Радоје Пајовић: Контрареволуција у Црној Гори 1941 - 1945 -
Вук92 - 04-01-2015
Књига је свакако писана са наклоном према комунистима, али ипак је објективна и може пружити доста корисних информација. Прије свега волио бих чути шта мисли Милослав о Глави дванаестој (почиње од 523 стр.), а говори о повлачењу ЦГ четника ка Босни и споразумом са Дрљевићем. Књига има доста фуснота, наводе се документа и изјаве појединаца.
Може се наћи и на сајту знаци.нет у пдф формату;
http://www.znaci.net/00003/639.pdf
Да ли је неко читао и како Вам се чини, поготово овај дио о повлачењу?
RE: Радоје Пајовић: Контрареволуција у Црној Гори 1941 - 1945 -
Николај - 04-01-2015
Па или је објективна или је наклоњена комунистима, не мож' оба.
RE: Радоје Пајовић: Контрареволуција у Црној Гори 1941 - 1945 -
Милослав Самарџић - 04-01-2015
Прочитао сам ових неколико поглавља.
У основи ово је комунистичка пропаганда. С обзиром да је књига писана 1974. године, другачије није ни могло бити.
Ако то занемаримо, књига је методолошки слаба, јер аутор не доноси кључна документа и кључне податке, док истовремено даје превише пажње изворима које не би требало ни споменути, да се не губи време.
У недостатку докумената, аутор превише цитира комунистичке и љотићевске књиге, као и књиге и изјаве Ђуришићевих присталица. Рецимо, ако после овога неко прочита само ''Два свједока'' Војина К. Јаничића, видеће да све ово пада у воду.
Али пошто си ти још млад (и зелен

) треба да читаш све редом, да поредиш и извлачиш закључке.
Тако смо и сви ми некада. Додуше, баш ова књига ми је промакла.
RE: Радоје Пајовић: Контрареволуција у Црној Гори 1941 - 1945 -
Вук92 - 04-01-2015
(04-01-2015, 05:47 PM)Николај Пише: Па или је објективна или је наклоњена комунистима, не мож' оба.
Па мислио сам у односу на неке друге књиге из тог периода, да је ова ипак колико толико објективна.
(04-01-2015, 06:23 PM)Милослав Самарџић Пише: Прочитао сам ових неколико поглавља.
У основи ово је комунистичка пропаганда. С обзиром да је књига писана 1974. године, другачије није ни могло бити.
Ако то занемаримо, књига је методолошки слаба, јер аутор не доноси кључна документа и кључне податке, док истовремено даје превише пажње изворима које не би требало ни споменути, да се не губи време.
У недостатку докумената, аутор превише цитира комунистичке и љотићевске књиге, као и књиге и изјаве Ђуришићевих присталица. Рецимо, ако после овога неко прочита само ''Два свједока'' Војина К. Јаничића, видеће да све ово пада у воду.
Али пошто си ти још млад (и зелен
) треба да читаш све редом, да поредиш и извлачиш закључке.
Тако смо и сви ми некада. Додуше, баш ова књига ми је промакла.
Истина да сам млад и да желим да прочитам све што ми се понуди. А ево још нисам од рођака добио књигу ''Два свједока''. Једва чекам да је прочитам. Видим да ви ту Војинову књигу готивите право. Да би и други прочитали ту књигу ја ћу је кад је добијем скенирати и поставити овдје да је читају они који хоће, па да донесу закључке. Ту би књигу, ако представља толику важност, требало објавити опет у већем тиражу. Поготову у овој књизи Пајовић стално наводи текст Предрага Цемовића ''Од Подгорице до Градишке'', који је чисто навијачки према Ђуришићу.
RE: Радоје Пајовић: Контрареволуција у Црној Гори 1941 - 1945 -
Милослав Самарџић - 04-01-2015
Готивим је јер се поклапа са документима. Видео си у оном мом раду да су 90% извора оригинална документа. Док у овом раду који си поставио то није случај.
RE: Радоје Пајовић: Контрареволуција у Црној Гори 1941 - 1945 -
Вук92 - 05-01-2015
(04-01-2015, 07:19 PM)Милослав Самарџић Пише: Готивим је јер се поклапа са документима. Видео си у оном мом раду да су 90% извора оригинална документа. Док у овом раду који си поставио то није случај.
