Квиз- Српска историја - Облик за Штампу

+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Историја (https://www.pogledi.rs/forum/forum-16.html)
+--- Тема: Квиз- Српска историја (/thread-2396.html)

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 09-10-2025

Колико је Југословенска армија, 1946. године, имала официра који су завршили или макар похађали неку војну школу?

---

RE: Квиз- Српска историја - Милослав Самарџић - 09-10-2025

(09-10-2025, 02:06 AM)Бенито Пише:  Колико је Југословенска армија, 1946. године, имала официра који су завршили или макар похађали неку војну школу?

Можда 5.000?
Примило су око 1.000 из НДХ, део од око 25.000 заробљених српских официра се вратио и имали су они неке курсеве.

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 09-10-2025

(09-10-2025, 02:20 PM)Милослав Самарџић Пише:  

(09-10-2025, 02:06 AM)Бенито Пише:  Колико је Југословенска армија, 1946. године, имала официра који су завршили или макар похађали неку војну школу?

Можда 5.000?
Примило су око 1.000 из НДХ, део од око 25.000 заробљених српских официра се вратио и имали су они неке курсеве.

12,6 % од укупног броја официра Брозове војске, 1946. године, имало је завршену макар некакву војну школу.

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 09-10-2025

Толико је, има и рад о томе.

Цитат:

"Основни проблем школовања официрског кадра у непосредном послератном периоду огледао се у оспособљавању, школовању, дошколовању или преквалификовању постојећег официрског кадра, односно стварању новог кадра. У новом официрском кору било је свега 12,4% кадра са војним образовањем, док је чак 83,38% старешинског кадра у ЈА било без средњег образовања, што се односило већином на ратни кадар".

Погледати стр. 170

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0042-8442/2024/0042-84422401167M.pdf

---

RE: Квиз- Српска историја - Милослав Самарџић - 09-10-2025

(09-10-2025, 03:40 PM)Митић Пише:  Толико је, има и рад о томе.

Цитат:

"Основни проблем школовања официрског кадра у непосредном послератном периоду огледао се у оспособљавању, школовању, дошколовању или преквалификовању постојећег официрског кадра, односно стварању новог кадра. У новом официрском кору било је свега 12,4% кадра са војним образовањем, док је чак 83,38% старешинског кадра у ЈА било без средњег образовања, што се односило већином на ратни кадар".

Погледати стр. 170

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0042-8442/2024/0042-84422401167M.pdf

Кад смо код тога, било је и неписмених.
Погледају пред стројем дневну заповест, као да виде шта пише, а онда нареде заменику да прочита. Ови примери причани су кад сам био у војсци.

---

RE: Квиз- Српска историја - Шумадинац - 09-10-2025

Мој отац је једини имао завршену средњу школу у својој чети. Већина десетара су били неписмени Шиптари. 1965 - 1966 године.

---

RE: Квиз- Српска историја - Бенито - 09-10-2025

(09-10-2025, 08:37 PM)Шумадинац Пише:  Мој отац је једини имао завршену средњу школу у својој чети. Већина десетара су били неписмени Шиптари. 1965 - 1966 године.

Ниси, изгледа, разумео смисао питања.
Није тема да ли су војници неписмени, него да ли су официри неписмени.
Једино у време ЈА, доцније ЈНА, се дешавало да војници буду писменији од официра и то чак и по питању војне струке.

---

RE: Квиз- Српска историја - пек. - 13-10-2025

Турски историчари помињу две маричке битке а српски само једну. Који српски историчар једини помиње две маричке битке?

---

RE: Квиз- Српска историја - sagus - 14-10-2025

(13-10-2025, 03:27 PM)пек. Пише:  Турски историчари помињу две маричке битке а српски само једну. Који српски историчар једини помиње две маричке битке?

Владимир Ћоровић

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 14-10-2025

(13-10-2025, 03:27 PM)пек. Пише:  Турски историчари помињу две маричке битке а српски само једну. Који српски историчар једини помиње две маричке битке?

За другу Маричку битку се наводи да је била 1363/1364. године. Само то знам.

А ко је помињао од наших историчара, можда Стојан Новаковић.

---

RE: Квиз- Српска историја - пек. - 14-10-2025

Панта Срећковић али то је писао на крају друге књиге а трећу књигу није штампао па није најбоље објаснио.

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 14-10-2025

Постоји ли нека вероватноћа да је од јесени 1942. године Данило Грегорић почео да ради као двоструки агент у корист Драже?

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 14-10-2025

(14-10-2025, 05:38 PM)Митић Пише:  Постоји ли нека вероватноћа да је од јесени 1942. године Данило Грегорић почео да ради као двоструки агент у корист Драже?

Нешто сам нашао на сајту Америчког националног архива. Погледати стр. 12 и 13

https://catalog.archives.gov/id/57340019

У питању је амерички извештај из јуна 1946. године о испитивању Грегорића. 

Под првом ставком на стр. 12 стоји да Грегорић треба да пружи Михаиловићу све поверљиве информације које је он (Грегорић) могао да извуче од Немаца, а то се односило на немачке планове окупације.

---

RE: Квиз- Српска историја - Митић - 15-10-2025

Покрет отпора

Грегорићева сарадња са Михаиловићем

Пошто је немачка окупација компликовала ствари, Грегорић је одбио да ради за своје старе новине или да учествује у влади коју су организовали Немци. Уместо тога, у јесен 1942. године, састао се са Михаиловићевим представником, мајором Тодоровићем, и успоставио лабав контакт са Михаиловићевим националним покретом отпора.

Све до слома Немачке, Грегорићеве функције биле су:

а) Да Михаиловићу пружи све поверљиве информације које је могао да извуче од Немаца у вези са немачким окупационим плановима

б) Да покуша да добије визу за Швајцарску и успостави контакт са тамошњим Југословенима

ц) Да прикупља тајне извештаје у Немачкој који би били од интереса за покрет отпора

д) Да обавештава савезнике, преко неутралних новинских дописника, о стању које је постојало у Југославији

Поступајући по упутствима, Грегорић је радио за Михаиловића до пролећа 1944. године, када је савезничка штампа заузела анти-Михаиловићевски став. Током периода од 1942. до 1943. године, извор је деловао као прикривени агент, шаљући своје тајне поруке путем поште др Николе Маринковића, про-нацистички оријентисаног српског новинара чија пошта није била цензурисана и који није био упознат са Грегорићевом активношћу. Извор је такође користио југословенске раднике који су одлазили у Београд на принудно одсуство. (Пошта послата куриром достављана је директно агентима за везу Владору Андићу или др Чакуљевићу, који су је прослеђивали капетану Бошку, Тодоровићевом наследнику).

Извор: NARA, OI FINAL INTERROGATION REPORT OI-FIR/36, стр. 12-13

https://catalog.archives.gov/id/57340019?objectPage=13

https://catalog.archives.gov/id/57340019?objectPage=14

Моја напомена: Владор Андић би требало да је Војин Андрић

---