Квиз- Српска историја - Облик за Штампу

+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Историја (https://www.pogledi.rs/forum/forum-16.html)
+--- Тема: Квиз- Српска историја (/thread-2396.html)

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 21-07-2025

(21-07-2025, 12:57 AM)Милослав Самарџић Пише:  Прва је основана Зелена странка, у јесен 1989, у Земуну.
Био сам код њих као новинар. Неки људи ни на небу ни на земљи.

Зелену странку су основали онај Цветић, што је после био председнички кандидат на првим изборима 9. децембра 1990. године, и што је запамћен по томе што је изјавио да ће одсећи руку Вуку Драшковићу, због оне изјаве "остаће и без руке, и без барјака". Са њим је био и онај Јовановић, жив је још, често се појављује у јавности, бивши новинар ЦК и листа "Комунист" и дописник "Политика", из времена Стамболићеве власти. Обојица дип стејт Савезне ДБ. 
Добро си се тога сетио. На њих сам заборавио. То је тачан одговор.

Иначе, мислио сам на оснивање Либералне странке у Ваљеву, која је, такође, основана у јесен 1989. године.
Идејни творац имена те странке био је Александар Стефановић из Ваљева, бивши чувар у ЦЗ и бивши радник републичке ДБ. Председник Либералне странке није био он, него Воја Вулетић, адвокат из Ваљева.

---

RE: Квиз- Српска историја - Милослав Самарџић - 21-07-2025

Није чудно што си из заборавио...
Ми смо били једине опозицијионе новине и све смо бележили.

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 21-07-2025

(21-07-2025, 08:27 AM)Бенито Пише:  

(21-07-2025, 12:57 AM)Милослав Самарџић Пише:  Прва је основана Зелена странка, у јесен 1989, у Земуну.
Био сам код њих као новинар. Неки људи ни на небу ни на земљи.

Зелену странку су основали онај Цветић, што је после био председнички кандидат на првим изборима 9. децембра 1990. године, и што је запамћен по томе што је изјавио да ће одсећи руку Вуку Драшковићу, због оне изјаве "остаће и без руке, и без барјака". Са њим је био и онај Јовановић, жив је још, често се појављује у јавности, бивши новинар ЦК и листа "Комунист" и дописник "Политика", из времена Стамболићеве власти. Обојица дип стејт Савезне ДБ. 
Добро си се тога сетио. На њих сам заборавио. То је тачан одговор.

Иначе, мислио сам на оснивање Либералне странке у Ваљеву, која је, такође, основана у јесен 1989. године.
Идејни творац имена те странке био је Александар Стефановић из Ваљева, бивши чувар у ЦЗ и бивши радник републичке ДБ. Председник Либералне странке није био он, него Воја Вулетић, адвокат из Ваљева.

Друго:
Већ 1990. године, од чувеног састанка на Српску Нову годину у стану Војислава Коштунице, када је 13 интелектуалаца решило да обнови рад Демократске странке, а истих дана је основана и Српска народна обнова, из које је убрзо настао Српски покрет обнове, па током те године, а пре првих вишестраначких избора, у децембру 1990. године, основан је низ странака. Многе од њих су се прогласиле за жестоку опозицију комунистичком режиму, који је, такође исте године, прерастао у Социјалистичку партију Србије. Долазило је до договора о сарадњи између различитих политичких странака, али ипак су се скоро сви одлучили да на прве изборе иду искључиво само са својим посланичким кандидатима. 
То су били једини вишестраначки избори по већинском систему, од 1990. године до данас. 
Либерална странка из Ваљева, која је, иначе, имала монархистичка и четничка уверења, није освојила ниједно посланичко место.
Питање:
Шта се десило са Либералном странком из Ваљева после првих избора од 09. децембра 1990. године?

---

RE: Квиз- Српска историја - Милослав Самарџић - 21-07-2025

Колико се сећам, приступила је СРС.

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 21-07-2025

Ушла у коалицију ДЕПОС.

