Погледи форум
У сећање: Света Филиповић (1923-2015) - Облик за Штампу

+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Четнички покрет (https://www.pogledi.rs/forum/forum-17.html)
+--- Тема: У сећање: Света Филиповић (1923-2015) (/thread-1511.html)

Странице: 1 2

У сећање: Света Филиповић (1923-2015) - Милослав Самарџић - 03-02-2015

[Слика: sveta-033.jpg]

Данас, 3. фебруара 2015, у селу Брежђа код Мионице преминуо је морнарички наредник Светозар Света Филиповић.
Био је први нови члан Дражине групе на Равној Гори, маја 1941, тј. био је двадесет седми Дражин човек.
Служио је у Горској краљевој Гарди до јесени 1943, када је послат у Поморску команду, у Боку Которску.

Управо јуче је у ''Вечерњим новостима'' завршена серија чланака са његовим животним путем:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:531592-Bio-sam-Drazin-27-borac

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:531765-Junastvo-majora-Misica-i-Fregla

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:531920-Britanci-od-Draze-trazili-rudnike

Био је веома погођен садржајем ТВ серије ''Равна Гора'' и тим поводом је последњи пут дао изјаву за ''Погледе'':
http://www.pogledi.rs/selo-planinica-proleca-i-leta-1941/

Слава му!

RE: У сећање: Света Филиповић (1923-2015) - Felix - 03-02-2015

Велики губитак... Слава му!

RE: У сећање: Света Филиповић (1923-2015) - Чеда - 03-02-2015

Бог да му душу прости и хвала му.
Читао сам баш ових дана у новостима интервју с њим, а имам и књигу коју је написао.Вечна му слава

RE: У сећање: Света Филиповић (1923-2015) - Николај - 03-02-2015

Слава му!

RE: У сећање: Света Филиповић (1923-2015) - Ратко - 03-02-2015

Слава му и хвала!

RE: У сећање: Света Филиповић (1923-2015) - Бенито - 04-02-2015

Бог душу да му прости.

RE: У сећање: Света Филиповић (1923-2015) - Мргуд - 04-02-2015

Лака му земља.

RE: У сећање: Света Филиповић (1923-2015) - Вук92 - 04-02-2015

Лака му земља и нек му Бог подари рајска насеља!

RE: У сећање: Света Филиповић (1923-2015) - Равногорац - 04-02-2015

Слава му и хвала!

RE: У сећање: Света Филиповић (1923-2015) - luka.luke 1 - 05-02-2015

Бог да му душу прости

RE: У сећање: Света Филиповић (1923-2015) - Ђујићев Четник - 06-02-2015

Слава му и хвала

RE: У сећање: Света Филиповић (1923-2015) - Ројалист - 06-02-2015

Вечнаја памјат!

СВЕТОЗАР ФИЛИПОВИЋ

1924 – 2015

Отишао је последњи чича Дражин морнар!
Јуче је у селу Брежђе у 93. години, умро морнарички наредник
Светозар Филиповић.
Био је припадник Горске краљеве гарде, а од 1943. члан морнаричке мисије у Средоземљу.
Сахрана је 4. фебруара у селу Брежђе у 13. сати.

Рат га је затекао у Тивту, као кадета Поморске академије. После капитулације, коју није признао, кренуо је ка родном месту и већ 15. маја 1941.г. прикључује се пуковнику Михаиловићу на Равној Гори.
Своју ратну причу описао је у ауторској књизи „ Исповест једног равногорца“.

Објављујемо део последњег чланка и интервјуа који је дао чика Света:

„Светозар Филиповић је 1945. године означен је као народни непријатељ и одузета му је сва имовина и грађанска права. Године 2001. проглашен је, као Дражин равногорац, за почасног грађанина Мионице. Данас, у 90. години, када пред саговорницима покуша да направи „инвентар“ свог живота, прво помиње тешко рањавање 1944, а затим и 17 хапшења после Другог рата.Служио је у штабу код Драже и код Калабића. Познавао је и сретао Жикицу Јовановића Шпанца, Драгојла Дудића, председника Ужичке републике. Борио се као четник са партизанима приликом ослобађања Горњег Милановца. Лично је познавао и посећивао мајора Александра Мишића, сина чувеног војводе, и мајора Ивана Фрегла у Струганик. Ову двојицу елитних краљевих офцира ухапсили су и стрељали Немци 1941. у Ваљеву.

Припремао је Светозар операцију спасавања америчких пилота „Халијард“ – био је за командама ваљка који је равнао писту на Галовића пољани. Дружио се америчким авијатичарима и прошле године када су дошли на прославу у Србију.