Да. Видио сам да су сви Ваши текстови покривени оригиналним документима. Мени се лично допадају. Ма јасно је да је ова књига Пајовићева комунистичка литература, али ме је изненадило да наводи као фусноте документа из Војног архива (извјештаји, писма, наређења...). Мада када је он писао ову књигу те године је и Војинова изашла. Питање је да ли је могао читати. Занимљиво ми је било у овој књизи и следеће;
''Од руку ''црних тројки'' погинуо је почетком јула у Котору др. Божо Кривокапић, члан Привременог вођства ЦФС, за кога се знало да одржава тијесне везе са усташама преко Дубровника, као и са агентом Абвера Волмаром.99 Непосредно послије убиства Кривокапића ''црне тројке'' су на исти начин ликвидирале код Подгорице Василија Радичевића и неког Тијанића, за које су држале да су агенти њемачког обавјештајног агента Цвилингера. 100''
Фусноте;
99. АИИ - Т, Х 1а - 55 (44), Депеша ''Алфонса'' бр. 49, од 5. августа 1944 (препис).
100. РСУП - Т, ''Sword'' Party.
Значи интересантно јер он наводи да су ове четничке тројке ликвидирале оне за које се сматрало да одржавају везу са усташама или да су њемачки шпијуни. Обично то други писци комунистички не пишу. А и знате да је Иветић у Ивановој биографији у ''Речнику'' навео као литературу ову књигу
RE: Радоје Пајовић: Контрареволуција у Црној Гори 1941 - 1945 -
Љубо Рогља - 06-01-2015
Помак је направљен утолико што су равногорци означени једино као контрареволуционари, док су остали епитети ( изадјници, колаборатери, злочинци и фашисти ) одбачени од аутора.
RE: Радоје Пајовић: Контрареволуција у Црној Гори 1941 - 1945 -
Вук92 - 10-01-2015
(06-01-2015, 11:56 PM)Љубо Рогља Пише: Помак је направљен утолико што су равногорци означени једино као контрареволуционари, док су остали епитети ( изадјници, колаборатери, злочинци и фашисти ) одбачени од аутора.
Па то. Свакако се разликује од других комунистичких књига. Изненађујуће с обзиром да је писана 1977 год. Као фусноте наводе се многобројна документа из ВИИ, као и изјаве четника које су они давали по хапшењу у надлежном СУП-у.
RE: Радоје Пајовић: Контрареволуција у Црној Гори 1941 - 1945 -
Зоран Недељковић - 10-01-2015
(10-01-2015, 06:22 PM)Вук92 Пише: (06-01-2015, 11:56 PM)Љубо Рогља Пише: Помак је направљен утолико што су равногорци означени једино као контрареволуционари, док су остали епитети ( изадјници, колаборатери, злочинци и фашисти ) одбачени од аутора.
Па то. Свакако се разликује од других комунистичких књига. Изненађујуће с обзиром да је писана 1977 год. Као фусноте наводе се многобројна документа из ВИИ, као и изјаве четника које су они давали по хапшењу у надлежном СУП-у.
Вуче, када смо већ код ове књиге, у њој пише да су Херцеговци били једно време под командом "зеленаша" Крста Поповића. Односно у њиховој Ловћенској бригади{ком. Крсто Радовић, потом прешао комунистима} у Четвртом батаљону на дужностима -
капет. Ђорђије Драганић - командир Прве чете
поруч. Василије Комненић - командир Друге чете
поруч. Стеван Мићовић - командир Треће чете
капет. Благота Мићуновић - командир Четврте чете
Да ли је ово нека легализација или...?
RE: Радоје Пајовић: Контрареволуција у Црној Гори 1941 - 1945 -
Вук92 - 10-01-2015
(10-01-2015, 09:06 PM)Зоран Недељковић Пише: (10-01-2015, 06:22 PM)Вук92 Пише: (06-01-2015, 11:56 PM)Љубо Рогља Пише: Помак је направљен утолико што су равногорци означени једино као контрареволуционари, док су остали епитети ( изадјници, колаборатери, злочинци и фашисти ) одбачени од аутора.
Па то. Свакако се разликује од других комунистичких књига. Изненађујуће с обзиром да је писана 1977 год. Као фусноте наводе се многобројна документа из ВИИ, као и изјаве четника које су они давали по хапшењу у надлежном СУП-у.
Вуче, када смо већ код ове књиге, у њој пише да су Херцеговци били једно време под командом "зеленаша" Крста Поповића. Односно у њиховој Ловћенској бригади{ком. Крсто Радовић, потом прешао комунистима} у Четвртом батаљону на дужностима -
капет. Ђорђије Драганић - командир Прве чете
поруч. Василије Комненић - командир Друге чете
поруч. Стеван Мићовић - командир Треће чете
капет. Благота Мићуновић - командир Четврте чете
Да ли је ово нека легализација или...?
