RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 15-01-2020
Не, ово је европски познат глумац.
RE: Квиз- Српска историја -
ЈВуО-КГ - 15-01-2020
(15-01-2020, 04:16 PM)Бенито Пише: Не, ово је европски познат глумац.
Светислав Петровић.
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 15-01-2020
(15-01-2020, 05:09 PM)ЈВуО-КГ Пише: (15-01-2020, 04:16 PM)Бенито Пише: Не, ово је европски познат глумац.
Светислав Петровић.
Тако је, ЈВуО.
Светислав М. Петровић ( Нови Сад 1894- Минхен 1962), од оца Младена који је био кројач. Завршио студије технике у Пешти. Покушава у свету филма. На једној аудицији у Бечу, приметио га је нико други до Михаљ Кертес, тада већ познати филмски редитељ. Михаљ Кертес је касније прешао у Холивуд, где је оставио дубок траг у филмској уметности као чувени режисер Мајкл Кертиз. Најпознатији по култном филму Казабланка.
Кертес је сматрао да је име Светислав предуго, па је тако настало уметничко име Иван Петровић. Иван Петровић је дебитовао на филмском платну у филму Михаља Кертеса - Дама са сунцокретом (1918). Касније је снимио низ филмова где су му партнерке биле највеће глумице у Европи тог времена, попут: Алисе Тери, Арлет Маршал, Лујзе Легранж, Ните Налди...
Постао је најомиљенији љубавник француског филма све до појаве Алена Делона. Оставио је неизбрисив траг у филмовима: Чаробњак, Алахов врт, Орлов, Лекар за женске болести, Царевић, Шехерезада, Нага жена, Либанска кастеланка...
Други светски рат је провео у Немачкој, глумећи углавном у филмовима лаког садржаја, који су били намењени разбибризи војника на одсуству и тадашњих становника Немачке. У слободним часовима, посећивао је пријатеље, официре Југословенске војске, који су се налазили по немачким логорима. Тајне немачке службе су га пратиле и испитивале због ових посета.
Био је ожењен немачком глумицом Фридл Шустер ( 1903-1984).
Светислав ( Иван) М. Петровић умро је у Минхену, 1962. године, услед здравствених компликација изазваних канцером у стомаку.
Савршено је говорио: мађарски, немачки, француски и енглески језик.
Аутограме је до краја живота упорно потписивао азбучним писмом.
RE: Квиз- Српска историја -
Шумадинац - 15-01-2020
(15-01-2020, 01:23 PM)Бенито Пише: То је 99% истина.
Прво је био скандал око чувеног рубина на икони Филармоне, који има непроцењиву вредност, а који није постојао када су црногорски комунисти изложили икону у музеју на Цетињу.
Вероватно је да је давно продата. Можда чак и пре Мила Ђукановића.
Прича се да је тај рубин украо један од водећих комуниста у ЦГ и поклонио својој жени.
RE: Квиз- Српска историја -
ЈВуО-КГ - 15-01-2020
"Оно што се догађа у Србији показује колико су неопходне Сједињене Европске Државе?"
Ко је ово изјавио,када и где?
RE: Квиз- Српска историја -
Шумадинац - 15-01-2020
(15-01-2020, 08:09 PM)ЈВуО-КГ Пише: "Оно што се догађа у Србији показује колико су неопходне Сједињене Европске Државе?"
Ко је ово изјавио,када и где?
Виктор Иго у француском парламенту током српско-турског рата.
RE: Квиз- Српска историја -
Милослав Самарџић - 15-01-2020
Колико свештеника је имала Српска православна црква пре Другог светског рата?
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 15-01-2020
Ајде да пробамо.....
Између 2 и 3 хиљаде?
RE: Квиз- Српска историја -
Mekenzi - 15-01-2020
Ne vise od hiljadu.
RE: Квиз- Српска историја -
Милослав Самарџић - 16-01-2020
3.000.
Колико их је страдало у рату?
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 16-01-2020
Око трећина, у сваком случају не мање од 900.
RE: Квиз- Српска историја -
ЈВуО-КГ - 16-01-2020
(15-01-2020, 08:30 PM)Шумадинац Пише: Виктор Иго у француском парламенту током српско-турског рата.
Јес' комшија,тако је.
29.августа 1876.
RE: Квиз- Српска историја -
Милослав Самарџић - 16-01-2020
(16-01-2020, 12:30 AM)Бенито Пише: Око трећина, у сваком случају не мање од 900.
Према овим новим документима које је сада објавила ЦИА, око 700 свештених лица је убијено и око још око 500 је усмрћено у логорима.
Следеће питање: Поређати убице свештених лица СПЦ по величини.
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 16-01-2020
482 убили комунисти
219 убиле усташе
Око 100 Немци
70-80 непознато ( 90% од овог броја убили су комунисти)
35 Бугари
15 Шиптари
15 Мађари
15 Италијани
7 Четници ( легализивани и Дражини- заједно)