Са Јутјуб канала ''Погледи'' - Облик за Штампу
+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Четнички покрет (https://www.pogledi.rs/forum/forum-17.html)
+--- Тема: Са Јутјуб канала ''Погледи'' (/thread-4584.html)
+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Четнички покрет (https://www.pogledi.rs/forum/forum-17.html)
+--- Тема: Са Јутјуб канала ''Погледи'' (/thread-4584.html)
RE: Са Јутјуб канала ''Погледи'' - Шумадинац - 04-03-2026
(04-03-2026, 10:19 AM)Mekenzi Пише: Mи мислимо да је Карађорђевићима годила Шугославија. Лепше је бити Краљ Шугославије него краљ Србије као Обреновићи што су били.
Шта би било, када би било...
Оно што су требали, и што ће нас касније коштат јако пуно и јако скупо губитком комплет западне границе, јесу да су се одрекли усташких територија и да су жртвовали део народа и да се направи Велика Краљевина Србија у њеним признатим границама и у границама у којима се признаје 100% српски краљ.
Да су то урадили, Србија би била своја на своме и била би то Велика Царска Србија са великим територијима.
Међутим Карађорђевићи су били јако неодлучни, несигурни, слабашни и то су многи користили и где је било пуно превирања у земљи, политичких сукоба, преврата, део војске је увек отказивао послушност, политичка нестабилност, насилни протести на улицама, губитка утицаја над неки деловима Краљевине, губитка владавине над Бановином Хрватском, Утицај спољног фактора, утицај западних сила, после 1918 године, моћ победничке српске војске је слабила као и утицај Карађорђевића.
По мени: Требала је бити створена мања територија која би се звала Краљевина Србија или Царевина Србија а не да се иде на велике Западне територије које неби контролисали Срби као што су радили комунисти... Бановина Хрватска би била 2х мања него данашња Хрватска. Комунисти су касније "частили" усташе са свом српском територијом, без иједне српске аутономије у Хрватској и тиме Србију ставили на ужу Србију која не може вршити офанзивна дејства.
Опет, читајући ненаписане књиге заборавио си оне написане, а у тим си књигама мог'о да прочиташ да "Велика Србија" никада није била понуђена као готов "пакет" или међународно признато решење. Опција проширене Србије била је искључиво резервни план Савезника (пре свега кроз Лондонски уговор 1915) којим би се Србија обештетила ако би Аустроугарска опстала. Када је Аустроугарска почела да се распада, та опција је изгубила дипломатски значај пред принципом самоопредељења народа. Чак ни проширена Србија према Цвијићевој линији Вировитица - Карловац - Карлобаг не би обухватила све Србе. У том случају значајан број Срба у Хрватској и Словенији би остао изван те државе, што би створило трајно жариште сукоба. За Краља Александра и Владу једино је Југославија, као неминовна опција, гарантовала да ће сви Срби живети у једној држави. Даклем, Србија, ако би се зауставила на својим "националним границама", препустила би целу јадранску обалу Италији. То би значило стварање моћног и непријатељског суседа на западним границама. Уједињење је било стратешки потез да се Италија потисне са Балкана уз помоћ хрватског и словеначког отпора. За тадашње српско вођство стварање Југославије је био "максимални чин" који је тада изгледао као коначна победа, док се данас на то често гледа као на изгубљену прилику за "чисто српску" државу. Даклем, Лондонски уговор из 1915. није био "поклон" Србији, већ трговина. Србија би добила делове Босне и излаз на море, али би заузврат морала да уступи већи део Маћедоније Бугарској. А и Глигоријевић вели да Србија није могла прихватити "Велику Србију" по цену губитка територија за које је већ поднела огромне жртве у Балканским ратовима. Краљ Александар је веровао да би стварање "сакате Србије" (која би оставила велики број Срба изван граница у непријатељском окружењу) довело до новог рата у врло кратком року. Све у свему Краљ Александар није био "заслепљен" југословенством, већ га је користио као инструмент за уједињење свих Срба. За српску Владу, Југославија је била једини оквир у којем је васкрсла Србија могла да обухвати целокупан српски народ.
