Три главне групације у српској историографији - Облик за Штампу
+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Четнички покрет (https://www.pogledi.rs/forum/forum-17.html)
+--- Тема: Три главне групације у српској историографији (/thread-729.html)
+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Четнички покрет (https://www.pogledi.rs/forum/forum-17.html)
+--- Тема: Три главне групације у српској историографији (/thread-729.html)
RE: Три главне групације у српској историографији - Жаре - 11-05-2019
Мени опет сви ви нисте јасни, убеђујете се којекаквим ликовима, апологетама брозоморштине, мај сити милитари... и остале трице. Колико један нациста не заслужује да се троши време на расправу са њим, толико не заслужује ни комуниста. Врло просто. Чим си основао конц логор, и у њему умирала деца од глади, искључио си себе из реда људи. Чим си стрељање деце оправдао квалификацијом " колаборант- агент", изгубио си свако право да моралишеш о другој страни. Чим си усташи ставио петокраку на чело и прогласио га ослободиоцем, себе си са њим изједначио.
Са таквима, нити има шта да се расправља, нити им било шта вреди објашњавати. И у односу на такве, сваки грех са наше стране је без значаја.
RE: Три главне групације у српској историографији - posmatrač - 11-05-2019
Жаре
Не вриједи њих убјеђивати у нешто, али то није ни циљ.
Треба показати људима које не замима ни политика ни историја са ким имају посла. Да касније не крену стрампутицом.
(11-05-2019, 01:17 AM)ватхра Пише: Posmatrač,
Crkveni porez pojedinac plaća crkvi po izboru, a uglavnom i ne mora da ga plati. Ne plaća ga država.
Finansiranje od strane vlade plaćaju svi preko poreza, ne može da se izbegne.
Јеси ли сигуран?
RE: Три главне групације у српској историографији - posmatrač - 20-06-2019
И Ватра шта би са црквеним порезима?
Лаже ли професорка увези финансирања Католичке цркве?
RE: Три главне групације у српској историографији - posmatrač - 06-08-2019
Ево и овдје професорке Стојановић: http://www.pogledi.rs/forum/Thread-miloslav-samardzic-odgovara-na-vasa-pitanja?page=427
Значи "теткологија" је историјски извор првог реда?
The very first, како би се то казало на Енглеском.
Надам се да ће послије овога Ватра на МЦМ отворити тему под насловом "Приче наших тетки о 2.СР"!
RE: Три главне групације у српској историографији - posmatrač - 19-08-2019
(11-05-2019, 01:17 AM)ватхра Пише: Posmatrač,
Crkveni porez pojedinac plaća crkvi po izboru, a uglavnom i ne mora da ga plati. Ne plaća ga država.
Finansiranje od strane vlade plaćaju svi preko poreza, ne može da se izbegne.
Јуче сам на БХТ гледао емисију Окружење: Религија.
Емисија је снимљена 2013.године, под покровитељством неких европских и неке њемачке организације. Гости су били из региона.
У емисији је био прилог о издвајању средстава из буџета за Католичку цркву и у Њемачкој то је 10 милијарди еура, а у Италији 9 милијарди. Ријеч је о средствима из државног буџета.
Тако да се приче професорке Стојановић, које сам поменуо раније, могу назвати лагањем!
Тако да се ја питам ко се у нашој историографији стварно бави научно-истраживачким радом, а ко пропагирањем својих идеолошко-политичких ставова, користећи се и отвореним лагањем при томе.
Или што је још горе пропагирајући туђе (стране) политичке интересе уз одговарајућу накнаду.
Шта се то дешава на Филозофском фалкултету Београдског универзитета, Одјељење за историју?
Нешто се тужују!
Јели нам то историјографија на суду?
RE: Три главне групације у српској историографији - ватхра - 19-08-2019
Прочитај нпр овај текст
https://www.google.com/amp/s/amp.dw.com/en/the-opaque-financing-of-germanys-churches/a-17161371
У Немачкој постоји црквени порез, који сваки појединац може да бира којој црквеној организацији и да ли ће да плати. Од њега се прикупљају наведене милијарде, и то није ником спорно.
Оно што се види у тексту је да осим тога има мањих локалних давања, која јесу спорна јер нарушавају принцип одвојености власти и државе.
Дакле, паре које спомињеш нису из буџета, већ из наменског црквеног пореза који грађани бирају да ли ће и коме да плате, а држава га само скупља и прослеђује.
RE: Три главне групације у српској историографији - posmatrač - 19-08-2019
Која су то мања давања из локалних буџета?
Ријеч је о десетинама милиона еура из буџета!
Како год, професорка је лагала!
Него да оставимо по страни ову нетачну изјаву. Можда се професорка занијела у својим идеолошким ставовима, па је изрекла неистину.
Оно што је битно за нашу историографију су препуцавања на фалкултету, у медијима и на суду.
Постаје ли српска историографија "парничарска историографија"?
Шта се стварно ту дешава?
RE: Три главне групације у српској историографији - Шумадинац - 07-12-2021
Да ли овде добро збори Немања Девић и којој групацији у српској историографији он припада?
RE: Три главне групације у српској историографији - Антитоталитаран - 07-12-2021
Не разумем зашто су ставили ону намештаљку из Зенице када је јасно да Девић не говори о тој слици. Она са Урумовићем и Јунгићем је већ разјашњена.
