Мића Петровић одговара на ваша питања - Облик за Штампу
+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Четнички покрет (https://www.pogledi.rs/forum/forum-17.html)
+--- Тема: Мића Петровић одговара на ваша питања (/thread-7.html)
+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Четнички покрет (https://www.pogledi.rs/forum/forum-17.html)
+--- Тема: Мића Петровић одговара на ваша питања (/thread-7.html)
RE: Мића Петровић одговара на ваша питања - Мића Петровић - 27-02-2018
Послато од Романија - Јуче 11:16 PM
Да ли неко има текcт пјеcме Четири жива четника (Још четири четника на Мањачи cтоје) ?
[/quote]
Брате Романија, ево ти линк тражене пјесме. Песму је вероватно компоновао покојни Круница. Он је снимао само песме које је он компоновао.
Dragutin Knezevic Krunica Cetiri ziva Cetnika
https://www.youtube.com/watch?v=Z1V4nU3exAw
RE: Мића Петровић одговара на ваша питања - Мића Петровић - 10-03-2018
'
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
ПОШТОВАНИ ЉУБИТЕЉИ СРПСКИХ КОМИТСКИХ ПЕСАМА, прилажем нов снимак, песму: ''ЈОВАН БАБУНСКИ''.
За текст и опис кликните ПРИКАЖИ ВИШЕ (SHOW MORE)
https://www.youtube.com/watch?v=c8hZx-pjTdA'
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
RE: Мића Петровић одговара на ваша питања - Арсен - 27-03-2018
Господине Мићо, пре свега желим да похвалим Ваш предани рад и да Вам се захвалим на њему. Не прође дан а да не ''завртим'' барем 3 или 4 Ваше песме у којима неизмерно уживам.
Корист од Ваших песама је двострука, барем што се мене лично тиче, јер осим што их радо слушам навеле су ме и да дубље и детаљније истражујем делове српске историје који су за мене, признајем, до тада били готово непознати.
Заиста је тужно, а у исто време и срамно што више српске омладине није упознато са Вашим преданим вишегодишњим радом којим уздижете и славите српство, Србију и српске јунаке и у што су примат међу њом преузеле песме о дрогама, алкохолу, проституткама, раскошном животу, егзотичним местима итд. Али такав је тренд у већем делу света данас, а ми смо ретко изузетак када лоше ствари доминирају.
Такође желим да искористим прилику да Вам поставим неколико питања о вашим песмама. Наравно ако није проблем.
1. Да ли можете нешто више рећи о пореклу песме ''Ој Србијо мати''? Видим да је веома популарна међу Хрватима, нажалост доста више него код нас. Наравно они тврде да је песма њихова, док по мом неком скромном истраживању и мишљењу песма је заиста наша. Мислим да они немају ни један аудио снимак те песме настао пре деведестих, док је Ваша верзија стара више од тридесет година, а пре Вас су је снимили и Браћа Бајић и један певач и хармоникаш о којем не знам готово ништа, Чеда Радовановић. Такође сам одслушао и аудио снимак из 1925. од певача Паје Б. Шантића само што уместо ''Ој Србијо мати'' пева ''Југославијо мати''.
Ако имате неке додатне информације био бих Вам веома захвалан да их поделите овде.
2. Да ли је ''Мрка чета'' настала од ''Марширала краља Петра гарда'' или је ипак обрнуто? То је опет још једна песма у низу коју Хрвати упорно својатају што је апсурдно. А приметио сам да су им нарочито Ваше песме занимљиве за прављење својих плагијата.
3. Ко је чувени Радич барјактар? Покушао сам да нађем некакве информације на интернету, али безуспешно.
Захваљујем Вам се унапред на одговорима и свако добро Вам желим.
RE: Мића Петровић одговара на ваша питања - Мића Петровић - 07-04-2018
Брате Арсене, хвала на лепим речима у вези мојих снимака тј. родољубивим српским народним песмама.