RE: Са Јутјуб канала ''Погледи'' - Шумадинац - 04-03-2026
(04-03-2026, 01:02 PM)Милослав Самарџић Пише:(04-03-2026, 09:37 AM)Митић Пише: Најбоље да се види шта је написао Бранислав Глигоријевић у својој тротомној монографији о Краљу Александру.
Али опет може да се нађе нешто укратко у сажетој биографији Краља Александра у издању Матице српске.
Била је борба за Србе у Хрватској, да они остану заједно са Србијанцима. Краљ је видео два решења: ампутацију Хрвата или укидање устава. И краљ је разговарао са француским државницима и указао им на ово.
На крају се одлучио за лични режим, јер није прихватао нити Мачекову Хрватску нити да Срби у Хрватској остану ван матице Србије.
Писао је и Глигоријевић и други, једноставно није било могуће, ушли бисмо у рат без савезника. Свет би нас означио као кривце за избијање рата и одлуке нове мировне конференције биле ви лоше по нас (одузимање територија).
Краљ је урадио највише што се могло, а то је стварање шест српских бановина. Проблем је настао када су комунисти отели 50 посто тих територија и прогласили Социјалистичку Републику Србију, па још са две покрајине
Паметном доста!
RE: Са Јутјуб канала ''Погледи'' - Коле Којот - 04-03-2026
Југословенска идеја је била Тројански коњ намењен Србима. Од те идеје, корист су имали само наши непријатељи.
Већина Словенаца, Хрвата, муслимана и осталих нису прихватили ту идеју, остали су на своме.
Чак је и комунистима та идеја одговарала, јер су се заједно са другим народима, још пре рата договарали како да разбију Србију и да је скоро сведу на предкумановске границе.
Лакше им је било да тако раде кад имају мултиетничку државу.
Ако је за краља и владу, Југославија је била једини оквир у којем је васкрсла Србија могла да обухвати целокупан српски народ, у земљи где живи и остали народи, зашто се није направило федеративно уређење?
Јер очигледно други народи нису желели да живе са Србима, и тражили су своју аутономију, државу.
Ако су Турци и Грци решили проблем територија након њиховог рата, разменом становништва, исто то се могло урадити и у нашем случају.
Чак и да се смањи територија, опет и боље тако, имати мању територију на којој се налази становништво које те подржава, него имати већу територију са становништвом које нема симпатије према власти или још горе отворено непријатељство.
Овако није урађено ништа, код самих Срба, југословенска идеја је створила додатну неодлучност и поделе, а други су то масовно користили.
Тих шест бановина су касно створене (ако су уопште створене) и имале су слаб ефекат, за разлику од бановине Хрватске.
Само се треба сетити колико је то имало последице на морал војске и народа приликом Априлског рата, када је доста официра и војника који нису били Срби, а још мање Југословени, прешло на страну окупатора.
А такође не треба ни заборавити ни сукоб после рата између Ђујићевих (југословенски) и Јевђевићевих (српских) четника.
Што се тиче самих "савезника", они никад то нама нису ни били, бар када је у питању њихова власт. За њих, ми смо им увек сметња. Тако да нас њихово мишљење и не треба пуно да занима, тј. занима нас толико да се од тога адекватно одбранимо.
Савезници нису могли да спрече Хитлера када је ушао у Рурску област, касније у Аустрију и Чехословачку.
Гледали су максимално да избегну нове ратове (зато је Француска и пала тако брзо јер су масовно изгинули у Великом рату, а Британци су се ослањали на друге), тако да стање на Балкану и нека војна интервенција је за њих била мање вероватна. Ми смо за њих били далеко.
Са околним народима се могао направити и неки договор.
Али на страну то шта су савезници нама зацртали у Версају. Проблем је прихватања те идеје од стране краља и владе.
И ту долазимо до другог питања, а то је да ли су краљ и влада били суверени (тј. "наши") или су били контролисани/постављени од стране других у овом случају, "савезника"?
Овај Митићев коментар - "И краљ је разговарао са француским државницима и указао им на ово", ме подсећа мало, мада карикирано, као на оно када други Александар (Овај), мало мало па иде код Макрона да га пита нешто.