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 21-07-2025

Заправо, десило се ово....
Народну радикалну странку су обновили београдски адвокати Вељко Губерина и Мирослав Радић, као и низ потомака угледних припадника Народне радикалне странке пре Другог светског рата. Управо како се удба плашила обнове рада Демократске странке, па је успела у њено руководство да убаци своје људе, тако се, ако не још и више, плашила обнове рада Народне радикалне странке. 
На првим вишестраначким изборима, 09. децембра 1990. године, НРС није освојила ниједно посланичко место. Такав лош резултат довео је до разочарења многих чланова странке, јер укупно гледајући, радикали нису освојили мали број гласова. Дошло је седнице Главног одбора НРС, на којем су смењени одређени руководиоци странке. 
Од свог оснивања, Народна радикална странка је у свом Статуту, као ниједна друга странка, предвидела да странка има председника и седам потпредседника. Потпредседници су били, заправо, председници Рејонских одбора странке. Тих Рејона, како су они поделили странку на географском простору Србије, било је седам. Дакле, осморица водећих људи у странци, имали су отприлике иста права у оквиру Статута НРС. Ту су, заправо, они ишли на то да врате смисао чувеног Главног одбора старе Народне радикалне странке из 19-ог века. Систем је измишљен како би се странка одбранила од притиска Двора, који се оличавао у лику краља Милана. Тако стара НРС није имала председника странке, него увек председника ГО, који је био увек под контролом осталих угледних чланова ГО. Тако је то и требало да буде и у обновљеној НРС.
Требало је, да није постојала удба....
Наиме, после лошег резултата на првим вишестраначким изборима, неки потпредседници су смењени или поднели оставке, а председник странке остао је Вељко Губерина. Тако је један од потпредседника постао и Томислав Николић, за рејон Шумадија, са центром у Крагујевцу. 
Иако нису добро прошли на изборима, удба је одлично знала да ће брзо доћи до нових избора, због бурних политичких и ратних околности, које ће захватити брзо простор бивше СФРЈ. Зато је требало растурити НРС. 
Ту се појавио омиљени играч српске удбе - Војислав Шешељ. Шешељ је требало да постане главни опозиционар у Србији. Задатак му је био да напада опозицију, с не напада власт Слободана Милошевића и СПС. Да би га инугурисали као највећег опозиционара, омиљеног режиму и Милошевићу лично, било је потребно направити политичку странку звучног имена, која би стајала иза њега. 
Тако је удба смислила да растури НРС, и направи СРС. Искоришћена је "рупа" у Статуту НРС, односно један од потпредседника НРС, сазвао је заједничку Скупштину НРС и Српског четничког покрета, поводом евентуалног уједињења обе организације у једну заједничку странку.
Оснивачка скупштина/ конгрес уједињења НРС и СЧП одржана је у сали хотела "Језеро", у Крагујевцу, у пролеће 1991. године. Пошто су претходно искористили све адуте удбе да Шешеља угурају у Народну Скупштину, о чему је већ писано на овој теми, било је и логично да једини посланик у Скупштини постане и први председник нове странке - Српске радикалне странке. 
Наравно, нити Вељко Губерина, нити сви остали потпредседници Народне радикалне странке, нису пристали на ову акцију Томислава Николића. Званично су избацили Николића из НРС, и поднели све могуће тужбе суду и Министарству унутрашњих послова, против бесправног наводног уједињења НРС са СЧП. Добили су они, током следећих година, све те правне спорове, али воз је већ прошао. 
Медији под контролом удбе су већ промовисали Шешеља као "вођу српских радикала", што он сигурно није био, а поготово та нова странка никакве политичке и статутарне сличности није имала са некада чувеном Народном радикалном странком. Уосталом, Статут нове Српске радикалне странке, под вођством Војислава Шешеља, написао је проф др Василије Крестић, тада још академик САНУ. Професор Крестић је сигурно највећи стручњак за историју Срба у Хрватској, па и у Угарској, којег смо тада имали. Али, његово знање о старој НРС није било ништа посебно, чак је било знатно скромније од многих других историчара. Посебно треба нагласити да је Крестић у својој аутобиографији, која је изашла пре коју годину, јавно изнео када је почео да ради за удбу. Мислим да је у тој књизи и навео да је писао Статут СРС, а да Шешеља није ни упознао, односно да је тај задатак добио од удбе, а не од органа нове странке каква је била СРС.
Шешељ није желео да у Крагујевац дође "празних руку" пред Николића и један број народних радикала који су требали да постану српски радикали. Зато је одлучио да, осим својих четника из СЧП, поведе још неког. Он је наиме позвао свог старог познаника, удбаша Александра Стефановића из Ваљева, да се и Либерална странка уједини у Српску радикалну странку. Стефановић је узео печат Либералне странке из Ваљева, пошто је био секретар те странке, и без одобрења Главног одбора Либералне странке, дошао у Крагујевац и потписао да се Либерална странка уједињује у нову Српску радикалну странку. Наравно, као и у случају Народне радикалне странке, тако је и Либерална странка одмах оповргла да се ујединила са новом странком. Уследило је избацивање Стефановића из Либералне странке, тужбе и слично. Дакле, исти сценарио као и НРС. 
Али, ни у случају либерала, ни у случају радикала, то ништа није значило. Исто као што је Шешељ проглашен у удбашким медијима за "вођу српских радикала", тако је и Аца Стефановић постао секретар СРС, и медији су јављали да је он либерал, постао радикал.
Другим речима, српска УДБА успела је да либерале у радикале споји у једну политичку странку која ће њима бити на услузи. 
Да је то чуо неко од либерала и радикала с краја 19-ог и почетка 20-ог века, знајући Ристића и Милојковића са једне, Пашића и Миловановића са друге стране вероватно би се упишао од смеха. Али, удба уопште није правила шалу, иако је створила чисту комендију под именом - Српска радикална странка.

