Војска Краљевине Србије - Облик за Штампу
+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Историја (https://www.pogledi.rs/forum/forum-16.html)
+--- Тема: Војска Краљевине Србије (/thread-4160.html)
+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Историја (https://www.pogledi.rs/forum/forum-16.html)
+--- Тема: Војска Краљевине Србије (/thread-4160.html)
RE: Војска Краљевине Србије - ЈВуО-КГ - 16-01-2023
Заборавио сам да напишем нешто у вези ђенералштабних путовања, то нису никакве екскурзије које је организовао Главни ђенералштаб већ Војвода Путник! На та путовања вођени су приправници за ђенералштабну струку.Путовали су по свим деловима Србије вршили премере,учили топографију,сами цртали карте,учили о разним историјским ликалитетима итд. Овакав вид образовања данас је скоро па незамислив.Војвода Радомир Путник био је човек тактике и велики визионар и модернизатор српске војске.
RE: Војска Краљевине Србије - ЈВуО-КГ - 31-01-2023
Нешто о војним службама и стварању истих.Наравно нећу моћи све у једном упису. Општа разматрања о потреби стварања српске војнообавештајне службе.
Високе војне старешине су осећале недостатак једне посебне обавештајне стручне службе у саставу ВКС,која би се бавила искључиво извиђачко обавештајним пословима и која би била независна у раду од цивилних обавештајних и безбедносних структура.То је био и један од разлога што је објављен распис о устројству Генералштаба,према коме је у оквиру Првог одељења била предвиђена и функција обавештајног обезбеђења борбених дејстава. Ово је разматрано 1876. године.
Живојин Мишић у својству професора на Војној академији крајем 19. и почетком 20. века, у оквиру предавања из стратегије-вештине ратовања посветио је један циклус предавања војнообавештајној служби и њеним задацима и устројству.
"Кад је војсковођа довољно спреман и кад уме,хоће и може да се још и обавести што потпуније о општем стању и приликама на војишту,онда му је уз то потребна још само јача обазривост и јака енергија,па да он руководи операцијама како треба са изгледом на повољан успех.Наравно,још је вероватније да ће бити успеха у борби,ако је у дотичној војсци и све остало на свом месту,ако је дакле ту и правилна организација и формација војске,добра обука с добром дисциплином,савремено наоружање и јак морал у војсци и официрском кору.Несумњиво је даа уз све то војсковођа треба да се одликује још и талентом тј. пририродном духовитошћу свог ума.
Снага,место,време и намере непријатеља јесу они елементи,који и чине стање и прилике на бојишту и војишту.
Ко у ратном времену буде обавештен у сваком часу што боље и што потпуније о свима овима четирима чиниоцима,тај ће имати и бољег изгледа на успех,ако су,наравно,остале околности једнаке"
Мишић та четири чиниоца стања и прилика на војишту подвлачи као константе које диктирају рад на обавештајним пословима,како у миру,тако и у рату.Најтеже је сазнати намеру непријатеља јер се она најкасније и показује.Мишић посебно наглашава важност извиђања,мада не занемарује ни остале облике и форме обавештајног рада.
Што је ситуација на фронту нејаснија,то је потребно,више времена да се неопходни релевантни подаци о непријатељу прикупе.среде,анализирају,процене и дају на употребу.Због тога,у обавештајном раду се мора користити све што даје икакву могућност да се нешто ново о непријатељу сазна,или да се нешто већ познато потврди или оповргне.
У посредне (индиректне) путеве прикупљања информација Мишић убраја:
1.Картографски,статистички и историјски материјал
2.Званичну и обичну преписку(кореспонденцију)
3.Исказе становништва
4.Ухођење(шпијунажу)
Непосредна стредства су, према Мишићу, следећа :
1.Осматрачи
2.Самостални извиђачи
3.Извиђачке патроле предстража
4.Тајни извиђачи
5.Насилна коњичка извиђања или извиђачки одреди свих родова војске.