Ако мало боље погледамо, последњи суверени (наш) владар, кога је српски народ имао и због чега је и изгубио главу, био је Карађорђе. Милош Обреновић (ако га је он убио), не би могао то да уради да се силе нису тако договориле.
Значи од тада су нас гледали као на сметњу, зашто би било ишта другачије 100 година касније.
Сви владари након Карађорђа, су били на неки начин (свесно или несвесно), продужена рука неке друге државе. Обреновићи су служили Аустријанцима, нарочито краљ Милан и Александар. Краљ Петар је био француски ђак, Александар се ослањао исто на Французе.
Кнез Павле се ослањао на Германе (Англо и Швабе), краљ Петар II на Британце и Амере. Комунисте не рачунам. Од политичара већина њих су се школовали по Германијама и Француској, прихватали њихове идеје и спроводили код нас.
И повремено су сви заједно понекад слушали и шта Руси кажу.
А ја се питам, је ли и један од њих слушао шта Србин каже?! Или га нису ни зарезивали ни за пет пара, користили га кад год је рат неки.
Кад је Србин требао да преда оружје, а без оружја нема личне слободе, знамо како је прошао током Тимочке буне, како га је власт тада гледала.
Кад није хтео да прихвати Конкордат, знамо ко је тукао тада Србе. Тако да, питање је да ли је "наша" власт, била стварно наша.
RE: Са Јутјуб канала ''Погледи'' - Mekenzi - 04-03-2026
(04-03-2026, 08:58 PM)Коле Којот Пише: Југословенска идеја је била Тројански коњ намењен Србима. Од те идеје, корист су имали само наши непријатељи.
Већина Словенаца, Хрвата, муслимана и осталих нису прихватили ту идеју, остали су на своме.
Чак је и комунистима та идеја одговарала, јер су се заједно са другим народима, још пре рата договарали како да разбију Србију и да је скоро сведу на предкумановске границе.
Лакше им је било да тако раде кад имају мултиетничку државу.
Ако је за краља и владу, Југославија је била једини оквир у којем је васкрсла Србија могла да обухвати целокупан српски народ, у земљи где живи и остали народи, зашто се није направило федеративно уређење?
Јер очигледно други народи нису желели да живе са Србима, и тражили су своју аутономију, државу.
Ако су Турци и Грци решили проблем територија након њиховог рата, разменом становништва, исто то се могло урадити и у нашем случају.
Чак и да се смањи територија, опет и боље тако, имати мању територију на којој се налази становништво које те подржава, него имати већу територију са становништвом које нема симпатије према власти или још горе отворено непријатељство.
Овако није урађено ништа, код самих Срба, југословенска идеја је створила додатну неодлучност и поделе, а други су то масовно користили.
Тих шест бановина су касно створене (ако су уопште створене) и имале су слаб ефекат, за разлику од бановине Хрватске.
Само се треба сетити колико је то имало последице на морал војске и народа приликом Априлског рата, када је доста официра и војника који нису били Срби, а још мање Југословени, прешло на страну окупатора.
А такође не треба ни заборавити ни сукоб после рата између Ђујићевих (југословенски) и Јевђевићевих (српских) четника.
Што се тиче самих "савезника", они никад то нама нису ни били, бар када је у питању њихова власт. За њих, ми смо им увек сметња. Тако да нас њихово мишљење и не треба пуно да занима, тј. занима нас толико да се од тога адекватно одбранимо.
Савезници нису могли да спрече Хитлера када је ушао у Рурску област, касније у Аустрију и Чехословачку.
Гледали су максимално да избегну нове ратове (зато је Француска и пала тако брзо јер су масовно изгинули у Великом рату, а Британци су се ослањали на друге), тако да стање на Балкану и нека војна интервенција је за њих била мање вероватна. Ми смо за њих били далеко.
Са околним народима се могао направити и неки договор.
Али на страну то шта су савезници нама зацртали у Версају. Проблем је прихватања те идеје од стране краља и владе.
И ту долазимо до другог питања, а то је да ли су краљ и влада били суверени (тј. "наши") или су били контролисани/постављени од стране других у овом случају, "савезника"?
