Два диктатора - једна прича -
Милослав Самарџић - 12-01-2015
http://www.pogledi.rs/dva-diktatora-jedna-prica/
RE: Два диктатора - једна прича -
Громовник - 12-01-2015
Браво!
RE: Два диктатора - једна прича -
Златко - 12-01-2015
Вероватно би им се биографије потпуно разликовале на крају осамдесетих, да је ћопави доживео пад берлинског зида
RE: Два диктатора - једна прича -
мунгос - 13-01-2015
Чаушеску и Румунија, то је такозвана "југославија" и Тито брез амерички пара.
Али оно што се мора признати Тити је да је искористио добро све то. Другима неспособњаковићима (његовим ученицима и подрепашима) не би ни то пошло за руком.
RE: Два диктатора - једна прича -
Николај - 13-01-2015
(13-01-2015, 04:07 AM)мунгос Пише: Чаушеску и Румунија, то је такозвана "југославија" и Тито брез амерички пара
Значи, ниси ни прочитао текст.
RE: Два диктатора - једна прича -
Krajisnik - 13-01-2015
Causesku je bio kralj,kad se na ulici Rumuni okupe vise od dvoje istog spola on ih posalje da beru kukuruz zbog besposlicarenja a i da se ne grupisu.Mnogi Rumuni placu za tim vremenima,slusam od njih price iz prve ruke.
RE: Два диктатора - једна прича -
Mekenzi - 13-01-2015
Rumunija je danas jedna od najjrazvijenih zemalaj u našem regionu. Ako je neko bio u Temišvaru zna o čemu pričam. Nezaposlennost oko 10%. Plate nisu u rejtingu EU ali od naših porsečnih su 2-3x veće.
Što se tiče Temišvara prava međunarodna metropola. Veliki tržni centri, puno mladih grad koji živi.
Rumunija se posle Čeušeskua preporodila. Postala je članica EU, članica NATO pakta i mnogih oozbiljnih organizacija. Zna kuda ide i građani Rumunije znaju šta žele. Odavno su raskrstili sa Čaušeskom. Kod njih komunista i nacionalista nema. Sve stranke do jedne su za Evropske vrednosti. Niti jedna stranka ne podržava izlazak iz NATO a kamoli EU.
Rumunija je jedna od retkih država EU koja nije priznala Kosovo.
Rumunija je veliki prijatelj Srbije u svakom pogledu. Što Srbi ne znaju da koriste. Iskreno po meni to nam je najjbliži i najjbolji prijatelj u regionu.
Rumuni su divan miroljubiv narod, koji godinama živi na teritorije Srbije u sadejestvu miru i ljubavi već stotinama godinama žive sa Srbima, nikada niti jedan icident na nacionalnoj osnovi nisu napravili prema Srbima u poslednjih 150 godina.
Što se tiče Čaušeskua. Kao u celoj evropi sa kraja 80-ih i početkom 90-ih godina XX veka padom Berlinskog zida i nestajanje sovjetskog saveza kao i totalitarnih režima u istočnom delu Evrope njega je zadesila ista sudbina. 1989 godine kao i svaki diktator izveo je Vojsku na ulice da ubija svoj narod gde je poginulo prema procenama oko hiljadu ljudi a više hiljada ranjeno. Naravno pokušao je i kontra mitingom. Da bi ga narod uhvatio i presudio 21 decembra 1989 godine. Što je trebalo isto u Srbiji da se dogodi 5.X.200-te ili 9.3.1991 nego smo baljezgali još deset godina.
Elem danas niko u Rumuniji ne žali za Čaušeskovim vremenima kao što ovde žale za Titinim. U prncipu to su bila dva različita režima i ne mogu biti isti. Čaušesku je u pravoj reči bio komunistički diktator. Rumunija je bila izlovana zemlja. Sa svim ograničenjima Tito je bio liberalniji sarađivao je sa zapadom. Imao si crveni pasoš koji je lomio sve grane. Yugoslavia je bila priznata i međunarodno uvažena država. Sve svetske sile su izuzetno poštovale Yugoslaviiju i odnosile su se poštovanjem. Yugoslavija je gradila Libiju, bliski i daleki istok i mnoge druge države. Naši proizvodi su bili zastupljeni širom sveta. Kada si rekao Yugoslavia svi su znali. Danas reći Srbija niko živ ne zna gde je to, pa čak ni Rusi (braća). Jedino Grci pošto letujemo kod njih.
Srbija je danas nepoznata, malena, nepriznata, nikava država. Sem što vredno gaji nacionalste svih profila, koji "jbu majke svim ostalim nacijama" naravno javlja se mentalna ometenost kada 15 godina živiš izolovan u nekom underground svetu"
Naravno dolazak demokratije i raspad istočnog bloka i nesvrstanih dovelo je do promene režima u celoj istočnoj Evropi.
Ono što je bitno:
U Rumuniji niko ne žali za Čaušeskom.
U Srbiji većina žale za Titom i 70-im godinama.
