Погледи форум
Армија Крајова - Облик за Штампу

+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Историја (https://www.pogledi.rs/forum/forum-16.html)
+--- Тема: Армија Крајова (/thread-384.html)

Странице: 1 2 3 4

RE: Армија Крајова - Митић - 04-09-2025

Дана 13. августа 1944. године, током Варшавског устанка, свештеник Виктор Потшебски, капелан Армије Крајова, обавио је венчање устаника Алиције Тројтлер и Болеслава Бјеге.

На данашњи дан те године је погинуо када се срушила зграда коју је бомбардовало немачко ваздухопловство.

Извор: Institute of National Remembrance

https://x.com/ipngovpl_eng/status/1963574263321170141

Сећам се да је историчар Бојан Димитријевић у једној емисији критиковао генерала Симовића што спрема неку наводну свадбу за ћерку и притом не мисли на одбрану земље.

А оно кад погледаш Пољаке, они испадоше још гори. Венчавају се док траје Варшавски устанак кад треба да се ослободи град од Немаца.

RE: Армија Крајова - Милослав Самарџић - 05-09-2025

Да поновимо, за сваки случај, да Симовић није планирао венчање ћерке 6. априла 1941.
Ту вест објавила је политика као шифровану поруку да се очекује напад.
То је открио Бенито.

RE: Армија Крајова - Митић - 05-09-2025

(05-09-2025, 11:17 AM)Милослав Самарџић Пише:  Да поновимо, за сваки случај, да Симовић није планирао венчање ћерке 6. априла 1941.
Ту вест објавила је политика као шифровану поруку да се очекује напад.
То је открио Бенито.

Наравно да треба поновити.

Изрека беше: "Понављање је мајка учења".

RE: Армија Крајова - Митић - 19-09-2025

На данашњи дан 1940. године, пољски агент Витолд Пилецки се инфилтрирао у Аушвиц за потребе покрета отпора како би прикупљао обавештајне податке о нацистичким ратним злочинима. Бежи из логора 1943. године. Пет година касније, комунисти ће га погубити због откривања детаља о совјетским злочинима у Пољској током рата.

https://x.com/MilHistNow/status/1968903378005827795

Прича о Витолду Пилецком, суоснивачу отпора у Аушвицу

https://www.auschwitz.org/en/education/e-learning/podcast/story-of-witold-pilecki-co-founder-of-resistance-in-auschwitz/

RE: Армија Крајова - Митић - 02-03-2026

Првог марта, Пољска обележава „Проклете војнике“, чланове послератне антикомунистичке подземне организације који су наставили борбу за независност када је Пољска пала под совјетску доминацију.

Ови војници су углавном долазили из Пољске подземне државе и ратне Армије Крајове. Након што је Немачка поражена, одбили су да признају комунистичке власти које су поставили Совјети. Уместо тога, организовали су структуре отпора као што је Удружење за слободу и независност (КД) и наставили подземне операције против новог режима.

Неке од важних личности које се сматрају „Проклетим војницима“ су:

• Витолд Пилецки - официр Армије Крајове који је добровољно ушао у Аушвиц како би прикупљао обавештајне податке о немачким злочинима. После рата, ухапшен је од стране комунистичких власти, мучен и погубљен 1948. године након инсценираног суђења.

• Лукаш Цеплински - председник IV Главног одбора КД. Ухапшен, брутално испитиван и погубљен 1. марта 1951. у варшавском затвору Мокотов. Датум његове смрти се сада обележава као Национални дан сећања на проклете војнике.

• Хијероним Декутовски („Запора“) - Чихоћемни (падобранац за специјалне операције) и командант антикомунистичких партизанских јединица. Ухапшен и погубљен након тешке тортуре.

• Зигмунт Сенђелаж („Лупашка“) - Командант 5. Виљнуске бригаде Армије Крајева, који је наставио оружани отпор на североистоку Пољске након рата. Погубљен 1951. године.

Истраживање IPN-а процењује да је до 200.000 људи било укључено у различите облике послератног подземног отпора, а неколико хиљада је платило својим животима. Многи су сахрањени у необележеним гробовима, укључујући и варшавско војно гробље Повонзки, где су ексхумације које је водио IPN помогле у идентификацији жртава деценијама касније.

