Правно питање - да ли је Дража починио издају -
ватхра - 12-02-2015
Пошто администратор Николај очигледно не може да отвори нову тему, нити да премести поруке из друге теме (у коју је већ пребацивао поруке), ево отворене теме по његовом захтеву, како би напокон добили одговор.
Све је кренуло од ове депеше:
И од Шиковог питања:
(12-02-2015, 12:02 AM)Chicot Пише: (11-02-2015, 11:48 PM)Николај Пише: Funkbefehl значи радио-наредба. Дакле,
"118. ловачка дивизија јавља: Дражина радио-наредба Ђујићу: са немачким Вермахтом борити се јаче против комуниста итд."
То може да значи и да им је неки агент јавио да је Дража преко радија то наредио Ђујићу, не нужно да су дешифровали поруку.
Ок, хвала. Питање за обојицу: Николај је правник, а ти си изнео тврдњу.
и да је ово тачно - шта је овде издаја, и кога? На основу чега би се судило и по ком критеријуму?
На питање сам ја дао као одговор цитате из књиге ”Документа са суђења Дражи Михаиловићу”
Цитат:Страна 295:
Цитат:Тужилац: Да ли вам је познато да је Трифуновић седео у Сплиту? Добили сте његов извештај да је разговарао са италијанским официрима.
Оптужени: Да, кад нисам могао променити ту ствар посматрао сам је са гледишта борбе Италијана са Павелићем.
Тужилац: А ви сте добили извештај од њега о борби против партизана.
Оптужени: Мој је циљ био борба против Павелића.
Тужилац: Је ли та сарадња са Италијанима по вашем схватању издаја? Јесу ли ваши команданти тиме издали народ? Шта мислите?
Оптужени: Тако је. Ја то нисам могао да променим.
Тужилац: Тако је?
Оптужени: Тако је!
Страна 338:
Цитат:Тужилац: Лукачевић „Напад треба да иочне 4 марта 1943 године 11 треба да поступи онако како сам дао распоред." Како је он искоришћавао непријатеља?
Оптужени: Искоришћавао је непријатеља у борби против партизана.
Тужилац: Ко су ти непријатељи?
Оптужени: Немци и Италијани.
Тужилац: А ко су партизани по народности?
Оптужени: Ми смо се тукли.
Тужилац: А да ли су у Четвртој офанзиви партизани ступали у везу са Италијанима и Немцима?
Оптужени: Не.
Тужилац: А да ли су се партизани споразумевали са Немцима? Оптужени: Ја сам тада ударен са леђа и опкољен.
Тужилац: Да ли у Четвртој офанзиви?
Претседник: (обраћајући се јавном тужиоцу) Молим крећите се у оквиру одговарајућег периода.
Тужилац: Има интересантних ствари. Постоје неки сукопчићи као између добрих савезника. Овде
јер је видео наше снаге и предузимљивост.
Тужилац: Да ли је то била издаја отаџбине од стране Воје Лукаче- вића?
Оптужени: Јесте, али то је био самовољан рад, који је наносио ве- лике штете организацији.
Тужилац: Шта сте ви предузели против тога?
Оптужени: Нисам ни знао све шта се ради.
Оно за што је ухваћена депеша посебно битна је и да доказује да не само да је Дража знао за колаборацију својих команданата, него ју је и тајно наређивао.
И очекујемо Николајев стручни одговор...
RE: Правно питање -
Chicot - 12-02-2015
Ватра,
ево док чекамо Николаја, да правно лаички

размотримо неке аспекте:
Да занемаримо апсурдност позивања на записнике са суђења, потегао си питање које се хронолошки односи на:
- март 43 (цитат, стр 338)
- период до септембра 43 (цитат страна 295)
- документ датиран 21.11 1943.
Дакле, шта у овом периоду представљају комунисти - партизани, правно гледано, и какав је
званичан став савезника према њима у том тренутку?
А шта и кога они представљају?
