Квиз- Српска историја - Облик за Штампу

+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Историја (https://www.pogledi.rs/forum/forum-16.html)
+--- Тема: Квиз- Српска историја (/thread-2396.html)

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 31-05-2025

(30-05-2025, 06:43 PM)Бенито Пише:  Ајмо онда друго:
Која је веза Данице Драшковић са спомеником Војводи Живојину Мишићу у Ваљеву?

А одговор је, заправо, врло једноставан. 
Одмах после великог Видовданског митинга Слободана Милошевића у Косову пољу, 1989. године, на 600-ишњицу Косовске битке, добар број Срба, нарочито интелектуалаца, се разочарао у њега. Неки по задатку, а неки и искрено, али најчешће је била комбинација та два мотива - по искреном задатку. 
Видели су да Милошевић нема намеру да руши комунистички режим у Србији, а ако је могуће ни у Југославији, иако је, већ после догађаја у Румунији, и слепом било очигледно да је крај комунизма у Европи питање дана, а највише недеља.
Тако се почела стварати опозиција режиму Слободана Милошевића, и у том тону је прошла цела политичка 1990. година у Србији. Једна групација интелектуалаца и српских националиста основала је СНО, по угледу на Српску народну одбрану из САД коју је основао и водио сам Михајло Пупин. Да не би носили баш исто име, иако је скраћеница била идентична, променили су задњу реч и тако је настала Српска народна обнова. Седиште јој је било у Старој Пазови. 
Отворено су се залагали за реафирмацију свих прекомунистичких традиција у српском народу, отворено нападали на титоизам и тражили слободне и вишестраначке изборе. Сви су, што је било не мало чудо у тадашњој Србији, а поготово Југославији, отворено говорили о ђенералу Михаиловићу као легитимном борцу против немачког окупатора. На жалост, на том нивоу су и остали до дана данашњег, иако су многи историјски документи доказали да је ђенерал Михаиловић био много више од тога. Но, без обзира на то, они су, још 1990. године, у једном малом броју кренули да походе Равну Гору, али их је "народна милиција" зауставила и одузела једну спомен-плочу коју су имали намеру да поставе негде на Равној Гори. Неких 15 година доцније, можда и читавих 20 година, та спомен-плоча је пронађена у подруму удбе у Ваљеву и неоштећена однета на Равну Гору и постављена на једном од њених висова. 
Избори су се десили, 9. децембра 1990. године, али оснивачи СНО су се већ поделили у три организације: СНО предвођену Мирком Јовићем, Српски покрет обнове предвођен Вуком Драшковићем и Српски четнички покрет предвођен Војиславом Шешељем. 
Избори су завршени победом новонастале странке Слободана Милошевића, настале спајањем савеза комуниста Србије и ССРН, чиме је СПС постигао недохватљиву материјалну предност у односу на све друге нове политичке странке, које су се морале финансирати из личних извора и донација. Једини изузетак представљала је странка Покрет за Србију - Нова демократија, која је себе прогласила правним наследником Социјалистичког савеза омладине Србије, па је могла на себе да укњижи имовину те монополистичке омладинске организације чији су чланови, по дифолту, били сви омладинци и омладинке Србије, од 14 до 28 година старости. Тај правни маневар био је могућ јер је последњи председник ССО био управо Душко Михајловић, који је постао и први председник Нове демократије. 
Углавном, нико од новооснованих опозиционих странака није добио народне посланике после избора 1990. године, осим СПО и Демократске странке. Јаз између СПО и дојучерашњих пријатеља и сабораца са којима су до скора били сви заједно у СНО, се продубио. У томе је предњачио Војислав Шешељ, који је око себе окупио невелики број присталица, али је својом агресивном реториком више нападао опозицију него власт. Заправо, власт није ни нападао.
Многи су тада већ проценили да је он направио споразум са самим врхом власти у Србији и да га они потајно помажу, како би скресали крила опозиције. То се испоставило као тачно када је преминуо Миодраг Булатовић, познати писац и члан СПС, народни посланик из Раковице. Пошто су избори из 1990. године били једини већински избори у историји нове српске парламентарне историје, избори на изборном месту Раковица морали су бити поновљени. У међувремену, Војислав Шешељ је ујединио свој СЧП са Народном радикалном странком Вељка Губерине, а онда је једним полуилегалним маневром, у којем му је својски помогла власт, од те две странке створио нову Српску радикалну странку и проглашен је за њеног председника.
На поновљеним изборима у Раковици, владајућа странка СПС је кандидовала неког радника из металског комплекса Раковице, Демократска странка чувеног писца Борислава Пекића, СПО историчара и потпредседника странке Јована Марјановића, а СРС свог председника Војислава Шешеља. Практично, уз свесрдну помоћ Милошевићевог режима, Војислав Шешељ постао је народни посланик. То је било у мају 1991. године, практично у предвечерје рата у Хрватској.
Постоје различите теорије зашто је Милошевићев режим прогањао опозицију, а нарочито СПО због "повампиреног четништва, препознатљиве четничке иконографије, идеологије Каме) а са друге стране подржао човека који је, макар на први поглед, пропагирао исте те четничке идеје. Али, једна од тих теорија и онда, а и данас делује као најближа истини: Мира Марковић је била одлучно против било каквих четника, па је Милошевић, уз помоћ удбе и САНУ, дошао на спасоносну идеју да максимално промовише четништво изван граница Србије, а да га у Србији унижава, па да је Шешељ пристао на ту игру, и у следећем периоду се Србима изван Србије представљаа као четнички војвода, а унутар Србије више је говорио о социјалној политици. Уосталом, други пут није ни могао да измисли, јер су га и сами догађаји водили у том правцу, пошто га већина србијанских поштовалаца Драже Михаиловића и Равне Горе никада није ни признавала за неког четничког вођу.
