RE: Биографије четника -
Перун - 29-07-2019
(29-07-2019, 03:42 PM)Милослав Самарџић Пише: Адмирале, знаш ли ово:
Анализирам Симовићеве пјесме ПОГИБИЈА КАПЕТАНА ШУЉАГИЋА и Запевка на гробу капетана Шуљагића.
Да ли је то капетан друге класе Миладин Шуљагић из Драгличке чете и ако јесте гдје је погинуо и када или....
Претпостављам да јесте, помиње се само у једном документу у кутијама ЗК. Јављам ти детаља крајем седмице.
RE: Биографије четника -
Милослав Самарџић - 01-08-2019
Адмирале, знаш ли шта о мајору Владиславу Владисављевућу?
Био је у Каиру, а после рата у Француској. Објавио је неколико књига.
RE: Биографије четника -
Мића Адмирал - 01-08-2019
(01-08-2019, 01:19 PM)Милослав Самарџић Пише: Адмирале, знаш ли шта о мајору Владиславу Владисављевућу?
Био је у Каиру, а после рата у Француској. Објавио је неколико књига.
Не, први пут чујем .
RE: Биографије четника -
ХраброСрце - 26-08-2019
RE: Биографије четника -
Митић - 02-09-2019
Нада Дангић о свом оцу Јездимиру Дангићу
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:815565-NADA-O-MAJORU-JEZDIMIRU-Moj-otac-je-predvodio-ustanike-tokom-rata-u-Poljskoj
SRPSKI OFICIRI U POKRETU OTPORA
SEM Jezdimira Dangića još najmanje dvojica oficira Kraljevske srpske vojske su ratovala u poljskom pokretu otpora, koji je formiran 1942. kao Domovinska armija ili Armija Krajove. To su konjički kapetan Ilija Doda Nikolić, iz Prokuplja, i kapetan Dragan Mihajla Sotirović, iz Vranja. Ovaj poslednji je u Vranje doneo i tajno pokazivao visoka odlikovanja za svoj doprinos borbi Poljaka.
RE: Биографије четника -
пек. - 15-09-2019
https://balkanskageopolitika.com/2019/09/15/cetnik-koji-je-oslobodio-elbasan-danasnja-albanija-i-postao-predsednik-te-opstine/
RE: Биографије четника -
Милослав Самарџић - 29-09-2019
Воја Костић о свом брату и оцу:
https://www.youtube.com/watch?v=5_dV8unaH9o&feature=youtu.be&t=995&fbclid=IwAR3lYfEm04_5QBIgJdVJ66mnd3nchx6ybZ2jfpoYe39BknJR6yNrSKQe2Eg
RE: Биографије четника -
Мића Адмирал - 04-10-2019
(29-09-2019, 08:04 PM)Милослав Самарџић Пише: Воја Костић о свом брату и оцу:
https://www.youtube.com/watch?v=5_dV8unaH9o&feature=youtu.be&t=995&fbclid=IwAR3lYfEm04_5QBIgJdVJ66mnd3nchx6ybZ2jfpoYe39BknJR6yNrSKQe2Eg
Да ли знаш нешто више о њег. брату Вањи Костићу ?
Упадљиво је да је Воки увек говорио само ово отишао на Равну Гору, погинуо и ништа више.
RE: Биографије четника -
Милослав Самарџић - 04-10-2019
На жалост, не знам. Као ни нпр. о Душану Мрмку, брату Саве Мрмка. Исто то - био четник у БГ, дошли црвени и крај...
RE: Биографије четника -
Бенито - 04-10-2019
(04-10-2019, 09:25 PM)Мића Адмирал Пише: (29-09-2019, 08:04 PM)Милослав Самарџић Пише: Воја Костић о свом брату и оцу:
https://www.youtube.com/watch?v=5_dV8unaH9o&feature=youtu.be&t=995&fbclid=IwAR3lYfEm04_5QBIgJdVJ66mnd3nchx6ybZ2jfpoYe39BknJR6yNrSKQe2Eg
Да ли знаш нешто више о њег. брату Вањи Костићу ?
Упадљиво је да је Воки увек говорио само ово отишао на Равну Гору, погинуо и ништа више.
Не могу да се сетим тачно, али био сам на некој слави где је Воки дословце рекао да је отишао у Босанску Голготу и да је тамо нестао.
