Квиз- Српска историја - Облик за Штампу

+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Историја (https://www.pogledi.rs/forum/forum-16.html)
+--- Тема: Квиз- Српска историја (/thread-2396.html)

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 02-11-2023

Можда неки маневар према Љубљани?

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 02-11-2023

(02-11-2023, 04:40 PM)Mitic Пише:  Можда неки маневар према Љубљани?

Митке, нисам сигуран да сам Те разумео.
Дакле, 1915. година је... Краљевина Србија тек је изашла из стравичне епидемије тифуса, очекује напад немачке, аустроугарске војске и удар Бугара у бок. Савезници заглибљени на западном фронту. 
Каква Љубљана?

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 02-11-2023

(02-11-2023, 05:31 PM)Бенито Пише:  

(02-11-2023, 04:40 PM)Mitic Пише:  Можда неки маневар према Љубљани?

Митке, нисам сигуран да сам Те разумео.
Дакле, 1915. година је... Краљевина Србија тек је изашла из стравичне епидемије тифуса, очекује напад немачке, аустроугарске војске и удар Бугара у бок. Савезници заглибљени на западном фронту. 
Каква Љубљана?

Лоше сам се изразио. Управо због те заглибљености и рововске борбе, можда су Савезници хтели неку операцију или офанзиву против Немаца, као што је било на Марни 1914. године када је француска армија почела да напредује и натерала Немце у повлачење.

А то би текло у правцу наше бивше државе, а Љубљана је најистуренији град..

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 02-11-2023

(02-11-2023, 04:08 PM)пек. Пише:  Да није савезнички напад на Дубровник?

БРАВО, Пек! 
Наиме, у марту 1915. године, у Србију је стигао британски генерал Ралф Пеџет. Генерал је био посебан изасланик краља Џорџа, са мисијом да се ближе упозна са приликама на Балканском полуострву. Прво је посетио Софију, а затим је прешао у Ниш, где је разговарао са Николом Пашићем.
Потом је дошао у Крагујевац где се срео са регентом Александром, који је позвао пуковника Живка Павловића, као начелника Штаба Врховне команде Српске краљевске војске, да присуствује састанку.
Поред њих тројице, састанку су присуствовали и пуковник Драгомир Милојевић, начелник оперативног одељења Врховне команде и потпуковник Хендерсон, стални војни изасланик Уједињеног краљевства у Краљевини Србији.
Генерал Пеџет одмах је предложио да се створи заједнички британско - бугарско - грчко - српски фронт против Аустроугарске и Немачке. Предложио је да британска војска делује преко Дунава, односно да својим војним бродовима преко Црног мора и Дунава стигну до Београда и Смедерева и помогну копнене снаге Српске краљевске војске. Пуковник Павловић је то оценио као "непрактично решење". Генерал Пеџет  потом је предложио да британске снаге успоставе базу у Солуну, а затим железницом уђу на територију Краљевине Србије и помогну Српској краљевској војсци на подручју где она сматра да је потребно. И то решење је пуковник Павловић сматрао неизводљивим, јер је Ђенералштаб још пре рата радио анализу оваквог решења (што наравно није рекао Пеџету), јер од Солуна према Краљевини Србији иде само једна пруга која је ионако била преоптерећена, а и да није била, не би могла да издржи такав интензитет саобраћаја.
Генерал Пеџет је већ увидео да разговара са озбиљним официром, који није био превише задивљен величином силе коју је представљао Пеџет. Питао је пуковника Павловића какво је његово решење помоћи британске војске Српској краљевској војсци. Пуковник Павловић одмах је раширио карту Балкана. Предложио је да се британске трупе искрцају у ширем реону Дубровника. Да Српска краљевска војска и Црногорска народна војска осигурају мостобран на територији Херцеговине, а потом заједничким војним акцијама остваре продор на линији Мостар - Сарајево и даље у правцу Босанског Брода. 
Војна логика коју је овим потезом подражавао Павловић није био само изненадни ударац драстично у позадину непријатеља, него продужење фронта што би знатно побољшало позицију Српске краљевске војске у том тренутку, а и укључило би велики број Срба који су живели у Аустроугарској да се прикључе Српској краљевској војсци и савезницима, што би створило вероватно нови фронт у Првом светском рату, јер би Аустроугарска била приморана да повуче неке своје трупе са других фронтова, а то би сигурно понукало савезничке војске да крену у офанзиву.
Чувени српски историчар Драгољуб Живојиновић сматрао је ово решење апсурдним. 
Дозволите да не будем сагласан поводом овог питања са великим историчаром. Наиме, иако је Павловићев предлог био оригиналан, Пеџет је сав поцрвенео. Генерал је знао да је Ратни савет британске круне још у јануару расправљао о евентуалном десанту у околини Дубровника и да су одбацили тај план. У том тренутку Пеџет није знао да ли је Павловић за то знао, па га само провоцирао, а ако је знао, ко је то могао да му каже. Хладнокрвно је подржао предлог пуковника Павловића, али је нагласио да он о томе не може да одлучи без сагласности генералштаба Британске војске.
ПС очекивао сам од Самарџића да одговори на ово питање, јер је пуковник Павловић био стални професор на предмету Тактика на Војној академији, пред Први светски рат. Можда је управо тада млади питомац Драгољуб Михаиловић чуо за једну овакву војну операцију, па је покушао да је примени у 1943. години.
У оба случаја, у оба светска рата, да су западни савезници пристали на овакву војну операцију, оба рата била би скраћена за по најмање годину дана, што би спасило на милионе живота у Европи, и политичка слика света у читавом 20-ом веку била би дијаметрално супротна.