У праву си да се младеж света изопачио на, сматрам, празне жеље које ће пасти с' неба .. тј. без много залагања и рада. То је последица светске електро-кумуникације којом управљају и манипулишу појединци .... за своју личну корист.
1. Песму Срем, Банат и Бачка (или касније популарну Ој Србијо мати) сам нашао на страни 85. бр. 5 књига нотних записа Вожидар Д. Лукић, 1928, Београд. Он је био војни свештеник, написао је ову књигу литургије, маршева и песама --аранжиране за мушке хорове за ондашње војне хорове Краљевине Југославије. Ово Југославијо мати, је типично после стварања К. Југе где су Срби избачени из песама ради осталих 'народности'. Жалосно бре. И у песми Мрка чета после рата певали су ... за слободу свију нас. Ја сам је тако снимио иако је избачено 'за слободу Србије'. Ипак песма почиње са Мрка чета српскије јунака. То ми је довољно задовољавајуће.
Што се тиче чија је песма, у њој се спомињу ''Соколови''. Сад сам потражио на Нету и нисам нашао аутора али наишао сам на историју Соколског Савеза Србије где пише др. Владан Вукашиновић међу осталог:
'Ideja češkog filozofa i prednjaka Miroslava Tirša bila je da moralni i telesni preporod naroda budu okosnica u vežbanju i telovežbovnim nastupima sokola. To je doprinelo izrazitom razvoju sokolskog pokreta (od 1863) i ogromnom interesovanju za ovu organizaciju i izvan Češke, Moravske i Slovačke, u slovenskim zemljama, kod Poljaka, Rusa, Ukrajinaca, Slovenaca, Hrvata i drugih. Srpsko sokolstvo razvijalo se nešto kasnije, na više strana, prema prilikama i okolnostima u kojima je nicalo – drugačije u slobodnoj Kneževini, potom Kraljevini Srbiji, a drugačije na prostorima gde su živeli Srbi pod Austro-Ugarskom monarhijom.'
То ми значи да у оно време 1863. до 1918. сви смо прихватили ту идеју о словеначким земљама. Ја би рекао да је песма спевана у мојој Војводини или земље Срем, Банат и Бачка. У то време била је искрена жеља да се Словени уједине, и краљ Александар (сада на жалост) је створио такву државу. Е, што су се умешале папа, Аустро-угари, швабе, ...оно....подели па владај ... даље знамо. Што се тиче сарадња између Срба и 'рвата, могу потврдити да смо овде у Канади живели као једна фамилија до Др. светског рата. Чим је рат избио, ја би рекао да путем фратера, 'рвати су се одмах повукли и престали да разговарају са Србима. По канадским насељима Срби и 'рвати су стварали бракове, кумства и није било разлике сем где ко иде на богослужења. Та проклета религија, као и свуда у историји света, се умешала и завадила цивилизован и пријатан људски однос.
Ово за Канаду нисам прочитао у некој књизи историје Срба и других јер овде таквих књига нема. Ја сам читао овде писане књиге о Др. рату претежно сећања на тај рат. Писци књига су били обични људи који су учествовали као четници а не као официри или вође. Значи ни један од писаца није примао депеше и тајну пошту него су писали о њиховом учешћу и њиховом локалном крају.
У вези 'рвата, и њиховог текста, песма не може бити њихова јер се говори о ''Срем, Банат и Бачка'' земље које никада нису биле 'рватске. Иако је Војводина измешана разним народима, ипак су Срби већина. И да нису већина, тамо друга половина 19. века, Војводина је била Аустро-угарска, никако 'рватска. Око мог села су била чисто Словачко село, Румунско, Мађарско, Русини, швабе (швабе су отерани и у швапска села досењени су Личани, Бокези и Босанци) То је тито учинио да би смањио утицај Срба у западним пределима у случају плебицита до којег, оно после Др. рата, није дошло. Јесте да смо измешани али смо већина Срби.