Зоране, тако пише, а с обзиром да се наводи оригинални документ тачно је. А и познато ми је од прије било ово...Подјелом територије, споразумом ђенерала Ђукановића и Пирција Биролија, територија четири општине Рудинско - трепачке, Вучедолске, Граховске и Бањске (што ће касније чинити рејон Вучедолске бригаде), припала је Летећем одреду Крста Поповића, тако да је овдје формиран 4. батаљон Ловћенске бригаде, са сједиштем штаба у Вилусима у кући Света Шабановића. Командант овога батаљона био је Косто Радовић из села Мужевице у Бањанима. Он је био мајор црногорске војске и командир митраљеског одјељења Вуч. бригаде у Првом св. рату. Био је зеленаш, тј. припадао је струји која се противила безусловном уједињењу Србије и Црне Горе. Он је по капитулацији Италије прешао у партизане и постао командант Бањско - вучедолског партизанског батаљона. Међутим командири чета (горе наведени) били су официри бивше Југ. војске и никако се нису слагали са политиком зеленаша, тако да су они врло брзо напустили дате им дужности. Рецимо капетан у пензији Благота Мићуновић је прије рата био предсједник Радикалне странке за срез Никшићки. Касније су они ратовали у саставу 3. четничког батаљона Зетског летећег одреда, па и у Никшићкој бригади. Официр са ове територије који није био под командом Крста Поповића, а касније је био командант батаљона Вуч. бригаде био је Радосав - Рако Лалић (командант Рудинско -трепачког бат. Вуч. бригаде). Рако је био командир 4. чете, 3. четничког батаљона, Зетског летећег одреда. Од првог дана у четницима. Капетан Иван Јаничић је такође од првог дана био у четницима, само што је он ратовао на територији Херцеговине до краја 1943. када је постављен за команданта Вуч. бригаде. Први командант био је капетан 1. класе Ђорђије Драганић, горе поменути. Мада он се кратко на тој функцији задржао. Ови зеленаши у ЦГ су правили само још једну сметњу... И нису Херцеговци билим него Црногорци. У Херцеговини није било зеленаша...
Само ми није баш најјаснија хијерархија. Рецимо имамо ситуацију у самој Вуч. бригади, гдје је командант капетан 2. класе Иван Јаничић, а капетан 1. класе, потом и мајор Ђорђије Драганић командир жандармеријске чете и командант мјеста...Мада чињеница је да је Вучедолска бригада стекла своју славу ступивши у Команду источне БиХ, тј. код војводе Баћовића. Од тог тренутка на чело бригаде Баћовић ставља кап. Ивана Јаничића (до тада командант Љубињске бригаде), официра са већ богатим ратним искуством из Експедиционог корпуса (Херцеговина, Далмација, Лика, долина Неретве...). Од почетних око 350 људи бригада ускоро нараста на 1035 бораца у марту 1944 год. Некако је то под Командом ЦГ све некако трапаво ишло чини ми се. Ипак се Команда источне БиХ показала далеко боља за Вуч. бригаду.
RE: Радоје Пајовић: Контрареволуција у Црној Гори 1941 - 1945 -
Српска четничка команда - 07-01-2021
Који су били познати под именом "крилаши"?
RE: Радоје Пајовић: Контрареволуција у Црној Гори 1941 - 1945 -
Филип Ђукић - 07-06-2026
Ево шта су комунисти у Црној Гори радили пре 22. јуна 1941. Овај текст цитира књигу Пајовића, али ме занима да ли је овај орган био легалан као и Комесарска управа у окупираној Србији?
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82
RE: Радоје Пајовић: Контрареволуција у Црној Гори 1941 - 1945 -
ватхра - 07-06-2026
Кад смо код ове књиге, у њој се налази опис преласка преко Јадрана америчког авијатичара Делберта Питерсона, једног од десетак који су били код Ђуришића. Сам прелаз је описан врло драматично на више страна код Благоја Јововића, само што је он прескочио да каже да су их Немци пустили што се види код Питерсона.
Оно што је занимљиво је да скоро дословно цитира изјаву о спашавању тог авијатичара - иако тад још није била доступна. Бог те пита како су дошли до ње.
RE: Радоје Пајовић: Контрареволуција у Црној Гори 1941 - 1945 -
Милослав Самарџић - 07-06-2026
(07-06-2026, 07:41 PM)ватхра Пише: Кад смо код ове књиге, у њој се налази опис преласка преко Јадрана америчког авијатичара Делберта Питерсона, једног од десетак који су били код Ђуришића. Сам прелаз је описан врло драматично на више страна код Благоја Јововића, само што је он прескочио да каже да су их Немци пустили што се види код Питерсона.
Оно што је занимљиво је да скоро дословно цитира изјаву о спашавању тог авијатичара - иако тад још није била доступна. Бог те пита како су дошли до ње.
Прецизније речено, љотићевци су рекли Немцима да их пусте. Компликована игра против Ђуришића, али не читате добре књиге, па то остаје тајна за Вас.