Овај Митићев коментар - "И краљ је разговарао са француским државницима и указао им на ово", ме подсећа мало, мада карикирано, као на оно када други Александар (Овај), мало мало па иде код Макрона да га пита нешто.
Ако мало боље погледамо, последњи суверени (наш) владар, кога је српски народ имао и због чега је и изгубио главу, био је Карађорђе. Милош Обреновић (ако га је он убио), не би могао то да уради да се силе нису тако договориле.
Значи од тада су нас гледали као на сметњу, зашто би било ишта другачије 100 година касније.
Сви владари након Карађорђа, су били на неки начин (свесно или несвесно), продужена рука неке друге државе. Обреновићи су служили Аустријанцима, нарочито краљ Милан и Александар. Краљ Петар је био француски ђак, Александар се ослањао исто на Французе.
Кнез Павле се ослањао на Германе (Англо и Швабе), краљ Петар II на Британце и Амере. Комунисте не рачунам. Од политичара већина њих су се школовали по Германијама и Француској, прихватали њихове идеје и спроводили код нас.
И повремено су сви заједно понекад слушали и шта Руси кажу.
А ја се питам, је ли и један од њих слушао шта Србин каже?! Или га нису ни зарезивали ни за пет пара, користили га кад год је рат неки.
Кад је Србин требао да преда оружје, а без оружја нема личне слободе, знамо како је прошао током Тимочке буне, како га је власт тада гледала.
Кад није хтео да прихвати Конкордат, знамо ко је тукао тада Србе. Тако да, питање је да ли је "наша" власт, била стварно наша.
Напусти трули леви анархизам и атеизам и пређи у четнике патриоте,националисте
Одлично написано
RE: Са Јутјуб канала ''Погледи'' - Митић - 04-03-2026
(04-03-2026, 08:58 PM)Коле Којот Пише: Овај Митићев коментар - "И краљ је разговарао са француским државницима и указао им на ово", ме подсећа мало, мада карикирано, као на оно када други Александар (Овај), мало мало па иде код Макрона да га пита нешто.
Ако мало боље погледамо, последњи суверени (наш) владар, кога је српски народ имао и због чега је и изгубио главу, био је Карађорђе. Милош Обреновић (ако га је он убио), не би могао то да уради да се силе нису тако договориле.
Једно су разговори, а друго је кад ови данашњи политичари оду да питају странце у ЕУ да их ови тетошу као незреле тинејџере.
Што се тиче Карађорђа, слушао сам неке тзв. истраживаче који кажу да је Карађорђе био аустријски агент послат у Србију да диже буну према Турцима, да би Аустрија остала мирна и ту праве паралелу са Брозом, пошто је Броз био у аустријској војсци исто као Карађорђе.
И још један додатак у вези Тимочке буне кад је држава претходно отимала Србима оружје, то је урадио Обреновић кога хвале као реформатора, градитеља, модерног владара који не срља у ратове, него све ради дипломатски.
Али ево једне чињенице, Србија се 1878. године проширила и постала краљевина након српско-турских ратовa 1876-1878. године.
RE: Са Јутјуб канала ''Погледи'' - Monarhist - 04-03-2026
(04-03-2026, 10:03 PM)Митић Пише: Али ево једне чињенице, Србија се 1878. године проширила и постала краљевина након српско-турских ратовa 1876-1878. године.А по свим параметрима је краљевина требала постати макар 20 година раније. Али, Срби су Европи, за разлику од Грка, увек били пасторчад. Зато се њима није дозвољавало оно што другима јесте.
RE: Са Јутјуб канала ''Погледи'' - Митић - 05-03-2026
Можда ћу да будем досадан, али ево о Краљу Александру како је писао Глигоријевић.
