RE: Квиз- Српска историја -
Вукашин Петковић - 12-08-2019
Хвала ти. То са Петром Живковићем је било чини ми се на Једрену.
RE: Квиз- Српска историја -
Митић - 13-08-2019
(12-08-2019, 06:28 PM)ЈВуО-КГ Пише: (11-08-2019, 09:31 PM)ЈВуО-КГ Пише: Триптих.Поставићу сва три одједном пошто смо сви слабије активни ових дана, па ко шта зна нека одговори.
1. Један београдски хотел био је у Краљевини Југославији познат по одржавању правих европских балова.Хотел је основан још у Краљевини Србији.Није био познат само по баловима већ и по бројним весељима која су ту одржавана,налазио се у близини Главне железничке станице. О ком хотелу се ради?
2. Још једно о хотелима.
Између два светска рата на углу Немањине и Балканске саграђен је један ексклузивни хотел који је важио за најотменији у Београду. Имао је и кафану и кафе односно данашњим речником изговорено кафић. Који хотел је у питању?
3. Који је најстарији хотел у Београду и када је саграђен?
1. Вашингтон.
2. Гранд Палас Хотел
3. Касина
Ко је половином 19. века написао следеће, парафразирам "Хрватска је прелепа земља,само у њој једва да има Хрвата".
Можда бан Јосип Јелачић
RE: Квиз- Српска историја -
ЈВуО-КГ - 13-08-2019
(13-08-2019, 08:27 AM)Mitic Пише: Можда бан Јосип Јелачић
Ма јок море Митке.
Вук Караџић,ајде терај даље, ти или Вукашин или ко је на реду.Ако има нешто неодговорено дајте овамо да пробамо.
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 13-08-2019
Мислим да је идеалан тренутак да поставим друго питање у вези културних и политичких додира Срба са другим нацијама. После Пољака...
Када смо имали "најближих" контаката са Шпанцима или народима са Иберијског полуострва који чине савремену шпанску нацију?
ПС не рачуна се Шпански грађански рат
RE: Квиз- Српска историја -
ЈВуО-КГ - 13-08-2019
(13-08-2019, 07:27 PM)Бенито Пише: Мислим да је идеалан тренутак да поставим друго питање у вези културних и политичких додира Срба са другим нацијама. После Пољака...
Када смо имали "најближих" контаката са Шпанцима или народима са Иберијског полуострва који чине савремену шпанску нацију?
ПС не рачуна се Шпански грађански рат
Можда у току ПСР тј. 1916. године када смо успоставили дипломатске односе? Не знам колико је Срба боравило тамо у том периоду.
Претпостављам да не мислиш на оне Сакалибе или како су се звали, који су били Срби муслимани а живели су тамо негде у Андалузији или где већ?
п.с. Читајући путописе Станислава Кракова сазнао сам за постојање шпанске легије странаца, не знам да тамо није било можда доста наших па је то одговор.
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 13-08-2019
Свака част на труду, али није ниједно од тога.
RE: Квиз- Српска историја -
ЈВуО-КГ - 14-08-2019
Не знам да не мислиш на Баске, наш и њихов хаплотип се слаже у 60 одсто случајева.Плиније је један део Баска називао Сербирима.Један Словенац је половином 19. века написао књигу "Баскијско словенско језичко јединство". Иако Баски теже самосталности и некако би било логично да се понашају попут Каталонаца међутим кад су тамо код њих пре неку годину играли Каха Лаборал и Звезда они су развили паролу "Косово је Србија".Али и даље не знам на који период мислиш.
RE: Квиз- Српска историја -
Митић - 14-08-2019
(13-08-2019, 07:27 PM)Бенито Пише: Мислим да је идеалан тренутак да поставим друго питање у вези културних и политичких додира Срба са другим нацијама. После Пољака...
Када смо имали "најближих" контаката са Шпанцима или народима са Иберијског полуострва који чине савремену шпанску нацију?
ПС не рачуна се Шпански грађански рат
Можда у 16. веку. Чисто претпостављам
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 14-08-2019
Пљачке Свете Горе коју су вршили каталонски гусари, и више пута покушавали да опљачкају Хиландар, довели су до тога да краљ Милутин направи пирг, који је данас један од симбола Свете Горе.
Ти покушаји пљачке су трајали дуго, тако да Срби и Шпанци тешко да су имали интезивнији и ближи контакт у историји. Додуше, тај контакт је био изразито негативан, али и то је карактеристично за односе са појединим народима.