п.с. Иако нисам историчар,могу на основу војног и безбедносног знања претпоставити да је Живојин Мишић био врсни познавалац српске историје као и српске историје ратовања.Из тог разлога је толико инсистирао на извиђањима разних типова не би ли нам се, далеко било, у савременом добу поновила Маричка битка. Ови историчари и добри познаваоци историје вероватно ће знати о чему говорим тј. пишем.
п.с.с. Наставићу са овом темом,мало је опширнија и не могу све у један упис, као што сам на почетку и нагласио.
RE: Војска Краљевине Србије - ЈВуО-КГ - 01-02-2023
У току наредних дана написаћу нешто о Служби извиђања,сад сам мало танак са временом.
RE: Војска Краљевине Србије - Митић - 02-02-2023
Свака част на објавама, ЈВУО! Ово су драгоцени историјски подаци!
RE: Војска Краљевине Србије - ЈВуО-КГ - 04-02-2023
О Служби извиђања.
За Живојина Мишића,као и за већину европских команданата тог времена,најважнији задатак војнообавештајне службе био је организација,реализација и експлоатација података о непријатељу добијених извиђањем.
Пре почетка борбених дејстава неопходно је да се сазнају што је могуће потпунији подаци о непријатељу.Снага и састав,место размештаја и намере његових главних и помоћних снага.
Међутим,како је Мишић тврдио,своје намере не треба никад прилагођавати процењеним намерама непријатеља,већ да треба радити тако да му се наметне сопствена иницијатива.Да би се то постигло,треба најпре открити најслабију тачку у његовом распореду и снагама.Зато у сваком извиђању треба извиђати више елемената,а најважнији су непријатељ,земљиште,средства за исхрану људства и стоке,опредељење становништва и остало што би могло да буде од значаја за извршење сопственог задатка.
Шта треба знати о непријатељу,Мишић каже следеће :
"Још у време мира треба проучавати његову целокупну војну организацију и формацију а уз то,ваља познати још елементе командовања,особине старешина и војника,наоружање,војну литературу прописе о одевању итд. Ово проучавање суседних држава долази дужност Генералштаба,који је за то најпозванији чинилац јер се може ући у рат само са потпуним познавањем целокупне ратне снаге непријатељеве државе.Е,али пошто је у рату све доста променљиво,то је потребно да се,по објави рата,продужи прикупљање и сређиваље потребних података о свему што рекосмо."
Наставићу са темом,мало је преопширно а треба ми времена да похватам ове цитате и да их уклопим на ваљана места.Служба извиђања је била јако битан сегмент у ВКС.
RE: Војска Краљевине Србије - ЈВуО-КГ - 05-02-2023
Земљиште је елемент на коме се развијају борбена дејства,па је његова важност у процени укупних снага непријатеља веома значајна.У мирно време се прикупљају војно географски и војно статистички подаци и описи свих вероватних бојишта,а при томе, посебно се обраћа пажња на комуникације,тврђаве,утврђене положаје,незгодна места на путевима,важније спрудове на рекама,мостове и прелазе преко водених токова,газове,покривеност терена растињем,рељеф итд.
У рату сви подаци се допуњавају,уз непрестано прибављање нових података за остале делове простора на коме се планирају борбена дејства.
Средства за исхрану људства и стоке су од изванредног значаја за очување физичке кондиције и за опстанак живе силе и сопствене и непријатељске војске.
Становништво и његова оријентација представљају и у миру иу рату веома значајан елемент за процену опште ситуације,а посебно у обавештајном смислу.
Мишић подвлачи да је потребно знати обичаје становништва,познавати угледније и утицајније људе,уочити расположење становништва према сопственим и непријатељским властима,упознати поверљиве људе који би се могли искористити као уходе,лакомост на новац и друга материјална добра појединаца на значаним положајима или људи са великим угледом међу становништвом и друго.