Деценијама под комунистичком влашћу, приказивани су као „бандити“. Данас, захваљујући архивским истраживањима, форензичким истрагама и образовним иницијативама које спроводи IPN, њихове приче се враћају у јавно сећање.

„Проклети војници“ остају једно од најсложенијих и најдебатованих поглавља пољске историје 20. века, симбол отпора, жртве и трагичне судбине нације којој је ускраћен пуни суверенитет након Другог светског рата.

Више о „Проклетим војницима“ у одељку са прикупљеним садржајем на нашој веб страници https://eng.ipn.gov.pl/en/brief-history-of-poland/collected-content/9323,COLLECTED-CONTENT-The-Cursed-Soldiers.html

Фото: Јединица пољског антикомунистичког отпора (Архива ИПН)

https://x.com/ipngovpl_eng/status/2027643078178189500

Извор: Institute of National Remembrance

RE: Армија Крајова - Милослав Самарџић - 02-03-2026

Ту је био и мајор Драган Сотировић.
И код нас би требало да почну таква истражовања. Годинама после рата пружан је отпор, било оружјем или на друге начине. Имам извештај Озне са септембар 1945, пуцало се на све стране. Ђачке и студентске групе под називом ''Бели орлови'', готово да уопште нису истражеме.
Овде преовлађује (нео)комунистичка прича да су Срби радо прихватили комунизам.

RE: Армија Крајова - Митић - 05-03-2026

Када је ушао у судницу, недостајали су му зуби, а нокти су му били извађени. То је био исход бруталне истраге коју је претрпео у комунистичком затвору. Дана 3. марта 1948. године, суђење Витолду Пилецком и његовим пратиоцима почело је у Варшави.

Иако је поступак званично био отворен за јавност, само су породице оптужених и службеници Министарства имали приступ, на основу улазница (!) посебно издатих за ту прилику.

https://x.com/ipngovpl_eng/status/2028746651762892982

Прочитајте причу о последњој години живота Витолда Пилецког – од хапшења, преко суђења, до пресуде и погубљења пољског хероја који је добровољно ушао у Аушвиц да би свет обавестио о злочинима који су тамо почињени.

Линк https://biogramy.ipn.gov.pl/bio/wszystkie-biogramy/rotmistrz-witold-pileck/english-version/1947-1948/112331,1947-1948.html

https://x.com/ipngovpl_eng/status/2028749179430797543

Извор: Institute of National Remembrance

Нисам гледао филм, али много добар трејлер



RE: Армија Крајова - Митић - 16-03-2026

Издаја Пољске

На почетку Другог светског рата, западни савезници су признали пољску владу у егзилу у Лондону као легалну владу Пољске. Када су Немачка и Совјетски Савез напали Пољску у септембру 1939. године, пољска држава се није предала. Уместо тога, наставила је борбу у иностранству.

Пољски војници су се борили свуда.

Пољски пилоти су бранили Британију током битке за Британију, где су њихова вештина и храброст помогли у заштити неба изнад Енглеске. Пољске трупе су се бориле у Северној Африци, у Француској, у Холандији и у самој Немачкој. У Италији, Пољски II корпус је заузео манастир у Монте Касину, што је била једна од најтежих савезничких победа у рату. Пољска обавештајна служба је већ помогла савезницима да дешифрују немачку шифру Енигма.

Током сукоба, савезнички лидери су више пута потврђивали да се Пољска бори за обнову своје независности.

Ипак, до последњих година рата, та обећања су почела да бледе под теретом геополитичке реалности.

Совјетски Савез је напао источну Пољску 1939. године, а касније је поново ушао у земљу док је терао Немце на запад. Како су совјетске војске напредовале, Стаљин је почео да гради комунистичку администрацију у Пољској лојалну Москви, иако је међународно призната пољска влада још увек постојала у Лондону.

На Јалтској конференцији у фебруару 1945. године, савезнички лидери Рузвелт и Черчил прихватили су аранжмане који су ефикасно ставили Пољску у совјетску сферу утицаја.

Рузвелт, фокусиран на одржавање совјетске сарадње како би се окончао рат и обликовао послератни свет, показао се спремнијим да удовољи Стаљиновим захтевима. Черчила је мучила судбина Пољске. У себи је патио због онога што се дешава и покушавао је да преговара о компромисима који би могли да сачувају извесну меру пољске независности.