RE: Правно питање -
Николај - 12-02-2015
Прво, изјаве премлаћених заробљеника дате пред комунистичким судом или у „истрази“ имају доказну вредност отприлике колико и изјаве дате пред данашњим судовима у Северној Кореји.
Колико је његов исказ озбиљан види се и из овог фрагмента са процеса, где Дража одговара одречно на тужиочево питање да ли су марта 1943. године комунисти ступили у везу са Немцима, иако је још тада имао поуздане информације о томе од поменутог Лукачевића који је видео Ђиласа са Немцима 18. марта у Коњицу.
Из мноштва докумената из рата види се да Дража ову тактику не сматра издајом, већ коришћењем једног непријатеља против другог, што је делимично покушао да представи и на овом процесу
(„Искоришћавао је непријатеља у борби против партизана“).
Комунисти радо цитирају његов „исказ“ јер је у њему Дража наводно „све признао“. У подрумима Озне, Гестапоа, НКВД-а итд., многи су тако „признавали“.
Друго, и под претпоставком да је ово Дражино наређење Ђујићу тачно и верно пренето, поставља се питање шта је ту издаја, издаја кога или чега.
Је ли борба против комуниста издаја Краљевине Југославије?
Оне исте у којој је та партија забрањена као терористичка Законом о заштити јавне безбедности и поретка у држави од 2. августа 1921. године, који у свом првом члану прописује да се може казнити смртном казном и само приступање комунистичкој организацији. Нормално није, јер су исти комунисти до средине тридесетих година били и против самог њеног постојања, тражили њено разбијање на неколико мањих националних држава како би ослободили све „угњетене народе“ од „српске војно-фашистичке диктатуре“. Када је стигао диктат из Москве да Југославија ипак треба да опстане јер је то у интересу СССР-а, и домаћи комунисти су променили политику. Али су наставили да се боре против њених легалних органа власти. Све до насилног инсталирања Шубашића на место председника владе од стране Британаца, Краљ и Влада су општили само са својом, легалном војском. Ако је борба против комуниста била издаја државе, нека докажу они који то тврде, у чему се онда та издаја састојала. Јер да би се говорило о „издаји“ државе, акт којим се та издаја врши треба да буде усмерен на подривање њене војне и одбрамбене моћи, на нарушавање њене целовитости или унутрашњег, уставног уређења, а не на уништење паравојне формације састављене од наоружаног чланства једне забрањене организације, чије уништење је предвиђено управо законодавством те државе.
Је ли борба против комуниста издаја покрета жељног борбе против окупатора?
Није. Тиме што је Тито узео милозвучни назив „народно-ослободилачки покрет“ и што је несумњиво имао жељу да Немци оду из Југославије (јер само у држави без стране војске он може да буде ничим ограничени диктатор), није стекао епитет борца против Немаца. Чињеница да је у рат позвао партијско чланство не по нападу на своју државу, већ по нападу на страну државу чији је агент и страни плаћеник био, као и чињеница да његове снаге нису ослободиле ниједно место од Немаца до инвазије Црвене Армије јасно говори да рат против таквог покрета није могао да осујети ефикасну борбу против Немаца, тим пре што они ту борбу никада нису ни стављали на прво место. У неколико случајева управо је било обрнуто. Комунисти су са леђа напали четнике док су се борили против Немаца или усташа.
Је ли борба против комуниста издаја народа? Ниједан документ било које зараћене стране у Југославији (не рачунајући наравно комунисте) не говори о масовној подршци народа партизанима. За Дражу постоји мноштво, и овде на форуму је доста тога објављено, треба само покупити и сабрати на једном месту. Невезано за комунисте, народ као такав, није ни могао по тадашњем међународном праву да на окупираној територији диже устанке, па самим тим због ове „сарадње“ није ни могао да буде онемогућен у тој борби.