Посебно је важно упознати и привући к себи људе који су имали,имају или би могли имати неки утицај у непријатељским круговима,посебно у војним и политичким срединама, у којима се доносезначајније одлуке за даљи ток дејстава.
Интересантно је да Мишић не придаје велики значај времену као атмосферској појави,годишњем добу или добу дана и ноћи.
Мишић процењује да се без ивиђачких јединица које би биле специјализоване за извршење извиђачких задатака не може вршити добро,свестрано и успешно извиђање и прикупљање података о непријатељу.Стога на нивоу генералштаба војске треба да се формира тзв. весничко одељење,односно централно извиђачко одељење.
То одељење би у миру било у саставу генералштаба и прикупљало би податке од корпусних,дивизијских,бригадних и других штабова,војних изасланстава српске војске у страним земљама и посебно одаслатих војних мисонара. У рату би се евентуално формирало нешто јаче одељење са истим али проширеним задацима.
Грубо речено задаци тзв. весничког одељења би били следећи :
1. У једну групу да иде прикупљање,чување и разашиљање већ сређених података вишим и нижим штабовима и појединим одредима.
2. У другу групу да иде израда географског,топографског и статистичког материјала.
3. У трећу групу да иде избор,упућивање и контролисање лица,која су одређена за прибављање података,а не припадају саставу војске.
4. Четврту групу треба да чини одржавање везе са становништвом и кад затреба са администрацијом на заузетој територији.
п.с. Наставићу.
RE: Војска Краљевине Србије - ЈВуО-КГ - 06-02-2023
Велики број добро опремљене и увежбане коњице је најбоље и најпоузданије средство за извиђање у ратном времену.Коњица мора да се креће испред борбеног поретка и да непрекидно извиђа на широком фронту терен,непријатеља и све оно што на било који начин може да утиче на развој борбених дејстава.Информација која није дотурена кориснику на време,није информација.То подразумева и непрекидну везу са командантом,односно његовим штабом.
Најбоље је коњицу поделити у два дела,већи део треба да задржи командант под непосредном командом а мањи део да се распореди према потреби уз остале јединице у борбеном поретку.
Командант самосталне коњице од команданта добија и директиву за извршење задатка.
Мишић на више места у својој књизи "Стратегија вештина ратовања" подвлачи значај познавања непријатеља.
"Пре рата 1870-1871. године,Немци су усавршили Наполеонову технику вођења трупа,али су грешили у питањима правилног извођења службе извиђања у томе што су скоро сву коњицу придавали под непосредну управу појединих команданата армија,а ови су је опет тако рећи повезивали уз своје предње корпусе,што је коњицу спутавало у дејству."
RE: Војска Краљевине Србије - ЈВуО-КГ - 07-02-2023
У рату са Турцима 1976. године, у српској Моравској војсци било је преко двадесет ескадрона коњице која је била распарчана и придата чак и оним деловима војске који и иначе могу да дејствују потпуно само стално и без коњице.Уместо да се формирају две бригаде са по два пука у свакој,па да том коњицом командује командант Моравске војске,коњица је расподељена командантима утврђења,полицији,позадини...
"Да је командант те војске у том рату,имао под својом командом сву своју коњицу,он би је, нема сумње,употребио корисно...и не би дозволио да Ејуб пашина војска пређе преко Мораве а да је цела наша војска не примети..."-истиче Мишић
Затим наставља "Ништа боље није учињено с нашом коњицом ни у рату 1877-1878. године.У нас је била увек само распарчаност ,па распарчаност а никада уједињеност и прибраност!"