У сенци избора у Раковици и првих оружаних инцидената у Хрватској, који ће убрзо прерасти у грађански рат, протекло је друго окупљање поштовалаца историјског лика и дела Драже Михаиловића на Равној Гори. Овога пута, само са северне стране Сувобора према Равној Гори кренуло је неколико хиљада душа. На раскрсници пута Мионица-Љиг, односно у Струганику где се скретало ка Равној Гори, недалеко испод куће Војводе Живојина Мишића, стајало је једно оклопно возило ЈНА, са митраљезом на врху, и поред један до два вода младих војника, чини се прилично уплашених, са својим официром, неким бркатим Црногорцем, који су запречавали пролаз ка Равној Гори. Људи су се зауставили и чекали, али никаквог инцидента није било. Међутим, чекање се одужило, док се у једном моменту није појавило неколико возила из Београда, међу којима су били народни посланици, али и најпознатији чланови СПО, попут Ђорђа Божовића Гишке или Бранислава Матића Белог. Међутим, ни они нису улазили у конфликт са ЈНА, док се није појавила Даница Драшковић која је узвикнула:"Ко ће мени да забрани да запалим свећу Чичи?" и сама прошла кроз кордон. Како је она то учинила, оних неколико хиљада људи је једноставно прошло поред и око кордона, који је остао затечен, да би се, напослетку, и сам уклонио и вратио у касарну у Мионици. 
На Равној Гори, те 1991. године, десила су се два заборављена, али важна догађаја: челници СПО, уз помоћ присутних четничких ветерана из Другог светског рата, одредили су приближно место где је била Чичина колиба 1941. године, односно тачно пола века раније. И погрешили. Али, то место које су одредили, договорили су се да откупе од старих власника, чим земља буде била враћена, јер је била одузета национализацијом. Са тим делом плана ишло је доста срећније, јер су се предратни власници знали и били су живи, и одмах су прихватили да продају земљу кад буде била враћена, а и идуће 1992. године, донет је Закон о повраћају пољопривредног земљишта одузетог по законима о конфискацији и национализацији. Тако је СПО, уз помоћ донација својих чланова, откупио око хектар земље на Равној Гори, и убрзо је архитекта Спасоје Крунић, уз помоћ архитекте Пеђе Ристића, одредио како треба да изгледа амбијентална целина "Равна Гора".
Други битан догађај те 1991. године на Равној Гори био је изненадни долазак шешељеваца на Равну Гору, који су желели да они одреде и преузму главну улогу на Равној Гори. Сукоб је умало избегнут, али се доцније о томе мало причало и писало, па је сада већ све заборављено. Али, није било заборављено одмах. 
И ту долазимо до одговора на горе постављено питање:
Наиме, када је земљиште откупљено и одлучено да три главна објекта на том плацу треба да буду: Споменик Дражи Михаиловићу, црква Светог Ђорђа и Спомен-дом Равна Гора, приступило се идејним решењима. Одлучено је да пројекат цркве изради Пеђа Ристић, пројекат Спомен-дома буде дело Спасоја Крунића, а да о споменику ђенералу Михаиловићу одлучује једна комисија уметника. 
Рад на пројекту цркве и Спомен-дома су одмицали, а Комисија уметника је још већала око Споменика Чичи. Много су имали недоумица: како треба да изгледа споменик, да ли Чича да буде на коњу, или без коња, да седи или да јуриша, или да само стоји; па ко може да буде вајар тог споменика, јер је много вајара већ радило на многим споменичким композицијама или појединачним споменицима комуниста и "народних хероја", те су они аутоматски били означени као комуњаре и слично.
Када је видела да споменик, за који су већ биле обезбеђене донације, углавном из САД и Аустралије, неће бити завршен и постављен до маја 1992. године, а што је био циљ, у рад Комисије умешала се Даница Драшковић, на противљење њеног супруга:"Аман, жено, остави уметнике да раде." Она је тада једноставно рекла:
"Чича је био официр под командом Војводе Живојина Мишића. Онај вајар који је вајао споменик Војводи Живојину Мишићу у Ваљеву, нека изради и споменик ђенералу Михаиловићу на Равној Гори и готово."
Узела је телефон и позвала Душка Михајловића у Ваљево и од њега сазнала за име и адресу вајара који је извајао споменик Војводи Живојину Мишићу у Ваљеву. Чланови Комисије су се сложили, па је вајар Драган Николић прихватио и у рекордном року израдио споменик Дражи Михаиловићу на Равној Гори. 
Веза Данице Драшковић са спомеником Војводи Живојину Мишићу у Ваљеву је та што је она дошла на идеју да исти вајар изради споменик Ђенералу Дражи Михаиловићу на Равној Гори, што се и остварило.
ПС у јесен 1992. године, поштоваоци Равне Горе затекли су једног јутра срушен споменик Ђенералу Дражи Михаиловићу на Равној Гори. Избио је велики скандал, али споменик је одмах враћен на постамент и дорађен да се не примети да је био срушен. Убрзо се сазнало да је иза рушења стајао тадашњи генерални секретар Српске радикалне странке Александар Аца Стефановић, иначе Ваљевац. Међутим, Шешељ је, изгледа, убрзо схватио да је то била претерана и глупа акција, и више се никада није окренуо према Равној Гори, нити је по том питању тражио конфликт са својим кумом Вуком Драшковићем. Тако је остало и до данас.