Дража га је 1943. послао са капетаном бојног брода Владимиром Шашкијевичем да припреми терен за искрцавање савезника. Тада је рањен, а спасао га је немачки официр чешког порекла Томас, кога је Светозар заробио са других 56 Немаца у бици за Горњи Милановац 1941. Овај немачки поручник је тада одбио да се са осталим Немцима врати из четничког заробљеништва и прикључио се Дражином штабу. Потом је променио име у Тома Радовановић и постао први човек Британске обавештајне службе за Црну Гору где је током 1943. „намештен“ за команданта црногорских жандарма у Херцег Новом…

Све ово, и још много више, претурио је преко својих леђа времешни Филиповић. Данас живи у породичној кући у Брежђу код Мионице, неких десетак километара ваздушне линије од Равне горе, где је ступио у четнике 15. маја 1941. године као Дражин борац број 27. Недавно је имао тежак инфаркт, али сећање га служи.

– Рат ме затекао у Тивту, као кадета Поморске академије – почиње Филиповић своју причу. – Када су нас италијански бомбардери напали 6. априла, моје колеге кадети и ја радили смо на оправци ратног брода „Љубљана“ у тиватском „Арсеналу“. Десет дана касније наш командант Франц Долиншек сазвао је кадете и рекао да је војска капитулирала. Наредио је „куд који“!Светозар се са још два Ваљевца тада упутио пешице за Србију. Пут је трајао 15 дана. Сећа се призора како су на планини Чемерно пронашли краљевог војника кога су Црногорци скинули до гола „јер је капитулирао“. Они су га обукли. Кући, мајци, стигао је 1. маја.

– Већ 15. маја, када сам чуо да да се на Грабу на Сувобору окупила нека војска која неће да се преда, отишао сам тамо – сведочи Светозар. – Дража је тада уз себе имао 26 људи. Чича ме је примио оберучке. Тамо су била и два морнаричка машинца Фрањо Сеничар и Дејан Узелац који су ме познавали из Кумбора и Тивта.Случај је хтео да Светозар буде сведок и успостављања прве везе пуковника Михаиловића са Енглезима, а преко њих са Владом у избеглиштву. Како сведочи, у штабу на Равној гори била је војна радио-станица, а Дејан Узелац је некада служио на торпиљерки „Кајмакчалан“ која је априла 1941. успела да из Боке доплови у Александрију. Користећи бродске шифре са „слободног брода“ он је ступио у везу са енглеском станицом за развођење бродова у Портшиду. Енглези су се јавили да провере Југословенски брод и ту им је подофицир Саша Теодоровић први рекао да у српским планинама постоји покрет отпора који води пуковник Михаиловић. Енглези су проверавали ове податке све до Видовдана, 28. јуна, када су преко радио Лондона објавили да је створен први герилски покрет у окупираној Европи.

– Сећам се да је једино у мојој куђи тада био радио на батерије те сам га донео у Дражин штаб средином јуна – наставља Филиповић. – Када је Дража преко тог радија чуо да га „препознају“ Енглези, био је заиста сретан. Већ октобра у Дражин штаб стигли су енглески капетан Хадсон и наши мајори Михаило Лалатовић и Захарије Остојић са новим шифрама за одржавање везе са Лондоном и Блиским истоком.

А од маја до октобра 1941. у окупираној Србији владао је хаос. Почели су да ничу четнички и партизански одреди. Брат са братом није говорио због идеологије.

– На јесен су у Дражин штаб стигли његови синови Михаило и Бранко – приповеда Светозар. – Михаило је спавао у мојој колиби и био је фин младић. Други син Бранко је био комуниста и Чича је морао да га склања из штаба јер су се због његове пропаганде краљеви официри мрштили. Послао је своју децу у косјерићки одред у Субјел код Филипа Ајдачића.Септембарски преговори о заједничкој борби партизана и четника против Намаца утаначени су преко два сина војводе Живојина Мишића – Александра и Војислава. Ти разговори су вођени у њиховом породичном дому у Струганику. Аца – краљев мајор и Војислав – Титов следбеник, само су се пољубили.

Како прича Светозар, сазнао је да су ти разговори трајали четири сата и да су били прилично неуспешни. Мајор Павловић је после свега тражио од Чиче дозволу да све комунисте разоружа и похапси, али му овај то није одобрио. Мајор Аца Мишић је неколико месеци после ових разговора ухапшен у борби са Немцима и стрељан, а други брат Воја Мишић брзо је пао у Титову немилост, а касније је заглавио и на Голи оток. Драгојло Дудић, после пропасти Ужичке републике, настрадао је на Златибору по Титовом наређењу….“

ВЕЧНАЈА ПАМЈАТ И ВЕЧНА СЛАВА НАШЕМ СВЕТОЗАРУ!

ЗАУВЕК ЗАХВАЛНИ – ТВОЈИ РАВНОГОРЦИ.

http://www.ravnogorskipokret.com/svetozar-filipovic/

RE: У сећање: Света Филиповић (1923-2015) - Зоран Недељковић - 07-02-2015

Вечна слава !

RE: У сећање: Света Филиповић (1923-2015) - Александар Динчић - 11-02-2015

Вечна му слава!