У анализи рада коњице у рату против Бугарске 1885. године,Мишић износи следеће закључке :
"У рату од 1885. године,ми смо имали самосталну коњичку бригаду са приличним кадром људства и коња,сем коњичких ескадрона,који су били у саставу дивизија.Услед оног дугог борављења и потпуног биваковања коњице код Ниша по онако мочварном и хладном времену,и код Пирота после извршене концентрације трупа,услед онако неупутне употребе коњице на онако кршевитом и испреламаном земљишту у циљу заклањања уже концентрације трупа у сливу Нишаве,наша је коњичка бригада била скоро упола сатрвена,пре него што је и прешла границу."
Несумњиво је да је први и најпречи задатак коњице да,дејствујучи испред распореда сопствених главних снага,енергичним дејством и извиђањем прибави што је могуће већи број података о непријатељу и уочи намере непријатеља ако је то могуће.
Интересантно је уочити да тада постављена правила за употребу коњице у извиђању важе и данас скоро у потпуности кад су у питању оклопно извиђачке односно моторизоване извиђачке јединице ранга оклопно извиђачких батаљона и вишег.
п.с. Још неколико реченица на тему извиђања и то је то, нажалост немам сад времена.
RE: Војска Краљевине Србије - ЈВуО-КГ - 08-02-2023
Поред коњичких извиђачких патрола и већих коњичких састава,за извиђање се често користе и тзв. официрске коњичке патроле.Јачина тих патрола није увек једнака и зависи од даљине истурања,расположења становништва према војсци,вероватноће наиласка на јаче снаге непријатеља,годишњег доба и атмосферских услова.Ако је реч о дубинској патроли тј. патроли која се шање дубље у позадину непријатеља,онда она мора да буде јача јер је потребан одређен број војника који ће имати улоге курира да би патрола могла уредно и на време да доставља прикупљене податке.Слично је и када се пролази кроз територију настањену непријатељски расположеним становништвом или ако се располаже податком да на истој територији делују сличне непријатељске патроле.Војвода Мишић каже да патроле не би требале да буду јаче од 10 до 25 коњаника,сем у извесним случајевима када јачина може да се креће и до ескадрона коњице.
Број самосталних коњичких патрола зависи од општих прилика на бојишту,а посебно од процењеног броја циљева за извиђање на већим дубинама у непријатељској позадини.Обично се коњичке патроле упућују на дубину од 25 до 30 километара од линије фронта тј. на даљине које се могу достићи за два до три сата брзог јахања.
Ближа извиђања је тешко вршити помоћу коњице, па се за ту врсту извиђања користи пешадија.
Мишић каже и следеће "За извиђаче су употребљивије добровољачке јединице и четници него регуларна коњица,али само под условом да та одељења предводе најбољи и најодважнији коњички или генералштабни официри."
При томе треба имати у виду да добровољци нису једнообразно одевени,мање упадају у очи,смелији су од осталих војника јер су неке своје личне страховевећ раније пребродили и могу се задржати дуже на терену, па самим тим прикупити и већи број података од значаја за командовање.Посебно је то значајно ако се извиђање врши на самом фронту,у додиру са непритељским снагама,или у позадини непријатеља,при чему се силом треба пробити кроз непријатељске положаје.
Ако је реч о извиђању на већим дубинама,онда се могу формирати извиђачки одреди комбинованог састава који се формира заједничким снагама пешадије,коњице,артљерије па и пионира.
За извиђање се могу користити и бициклистичке јединице.
Такве јединице се најчешће користе за поседање неких важнијих објекатана правцу дејства сопствених главних снага и за спречавање непријатења да,ослонцем на те објекте,угрози противника.Оне морају бити оспособљене да се одрже све док се не споје са главним снагама фронта или док до њих не пристигне нека коњичка јединица која би их ојачала или заменила.
За осматрање бојишта и активности непријатеља могу се користити и ваздушне лопте тј.балони.Међутим та средства се најчешће користе при опсади тврђава и лако су рањива,чак и од ватре из пушака и митраљеза,ако се подижу на линији фронта или непосредно иза ње. Веза посаде балона са командом остварује се преко телефона,телеграфа или коришћењем таблице унапред договорених сигнала.