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 31-05-2025

И треће:
По чему је случај споменика Војводи Живојину Мишићу у Ваљеву био јединствен у српској уметничкој примењеној уметности, као део ширег контекста?

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 31-05-2025

(31-05-2025, 02:00 PM)Бенито Пише:  И треће:
По чему је случај споменика Војводи Живојину Мишићу у Ваљеву био јединствен у српској уметничкој примењеној уметности, као део ширег контекста?

Опет је одговор врло једноставан:
Војвода Живојин Мишић добио је те 1988. године, чак три споменика, што је баш редак случај у нашој споменичкој култури, ако се изузму само владари.
Војводи Живојину Мишићу су, те 1988. године, подигнути споменици у: Београду (Булевару Живојина Мишића), у центру Ваљева и на крају године на Тргу Војводе Живојина Мишића у Мионици. Овај у Мионици је и најмонументалнији, јер је Војвода представљен као ратник на коњу. Сва три споменика су структурално и уметнички различити.

---

RE: Квиз- Српска историја - Милослав Самарџић - 31-05-2025

Тај у БГ је добро сакривен.

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 31-05-2025

(31-05-2025, 09:48 PM)Милослав Самарџић Пише:  Тај у БГ је добро сакривен.

Једна од већих срамота Београда и то деценијама.

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 01-06-2025

(27-05-2025, 10:46 AM)Митић Пише:  О Милутину Драговићу

https://jugmedia.rs/u-oduzetim-kucama-osnivaca-lebana-milutina-dragovica-spava-istorija/

Апропо овог текста, који треба поздравити, јер се после оволиких година неко на том југу усудио да напише и објави текст о Милутину Драговићу, треба ипак дати једну замерку. Нека то буде и питање:
Прво питање:
Која је најзначајнија улога Милутина Драговића у вези догађаја из Другог светског рата?

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 02-06-2025

(01-06-2025, 04:48 PM)Бенито Пише:  

(27-05-2025, 10:46 AM)Митић Пише:  О Милутину Драговићу

https://jugmedia.rs/u-oduzetim-kucama-osnivaca-lebana-milutina-dragovica-spava-istorija/

Апропо овог текста, који треба поздравити, јер се после оволиких година неко на том југу усудио да напише и објави текст о Милутину Драговићу, треба ипак дати једну замерку. Нека то буде и питање:
Прво питање:
Која је најзначајнија улога Милутина Драговића у вези догађаја из Другог светског рата?