Цитат:
"Српске ратне циљеве, формулисане током рата (Нишка декларација), настојао је
да усагласи са ратним околностима. Као врховни командант, у прокламацијама које је
упућивао својој војсци, истицао је најчешће да се бори за ослобођење Српства и
стварање велике Србије. Југословенској политици је прилазио доста опрезно, мада јој се
није отворено противио. После пробоја Солунског фронта био је задовољан што је брзо
ослобођена Македонија, Црна Гора, Србија, БиХ, део Далмације, јер су те земље биле
насељене претежно српским живљем и требало је да уђу у састав будуће државе. И
Хрвате је сматрао добродошлим у ову државу, прихватајући с њима и федералну
заједницу. Ипак је новембра 1918. одбацио Женевску декларацију којом би све
југословенске покрајине бивше Аустроугарске, као посебна држава, успоставиле
привремено са Краљевином Србијом конфедерални однос. Стварање југословенске
државе 1918. прихватио је из уверења да је то у датим међународним околностима
најбоље решење и из национално-стратегијских разлога, јер је било готово немогуће
образовати и одржати српску националну државy, окружену католичким земљама са
тада моћном Италијом на њеним границама, а без подршке православне Русије која је
била уништена бољшевичком револуцијом. Императив је био и да се онемогући
стварање независне хрватске државе, јер би се, уз подршку католичких земаља, пре
свега Италије, могла обновити Аустроугарска, што би представљало опасност за све
Србе".
Кад се гледа пдф, погледати стр. 5
https://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/biografije_sbr.pdf
Гдин Милослав је већ рекао које историчаре користити у вези са овом темом: Слободан Јовановић, Драгољуб Живојиновић и наведени Бранислав Глигоријевић
RE: Са Јутјуб канала ''Погледи'' - Mekenzi - 05-03-2026
(05-03-2026, 11:55 AM)Митић Пише: Можда ћу да будем досадан, али ево о Краљу Александру како је писао Глигоријевић.
Цитат:
"Српске ратне циљеве, формулисане током рата (Нишка декларација), настојао је
да усагласи са ратним околностима. Као врховни командант, у прокламацијама које је
упућивао својој војсци, истицао је најчешће да се бори за ослобођење Српства и
стварање велике Србије. Југословенској политици је прилазио доста опрезно, мада јој се
није отворено противио. После пробоја Солунског фронта био је задовољан што је брзо
ослобођена Македонија, Црна Гора, Србија, БиХ, део Далмације, јер су те земље биле
насељене претежно српским живљем и требало је да уђу у састав будуће државе. И
Хрвате је сматрао добродошлим у ову државу, прихватајући с њима и федералну
заједницу. Ипак је новембра 1918. одбацио Женевску декларацију којом би све
југословенске покрајине бивше Аустроугарске, као посебна држава, успоставиле
привремено са Краљевином Србијом конфедерални однос. Стварање југословенске
државе 1918. прихватио је из уверења да је то у датим међународним околностима
најбоље решење и из национално-стратегијских разлога, јер је било готово немогуће
образовати и одржати српску националну државy, окружену католичким земљама са
тада моћном Италијом на њеним границама, а без подршке православне Русије која је
била уништена бољшевичком револуцијом. Императив је био и да се онемогући
стварање независне хрватске државе, јер би се, уз подршку католичких земаља, пре
свега Италије, могла обновити Аустроугарска, што би представљало опасност за све
Србе".
Кад се гледа пдф, погледати стр. 5
https://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/biografije_sbr.pdf
Гдин Милослав је већ рекао које историчаре користити у вези са овом темом: Слободан Јовановић, Драгољуб Живојиновић и наведени Бранислав Глигоријевић
Jeдно питање, може ли нам неко објаснити:
А ШТА ЈЕ ТО ЖИВАЉ?
ТАЧНИЈЕ:
СРПСКИ ЖИВАЉ?!?
RE: Са Јутјуб канала ''Погледи'' - Коле Којот - 05-03-2026
Од страха да се не обнови Аустроугарска, краљ и влада су прихватили да се направи Југославија, која када се мало загребе испод, доста личила на неку врсту Аустроугарске. Мултиетничка држава, са више религија, исто си имао народе који су хтели своју аутономију/државу или барем да се прикључе својој матици. Једина разлика је у владару и његовој националности.
Зашто је постојала фобија од Италијана, зар они нису били савезници? Ако је имало италијанског народа у Далмацији, те делове територије је требало дати Италији. Зарад мира у кући. Тако и са осталим суседима.