Толико о једном војнообавештајном сегменту званом служба извиђања.
RE: Војска Краљевине Србије - ЈВуО-КГ - 11-02-2023
У вези обавештајног рада.
Писаћу наредних дана о обавештајном раду као о још једном сегменту укупног војнообавештајног деловања ВКС.
Вечерас нисам најбољи са временом,а треба завршавати и списак Српског Зејтинлика.
Тако да само неколико реченица.
"Има много путева и начина како се могу добављати вести и прикупљати подаци у ратном времену.Један део тих вести добија се непосредним путем,а вечи део посредним путем преко повереника."- Живојин Мишић
Топографске карте веома су важно средство за добијање информација о земљишту.Али није довољно само имати карту.Она треба да бде потпуна и тачна.Њу треба стално допуњавати и исправљати,посебно када је реч о представљању земљишта подложног променама нпр. мочваре,обале река које чешће мењају ток и слично томе.Да би то могло да се уради потребне су услуге инжењера,геометара,агената са терена,шумара,чувара пруга и других. На непријатељској територији потребно је још вршити и тзв. рекогносцирање терена јер се информацијама добијеним од других извора не може увек у потпуности веровати.
Свака јединица и сваки штаб треба да располажу са бар две истоветне карте са потпуно уцртаним распоредом сопствених и непријатењских снага. Оне морају свакодневно да се ажурирају јер представљају слику дневне ситуације на терену.Не сме се дозволити да карте буду запуштене јер се тада губи веза са стварном ситуацијом на терену,а карте могу створити збрку у штабу,посебно када је реч о допуни или промени иницијалне замисли дејства.
RE: Војска Краљевине Србије - ЈВуО-КГ - 12-02-2023
Званична и обична преписка могу да послуже као корисни извори података.Писма могу да послуже као врло користан извор података за све што се тиче сфере интересовања обавештајне службе,нарочито у условима када рат постаје преокупација целог друштва или државе и кад се њега интересује цео народ.Ово утолико пре него што штампа и други облици јавног информисања често нису доступни масама на неком посебно угроженом подручју.Праћење информација кроз контролу преписке,посебно приватне,мора се изводити на начин да не буде приметно,односно да се онај коме је писмо намењено не осети повређеним што му је завиривано у исто,ако је реч о пријатељски настројеном лицу ,или да не примети да је нека трећа страна упозната са садржином писма,ако је је у питању лице које се може окарактерисати као непоуздано или непријатељски настројено.
Још у самом почетку рата треба предузети најенергичније мере да се не обелодањују тајне везане за активности војске кроз писма и разне записе.Сва писма и другу преписку који долазе на фронт или се шаљу са фронта треба пажљиво и савесно прегледати.То важи за приватну преписку.
Што се тиче званичне преписке и она је пуна интересантних информација.Тко нпр. у општинским судницама могу се наћи наређења за сазив резервиста и других војних обвезника,у телеграфским станицама се могу наћи извештаји о стању јединица и бројном стању војника, о покретима,распореду и потребама јединица итд.На железничким станицама могу се без по муке добити информације о превожењу јединица и војне опреме, и то по врстама и по времену.
У приватним писмима се обично саопштава оно што се чуло и видело,и то или непосредно од писца писма или посредно од неког другог,кога писац писма цитира.У тим писмима се могу наћи властити,појединачни погледи на ситуацију,процене или оцене садашњих и будућих догађања и слично. Из тих и таквих писама се често може начинити веома добра војна процена ситуације на бојишту и у позадини непријатеља или сопствених снага.
Због тога је важно пратити целокупну преписку,како на поштанским,телеграфским и железничким станицама,тако и по свим трговачким,агентурним и другим установама.У овом послу не треба се устручавати ни хватања поштоноша,курира,разносача гласова и свих других лица у која се посумња да код себе могу имати неки важан документ.Све нађено може се употребити или као потврда сопствених процена или као деманти сопствених закључака или као нова информација коју треба проверавати.