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 21-07-2025

И треће у вези либерала у новијој српској политичкој историји:
Већ на питању учествовања на првим вишестраначким изборима, 09. децембра 1990. године, врх Демократске странке се поделио. Наиме, многи то данас заборављају, током 1990. године, у српској јавности се водила озбиљна расправа да ли опозиција треба да изађе на изборе, ако то не буду избори за Уставотворну скупштину Србије. Једино је СПС инсистирао да делегатска скупштина донесе Устав, а да онда уследе избори. Другим речима, Социјалистичка партија Србије искористила је стари систем у којем је имала апсолутни политички монопол да донесе Устав какав њима одговара, па да се по том Уставу иде на изборе. Већина опозиционара је била против тог решења, али када је дошло до избора, 09. децембра 1990. године, ретко ко је одолео да на исте и изађе са својим посланичким кандидатима.
Једини који су остали доследни били су неки од оснивача Демократске странке. Они су одбили да учествују на изборима и то је био разлог зашто су поднели оставке на све функције и напустили Демократску странку. Дубљи разлог се налазио у томе што ова невелика група интелектуалаца је сматрала супарничку групацију у оквиру Демократске странке за бивше комунисте, који су и даље спремни да бране титоизам, односно да неће дубински рушити комунистички поредак, то јест - биће "штака опозиција". Опозиција која служи пресвученом, али још увек комунистичком режиму.
Групу интелектуалаца који су напустили Демократску странку чинили су: Коста Чавошки, Никола Милошевић, Владан Василијевић, Александар Саша Петровић, Милан Божић и други.... Одлучили су убрзо да створе нови странку. У ту нову странку, да и то напоменемо, ушао је и Мило Ломпар, тадашњи асистент на Филолошком факултету Универзитета у Београду, и то због свог професора Николе Милошевића, који му је био интелектуални узор. Данас се професор Мило Ломпар сматра не само водећим српским интелектуалцем, него и главним противником режима Овај и њега лично.
Без новца и без услова за стварање страначке инфраструктуре, ова група интелектуалаца имала је и проблем који назив треба да има та нова странка коју оснивају. Тако је и основана - Српска либерална странка.
Питање:
Ко је био кум Српске либералне странке?
Ко је био човек који је дао име СЛС и где се то десило?

