Квиз- Српска историја - Облик за Штампу

+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Историја (https://www.pogledi.rs/forum/forum-16.html)
+--- Тема: Квиз- Српска историја (/thread-2396.html)

---

RE: Квиз- Српска историја - Monarhist - 10-05-2022

(10-05-2022, 05:36 PM)sagus Пише:  

(10-05-2022, 05:34 PM)Бенито Пише:  Добра Ти је ова историјска прича.
Али, реци ми, одакле си преписао ону глупаву дефиницију.

Ја нађох овде информације

https://www.czipm.org/podrinski.html

Да, ђакон Ненад Јовановић је писао о томе. Мада сам за ову причу знао и од раније током неких истраживања, пре свега због префикса "од Подриња". Ја сам из Посавине а то није далеко. Какви Хрвати, побогу, у Подрињу? 
Ото фон Хабсбург је посебна прича, као и његов син Карл.

---

RE: Квиз- Српска историја - Monarhist - 10-05-2022

(10-05-2022, 05:34 PM)Бенито Пише:  Добра Ти је ова историјска прича.
Али, реци ми, одакле си преписао ону глупаву дефиницију.

Ма ниодакле, чисто да звучи примамљивије...

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 10-05-2022

Замолио би Те да нас више не примамљујеш "хабзбуршком елитом", јер то што су ретке племићке фамилије које су биле део њихове династије значи само једно... Надам се да капираш шта.
А део такве елите да пожели само тешка будала...

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 11-05-2022

Др Богдан Кризман, познати историчар и социолог, срео је у Бечу, у тамошњој државној библиотеци, средином седамдесетих година прошлог века, двојицу познаника, културних посленика које није видео скоро четири деценије. Ко су била та двојица људи, екстремно значачајних за српску историју?

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 13-05-2022

(11-05-2022, 04:44 PM)Бенито Пише:  Др Богдан Кризман, познати историчар и социолог, срео је у Бечу, у тамошњој државној библиотеци, средином седамдесетих година прошлог века, двојицу познаника, културних посленика које није видео скоро четири деценије. Ко су била та двојица људи, екстремно значачајних за српску историју?

Један је био Роберт Шванке, један од најобразованијих младих Немаца културолога и историчара, библиотекара у доба наци Немачке, који је живео у Београду близу једне деценије уочи Другог светског рата. Стално се мотао у круговима око СКА и Народне библиотеке.
О другом смо већ писали у овом квизу. То је библиотекар Михаил Подољски, такође Немац, који је раније радио у Народној библиотеци. 
Ова два човека, обојица немачки агенти, били су главни организатори пљачке Народне библиотеке у Београду, 06. априла 1941. године. 
Обојицу је видео др Богдан Кризман, иначе убеђени Југословен, у Националној библиотеци Аустрије, дуго после рата. Пошто их је познавао од пре рата, нарочито Шванкеа, кога је често сретао у високом академском кругу Београда, Кризман је отворено тада питао шта они раде ту.
Одговори су били немушти. Овај случај др Кризман је пријавио југословенској амбасади у Бечу, која је о томе обавестила Савезни секретаријат унутрашњих послова, Брозове Југославије. Они су послали допис аустријским властима, у којем су питали за те две личности. Одговор је уследио после неколико месеци, у коме је писало да те две особе не желе да разговарају са југословенским властима.
И на томе се све завршило.
Брозова Југославија је затрпала истину о немачкој пљачки српске културне имовине и књига из Народне библиотеке, причом о паљевини зграде Народне библиотеке, која се, као што сада знамо поуздано, десила тек у поподневним часовима 06. априла 1941. године. Временом је то постало једина истина. 
Они који су још прилично давно тврдили да су Немци опљачкали Народну библиотеку, извргнути су јавном руглу. Срећом, данас су се ствари мало помериле, па видим да и сама Народна библиотека Србије схвата шта јој је учињено тог априла 1941. године.

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 14-05-2022

Који наш средњевековни владар има први српски новац са мотивом лава из којег ће уследити живописан развој овог значајног мотива у нашем
корпусу?