Када вођи извиђача падне у руке неки документ или писмо,нарочито на страном језику, он не треба да се мучи око тумачења већ га одмах треба проследити ономе кога је послао у извиђање.
У циљу обмањивања непријатења често се пишу и шаљу извештаји и нека наређења,па се њихово извршење обуставља неким другим наређењем послатим на други начин.
"У тим пословима се често може и награисати јер су таква средства оружје са две оштрице.Али у овом,као и у свима другим случајевима ратног доба,сва су средства добра у вештим рукама и уз добру војску"-Живојин Мишић
RE: Војска Краљевине Србије - ЈВуО-КГ - 13-02-2023
Агентурни рад тј. рад уз коришћење агената,шпијуна или посебно убачених стручњака у редове непријатеља,представља специфичан начин прибављања информација од посебног значаја за одлучивање.При томе, могу се користити добијене информације од дипломатских представника сопствене земље,савезника или представника неуталних земаља,па чак и од представника непријатеља,наравно ако се претходно испуне одређени услови за рад са таквим људима.
Дипломатски агенти или су посланици,или конзули,вицеконзули,војни изасланици или поједини званичници у посланствима и агентурама.Посебно су значајни људи који ће одржавати везе са таквим лицима, а још важнији они који ће уочити и обрадити те потенцијалне сопствене агенте и шпијуне и укључити их у рад по свом плану и захтевима сопствене земље. У том послу посебну улогу играју војни изасланици.Војвода Живојин Мишић рекао је следеће :
"Ту службу не сме нико потцењивати...а ти генералаштабни официри,као војни изасланици,често су више помогли својој земљи радећи тајно у изасланству,него да су на бојном пољу.
Ако не би било официра за прикупљање података,онда се за тај посао могу употребити лица из грађанског реда,но само је у том случају незгода у томе што су таква лица неспремна да могу прибављати извештаје по војним питањима.
Преобучени официри могу се лако распознати,посебно ако нису вични у грађанском опхођењу,али то може да се деси и цивилима ако се понашају неопрезно.Зато је најбоље имати агенте који стално живе на територији непријатеља.За ту улогу могу да се користе једноплеменици,припадници појединих националних мањина и људи из сличних средина,али се мора водити рачуна да,у случају рата, припадници тих средина потпадају под посебну контролу непријатељских специјализованих служби.
Ипак,могу се наћи људи који ће се бавити шпијунажом и за новац.Такође,као шпијуни се могу регрутовати и људи против чије државе се води раттј. припадници оружаних снага напријатеља.Лица која буду изабрана за тај посао морају да владају језицима оба или више зараћених народа или држава,те да живе стално на територији непријатеља,као што сам претходно и помињао.Тако ће мање упадати у очи,односно биће камуфлирани неким својим свакодневним неупадљивим делатностима.
RE: Војска Краљевине Србије - ЈВуО-КГ - 14-02-2023
Мишић сврстава шпијуне у шест група :
1. добровољни или принудни
2. покретни и стални
3. путнички
4. стални и привремени
5. прости и двојни (за обе стране)
6. преобучени шпијуни
За добровољне шпијуне обично се јављају она лица која по природи свог посла имају додира с многим лицима или врше службу сличне природе као што су погранични стражари,цариници или друга службена лица.
Покретни шпијуни могу често дасе привуку и до самих трупа или да се увуку у њихове редове па тако лично сазнају понешто о важнијим покретима непријатељске војске.
Непокретни или стални шпијуни живе стално у дотичној околини,али је потребно са њима организовати добру везу или преко посредника или на неки други начин.
Путнички шпијуни се најчешће распоређују дуж друмова и других комуникација и мотре на покрете трупа и снабдевачких колона ка фронту и од њега,о чему извештавају налогодавца на уговорени начин.