Што се тиче Хрвата и Словенаца, они би свакако у догледно време добили неку своју државу. На крају су је и добили крваво, нарочито ови први. Овако да им се раније дала држава, дипломатски, мање би било жртава. Јер би у том случају, Срби би на њих гледали као на други народ, у случају рата, лакше би их гледали као непријатеље. Овако, живећи са њима у истој држави, теже је било схватити, да неко ко ти је до јуче био комшија, да те данас убија и одводи у логор.
А све те ствари могли су и краљ и влада да предвиде, јер управо неки припадници тих народа су и чинили злочине током Великог рата.
Али очигледно или су слушали шта им други кажу и спроводили, или су били гладни моћи, па су хтели да буду власт и онима који их нису желели.
RE: Са Јутјуб канала ''Погледи'' - Митић - 05-03-2026
(05-03-2026, 12:52 PM)Mekenzi Пише: Jeдно питање, може ли нам неко објаснити:
А ШТА ЈЕ ТО ЖИВАЉ?
ТАЧНИЈЕ:
СРПСКИ ЖИВАЉ?!?
Живаљ може да значи: народ, светина, људи, становништво итд.
https://sr.wiktionary.org/wiki/%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%99
RE: Са Јутјуб канала ''Погледи'' - Митић - 05-03-2026
(05-03-2026, 12:59 PM)Коле Којот Пише: Од страха да се не обнови Аустроугарска, краљ и влада су прихватили да се направи Југославија, која када се мало загребе испод, доста личила на неку врсту Аустроугарске. Мултиетничка држава, са више религија, исто си имао народе који су хтели своју аутономију/државу или барем да се прикључе својој матици. Једина разлика је у владару и његовој националности.
Зашто је постојала фобија од Италијана, зар они нису били савезници? Ако је имало италијанског народа у Далмацији, те делове територије је требало дати Италији. Зарад мира у кући. Тако и са осталим суседима.
Што се тиче Хрвата и Словенаца, они би свакако у догледно време добили неку своју државу. На крају су је и добили крваво, нарочито ови први. Овако да им се раније дала држава, дипломатски, мање би било жртава. Јер би у том случају, Срби би на њих гледали као на други народ, у случају рата, лакше би их гледали као непријатеље. Овако, живећи са њима у истој држави, теже је било схватити, да неко ко ти је до јуче био комшија, да те данас убија и одводи у логор.
А све те ствари могли су и краљ и влада да предвиде, јер управо неки припадници тих народа су и чинили злочине током Великог рата.
Али очигледно или су слушали шта им други кажу и спроводили, или су били гладни моћи, па су хтели да буду власт и онима који их нису желели.
Ево, сад могао бих ја мало да нагађам, чисто онако из дебате: Да је Краљ Александар прихватио да се направи нека хрватска држава 1918, онда сам убеђен да би га данашњи Твитераши критиковали због чега је Хрватима дао државу, а они су убијали Србе током Великог рата.
Имали смо ми вишенационалну државу у средњем веку, а то је Душаново Царство у коме су живели Срби, Грци, Арбанаси и Бугари (Срби су раније ратовали са Грцима и Бугарима).
А убеђен сам да цар Душан није никога питао кад је стварао државу, а није био ни гладан моћи.
Јесте разлика временски скоро 600 година између две наше државе, а можда је неки државни историчар могао да повлачи овакве паралеле под условом ако је писан рад на ову тему.
RE: Са Јутјуб канала ''Погледи'' - Коле Којот - 05-03-2026
На крају крајева, треба гледати и економску рачуницу. Србија је већ имала доста руралних крајева које је требало обновити и преуредити (Стари Рас, Црна Гора, Косово и Метохија, Македонија) и на то још треба додати и западне крајеве, пре свега мислим на Лику, Кордун, Банију, делове Далмације, Босна, Херцеговина. Неке од тих западних територија, нарочито оне које су биле мултиетничке и неразвијене, једноставно је требало напустити, нека их неко други развија, а народе који желе да живе у српској држави, населти на територије на којима могу да допроносе себи и целој заједници. Неки крајеви коју су толико рурални да је економски скупо њихово преуређивање и још притом су просторно далеко од матице, треба просто напустити.