Са којом нашом династијом највише повезујемо мотив лава у српском средњем веку?

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 14-05-2022

Као и увек, мораћу да поновим, Бенито увек износи драгоцене ствари које су изузетно битне за нашу историјску науку.

Ево, нађох тај текст Дурковића-Јакшића "О пропасти Народне библиотеке у Београду 1941. и судбини њених реткости", Археографски прилози 6—7, Београд 1984—1985, стр. 7—50

https://dokumen.tips/documents/ljubomir-durkovic-jaksic-o-propasti-narodne-biblioteke-u-beogradu-1941-i-sudbini-njenih-retkosti.html?page=1

Наравно, ту се и помиње Шванке кога је поменуо Бенито. Тај Шванке је био задужен за пљачкање библиотека, тражио је и Мирослављево јеванђеље. Спомиње се и Кризманово сведочанство.

Кризман помиње Шванкеа, а помињу се имена Подољског и неког Стефана Ферингера, фолксдојчера-служитеља у Народној библиотеци који је сишао у подрум да украде сандуке са књигама. Претпоставља се да је тај Ферингер намерно запалио библиотеку као чин саботаже.

Такође, као што је Бенито раније поменуо, откопани су сандуци са библиотечким драгоценостима у археолошком истраживању 1976. године.

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 14-05-2022

Тако је, то је извор.

---

RE: Квиз- Српска историја - пек. - 15-05-2022

(14-05-2022, 09:45 PM)Mitic Пише:  Који наш средњевековни владар има први српски новац са мотивом лава из којег ће уследити живописан развој овог значајног мотива у нашем
корпусу?

Са којом нашом династијом највише повезујемо мотив лава у српском средњем веку?

Бранковићи су имали лава а прво питање можда цар Душан.

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 15-05-2022

(15-05-2022, 05:58 AM)пек. Пише:  

(14-05-2022, 09:45 PM)Mitic Пише:  Који наш средњевековни владар има први српски новац са мотивом лава из којег ће уследити живописан развој овог значајног мотива у нашем
корпусу?

Са којом нашом династијом највише повезујемо мотив лава у српском средњем веку?

Бранковићи су имали лава а прво питање можда цар Душан.

Да, тако је. 

Тачна су оба одговора.

То сам покупио из овог извора: Рашко Рамадански, "Мотив лава у српском средњовековном новчарству", Огњило 2, 2022, 136-144.

https://www.academia.edu/79050884/%D0%9C%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2_%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D1%83_%D0%9E%D0%B3%D1%9A%D0%B8%D0%BB%D0%BE_2_2022_136_144

---

RE: Квиз- Српска историја - пек. - 15-05-2022

Да ли су почетком 19. века у Србији постојале калуђерице?

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 15-05-2022

(15-05-2022, 04:17 PM)пек. Пише:  Да ли су почетком 19. века у Србији постојале калуђерице?

Требало би да јесу.

---

RE: Квиз- Српска историја - пек. - 16-05-2022

Да једна калуђерица из манастира Заова се жалила кнезу Милошу. После тога се скоро 100 година не помињу калуђерице.

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 16-05-2022

(16-05-2022, 05:43 AM)пек. Пише:  Да једна калуђерица из манастира Заова се жалила кнезу Милошу. После тога се скоро 100 година не помињу калуђерице.

Изгледа да је било још калуђерица средином 19. века. Није био велики број, помињу се барем четири српске калуђерице.

Једна калуђерица је била из Врања и замонашила се у манастиру Прохор Пчињски 1852. године.

https://www.vranjenews.rs/news/teofanija-p%C4%8Dinjska-kako-je-jovan-had%C5%BEi-vasiljevi%C4%87-spasio-svoju-inspiraciju


А три калуђерице се помињу у "Гласу Српске краљевске академије" LXXX, Beograd 1909. Милојко Веселиновић их је видео 1865. године у манастиру Светога Романа близу Делиграда.

Да окачим линк и слику где сам видео (слика је трећа по реду)

https://www.kupindo.com/Hriscanstvo/61842029_Srpske-kaludjerice-od-Milojka-V-Veselinovica

---