Погледи форум
Занимљивости из српске историје - Облик за Штампу

+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Историја (https://www.pogledi.rs/forum/forum-16.html)
+--- Тема: Занимљивости из српске историје (/thread-142.html)

Странице: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31


RE: Занимљивости из српске историје - Митић - 16-07-2023

Други тениски турнир у Европи одигран је у Прибоју на Лиму

https://www.politika.rs/scc/clanak/561746/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8-%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%80-%D1%83-%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8-%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%83-%D0%BD%D0%B0-%D0%9B%D0%B8%D0%BC%D1%83


RE: Занимљивости из српске историје - Унук "Народног непријатеља" - 22-07-2023




RE: Занимљивости из српске историје - Митић - 18-08-2023

Na prostoru između Trga Slavija i parka Manjež počelo je rušenje objekata na čijem mestu će biti izgrađen stambeno-komercijalni kompleks "King's Circle Residences". Objekti koji se uklanjaju nisu pod zaštitom države.

Istorijski vredne zgrade Stevana Tolobara i Milana Zlokovića

https://n1info.rs/vesti/koje-se-sve-zgrade-ruse-na-slaviji-i-da-li-su-bile-pod-zastitom-drzave/


Istoričar o rušenju na Slaviji

Ruše se građevine kojih se ne bi stideli ni Beč ili Budimpešta, a u manjim gradovima poput Ljubljane, Zagreba ili Sofije rušenje ovakvog niza zgrada iz zlatnog doba uspona grada potpuno je nepoznato, ocenio je za N1 istoričar i pisac Vladimir Dulović

https://n1info.rs/kultura/istoricar-o-rusenju-na-slaviji-protiv-logike-volje-beogradjana-i-protivpravno/


RE: Занимљивости из српске историје - Митић - 08-09-2023

Високо образовање код Срба у време просветитељства

Готово смо прихватили стереотип да је српски народ живећи под турском окупацијом био ускраћен за високо образовање, те да наше модерно образовање почиње од Доситеја, или чак од оснивања београдске Велике школе. То је далеко од истине, јер Срби са подручја Хабсбуршке монархије су одавно били ушли у токове европског високог образовања. Тако например још 1541. године се као студент универзитета у Лајпцигу помиње Јован Јакшић припадник истоимене српске властеоске породице. Кроз цео 18. век велики број Срба је студирао и дипломирао на универзитетима у Бечу, Пешти, Халеу, Гетингену, Лајпцигу... Отежавајуће за Србе је било то што је након 1773. године за студирање ван Хабсбуршке монархије била потребна посебна дозвола. Иначе, међу Србима 18. века су биле најпопуларније студије права, што је и разумљиво, јер је то звање нудило солидну егзистенцију.

Тако нпр. до краја поменутог века већ је било 37 Срба дипломираних адвоката, а до 1827. године већ их је било око 230. Чини нам част и то што је први доктор права Поштанског универзитета био управо чувени Сава Текелија. Природне науке су студирали многи, али је нарочито вредан помена наш познати физичар Атанасије Стојковић који је 1799. постао доктор филозофских наука и дописни члан најпрестижнијих учених друштва, да би касније био цењени професор Харковског универзитета.

Још давне 1756. године Јован Апостоловић из Будима је дипломирао у Халеу медицину са дисертацијом ,, О начину како душевни афекту утичу на човечије тело". Касније су Срби медицину најчешће учили на Пештанском универзитете, где су хирургију дипломирали Јосиф Марковић 1772. године, Јован Живковић 1784., Игњат Радић и Јован Влаовић 1785., и Матија Шимић 1786. године. Интересантно је и да је наша Српска црква, стипендирала велики број студената из редова млађег монаштва, и омогућавала им образовање на тада врло актуелним високошколским установама. Неки од њих су јеромонаси: Арсеније Теофановић, Јефрем Георгијевић, Пахомије Кнежевић, Никола Кишдобрански, Павле Кенгелац. А архимандрит Симеон Кристијан, који је касније био председник српског црквеног суда у Темишвару, је студирао чак у далеком Стокхолму.

Ако неког буде више занимала ова тема, истражујући, биће вероватно затечен бројношћу образованих Срба у 18. веку. Те чињенице говоре да је српски народ упркос неповољним историјским околностима, и дискриминацији (Србима није било дозвољено да имају своју штампарију и високе школе), увек тежио напретку и образовању.

( Подаци за ову кратку објаву су преузети из књиге ,, Класицизам код Срба" Миодраг Коларић )

Извор: Фејсбук страница "Активна култура"


https://www.facebook.com/photo/?fbid=859479988870029&set=a.733971648087531


RE: Занимљивости из српске историје - Chicot - 20-09-2023

На молбу форумаша Victoria, постављам један потресан филм : Деца у Србији 1920.