Је ли борба против комуниста била издаја Савезника? Није. Прво, јер њихове операције против Сила Осовине нису зависиле од комунистичких акција, па да се може рећи да је ометање комуниста у борби против Немаца ишло на уштрб опште савезничке ствари. Поред тога, те комунисте током већег дела рата Савезници нису ни признавали, већ искључиво Југословенску владу, Краља и ЈВ.
Зато комунисти нису ни осудили Дражу за „издају“ државе коју је једино и могао да изда - Краљевине Југославије, већ за „издају“ за време рата непостојеће ФНРЈ. У пресуди он се оглашава кривим и осуђује на казну смрти стрељањем за дело из чл. 3 тач. 3, 4. 6. и 7 (у вези са чл. 2) Закона о кривичним делима против народа и државе.
Ти чланови гласе:
Члан 2
Као кривично дело против народа и државе сматра се свака радња којом се иде за тим да се путем насиља обори или угрози постојеће државно уређење Федеративне Народне Републике Југославије, или да се угрози њена спољна сигурност или основне демократске, политичке, националне и економске тековине ослободилачког рата: федеративно уређење државе, равноправност и братство југословенских народа и народна власт.
Члан 3
Као учинилац кривичног дела из члана 2 овог закона сматраће се нарочито:
3) (односи се на ратне злочине што сада није предмет – моја прим.)
4) ко у време рата организује или врбује друге да ступе или сам ступи у наоружане војничке или полицијске формације састављене од југословенских држављана у циљу помагања непријатеља или заједничке борбе с њим против своје Отаџбине, или у ту сврху прими од непријатеља или друге стране силе оружје, или се покорава њиховим наредбама;
6) ко у време рата или, непријатељске окупације ступи у политичку сарадњу с непријатељем, или се стави у његову службу и помаже га у спровођењу реквизиције, одузимању хране и других добара или у спровођењу било каквих присилних мера према становништву Федеративне Народне Републике Југославије.
7) ко организује оружану побуну или учествује у њој или организује или помаже да се организују оружане банде или њихово убацивање на територију државе у циљу вршења дела из чл. 2 овог закона, или ко ступи у групу организовану или наоружану за вршење таквих дела;
Е сад да чујемо Ватхрино мишљење, према коме је то издаја почињена борбом противу комуниста?
RE: Правно питање -
Милослав Самарџић - 12-02-2015
Мислим да су ова факта неспорна:
- Одмах после окупације, хрватске формације започињу геноцид.
- Српски прваци, нпр. народни посланик Стево Рађеновић, траже од Италије да прошири окупациону зону науштрб НДХ и тако заштити Србе.
- Петицију за то, укључујући да и цела БиХ уђе у састав Италије, потписује 100.000 Срба.
- Италијани су делимично ово прихватили и заштитили доста Срба; они су укинули први логор у НДХ, Јадовно на Велебиту, у коме је већ до августа 1941. убијено 40.000 Срба и Јевреја.
- Италијани су прихватили и да наоружају Србе - оснивањем тзв. Антикомунистичке милиције (тзв. јер је први задатак био заштита од Хрвата, али то наравно нису смели да истакну због савезништва са Немцима).
- Истакнути Срби покушавају да преведу Италијане на страну западних савезника. То је у извесној мери успело, јер су они тражили да наставе рат против Немаца са Србима (што је било у понуди за капитулацију).
- Као добру тактику ово је одобравао и Дража и Југословенска влада.
- После капитулације Италије, очекивало се да ће Немци препустити усташама територију под контролом четника. Да би спречили нови талас геноцида, четници покушавају да понове исту тактику као у случају Италијана, у чему углавном успевају. На руку им је ишао факат што су Немци били све више огорчени на Хрвате, сматрајући да су их издали.
- Смртни непријатељи Срба у западним крајевима били су Хрвати, и то њихове две формације, које су се претапале једна у другу: нацистичка и комунистичка (тзв. НОВ Хрватске). Ма која од њих да отме терен од четника, долази до покоља Срба, само се разликује сценарио (нпр. случај Козара).