Решење је такође преобликовало границе Пољске. Савезници су прихватили Керзонову линију као источну границу Пољске, што је значило да ће Совјетски Савез трајно задржати огромна подручја источне Пољске. Укупно је Пољска изгубила око 45 процената своје предратне територије, укључујући историјске градове попут Лавова и Виљнуса. Као надокнаду, Пољска је добила бивше немачке земље на западу.

Ова „надокнада“ дошла је уз разорне људске жртве.

Милиони Пољака били су приморани да напусте своје домове на истоку и преселе се на новостечене западне територије. Читаве заједнице које су постојале вековима су нестале и за многе Пољаке, овај тренутак се осећао као издаја.

Влада која је била призната током целог рата је потиснута. Власти које су подржавали Совјети преузеле су контролу. Пољски војници који су се вратили кући ризиковали су хапшење или прогон и погубљење под новим комунистичким режимом. Многи ветерани су уместо тога изабрали изгнанство.

Можда најболнији симбол овог напуштања дошао је после рата.

У јуну 1946. године, пољске трупе које су се бориле заједно са Британијом искључене су са Лондонске параде победе. То су били исти људи који су бранили британско небо 1940. године и борили се широм Европе за победу савезника. Па ипак, њихово присуство је постало политички незгодно. Једноставно нису били позвани.

Пољска је била прва земља која се одупрла немачкој агресији 1939. године. Њени војници су се храбро борили шест година заједно са савезницима, али када се рат завршио, Пољска није повратила слободу за коју се борила. Уместо тога, провела је наредне четири деценије под совјетском доминацијом.

Да би се овај тренутак у потпуности разумео, мора се препознати и стратешка реалност. Стаљин је веровао да је пријатељска Пољска неопходна за совјетску безбедност након вековних инвазија са Запада. Са совјетским војскама које су окупирале Источну Европу до 1945. године, западни савезници су имали мало могућности да наметну другачији исход.

Ипак, разумевање околности не брише осећај губитка. За многе Пољаке, крај рата није се осећао као победа.

Осећао се као напуштање.

И зато фраза „издаја Пољске“ и данас тако снажно одјекује у историји.

https://x.com/ReidEdwardII/status/2030378037112414394

Извор: Едвард Рид

Мој коментар: Још једна земља је доживела сличну судбину, а није тешко погодити која.

RE: Армија Крајова - Милослав Самарџић - 16-03-2026

Чехословачка. Черчилова идеја је била да се Савезници искрцају на Балкан 1943. и да онда стигну до Пољске пре Совјета, иначе...
Међутим, Рузвелт и његови нагодили су се са Стаљином.

RE: Армија Крајова - Душан Вукашиновић - 22-03-2026

(16-03-2026, 06:11 PM)Милослав Самарџић Пише:  Чехословачка. Черчилова идеја је била да се Савезници искрцају на Балкан 1943. и да онда стигну до Пољске пре Совјета, иначе...
Међутим, Рузвелт и његови нагодили су се са Стаљином.

Није Черчил имао идеју да се искрца на Балкан, јер је патио од синдрома Галипоља, када је исто тако искрцавање довело до велике британске катастрофе у Првом светском рату. Чак је и неуспешно савезничко искрцавање у Дијепу, као нека показна вежба, изазвало код њега одређене здравствене проблеме. 

Идеју искрцавања на Балкан имали су поједини британски и амерички генерали и стратези. Та варијанта била је најбоља за очување Краљевине Југославије, али су стратези одлучили да се Балкан, Медитеран, Блиски и Средњи исток, најбоље могу бранити преко Италије и Грчке, а не Југославије.  
Америка је била за опцију десанта, али на територији Турске како би се коначно завршила њена неутралност.

Међутим, није немогуће да је Черчил, због својих патолошких страхова од искрцавања, успео да наговори Рузвелта да одустане од такве стратегије на Балкану, због чега се овај нагодио са Стаљином.

RE: Армија Крајова - Душан Вукашиновић - 22-03-2026

(16-03-2026, 09:52 AM)Митић Пише:  У јуну 1946. године, пољске трупе које су се бориле заједно са Британијом искључене су са Лондонске параде победе. То су били исти људи који су бранили британско небо 1940. године и борили се широм Европе за победу савезника. Па ипак, њихово присуство је постало политички незгодно. Једноставно нису били позвани.