RE: Три главне групације у српској историографији - Бенито - 08-12-2021
(07-12-2021, 10:00 PM)Шумадинац Пише:Припада званичној историографији. Све ово на почетку што прича писао је Петрановић, највише он, али и други званични историчари Брозове Југославије.
Да ли овде добро збори Немања Девић и којој групацији у српској историографији он припада?
Шта је ту проблем?
Као што се ни економија, ни географија, ни заштита животне средине, или право, не могу тумачити без упоредних анализа сличних феномена у другим државама, тако се ни војска Краљевине Југославије у условима немачке, италијанске, бугарске и мађараске окупације, не може тумачити без анализе других војски Европе које су постојале у сличним условима.
Другим речима, не видим шта су то, рецимо, у француској војсци били сложнији све до краја 1943. године, а још су и имали слободне територије у северној Африци, него што су то били у војсци под командом Драже Михаиловића.
Уосталом, Немања је докторирао на теми партизанског покрета у Србији, па је ред да мало више прича о "монолитности" партизанског покрета везаним "гвозденом песницом" партије. И да нам објасни како је та монолитност постизана у услови када је друг Стари једну одлуку доносио пре подне, а дијаметрално супротну поподне. Па за њим и остали чланови "Врховног штаба", а потом су то све схватали, вероватно телепатијом, комесари широм Југославије. Или су им слали голубе писмоноше, пошто је радио-станица за већину тих одреда била мисаона именица.
Да не говоримо о томе како су цео рат тражили неког Македонца комунисту да би га ставили у ЦК, а нису имали да нађу никог, јер то што су они звали Македонцима-комунистима је све одреда било у бугарској војсци. Или о томе како су словеначки комунисти ратовали за себе и непризнавањем ЦК КПЈ јасно показивали да не признају Југославију.
Где тога има код Драже Михаиловића?
Према томе, ајде мало да слушамо о дивергентности покрета под командом ЈБ Тита. Доста смо слушали о српској неслози. И тамо где је има и тамо где је нема.
RE: Три главне групације у српској историографији - posmatrač - 08-12-2021
Није ли и Петрановић унеколико промијенио своје писање са укидањем вербалног деликта?
Значи ли ово да је и званина историографија полако одбацује учешће четника у офанзиви на Козару (11'15")?
RE: Три главне групације у српској историографији - Милослав Самарџић - 08-12-2021
Грешиш Бенито, грешиш увелико...
Хајде да се кладимо да су француски комунисти оставили много гадних записа о Де Голу и Французима уопште у Другом светском рату...
Разлика је ''само'' што то тамо нико не зарезује ни за шта, док је овде то службена историографија. Петрановићеви уџбеници су још увек званични, није било процеса дебољшевизације да оду где им је место.
А наравно да у српској војсци у Другом светском рату није било битних разлика. Важила је Дражина наредба о ''коришћењу непријатеља једних против других'', нарочито у западним крајевима. Је ли неко, у међувремену, нашао тај Дреновићев потпис на споразуму са НДХ? Колико ми је познато, он ништа није потписао, само их је замајавао, одуговлачио, ''док не пукне вањски фронт'', то јест, док немачка сила не ослаби, ''а онда ћемо лако са Хрватима'', како стоји у записнику са седнице команданата Босанских четничких одреда. Дреновић је од стране Команде тих одреда био одређен да замајава НДХ преговорима, тј. није ништа радио без команде и у своје име.
RE: Три главне групације у српској историографији - Бенито - 08-12-2021
Тешко да грешим. Постојао је сукоб или боље рећи размимоилажења у мишљењима о праву првенства за вођењство француске војске, као и разлика у мишљењима око тактике отпора према Немцима. Много тога је ту увезано. Французи су велика нација и војска и нису хтели да дозволе да их савезници злоупотребе у својим неким играма. Да не објашњавам сад.
То, наравно, нема никакве везе са комунистима, осим што су комунисти те несугласице увеличавали на стотине пута јер су у рату видели шансу да дођу до оружја и тако се докопају власти кад Немци оду.
Дакле, несугласица је било, па ако је било код униформисане француске војске на слободним територијама, која је онда логика да је нема код југословенске војске у герили, на територијијама којима су номинално владали различити окупатори.
Али, те разлике су управо биле условљене локалним ситуацијама и нису ишле даље од тога. То је права дефиниција.
Девићева дефиниција је: Да су разлике биле огромне, од покрајине до покрајине, и они су само номинално прихватали Дражину команду.
Ето ту је суштинска разлика између та два става.
RE: Три главне групације у српској историографији - Александар Динчић - 08-12-2021
Можда је крајње време да се израз "покрет" замени речју "организација". Покрет упућује да нема континуитета између предратног и ратног деловања војних формација. Чим стварате покрет стварате нешто за потребе нечега.
Такође, мало ми за општу причу пара уши универзанли термин ЈВУО, и прескакање четничких одреда. А ЈВУО је ништа друго него преформирани четнички одреди у рангу батаљона, бригада, коначно корпуса (у герилском смислу). Такође, четнички одреди (Дражини и Пећанчеви) јесу настављачи рата против Сила Осовине. Е сада, како Девић каже, разликовало се војно организовање од покрајине до покрајине. Другим речима, на окупираној територији постоје три војна ангажовања која притом продужавају рат: јединствена четничка организација сходно предратним овлашћењима, војни одреди које предводе такође опуномоћени официри (углавном из Генералштаба) и народне снаге које се у појединим крајевима стапају у четничке одреде. То је суштина која не би требала историчарима да измиче.