'рватски текст је чудан и наравно да описује велике лажи. Једно што спомиње Срем Банат и Бачку, тј. само за време Хитлера, они су закорачили у Срем. А не у Бачку и Банату. Такође певају:
''Oj, Hrvatska mati nemoj tugovati. (x2)
Dalma, Kvarner, Istra, slobodno nek' blista!
Истра није била у границама Југе до после Др. рата тј. после 1945.
Па толико о томе. Трудио сам се да докажем одакле је песма настала иако немемо ауторски потпис. Ипак песма је Соколска рекао би да је од српског порекла. Иначе 'рвати користе комунистичку идеологију која гура неистину да би на било који начин саградили извештачену 'културу' и 'државу' којој је тито оцртао границе.
2. Мрка чета нема потпис, али је из Пр. рата. Четници су били извидница, претходница и извршавали најопсније војне задатке. Ослобођену територију би држали док не дође регуларна војска. У историји песама, имам више извора која објашњавају да су ратне песме користиле познате мелодије оног (њиховог) доба а да су спретни поједини комити, четници, борци, склопили нов текст на познату мелодију. Песме прихваћене у народу су преношене од уста до уста и биле адаптиране према новим приликама и околностима.
3. Радич бајрактар је народна машта са Пештерске висоравни коју су Срби певали ради уздизања свог духа. Рекао би да ни Краљевић Марко није имао сва она искуства што се описују у народним песмама, али такве песме су давале Србима храброст и наду за ослобођење од насилника. ''У Марку се слегло вековно историјско искуство народа, на њега су прешле улоге и судбине многих епских јунака како оних о којима се певало пре њега тако и оних о којима се певало после њега. Из оскудних података пажњу привлаче два сведочанства, која нам, на готово неочекиван начин, приближавају Марка и то више као човека него као владара.''
Братски поздрав,
Мића (Милан Петровић)
RE: Мића Петровић одговара на ваша питања - Арсен - 12-04-2018
Брате Мићо, много сте ме обрадовали Вашим одговором и веома сам Вам захвалан на труду и времену које сте издвојили за овако опширан и детаљан одговор.
Својим постом сте ми открили неке за мене нове информације, али сте такође и потврдили нека моја ранија мишљења.
Свако добро Вама и Вашим најмилијима.
Велики поздрав из вашег Баната.
RE: Мића Петровић одговара на ваша питања - Мића Петровић - 14-04-2018
Живио брате Арсене !
RE: Мића Петровић одговара на ваша питања - Мића Петровић - 19-11-2018
За љубитеље комитских песама, нов албум са 16 песама је постављен.
Cве песме су за слободно скидање.
Посетите www.micapetrovic.com
.....В Р Е М Е Ј Е ! ....
КРАЉЕВИНА СРБИЈА
https://www.youtube.com/watch?v=_pTxS_8aKzM
Песма "Српство дично" је написана у част посвећеног, преданог и плодоносног десетогодишњег рада Удружења Краљевина Србија на идеји обнове уставне парламентарне монархије, вођеног дубоким уверњем у исправност начина и пута којим се иде ка циљу, уз благослов и подршку ЊКВ Престолонаследника Александра Карађорђевића.
- - - - - - - - - - - - - - - - СРПСТВО ДИЧНО - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
(речи: Милош Маринковић – музика: Милан-Мића Петровић)
Српство дично загрљај нам пружи,
Омладини, која тебе служи.
Широм земље наши гласи оре,
Шаљемо их на Краљевске дворе:
“Српска Круно жељни смо твог сјаја,
И жељни твог благог загрљаја.”
Ми чезнемо, Отаџбино мила,
Да нам будеш што си некад била.
Боримо се, ој Србијо мати,
Да се Круна Србији поврати.
Да се врати круна Немањића,
На престолу Карађорђевића!
RE: Мића Петровић одговара на ваша питања - Милослав Самарџић - 19-11-2018
Шеснаест албума, браво, Мићо!
RE: Мића Петровић одговара на ваша питања - Мића Петровић - 26-02-2019
...........................................