Слабо се, изгледа, читају књиге. Постоји биографија Милутина Драговића у књизи Ане Филиповић "Национална фреквенција".
Дакле, најзначајнији допринос Милутина Драговића у раној фази рата био је што је први прочитао улогу Вере Пешић на југу Србије и њену везу са комунистима и Арнаутима.

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 02-06-2025

Друго:
Који Гестаповац је директно одговоран за масовне злочине над четницима Драже Михаиловића и цивилима у Србији, 1943. године?

---

RE: Квиз- Српска историја - Горски штаб 52 - 02-06-2025

Хајнрих Брандт.
Занимљивост је та што Брозова Југославија никада није тражила његово изручење после рата.

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 02-06-2025

(02-06-2025, 11:06 PM)Горски штаб 52 Пише:  Хајнрих Брандт.
Занимљивост је та што Брозова Југославија никада није тражила његово изручење после рата.

Браво, Горски!

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 03-06-2025

И треће:
Постоји ли веза између злочина совјетске Црвене армије над официрима Пољске војске и Верице Вере Пешић, хероине неокомуниста у Србији?

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 03-06-2025

(03-06-2025, 01:16 AM)Бенито Пише:  И треће:
Постоји ли веза између злочина совјетске Црвене армије над официрима Пољске војске и Верице Вере Пешић, хероине неокомуниста у Србији?

Та веза има име - др Емануел Шефер, правник и један од најспособнијих полицајаца нацистичке Немачке. Шефер је био на челу Ајназац II групе при штабу 10. армије Вермахта којом је командовао генерал Рајхенау, када је, 1939. године, нацистичка војска окупирала Пољску. Задатак тих безбедоносних служби при Вермахту била је да обезбеде "позадину" освојене територије, односно да елиминишу скривене остатке Пољске војске и започну решење јеврејског питања у Пољској. На том послу, др Шефер је показао завидну ефикасност, поготово на територији Катовица и шире околине, кад је и започео са интернацијом Јевреја и пољских заробљеника у немачке концетрационе и радне логоре. Тада је, преко широке мреже својих сарадника, и сазнао за случај Катинске шуме, где су припадници НКВД ликвидирали око 7500 хиљада пољских официра и сахранили их у масовну гробницу. О томе је и обавестио више органе СС и Гестапоа. Због "виших" политичких интереса да се не квари "пријатељство" са СССР-ом, бива повучен из Пољске и пребачен је у Келн. Доцније, кад је Немачка напала СССР, Гестапо је искористио његова сазнања и кренуо у претрагу Катинске шуме и открио масовну гробницу пољских официра, отворио је и истражио, па је о томе и направљен документарни филм који је приказиван широм европских биоскопа како би се показало злочиначко лице комунистичког СССР-А.
По личном налогу Рајхарда Хајнриха, који га је изузетно ценио, др Шефер је постављен на место шефа SD и Гестапоа BDS, односно апсолутног шефа безбедности у окупираној Србији, почетком 1942. године. Сам долазак Шефера у Србију показује колико је немачки нацистички врх у Берлину обратио пажњу на војску ђенерала Драже Михаиловића. Посебно важан део те приче био је југ окупиране Краљевине Југославије, односно Вардарско - моравска долина, на којој је, по Дражином налогу, Штаб 110 оформио мајор Радослав Ђурић. 
Одмах по доласку у Београд, др Шефер је, као командант SIPO и SD, на територији окупиране Србије, али и ван ње, затражио од Рејксајзена да му да што више особа, пре свега Срба, који ће му помоћи у шпијунском и обавештајном раду уопште, а посебно на југу Србије. Једна од особа које је Рејксајзен препоручио као немачког агента била је и Вера Пешић. Тако је Вера Пешић постала део активности Гестапоа на територији јужне Србије, а што је, пре тога, била и на територији Београда.

Ова три питања поставио сам као илустрацију недовољно добрих одговора господе Зечевића и Самарџића у емисији код новинарке Милетовић када су уопштено одговарали на њено питање зашто је ТВ серија "Вера" штетна по нашу културу. На жалост, иако је поменута у овој емисији, књига "Национална фреквенција" ни изблиза није цитирана, а само ових пар примера који су обрађени у овој књизи, показују колико је мрачна историјска улога била Вере Пешић, и како је њена биографија била опрана у ТВ серији "Вера".

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 05-06-2025

Прво:
Шта пише на ратној застави Карађорђевог рата против Османлија?

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 05-06-2025

(05-06-2025, 12:17 AM)Бенито Пише:  Прво:
Шта пише на ратној застави Карађорђевог рата против Османлија?

С вером у Бога и Отечество.

---