RE: Квиз- Српска историја -
Митић - 14-08-2019
(11-08-2019, 07:26 PM)Mitic Пише: Бриљантан научник, уметник, просветитељ, тј. ренесансни човек ког је Србија заборавила. Оснивач Медицинског, Ветеринарског, Фармацеутског факултета, први српски сексолог, оснивач београдског фото-клуба, пионир медицинског научног филма који је снимао прве српске филмове у историји, пре играних (!), археолог, оснивач Хистолошког института, који је први српски Медицински речник (који се и данас користи) писао у гудурама Албаније и рововима као добровољац у Првом светском рату.
Остао је укаљан нечувеном историјском неправдом на које је био поносан, али читавог жиота живео са "непреболним болом у души" како је говорио - два пута је избачен са Медицинског факуктета,чији је био оснивач - 1941. јер је одбио да потпише "Апел српском народу" који позива на сарадњу са окупатором и 1952. јер је критиковао комунистичку партијску подобност и политизацију факултета. Није доживео да се љага са његовог имена спере, рехабилитован је тек 2001. године.
О коме се ради? Можда смо га и спомињали
Да одговорим на ово питање, а опет, можда смо га спомињали.
У питању је др Александар Костић, отац композитора и гастронома Вокија Костића. Има две емисије које говоре о животу Александра Костића
https://www.youtube.com/watch?v=a8MmzIxFrNg
https://www.youtube.com/watch?v=Rl7pLWWtjG8
Податке о др Костићу сам пребацио из описа ових емисија
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 14-08-2019
Помињали смо га још на почетку квиза, али није згорег подсетити се.
RE: Квиз- Српска историја -
Митић - 14-08-2019
„Стара Градишка је била пакао, затвор као из филмова страве и ужаса. У односу на тај логор, Аушвиц је био хотел! Исцрпљени и болесни, избезумљени затвореници су лежали у смећу и смраду... Разбацане кибле са изметом, прљавштина...“
Овде се описује логор (затвор) Стара Градишка који је радио, заједно са Голим отоком, у мрежи југословенских логора за политичке затворенике у периоду 1948.-1956. године.
Који високопозиционирани удбаш је дао опис овог затвора?
RE: Квиз- Српска историја -
ХраброСрце - 14-08-2019
(14-08-2019, 11:05 AM)Mitic Пише: „Стара Градишка је била пакао, затвор као из филмова страве и ужаса. У односу на тај логор, Аушвиц је био хотел! Исцрпљени и болесни, избезумљени затвореници су лежали у смећу и смраду... Разбацане кибле са изметом, прљавштина...“
Овде се описује логор (затвор) Стара Градишка који је радио, заједно са Голим отоком, у мрежи југословенских логора за политичке затворенике у периоду 1948.-1956. године.
Који високопозиционирани удбаш је дао опис овог затвора?
Можда Ђилас, кад је постао "дисидент"?
RE: Квиз- Српска историја -
Митић - 14-08-2019
У питању је Јово Капичић. Он је дао опис тог затвора. То се може прочитати у чланку "ГОЛИ ОТОК и мрежа југословенских логора за политичке затворенике 1948–1956." од Горана Милорадовића. Погледати стр. 12 на следећем линку
https://www.andricevinstitut.org/wp-content/uploads/2014/05/istorijske-sveske-32-web.pdf
На једном подфоруму, Вукашин је рекао да је Броз слао партизане на Голи оток (то им је била награда). У овом чланку се помињу конкретне цифре.
"Поред осталих података, у анализи из 1964. године налази се и класификација најважнијих кажњеника. По њој, међу 30.507 евидентираних ибеоваца, било је чак 17.362 учесника Народноослободилачког покрета (НОП), од којих је већина била на руководећим положајима и уживала ауторитет у народу. Избројано је и 9 учесника Октобарске револуције; 233 предратна члана КПЈ; 25 бораца шпанског грађанског рата; 1.307 носилаца „Споменице 1941“; 1.291 учесник НОР од 1941, али без „Споменице“; 4.598 учесник НОР од 1942. и 1943; 10.166 осталих учесника НОР; 587 ратних војних инвалида; 765 секретара основних партијских организација; 16 чланова ЦК република; 8 чланова ЦК КПЈ; 3.908 официра (609 потпоручника, 713 поручника, 981 капетан, 301 мајор, 112 потпуковника, 37
пуковника, 6 генерала); 448 подофицира; 1.521 официр и службеник УДБ и МУП; 939 руководилаца у представничким органима и државној управи; 1.915 студената; 1.768 факултетски образованих; 382 лица слободних професија; 203 новинара; 170 судија и тужилаца, итд. 40 "
40 M. Mitrović, Tri dokumenta o ibeovcima... , стр. 62–64; такође и: Č. Višnjić, Partizansko ljetovanje... стр. 275
Извор: Горан Милорадовић "ГОЛИ ОТОК и мрежа југословенских логора за политичке затворенике 1948–1956.", Андрићев институт, Историјске свеске број 32, Андрићград, август 2016, стр. 9-10 (линк се налази изнад)