RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 19-04-2020
(15-04-2020, 08:52 PM)Милослав Самарџић Пише: То ће Вукашин да ти одговори, а да питам ја ово:
Мемоари генерала Врангела. Нису објављени на српском и тешко је питање. Година је 1922. Издали га Британци и остали, он прави план за стварање новог фронта против бољшевика. Сматрао је да може рачунати на помоћ, укључујући и војну, само три државе, односно, народа. Којих?
Милославе, остао си дужан одговор за ово питање.
RE: Квиз- Српска историја -
Милослав Самарџић - 19-04-2020
(19-04-2020, 01:26 PM)Бенито Пише: (15-04-2020, 08:52 PM)Милослав Самарџић Пише: То ће Вукашин да ти одговори, а да питам ја ово:
Мемоари генерала Врангела. Нису објављени на српском и тешко је питање. Година је 1922. Издали га Британци и остали, он прави план за стварање новог фронта против бољшевика. Сматрао је да може рачунати на помоћ, укључујући и војну, само три државе, односно, народа. Којих?
Милославе, остао си дужан одговор за ово питање.
Пољска, Србија и Бугарска. Пољска армија је тада била трећа по снази у Европи.
RE: Квиз- Српска историја -
Ђорђе - 19-04-2020
(15-04-2020, 09:32 PM)Милослав Самарџић Пише: (15-04-2020, 09:01 PM)Mitic Пише: (15-04-2020, 08:52 PM)Милослав Самарџић Пише: То ће Вукашин да ти одговори, а да питам ја ово:
Мемоари генерала Врангела. Нису објављени на српском и тешко је питање. Година је 1922. Издали га Британци и остали, он прави план за стварање новог фронта против бољшевика. Сматрао је да може рачунати на помоћ, укључујући и војну, само три државе, односно, народа. Којих?
Можда Југославија, Француска и САД
Не, ниси погодио ни једну. Додуше каже Србија, не каже ЈУ, и отуда питање овде.
Срба и Немаца, верујем. Трећи, па нека буду Румуни.
Ипак сам закаснио за двадесет секунди.
RE: Квиз- Српска историја -
Митић - 19-04-2020
(18-04-2020, 07:38 PM)Mitic Пише: Како се звао бивши белогардејски официр и интендант Руског корпуса који је одржавао везе са четницима? Овај Рус је био на служби у Југословенској војсци и током Априлског рата је извршио Дражину наредбу
Oдговор на ово питање је мајор Александар Протопопов. Ово сам видео у једном тексту:
"Тако је, на пример, бивши белогардејски официр на
служби у Југословенској војсци мајор Александар
Протопопов (потоњи командир козачке стотине
и интендант Руског корпуса) по наредби генерала
Драже (Драгољуба) Михаиловића дигао у ваздух
мост преко Дунава и железничку пругу Будимпешта–Београд, запречивши тиме пут мађарским трупама.
.....
Четницима се заиста помагало, али се то понекад
кажњавало. Тако је интендант корпуса Протопопов
смењен и деградиран из чина мајора у поручника
због тога што је одржавао везу са Михаиловићевим
четницима, давао им наоружање и „јављао о кретању немачких возила с оружјем, које су партизани преотимали“.
Извор: проф. др Михаил Шкаровски "ВОЈНО СВЕШТЕНСТВО РУСКОГ КОРПУСА У ЈУГОСЛАВИЈИ", Историјске свеске бр. 17, Андрићев институт, мај 2015, стр. 39, 42
https://www.andricevinstitut.org/wp-content/uploads/2014/05/Istorijska-sveska-17-2015.pdf
Сигурно гдин Милослав, Бенито, Динчић имају више података о овом Русу
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 19-04-2020
Само сам чуо за Протопопова. Не знам детаље, али не верујем да је он урадио тако велику диверзију. Могуће да је помогао четничким инжењеријским официрима.
За овако нешто Гестапо би убио Протопопова по кратком поступку, после истраге. Пише ли у тој књизи како је завршио?
RE: Квиз- Српска историја -
ватхра - 19-04-2020
(19-04-2020, 04:43 PM)Mitic Пише: Oдговор на ово питање је мајор Александар Протопопов. Ово сам видео у једном тексту:
"Тако је, на пример, бивши белогардејски официр на
служби у Југословенској војсци мајор Александар
Протопопов (потоњи командир козачке стотине
и интендант Руског корпуса) по наредби генерала
Драже (Драгољуба) Михаиловића дигао у ваздух
мост преко Дунава и железничку пругу Будимпешта–Београд, запречивши тиме пут мађарским трупама.
Овде је све збркано.
RE: Квиз- Српска историја -
Митић - 19-04-2020
(19-04-2020, 07:30 PM)Бенито Пише: Само сам чуо за Протопопова. Не знам детаље, али не верујем да је он урадио тако велику диверзију. Могуће да је помогао четничким инжењеријским официрима.
За овако нешто Гестапо би убио Протопопова по кратком поступку, после истраге. Пише ли у тој књизи како је завршио?