---

RE: Квиз- Српска историја - Милослав Самарџић - 21-07-2025

Хммм... Ово питање је мени лако, јер сам био ту, али, хајде да видимо да ли неко зна...

---

RE: Квиз- Српска историја - sagus - 22-07-2025

Смиља Аврамов

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 22-07-2025

(22-07-2025, 11:08 AM)sagus Пише:  Смиља Аврамов

Занимљиво размишљање, али није тачан одговор.

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 22-07-2025

Можда Никола Милошевић на предлог Мила Ломпара

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 22-07-2025

(22-07-2025, 08:40 PM)Митић Пише:  Можда Никола Милошевић на предлог Мила Ломпара

Не.

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 22-07-2025

После првих вишестраначких избора, 09. децембра 1990. године, и скромног резултата Демократске странке, када су освојили свега 7 посланичких места у првој вишестраначкој скупштини после пола века, група незадовољника је дефинитивно решила да раскрсти са Демократском странком, сматрајући њено руководство за прекомунистичко. 
Коловође су били професори Коста Чавошки и Никола Милошевић. Њих двојица, уз оне које сам навео у питању, већ и јануару 1991. године, званично објављују да су напустили ДС и да оснивају нову странку. Међутим, дуго по том питању нису ништа радили. 
Појавио се недостатак средстава, приватни проблеми и, а и догађаји на тлу бивше СФРЈ су почели да их престижу. Они су учествовали на свим опозиционим активностима, пре свега у коалицији са СПО, те 1991. године. Али, никако нису успевали да оснују странку.
Своје активности практично су финансирали од онога што су зарађивали писањем за неке часописе и листове.
Једна од новина за које су писали професори Милошевић и Чавошки били су и "Погледи" из Крагујевца. "Погледи" су плаћали ауторске текстове, па су неки од угледних интелектуалаца писали ауторске текстове и по два пута месечно. Међу њима су били и професори Чавошки и Милошевић. Плате су почеле да падају са почетком рата у бившој СФРЈ, и са почетком инфлације на тлу Србије. Професорске плате су биле све мање, а почеле су и да касне. Ускоро су хонорари за текстове постали и главни извор прихода, поготово што су исплаћивани у готовини, и то у чврстој валути. 
Једном приликом, уредник листа "Погледи" Милослав Самарџић долазио је у Београд. Између осталог заказао је сусрет двојици професора, који су предложили да састанак буде у ресторану "Пролеће".
Игром случаја, то је и омиљени ресторан писца ових редова. Макар био тада.
Уместо пића, Самарџић је позвао ручак и за себе и за професоре. Платио је ручак и заостале хонораре за текстове. У необавезном разговору, професори су поменули нову странку, али да имају више проблема, између осталих и то што нису могли да одаберу адекватно име странке, јер су хтели да име странке има везе са српским страначким традицијама из 19-ог и почетка века. 
Милослав Самарџић им је тада рекао да им је слободно име либерала, а још боље српских либерала. Професори су тада одлучили да прихвате тај предлог и тако је настала странка под именом:
Српска либерална странка.
ПС ауторство над именом Српске либералне странке никада вођи те партије нису признале Милославу Самарџићу. Недавно је изашла и књига мемоара Косте Чавошког, у којој пише опширно о историји СЛС, али Милослава Самарџића није поменуо као кума те странке.