Postavlja se pitanje zašto je to tako?
RE: Два диктатора - једна прича -
Krajisnik - 13-01-2015
Kizo opet seres ko foka.Temisvar ti je pod nosom,a garant nisi ni zinuo preko granice.Rumunima svaka cast znam ih dosta,ima ih kao i nas ovakvih i onakvih.Pitam jednog drugara inace iz Bukurest oce li se vracati kuci.Bukurest veliki grad,EU itd.On mi kaze normalno da nece,da ne umre od gladi.
RE: Два диктатора - једна прича -
смедерево - 13-01-2015
Стварно Кизо кењаш ли кењаш,па Румуни су једва дочекали да им отворе границе и да збришу у ЕУ тамо раде најпрљавије послове а већина отишла да краде,а о развоју толико су развијени да су наша села градови за њихове селендре.Имао сам прилику да пре две године путујем аутом у Букурешт.До Букурешта страва и ужас,као кроз земљу недођију.Букурешт ништа бољи од Београда,мало нашмикан,у центру светске робне марке,прескупо ужас.Румуни прави цигани,ако те не преваре на кантару на ваги сигурно хоће.
Нисаш баш приметио да жале за Николајем и Еленом,али сам у приметио да жале што су ушли у ЕУ,јер су се задужили пар десетина милијарди евра.
Тако си ти Кизо био и остао контраш-буљаш и промотер европске багре и пропалог Тадића.
П.С Самарџићу као и увек чиста 10 за текст!
RE: Два диктатора - једна прича -
Бранке - 13-01-2015
(13-01-2015, 01:26 PM)Mekenzi Пише: Rumunija je danas jedna od najjrazvijenih zemalaj u našem regionu. Ako je neko bio u Temišvaru zna o čemu pričam. Nezaposlennost oko 10%. Plate nisu u rejtingu EU ali od naših porsečnih su 2-3x veće.
Što se tiče Temišvara prava međunarodna metropola. Veliki tržni centri, puno mladih grad koji živi.
Јел си се ти макао даље од Темишвара да видиш како заиста живе Румуни?
Имао сам прилику да упознам доста људи који су побегли од тог "благостања" у овај наш јад,и још се ни један није вратио назад(додуше,неки су отишли даље,али ни један назад у Румунију) . . .
Једна стара анализа . . .
http://www.teleprompter.rs/obmana-tanjug-ostali-mediji-objavili-lazan-izvestaj-o-slobodi-medija-u-srbiji.html
RE: Два диктатора - једна прича -
регул - 13-01-2015
Право питање је да ли је ишао даље од Вршца!Мандрил по обичају лупета и шири дефетизам!Нема он појма о било чему а камоли о животу у Румунији.
RE: Два диктатора - једна прича -
мунгос - 13-01-2015
(13-01-2015, 10:13 AM)Николај Пише: Значи, ниси ни прочитао текст.
Шта је погрешно у томе што сам рекао и како то иде контра онога што је написано у чланку?
У економском погледу, Румунија је била друга земља одзада само изнад Албаније, и то у својим најбољим данима. Друга ствар, колко су пара Американци (а боме и Руси) упумпали у Титину "економију" ван званичног дуга? Неколико пута толико. Случај такозване "југославије" је сличнији по томе Западноевропским еконимијама које су биле покривене Маршаловим планом, него ли Румунији (а Румунија је поред далеко мањи ратни разарања насљедила прилично солидну предратну економију).
Што се тиче самог чланка, одличан чланак и свака похвала г. Самарџићу! Да не испане да је ја чиме ту не слажем. Јако занимљиво и добро написано.
RE: Два диктатора - једна прича -
Николај - 13-01-2015
Део текста:
Цитат:Међутим, јасна је ствар да су у психози хладног рата западне силе покушавале да искористе сваку пукотину у социјалистичком “царству“, па тако и у Румунији и Југославији. Док су западни политичари једном руком тапшали диктаторе, другом руком су настојали да их вежу, најефикаснијим средством које су имали – кредитима.
Тако су и Чаушеску и Тито 1970-тих година добијали кредите “шаком и капом“. И датуми се поклапају, скоро у годину, као и ефекти. “Новости“ пишу: “Тог кратког периода, од 1974. до 1980. Румуни се и данас сећају са носталгијом и зову га `златним`, када су од рата наовамо живели најбоље, најбезбрижније и најсрећније“.
Твој коментар на текст:
Цитат:Чаушеску и Румунија, то је такозвана "југославија" и Тито брез амерички пара
Па ти сад размишљај шта је ту контра једно другом.
RE: Два диктатора - једна прича -
мунгос - 13-01-2015
Чини ми се да сам горе појаснио. Румунија је и поред помоћи са Запада била само изнад Албаније. Помоћ "југославији" је била далеко, далеко већа и није се састојала само од званични кредита, него од упумпавања пара мимо тога од првог дана у десетини пута више него званична помоћ. Иначе би вјероватно сама се од себе урушила и то унутар самог система, или чак грађанског рата.