RE: Биографије четника -
пек. - 08-10-2019
https://www.vladimirdimitrijevic.com/sr-rs/tekstovi/267-dva-pisma-sinise-ocokoljica-pazarca-svetom-vladiki-nikolaju.html
RE: Биографије четника -
Митић - 14-10-2019
Јован Бојовић рођен 1909. у Ртарима, Драгачево. Био је активни официр војске Краљевине Југославије. Учествовао је у Априлском рату 1941. бранећи земљу од напада немачке војске. Избегао је заробљавање и дошао у родно село. Организовао је Јелички четнички одред Југословенске војске у отаџбини, чији су припадници били из драгачевских и трнавских села и Чачка.
Овај одред, који је био највећа устаничка формација на јесен 1941. године, ослободила је Чачак од нациста 1. октобра 1941. године. Осведочени антифашиста. Погинуо у нападу на нацистичку посаду у Краљеву 14. октобра 1941. године предводећи као командант Јелички четнички одред.
Након погибије о њему су се певале песме, а и у наставку рата једна јединица ЈВуО је носила назив по њему.
Након погибије поручника Јована Бојовића, команду над Јеличким четничким одредом преузима Милоје Мојсиловић.
По први пут објављујемо до сада скривану песму која је настала након погибије поручника Јована Бојовића. Песма је настала половином октобра 1941. године.
„Ој Јелицо, нова славо
Нова славо и државо,
Јели теби много жао
Бојовића што је пао?
Бојовић је нама пао
И аманет овај дао:
Мојсиловић да га смени
И у боју да замени.
Чим команду узе и себи
Он написа у наредби:
Сви четници хајте с нама
Да бранимо нашег Краља.
Смртна Чета, пише Дражи,
Бојовића нек не тражи.
Тужне вести Дража прима
И казује четницима:
Бојовић је браћо пао,
На Краљеву живот дао,
Са две бомбе у рукама
Он издахну у мукама,
Код ратарске пусте школе,
Кад улете у ровове.
Са Столова кликну вила,
Па дозива младог Мила
Да команду одмах прима.
Мојсиловић поред Ибра,
Одмах војску себи прибра.
Ах низ образ проли сузе
И команду он преузе.
Ето браћо песме ове
Бојовића младог Јове,
Смртне чете те његове,
Драгачевског дивног сина,
Нек је пример нама свима.
Ал да видиш горе јаде,
Бојовића кад нестаде.
Братска љубав одмах преста
Споразума тада неста.
Да братскога створе рата,
Ударише брат на брата.
Кад су браћа у завади.
Ето шта се код нас ради.
Ни један се не прослави,
Који Бога заборави.
Ко се Богу са не моли,
Тога Србин и не воли.
Ко је Србин са Косова
Њему личи песма ова.“
(Извор: МИАЧ, Архивалије четничког покрета ДМ, К-1, фасц. 15. октобар 1941 - Бр. 1303/8)
Горан и Данијела Давидовић
Извор: Историја Чачка
https://www.facebook.com/100181374680658/photos/pcb.138562774175851/138562614175867/?type=3&theater
RE: Биографије четника -
Бенито - 14-10-2019
Осведочени антифашиста.



Кад га овако заките...
RE: Биографије четника -
ЈВуО-КГ - 14-10-2019
Кад помену Бојовића и Мојсиловића,по њима двојици можеш да сагледаш сву глупост и ништавност комунистичке историографије. Они су писали да је Мојсиловић убио или наместио убиство Бојовића јер је био љубоморан на њега и слично. У истом ништавном делу наводе и да је Бојовић сарађивао са Немцима.
Писана сведочења четника о опсади Краљева појавила су се тек 2000. године.Ови су имали 55 година да лажу и смишљају изнова нове и нове лажи. Колико су народу хтели да исперу мозак најбоље показује пример оне књиге која је изашла шездесетих година негде и носила назив
Чачак у НОБ или тако нешто. У то време цела општина Чачак је имала око 38.000 становника ови су ту књигу штампали у тиражу од 5000 примерака,што би значило да скоро није постојала породица,у том делу Србије, која није имала један примерак ове безвредне књиге.Како и сами нагласише они(комунисти) су се "мудром одлуком главног штаба чачанског партизанског одреда повукли из битке за Краљево".
Најсмешније од свега је што се неки и данас позивају на комуњарску литературу,која није имала за циљ да информише грађане о догађајима у ДСР већ да сакрије добро познат кукавичлук и још боље препознатљиву превртљивост комуњара и њихових квази одреда а у ствари најобичнијих разбојничких екипица.