---

RE: Квиз- Српска историја - Милослав Самарџић - 22-07-2025

(22-07-2025, 10:02 PM)Бенито Пише:  После првих вишестраначких избора, 09. децембра 1990. године, и скромног резултата Демократске странке, када су освојили свега 7 посланичких места у првој вишестраначкој скупштини после пола века, група незадовољника је дефинитивно решила да раскрсти са Демократском странком, сматрајући њено руководство за прекомунистичко. 
Коловође су били професори Коста Чавошки и Никола Милошевић. Њих двојица, уз оне које сам навео у питању, већ и јануару 1991. године, званично објављују да су напустили ДС и да оснивају нову странку. Међутим, дуго по том питању нису ништа радили. 
Појавио се недостатак средстава, приватни проблеми и, а и догађаји на тлу бивше СФРЈ су почели да их престижу. Они су учествовали на свим опозиционим активностима, пре свега у коалицији са СПО, те 1991. године. Али, никако нису успевали да оснују странку.
Своје активности практично су финансирали од онога што су зарађивали писањем за неке часописе и листове.
Једна од новина за које су писали професори Милошевић и Чавошки били су и "Погледи" из Крагујевца. "Погледи" су плаћали ауторске текстове, па су неки од угледних интелектуалаца писали ауторске текстове и по два пута месечно. Међу њима су били и професори Чавошки и Милошевић. Плате су почеле да падају са почетком рата у бившој СФРЈ, и са почетком инфлације на тлу Србије. Професорске плате су биле све мање, а почеле су и да касне. Ускоро су хонорари за текстове постали и главни извор прихода, поготово што су исплаћивани у готовини, и то у чврстој валути. 
Једном приликом, уредник листа "Погледи" Милослав Самарџић долазио је у Београд. Између осталог заказао је сусрет двојици професора, који су предложили да састанак буде у ресторану "Пролеће".
Игром случаја, то је и омиљени ресторан писца ових редова. Макар био тада.
Уместо пића, Самарџић је позвао ручак и за себе и за професоре. Платио је ручак и заостале хонораре за текстове. У необавезном разговору, професори су поменули нову странку, али да имају више проблема, између осталих и то што нису могли да одаберу адекватно име странке, јер су хтели да име странке има везе са српским страначким традицијама из 19-ог и почетка века. 
Милослав Самарџић им је тада рекао да им је слободно име либерала, а још боље српских либерала. Професори су тада одлучили да прихвате тај предлог и тако је настала странка под именом:
Српска либерална странка.
ПС ауторство над именом Српске либералне странке никада вођи те партије нису признале Милославу Самарџићу. Недавно је изашла и књига мемоара Косте Чавошког, у којој пише опширно о историји СЛС, али Милослава Самарџића није поменуо као кума те странке.

Да, да, тако је било...
Верујем да је Чавошки просто заборавио. Био сам омладинац, још у двадесетим, а они чувени професори и опозиционари. Била ми је част и што пишу за ''Погледе'' и наравно да их частим ручком у некада омиљеном ресторану академика (то је око 100 м од САНУ, а преко пута споменика Војводи Вуку).
Сећам се чак и шта смо ручали: Карађорђеве шницле. Они су се снебивали, јер су биле скупе, њихове плате биле су таман за једну Карађорђеву. Али нама, пошто нам је био забрањен извоз, у оквиру санкција, нама су продају новина у емиграцији преузели четнички одбори, којих је тада још било много - Покрет српских четника и Организација српских четника. Тако да смо, што кажеш, добијали чврсту валуту. Новине смо слали преко једног Мађара из Новог Сада, који је пребацивао до неких Мађара у Сегедину (био сам једном са њим, кад смо уговарали посао; запамтио сам кад ''нашег'' Мађара, Ласла, нису разумели они Мађари тамо кад сам хтео да купим шампон, па сам протрљао рукама по коси и они су донели). Јер су прву пошиљку новина бацили негде тамо. Тако су пошиљке за Хотел ''Равна Гора'' у Лондону и другде од тада ишле из Сегедина.
Рекао сам им да су радикалско и демократско име заузети, да конзервативно не звучи добро, за републиканско нисам, тако да остаје либерално и да треба да буде Српска либерална странка. На то су се они штрецнули, рекавши да звучи превише национално, или беше националистички. Па су прихватили или Народна либерална странка или Либерална странка - причали смо о ваљевској либералној, тих детаља се не сећам, да ли је постојала, али причали смо.
Међутим, неколико дана касније, у новинама сам прочитао да је основана управо Српска либерална странка.

---