Заправо, економија је у неким случајевима и битнија него национална припадност. Погледајте рецимо данашњу Хрватску и њене руралне делове, тј. бившу територију РСК. Иако су протерали све крајишке Србе, сама њихова власт, није уопште нешто пуно улагала у те руралне крајеве нити их посебно насељавала. Очигледно им се не исплати да то раде. То говори више о њима колико су заслепљени идејом нације, док је права реалност у економији и другим стварима (врлине, Меритократија итд).
RE: Са Јутјуб канала ''Погледи'' - Ђорђе - 05-03-2026
Колико знам, италијанска и српска краљевина нису биле савезнице. Бориле су се против истог ривала али није их везивао било какав билатерални уговор.
RE: Са Јутјуб канала ''Погледи'' - Коле Којот - 05-03-2026
(05-03-2026, 01:17 PM)Митић Пише:(05-03-2026, 12:59 PM)Коле Којот Пише: Од страха да се не обнови Аустроугарска, краљ и влада су прихватили да се направи Југославија, која када се мало загребе испод, доста личила на неку врсту Аустроугарске. Мултиетничка држава, са више религија, исто си имао народе који су хтели своју аутономију/државу или барем да се прикључе својој матици. Једина разлика је у владару и његовој националности.
Зашто је постојала фобија од Италијана, зар они нису били савезници? Ако је имало италијанског народа у Далмацији, те делове територије је требало дати Италији. Зарад мира у кући. Тако и са осталим суседима.
Што се тиче Хрвата и Словенаца, они би свакако у догледно време добили неку своју државу. На крају су је и добили крваво, нарочито ови први. Овако да им се раније дала држава, дипломатски, мање би било жртава. Јер би у том случају, Срби би на њих гледали као на други народ, у случају рата, лакше би их гледали као непријатеље. Овако, живећи са њима у истој држави, теже је било схватити, да неко ко ти је до јуче био комшија, да те данас убија и одводи у логор.
А све те ствари могли су и краљ и влада да предвиде, јер управо неки припадници тих народа су и чинили злочине током Великог рата.
Али очигледно или су слушали шта им други кажу и спроводили, или су били гладни моћи, па су хтели да буду власт и онима који их нису желели.
Ево, сад могао бих ја мало да нагађам, чисто онако из дебате: Да је Краљ Александар прихватио да се направи нека хрватска држава 1918, онда сам убеђен да би га данашњи Твитераши критиковали због чега је Хрватима дао државу, а они су убијали Србе током Великог рата.
Имали смо ми вишенационалну државу у средњем веку, а то је Душаново Царство у коме су живели Срби, Грци, Арбанаси и Бугари (Срби су раније ратовали са Грцима и Бугарима).
А убеђен сам да цар Душан није никога питао кад је стварао државу, а није био ни гладан моћи.
Јесте разлика временски скоро 600 година између две наше државе, а можда је неки државни историчар могао да повлачи овакве паралеле под условом ако је писан рад на ову тему.
У средњем веку није постојао концепт нације или народа, а самим тим ни националне државе. Владало се пуком силом, ко има већ мач. Када су снаге биле сличне, е онда се прелазило на дипломатију. Тек у 19. веку, настаје концепт националних држава.
Не кажем, постоје примери држава, где мултиетничност (делимично) успева, пример је САД. У њој имаш два типа грађана - Американац или имигрант. То што постоје народи са другим пореклом или религијом и шта год, то је за власт САД небитно. Ти си или Американац или странац, тако они на то гледају. Они немају проблем сепаратизма, типа да нека нација жели да направи своју националну државу и да се отцепе од САД-а.
Е сад, да ли би се такав модел могао успоставити на Балкану, питање је. Можда је и могло, али о томе су српски интелектуалци у 19. и 20. веку требали да размишљају и да траже онда код Американаца такав модел, ако су хтели да имају мултиетничку државу. Овако, прихватили су француски модел државе, која је најмање била мултиетничка држава, са углавном једном религијом (католицизам). А такав модел се и на крају испоставио код нас као погубан.