Стални шпијуни у ратном времену,посебно ако су боље увежбани и боље награђени,могу да се поставе за начелнике тајног извиђања на другим шпијунима. У том случају,они организују везу са шпијунима на терену,а одговорни су за везу са налогодавцем.
Случајни или привремени шпијуни употребљавају се у изузетним ситуацијама,али се на њих не може рачунати на дужи период,нити су посебно поуздани,мада могу да буду веома корисни.Најчешће се користе само једанпут и за само једну одређену прилику.
Прости шпијуни су они који служе само једној страни,а они који служе обема странама у сукобу,зову се двојни или дупли шпијуни.У савремено доба и двоцевке.
Преобучени шпијуни су најчешће војна лица која се упућују и протурају чак и до самих непријатељских трупа или у њихову непосредну близину под разним изговорима и пословима.Мишић често наводи име руског обавештајца Фигнера,који је у рату 1812. године често облачио француску униформу,па као француски официр у више наврата улазио у француске војне биваке и сазнавао од војника важне тајне,будући да је одлично говорио француски језик.Мишић ово и додатно објашњава " тако што могло да се ради у оно доба када војске у већини случајева нису имале изглед једне народности,,него су се састојале из разних и многих народности.Данас је таква тактика скоро немогућа."
Мишић такође препоручује да се руковођење шпијунима повери поверљивом лицу у генералштабу.Као што и наглашава потребу да се шпијунске мреже формирају у миру а не у рату када нема времена нити могучности да се створи озбиљнија шпијунска мрежа.
п.с. У модерном речнику обавештајних служби,начелник тајног извиђања се назива резидент а лица која од њега примају задатке припадају истој шпијунској мрежи.
RE: Војска Краљевине Србије - ЈВуО-КГ - 15-02-2023
-средства јавног информисања као извор података
Новине могу да послуже као средство у служби извештавања,иако је штампа,у ратном стању,под строгом војном контролом.
Мишић каже "Но,и при свеколикој војној контроли,новине ипак често пута доносе извесне ситнице из рата,па у томе могу понекад и нехотично да протуре и оно што се могло сазнати о стању непријатељске војске на бојишту и војишту."
"Командовати војском у ратном добу зато је и тешко,што се за све време вања носити и са незнањем и са неизвесношћу о снази, о покретима и о распоредима непријатељске војске."
-анализе и процене
Један од тежих послова у време рата је правилна оцена прибављених извештаја,информација и података.
Од појединих извиђача не треба захтевати закључке о нарочитом или правом стању код непријатеља.Таква оцена се може добити тек упоређењем свих добијених података,а за тај посао изискује се несумњиво нарочита спрема и способност одређеног лица,задуженог за ту врсту посла.
Најважније од свега је да информације о непријатељу не треба задржавати,стокирати и користити са закашњењем.Информација служи за то да се користи,али исто тако информација мора бити правовремена,истинита,што је могуће комплетнија и разумљива за корисника.Информација која касно стигне ономе коме је намењена често може само да штети.
Мишић наглашава "Сваког дана треба израђивати нарочите прегледе распореда својих и непријатељских снага на основу добијених података да би начелник штаба могао сваког тренутка да зна и да види положај и стање код обе стране."
Основни и једини задатак војне обавештајне службе јесте да командовању осигура правовремене,комплетне и истините податке о непријатељу да би оно могло да донесе правилне и правовремене одлуке о ангажовању сопствених снага.Ако у томе не успе,војна обавештајна служба није извршила свој задатак.
"Као год што лекар не оређује дијагнозу по појединим знацима већ према целокупном физичком и психичком стању болесника,исто тако и војсковођа треба да створи мишљење о непријатељу,узимајући у обзир све поједине појаве.Велики дар за ово урођен је.Вежбањем се може изоштрити поглед,али не и да се створи" - Живојин Мишић