводом питања Боке которске?
Све њима...
Гдин Милослав је сигурно тачно одговорио, још Бенито да потврди одговор.
RE: Квиз- Српска историја -
Vlad Alekš - 02-11-2021
(30-10-2021, 01:02 PM)Бенито Пише: Остало је треће питање из триптиха о италијанској окупацији Боке:Како су се Италијани разграничили са НДХ поводом питања Боке которске?
Већ је одговорио Самарџић, али ево мало опширнијег одговора. Читава обала Јадранског мора са широким залеђем је била у италијанској окупационој зони. Неке територије са тог подручја су директно присаједињене Италији, па између осталог и Бока.
Вероватно је постојало правило кроз историју - ко држи Далмацију држи и Боку. Са изузецима који само потврђују ово правило.
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 02-11-2021
Није Самарџић одговорио ништа, јер "све" "ништа", "ово-оно", НИЈЕ ОДГОВОР.
Ево одговора (никако да нађем времена):
Одмах по окупацији, италијанска војска је заузела целу Далмацију, Боку которску, Црну Гору и добар део Косова и Метохије. Тамо где су се сусретали са Немцима, звале су се окупационе зоне, односно постојале су демаркационе линије између надлежности две окупаторске војске, и биле су ствар договора између двојице вођа, и мењале су се три пута до капитулације Италије.
У дубини, Италијани су стварали провинције, а њихове границе дефинисали посебним билатералним уговорима са новооснованом НДХ.
То су Римски уговори, између фашистичке Италије и НДХ, који су потписани 18. маја 1941. године у Риму. Граница између провинције Котор и НДХ постављен је на истоку провинције Котор, тако што је граница ишла од јадранске обале, на подручју између Цавтата и Витаљине, према северо-истоку до границе са Црном Гором. Тако су у састав Боке которске ушле и Груде.
Зашто је ово важно?
Пре овог разграничења, Груде су биле у саставу Бановине Хрватске, а у мају 1940. године, хрватски бан Шубашић је донео одлуку да се општине Цавтат и Груде споје у једну општину, са центром у Груди. После Римских уговора, власти НДХ су морале да успоставе ново "опћинско поглаварство Конавле" са центром у Цавтату.
Зашто су усташе нагласиле Конавле?
Зато што су одвајањем Груде од Дубровника, Конавле први пут од средњег века, када су Дубровчани купили Конавле, одвојене од Дубровника. Да нагласим, да су Мачек и компанија у преговорима са кнезом Павлом, при стварању Бановине Хрватске, и својој амбицији да Дубровник уђе у састав Бановине Хрватске, то посебно наглашавали како би добили целе Конавле. На тај начин не само да су отели Дубровник са његовим историјским залеђем, него су ушли и у контролу Боке которске и њеног изласка на отворено море.
То је био један од главних разлога стварања Српског културног клуба.
Да нагласим:
После капитулације Италије, Немци су запосели све територије које је држала италијанска војска. Створили су привремену управу за Црну Гору, врло сличну Аћимовићевом комесаријату у Србији 1941. године. С тим да су припојили бившу италијанску провинцију "Котор", односно Боку которску са Конавлима, централној власти на Цетињу.
На тај начин Бока которска је први пут у историји постала део Црне Горе. Дакле, када прочитате негде да је Бока за време комуниста први пут постала део Црне Горе, то није тачно. То се десило годину дана раније, односно за време немачке окупације.
Наравно, титоисти су Конавле вратили Хрватској и тако потврдили неуставну отимачину Дубровника и Конавла из 1939. године, да би све посолио Добрица Ћосић, "великан српске књижевности", када је Превлаку Светог Саве поклонио новој независној Хрватској.
Оно што је битно из свега овога закључити:
Становници Боке которске, нама и себи познатији као Бокељи, једино су 1918. године одлучивали у којој држави желе да живе. Тада су јасно и прецизно одлучили да буду део државе са центром у Београду.
Све друге одлуке, пре и после тога, када је Бока которска постајала део разних државних творевина, од талијанске провинције "Котор", немачке Црне Горе, комунистичке федералне јединице Црне Горе, до данашње независне Црне Горе, НИСУ БИЛЕ ПЛОД ДЕМОКРАТСКЕ ОДЛУКЕ БОКЕЉА.