---

RE: Квиз- Српска историја - Милослав Самарџић - 02-11-2023

Нисам знао, а чудно делује да је Живојиновић ово оценио као лошу идеју.
Нисам повезао са Дражом, јер је искрцавање 1943. Планирано на сектору ушће Неретве - ушће Бојане.
Слично, наравно, али не асоцира на први поглед.

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 03-11-2023

(02-11-2023, 11:41 PM)Милослав Самарџић Пише:  Нисам знао, а чудно делује да је Живојиновић ово оценио као лошу идеју.
Нисам повезао са Дражом, јер је искрцавање 1943. Планирано на сектору ушће Неретве - ушће Бојане.
Слично, наравно, али не асоцира на први поглед.

Погледај код Живојиновића "Невољни ратници" и видећеш да је оценио како сам навео.
Асоцира потпуно само што се у међувремену развило још неколико родова војске, пре свих авијација. Други разлог модификације су различите прилике Првог и Другог светског рата на том терену, односно у Првом је то била територија Аустроугарске, а у Другом НДХ, с тим да је већи део те територије припадао италијанској окупационој зони која је требало да капитулира, односно капитулирала је баш у том периоду.
Сигурно је Дража Михаиловић имао ту реминисценцију, јер је много ценио Павловића, а и по многим војничким особинама и положају у војсци су били слични.

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 03-11-2023

(01-11-2023, 05:54 PM)Potporucnik1 Пише:  Како се зове мјесто/топоним, у селу Горње Липово, гдје је био штаб Врховне команде од новембра 1942.?

Може ли одговор?

---

RE: Квиз- Српска историја - Potporucnik1 - 03-11-2023

(03-11-2023, 12:25 PM)Mitic Пише:  

(01-11-2023, 05:54 PM)Potporucnik1 Пише:  Како се зове мјесто/топоним, у селу Горње Липово, гдје је био штаб Врховне команде од новембра 1942.?

Може ли одговор?

Лиса греда.

---

RE: Квиз- Српска историја - пек. - 03-11-2023

И ко је спречио Србију да нападне Бугарску 1915. Руси или Енглези?

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 03-11-2023

(03-11-2023, 04:47 PM)пек. Пише:  И ко је спречио Србију да нападне Бугарску 1915. Руси или Енглези?

Савезници и Врховна команда, и део опозиције, компликовано питање.

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 06-11-2023

Прво из триптиха:
Био је члан и српских и хрватских културних друштава. Многи је утицао на појаву Иве Андрића на културној сцени. Имао је дугу и плодотворну каријеру.
Ко је био овај човек?

---

RE: Квиз- Српска историја - Драшковић - 07-11-2023

Војвода Доброслав Јевђевић?

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 07-11-2023

(07-11-2023, 12:17 AM)Драшковић Пише:  Војвода Доброслав Јевђевић?

Не. Био је познати слависта и земљак Иве Андрића.

---

RE: Квиз- Српска историја - sagus - 07-11-2023

Можда Тугомир Алауповић

---