Пољска је била прва земља која се одупрла немачкој агресији 1939. године. Њени војници су се храбро борили шест година заједно са савезницима, али када се рат завршио, Пољска није повратила слободу за коју се борила. Уместо тога, провела је наредне четири деценије под совјетском доминацијом.

Да би се овај тренутак у потпуности разумео, мора се препознати и стратешка реалност. Стаљин је веровао да је пријатељска Пољска неопходна за совјетску безбедност након вековних инвазија са Запада. Са совјетским војскама које су окупирале Источну Европу до 1945. године, западни савезници су имали мало могућности да наметну другачији исход.

Ипак, разумевање околности не брише осећај губитка. За многе Пољаке, крај рата није се осећао као победа.

Осећао се као напуштање.

И зато фраза „издаја Пољске“ и данас тако снажно одјекује у историји.

https://x.com/ReidEdwardII/status/2030378037112414394

Извор: Едвард Рид

Мој коментар: Још једна земља је доживела сличну судбину, а није тешко погодити која.

На исту параду нису били позвани ни припадници Војске Краљевине Југославије, који су такође учествовали у бомбардовању немачких градова у оквиру савезничких ваздухопловних снага и који су се у окупираној Југославији борили против окупатора кроз четничко организовање и деловање.

Југословенски краљевски војници били су непожељни, јер су Британци у то време имали проблем са Трстом, па нису желели да провоцирају Титову Југославију.
Добро је што си Митићу поставио овај текст, да се још једном види британска дволичност.

RE: Армија Крајова - Милослав Самарџић - 23-03-2026

(22-03-2026, 03:55 PM)Душан Вукашиновић Пише:  
(16-03-2026, 06:11 PM)Милослав Самарџић Пише:  Чехословачка. Черчилова идеја је била да се Савезници искрцају на Балкан 1943. и да онда стигну до Пољске пре Совјета, иначе...
Међутим, Рузвелт и његови нагодили су се са Стаљином.

Није Черчил имао идеју да се искрца на Балкан, јер је патио од синдрома Галипоља, када је исто тако искрцавање довело до велике британске катастрофе у Првом светском рату. Чак је и неуспешно савезничко искрцавање у Дијепу, као нека показна вежба, изазвало код њега одређене здравствене проблеме. 

Идеју искрцавања на Балкан имали су поједини британски и амерички генерали и стратези. Та варијанта била је најбоља за очување Краљевине Југославије, али су стратези одлучили да се Балкан, Медитеран, Блиски и Средњи исток, најбоље могу бранити преко Италије и Грчке, а не Југославије.  
Америка је била за опцију десанта, али на територији Турске како би се коначно завршила њена неутралност.

Међутим, није немогуће да је Черчил, због својих патолошких страхова од искрцавања, успео да наговори Рузвелта да одустане од такве стратегије на Балкану, због чега се овај нагодио са Стаљином.

Кнежевићи цитирају записник са Треће вашингтонске конференције 1943: Черчил је наговарао Рузвелта за искрцавање на Балкан и југ Француске, а Рузвелт је одбио.

RE: Армија Крајова - Душан Вукашиновић - 23-03-2026

Знам за тај записник и ту се очигледно нешто не слаже.
Није да не треба веровати Кнежевићу, али његова сазнања се не поклапају са сазнањима Черчилових биографа.
Ако се мало боље погледа, Америка, а не УК, увек је била за варијанту искрцавања, чак и по цену великих жртава.
Доказ за то су операција „Бакља“ и операција искрцавања у Италији, као и инсистирање на што скоријем почетку операције „Оверлорд“.
За то време, Черчил је спроводио стратегију блеф-искрцавања од Корзике до Крита, коју је најавио одмах после конференције у Казабланци.
То је била операција која би немачке снаге држала разбацаним.

Митић је на једној теми писао о једној подоперацији те Черчилове стратегије – операцији „Обмана“.

RE: Армија Крајова - Милослав Самарџић - 23-03-2026

Черчилови биографи, међу њима и Маклејн, не уливају поверење.