Добио сам ову баш лепу комитску песму са Козјака. Грех би био да је не спасем од 113-то годишњег мрака. Да добијете текст и историјат, кликните на ПРИКАЖИ ВИШЕ.
https://www.youtube.com/watch?v=wEo_E6DnXMs
ПОЗДРАВ ВОЈВОДИ ПЕЋАНЦУ И СКОПЉАНЦУ
(народна)
Ој, орле орле, комитско орле,
Високо леташ, море, далеко гледаш.
Три д'на станав што пушке пуцав,
Пушке пуцав, море, куршуми зврчев.
Дали Србија Цариград узима,
Или Русија, море, Плевен* разбива?
Нити Србија Цариград узима,
Нити Русија, море, Плевен разбива.
Већ бомбе пуцав у Козјак планину,
Тамо се бијев, море, све Маћедонци.
Комите гинев слободу тражев,
Дружино бре, море, Четници бре.
Ој бре орле комитско орле,
Ти носи поздрав, море, Козјак планини.
Тамо је јунак Коста Пећанац,
И са њиме храбри, море, Ђорђе Скопљанац.
Тамо се велика крвца лије,
За слободу, море, Старе Србије.
Старe Србијe и Маћедонијe,
Дужино бре, море, усташи бре.
1905-1906 г. на терену
RE: Мића Петровић одговара на ваша питања - Милослав Самарџић - 26-02-2019
Свака част, Мићо!
RE: Мића Петровић одговара на ваша питања - Господин из Шумадије - 28-02-2019
Добар дан. Нов сам на форуму и имам једно питање за господина Петровића.
Ја сам из једног шумадијског села, а један део моје породице по мајчиној линији долази из села Степојевац. Такође, баба по оцу ми је била удата у село Дражевац, тако да ме занима како је настала песма Степојевац опасала тама и желео бих нешто више да знам о песми, као и о њеном аутору Милану Ранковићу из Дражевца и његовој вези са Леком Ранковићем. Чуо сам да је у Лекиној фамилији било доста Дражиних војника. Поздрав свима и хвала унапред на одговору.
RE: Мића Петровић одговара на ваша питања - Мића Петровић - 28-02-2019
Господине из Шумадије,
У вези песме 'Степојевац опасала тама', ово сам добио:
Милан Ранковић (1923. године) из села Дражевац-срез Умка, четник Посавске бригаде Авалског корпуса. Од повлачења за Босну у октобру 1944. године о њему се ништа незна до данашњих дана. Песма је спевана 1943. године и говори о борби четника и Немаца у Степојевцу (село на домак Београда, према Лазаревцу). Први пут је изведена на народном збору коју су организовали четници Авалског корпуса у селу Конатица,1943. године.
RE: Мића Петровић одговара на ваша питања - Господин из Шумадије - 28-02-2019
(28-02-2019, 08:54 PM)Мића Петровић Пише: Господине из Шумадије,Хвала Вам, господине Петровићу.
У вези песме 'Степојевац опасала тама', ово сам добио:
Милан Ранковић (1923. године) из села Дражевац-срез Умка, четник Посавске бригаде Авалског корпуса. Од повлачења за Босну у октобру 1944. године о њему се ништа незна до данашњих дана. Песма је спевана 1943. године и говори о борби четника и Немаца у Степојевцу (село на домак Београда, према Лазаревцу). Први пут је изведена на народном збору коју су организовали четници Авалског корпуса у селу Конатица,1943. године.
RE: Мића Петровић одговара на ваша питања - Mario - 05-03-2019
Слика инспирисана песмом
Ој бре орле комитско орле,
Ти носи поздрав, море, Козјак планини.
Тамо је јунак Коста Пећанац,
И са њиме храбри, море, Ђорђе Скопљанац.
![[Слика: Manastir-Prohor-Pcinjski.jpg]](https://i.postimg.cc/yBP77Fpr/Manastir-Prohor-Pcinjski.jpg)