RE: Занимљивости из српске историје - Милослав Самарџић - 21-09-2023

(20-09-2023, 08:26 PM)Chicot Пише:  На молбу форумаша Victoria, постављам један потресан филм : Деца у Србији 1920.



Ратна сирочад.
Али су здрави и прави.


RE: Занимљивости из српске историје - Monarhist - 21-09-2023

(21-09-2023, 06:18 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(20-09-2023, 08:26 PM)Chicot Пише:  На молбу форумаша Victoria, постављам један потресан филм : Деца у Србији 1920.



Ратна сирочад.
Али су здрави и прави.
Генерације од челика. Чуваш стоку па пешке у школу, слажеш дрва и читаш књигу итд.


RE: Занимљивости из српске историје - Митић - 30-09-2023

Prva otkrića istraživanja u Ćele-kuli: Neke lobanje pripadale 15-godišnjacima

https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Prva-otkrica-istrazivanja-u-Cele-kuli-Neke-lobanje-pripadale-15-godisnjacima.sr.html


RE: Занимљивости из српске историје - Митић - 12-10-2023

Српско привредно друштво "Привредник"

https://p-portal.net/jovan-cvijic-ono-sto-nije-uspjelo-nemanjicima-ostvario-je-privrednik/


RE: Занимљивости из српске историје - Митић - 10-12-2023

„Ruše najkvalitetnije građene zgrade u Beogradu“: Šta bi sve trebalo čuvati – ne samo fasade

Etnolog u penziji Vesna Dušković kaže da je došlo do reakcije zbog rušenja zgrada na Slaviji letos, tačnije figure Merkura, jer su "figure na zgradama relativno retke po Beogradu".

Na donjem Dorćolu je Jelisaveta Načić izgradila, a država platila, prve projektovane radničke stanove, a ta zgrada se raspada, priča ona.

„Kada uđete u dvorište, tu je kaldrma, drveće, to je nešto što treba da se čuva. Ona je uradila i školu Kralj Petar Prvi, koja je pod zaštitom, njena je Crkva Aleksandra Nevskog na Dorćolu, stepenište ulaza na Kalemegdan… Koliko se čuva to što je uradila“, upitala je Dušković.

U Beogradu se sve češće ruše stare zgrade, a one su, objašnjava, „najkvalitetnije građene“.

“Ruše zgrade zidane između 1925. godine i Drugog svetskog rata, a to su najkvalitetnije građene zgrade u Beogradu. Ta fasada te srušene zgrade nikada nije sređivana, a bila je tip top, korišćeni su izuzetno dobri materijali, dobri majstori, dobro projektovano…”, ukazuje ona.

https://n1info.rs/kultura/ruse-najkvalitetnije-gradjene-zgrade-u-beogradu-sta-bi-sve-trebalo-cuvati-ne-samo-fasade/


RE: Занимљивости из српске историје - Митић - 03-01-2024

Муњевито путовање у Јевропу

Монографија „Модерни Београд 1918–1941” сведочи о разапетости града између старог и новог, традиционалног и иновативног, Европе и Оријента, која је окончана победом воље за напретком, каже Душан Бабац

https://magazin.politika.rs/scc/clanak/568378/munjevito-putovanje-u-jevropu





RE: Занимљивости из српске историје - Митић - 09-01-2024

Dušan Babac o fenomenima modernog Beograda

https://www.danas.rs/kultura/intervju-dusan-babac-moderni-beograd/


RE: Занимљивости из српске историје - Ђуро - 07-02-2024

Нисам сигуран да ово баш треба овдје.

Сигурно сте сви чули за злогласни Народни фронт. Име под којим су се комунисти крили при гласању за избор између монархије или комунистичке власти на крају Другог свјетског рата. Е па у Републици Српској постоји странка која се зове Народни фронт! Не знам шта су мислили кад су смишљали име али претпостављам да људи из Народног фронта немају елементарно знање из историје.

https://www.glassrpske.com/cir/novosti/vijesti_dana/triviceva-i-zvanicno-usla-u-izbornu-trku-idem-da-pobijedim-u-banjaluci/507442


RE: Занимљивости из српске историје - Митић - 15-02-2024

Рајан, Брајан, Балдовин, Аладин - стара српска имена из Дечанске Хрисовуље! Св. Сава: Власт можете корити! (ВИДЕО)

Рајан, Брајан, Жан, Балдовин, Аладин, само су нека од, колоквијално речено, „холивудских имена“ која се помињу у Дечанској хрисовуљи међу православним верницима области Метохије и Проклетија, које су припадала властелинству манастира Високи Дечани, изјавио је доктор Душан Илић са Института за европске студије, гостујући у емисији Академија на каналу Прави одговор.

https://www.pravda.rs/2024/2/12/rajan-brajan-baldovin-aladin-stara-srpska-imena-iz-decanske-hrisovulje-sv-sava-vlast-mozete-koriti-video/