У овом тексту не пише како је завршио. Можда је и стрељан. Извор за помагање четника је: Прот. Михаил Протопопов. Указ. соч. С. 163 (на стр. 42 овог текста).
(19-04-2020, 07:33 PM)ватхра Пише: (19-04-2020, 04:43 PM)Mitic Пише: Oдговор на ово питање је мајор Александар Протопопов. Ово сам видео у једном тексту:
"Тако је, на пример, бивши белогардејски официр на
служби у Југословенској војсци мајор Александар
Протопопов (потоњи командир козачке стотине
и интендант Руског корпуса) по наредби генерала
Драже (Драгољуба) Михаиловића дигао у ваздух
мост преко Дунава и железничку пругу Будимпешта–Београд, запречивши тиме пут мађарским трупама.
Овде је све збркано.
Није наведен извор за саботажу. Нема фуснота, мада можда је покупљено из тог извора који је у фусноти 1
RE: Квиз- Српска историја -
ватхра - 19-04-2020
По опису личи на Априлски рат, али тад не би имао везе са Дражом који тад није био генерал. После тога није било диверзија на Дунаву.
RE: Квиз- Српска историја -
Митић - 19-04-2020
(19-04-2020, 10:38 PM)ватхра Пише: По опису личи на Априлски рат, али тад не би имао везе са Дражом који тад није био генерал. После тога није било диверзија на Дунаву.
Да, добро си уочио да се ради о Априлском рату, пошто ја нисам цитирао цео пасус, а ти си из контекста извукао јасан закључак. И можда није добио наређење од Драже, него од неког другог генерала. Или је добио наредбу од Драже, али је промашен чин.
Цитираћу цео тај пасус из ког сам и ја схватио да се ради о Априлском рату. Тај пасус је на стр. 39
https://www.andricevinstitut.org/wp-content/uploads/2014/05/Istorijska-sveska-17-2015.pdf
"На немачки напад на Југославију априла 1941. огромна већина руских емиграната реаговала је на
исти начин, прискочивши у помоћ земљи која им
је пружила уточиште. Мобилисани су емигранти – југословенски држављани, а многи други су
се пријавили као добровољци. Иако су активна
борбена дејства трајала само недељу дана, неки
емигранти су погинули у борби са Немцима, други
били рањени или заробљени и одведени у логоре на
територију Немачке (делимично зато се у Руском
корпусу осећао мањак људи регрутног узраста).
Тако је, на пример, бивши белогардејски официр на
служби у Југословенској војсци мајор Александар
Протопопов (потоњи командир козачке стотине
и интендант Руског корпуса) по наредби генерала
Драже (Драгољуба) Михаиловића дигао у ваздух
мост преко Дунава и железничку пругу Будимпешта–Београд, запречивши тиме пут мађарским
трупама. Због тога је одликован југословенским
орденом Светог Саве, а Мађари су га касније ухапсили и преки суд га је осудио на смрт. Протопопову
је успело да побегне у Хрватску, где се два-три месеца налазио у концентрационом логору".
RE: Квиз- Српска историја -
Милослав Самарџић - 20-04-2020
(19-04-2020, 10:38 PM)ватхра Пише: По опису личи на Априлски рат, али тад не би имао везе са Дражом који тад није био генерал. После тога није било диверзија на Дунаву.
Сем што су четници потапали немачке бродове.
RE: Квиз- Српска историја -
Александар Динчић - 20-04-2020
(19-04-2020, 10:43 PM)Mitic Пише: Тако је, на пример, бивши белогардејски официр на
служби у Југословенској војсци мајор Александар
Протопопов (потоњи командир козачке стотине
и интендант Руског корпуса) по наредби генерала
Драже (Драгољуба) Михаиловића дигао у ваздух
мост преко Дунава и железничку пругу Будимпешта–Београд, запречивши тиме пут мађарским
трупама.
Да ли неко нешто више зна о овом догађају? Које је то место на прузи?
RE: Квиз- Српска историја -
Александар Динчић - 20-04-2020
(19-04-2020, 10:38 PM)ватхра Пише: После тога није било диверзија на Дунаву.
Било је неких диверзија. Колико је мени познато, највећа је изведена уз помоћ британске војне мисије у јануару 1944, када су положене мине. У мају 1944. године, на мине је налетео немачки брод "Јупитер". Било је око 50 рањених и погинулих.
RE: Квиз- Српска историја -
ватхра - 20-04-2020
Требало би да је видљиво из претходне поруке да се односи само на мостове на Дунаву.
RE: Квиз- Српска историја -
Милослав Самарџић - 20-04-2020
(20-04-2020, 12:30 PM)Александар Динчић Пише: (19-04-2020, 10:38 PM)ватхра Пише: После тога није било диверзија на Дунаву.
Било је неких диверзија. Колико је мени познато, највећа је изведена уз помоћ британске војне мисије у јануару 1944, када су положене мине. У мају 1944. године, на мине је налетео немачки брод "Јупитер". Било је око 50 рањених и погинулих.
Наредник Воја Јевремовић Триброђанин је потопио немачки брод 1942. Заробљен је, побегао је из Загреба, током спровођења у логор.