Оно што ме занима је следеће: Како и 2015. године неко у овој причи може да говори о издаји Драже и четника? Друго, како се то може говорити о издаји Драже и четника са комунистичке позиције, дакле са позиције једне терористичке групе, која сарађује са усташама (преговори Тито-Павелић преко Рушиновића, итд)?
RE: Правно питање -
Милослав Самарџић - 12-02-2015
У игри су два схватања појма ''сарадња са непријатељем'':
- комунистичко схватање, према коме је сарадник непријатеља свако за кога то каже партија - дакле увек други, док се њихови контакти са непријатељем проглашавају ратном тактиком.
- правно, према коме је сарадник непријатеља онај за кога то кажу надлежне државне установе; пошто је била ратна управа, то су били Југословенска војска и њени органи.
Прво схватање је битно за проучавање тоталитарних покрета.
Међутим, догађаји се морају вредновати на основу другог схватања.
С тим у вези, преносим делове предговора за књигу преписке Дража - Ђујић, из којих се види да је политика ''варања Италијана'' била државна политика Краљевине Југославије, те да и стога отпада опција да је непријатељи те државе (и народа) карактеришу издајничком (тј. не отпада наравно у њиховом свету).
Ево делова предговора:
''Варање Италијана'' није било ''сарадња са непријатељима'', како су то писали комунисти, нити ''петљање са окупаторима'', како данас пишу неокомунисти - већ државна политика Краљевине Југославије. Ту политику подржала је Југословенска влада на челу са Слободаном Јовановићем, што ћемо такође показати на основу неколико докумената.
Радиограмом послатим између 7. и 16. октобра 1942. године Дража обавештава команданта Словеније мајора Карла Новака како ''мајор Славко Бјелајац треба да добије већу суму новца преко Берна'', а да ће тим путем извесна сума стићи и за словеначке четнике. Био је то новац Краљевине Југославије, који је влада слала четницима тајним каналима преко швајцарских банака. Новим радиограмом, послатим у истом периоду, Дража се обратио Баћовићу и Јевђевићу: ''Председник владе пита да ли је Бјелајац примио новац. Молим испитајте и известите ме.''43
Из трећег Дражиног радиограма у серији, послатог Бирчанину преко Баћовићеве станице, сазнајемо нове детаље:
Преко Баћовића послао сам Вам 5.000.000 лира. Новац је већ код Баћовића. Председник владе послао је преко Берна 1.000.000 швајцарских франака. Изгледа да су Михић и Бјелајац неактивни, а послата сума је велика и најбоље би било да то Ви ставите под своју руку и контролишете утрошак преко Грђића. Председник владе питао да ли може и Вама истим каналима доставити новац.44
Председник владе Слободан Јовановић послао је Бјелајцу овако велику суму вероватно стога што је, из неких разлога, од њега много очекивао. Дража је пак уочио да Бјелајац, као и Михић, не жели да се превише излаже, па је новац усмеравао на Бирчанина и Радмила Грђића (предратни политичар< Бирчанинов и Јевђевићев сарадник). Поменуте лире избачене су из енглеских авиона, управо као подршка југословенске политике тактизирања са Италијанима. И Енглези, као и Слободан Јовановић, били су упознати са положајем и улогом Бјелајца и Бирчанина. Такође, били су упознати и са радом војводе Јевђевића, који је у управо покренутој совјетској кампањи против четника први именован као ''сарадник окупатора''. Зато, а и да Италијани поново не би ухапсили Јевђевића, Слободан Јовановић наређује да се указ о његовом одликовању Карађорђевом звездом не објављује преко радио Лондона. Ово је Дражин распис свима од 12. октобра 1942:
Председник владе са Војни кабинет бр. 110 известио је да су одликовани Карађорђевом звездом четвртог реда са мачевима: Петар Баћовић, мајор, Радован Булатовић, потпоручник и четничке војводе Доброслав Јевђевић, Радојица Перишић и Момчило Ђујић. Председник владе известио је да из специјалних разлога није објавио преко радио Лондона за Јевђевића. Моје мишљење да је то због протеста Москве, али је у исто време и признање владе да смо на добром путу. Предње достављам као званичну потврду и честитам свима од свег срца одликовања. Све вас много поздравља Чича.45
Истовремено, Дража је напоменуо Јевђевићу или Баћовићу:
Ђујићу саопштите писмено, с позивом на Војни кабинет у Лондону бр. 110.46
Према томе, Југословенска влада је и огромним сумама новца и ордењем поручивала Дражиној организацији да је на добром путу, а специјално да је добра и политика ''варања Италијана''. Без претеривања се може рећи да је то заправо био један од најбољих сегмената југословенске - а прецизније речено српске и донекле словеначке - политике у Другом светском рату. Од покоља, од глади и болести, на овај начин спашене су десетине, ако не и стотине хиљада живота, док је, с друге стране, нанет низ пораза усташама и комунистима на бојном пољу.