Није ни чудо што Бокељи ни данас нису задовољни својим државним статусом.
RE: Квиз- Српска историја -
Перун - 02-11-2021
Тако је поручниче!
Који генерал ВКЈ је настрадао у борбама током Априлског рата?
RE: Квиз- Српска историја -
Vlad Alekš - 03-11-2021
Слободан Јовановић је на сјајан начин описао појаву "полуинтелектуалца". За која два српска интелектуалца се може рећи да су ову појаву наслутули још у 19. веку?
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 03-11-2021
(02-11-2021, 06:08 PM)Перун Пише: Тако је поручниче!
Који генерал ВКЈ је настрадао у борбама током Априлског рата?
Ајде рецимо, Милан Ђорђевић или Миливоје Маринковић (обојица дивизијски артиљерски генерали).
RE: Квиз- Српска историја -
Милослав Самарџић - 04-11-2021
(03-11-2021, 08:25 PM)Бенито Пише: (02-11-2021, 06:08 PM)Перун Пише: Тако је поручниче!
Који генерал ВКЈ је настрадао у борбама током Априлског рата?
Ајде рецимо, Милан Ђорђевић или Миливоје Маринковић (обојица дивизијски артиљерски генерали).
Нису они, погинуо је генерал који је имао немачко презиме...
RE: Квиз- Српска историја -
Vlad Alekš - 04-11-2021
(03-11-2021, 10:14 AM)Vlad Alekš Пише: Слободан Јовановић је на сјајан начин описао појаву "полуинтелектуалца". За која два српска интелектуалца се може рећи да су ову појаву наслутули још у 19. веку?
Обојица су били Пречани. И били су прави интелектуалци, никако "полу". Први је написао "текст" стотинак година пре Јовановића и анализирао је само Србе у Аустроугарској.
Други је свој "текст" објавио педесетак година пре Јовановића и анализирао је читаву српску нацију. Он је заправо кренуо од критике једног песника.
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 04-11-2021
(04-11-2021, 12:08 AM)Милослав Самарџић Пише: (03-11-2021, 08:25 PM)Бенито Пише: (02-11-2021, 06:08 PM)Перун Пише: Тако је поручниче!
Који генерал ВКЈ је настрадао у борбама током Априлског рата?
Ајде рецимо, Милан Ђорђевић или Миливоје Маринковић (обојица дивизијски артиљерски генерали).
Нису они, погинуо је генерал који је имао немачко презиме...
Драгутин Ханел?
Ајде да не нагађам, напишите ко је и где је погинуо.
RE: Квиз- Српска историја -
Милослав Самарџић - 04-11-2021
(04-11-2021, 09:07 AM)Vlad Alekš Пише: (03-11-2021, 10:14 AM)Vlad Alekš Пише: Слободан Јовановић је на сјајан начин описао појаву "полуинтелектуалца". За која два српска интелектуалца се може рећи да су ову појаву наслутули још у 19. веку?
Обојица су били Пречани. И били су прави интелектуалци, никако "полу". Први је написао "текст" стотинак година пре Јовановића и анализирао је само Србе у Аустроугарској.
Други је свој "текст" објавио педесетак година пре Јовановића и анализирао је читаву српску нацију. Он је заправо кренуо од критике једног песника.
Да није његов отац?
RE: Квиз- Српска историја -
Милослав Самарџић - 04-11-2021
Који клуб са територије бивше ЈУ је дао највише голова Пелеовом Сантосу?
RE: Квиз- Српска историја -
пек. - 05-11-2021
Раднички из Крагујевца требао си да питаш пре него што си поставио текст
RE: Квиз- Српска историја -
Mitic - 05-11-2021
(04-11-2021, 09:07 AM)Vlad Alekš Пише: Обојица су били Пречани. И били су прави интелектуалци, никако "полу". Први је написао "текст" стотинак година пре Јовановића и анализирао је само Србе у Аустроугарској.
Други је свој "текст" објавио педесетак година пре Јовановића и анализирао је читаву српску нацију. Он је заправо кренуо од критике једног песника.
Да није Сава Текелија један од тих интелектуалаца.
RE: Квиз- Српска историја -
Милослав Самарџић - 05-11-2021
(05-11-2021, 09:09 AM)пек. Пише: Раднички из Крагујевца требао си да питаш пре него што си поставио текст
Нисам се сетио.