43 и 44 АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 8\1.
45 АВИИ, ЧА, К-295, рег. бр. 4\1.
Динарска четничка дивизија се целог рата борила против хрватске војске, која се састојала из два дела: нацистичког и комунистичког. У првој фази рата, у зениту Хитлерове моћи, хрватске нацистичке формације биле су неупоредиво бројније него комунистичке. Тада су хрватску комунистичку војску већином чинили Срби. Како је Хитлерова моћ опадала, припадници хрватских нацистичких формација - усташе, домобрани, легионари и разне милиције - прелазили су у партизане, тако да је у последњој фази рата бројнија постала хрватска комунистичка војска.
Децембра 1943. године већину хрватске комунистичке војске и даље су чинили Срби, што потврђује Ј. Б. Тито у већ цитираној депеши 2. ударном корпусу:
Домобранска војска у јачем степену прелази на нашу страну... Ускоро ће проценат Хрвата у нашим јединицама у Хрватској надмашити Србе.81
Оснивањем још два корпуса јануара 1944. године - 10. и 11. корпуса - са великим процентом бивших домобрана и усташа у њима, Хрвати вероватно постају већина у ''хрватској војсци''.
* * * * *
Познавање комунистичких формација представља један од кључева за разумевање догађаја у западним српским крајевима, па тако и на Тромеђи Босне, Лике и Далмације. Када су комунистичке формације биле устројене на описани начин, ту није могло бити говора о ма каквим обзирима не само према српским националним интересима, већ ни о елементарној бризи за очување људских живота.
И сам редослед догађаја указује да је страдање Срба умножено као последица деловања комунистичко-усташке коалиције. До највећих покоља дошло је на почетку рата, а онда су они у великој мери заустављени устаничком акцијом. Масовни покољи обнављају се 1942. године само у оним крајевима где су комунисти успели да наметну своју власт и успоставе своје формације.
Притом, у близини највећег стратишта - Јасеновца, где су Хрвати убијали и по 1.000 Срба дневно, готово читавог рата налазиле су се јаке комунистичке формације: 4. и 5. крајишка дивизија јужно, а 12. и 28. славонска дивизија северно од реке Саве. У Јасеновцу су у далеко већем броју убијани чланови породица Срба који су се налазили у ''хрватској'' и у ''босанској'' комунистичкој војсци, него Срба у четничким редовима - па ипак они нису ни покушали да нападну овај концентрациони логор, већ су дозвољавали да их комунисти воде из једне у другу борбу против својих сународника. Ти Срби, припадници ''хрватске'' и ''босанске'' партизанске ''народноослободилачке војске'', починили су дело несхватљиве издаје најпре према својим фамилијама, а потом и према свом народу и држави.
Одсуство акције партизанских јединица према Јасеновцу можда најбоље од свега открива размере опасности од комунистичке идеологије. Открива, такође, зашто је борба између четника и комуниста могла бити једино борба на живот и смрт, у правом смислу тих речи.
81 Зборник докумената, том 2, књига 11, 187.
RE: Правно питање -
ватхра - 12-02-2015
(12-02-2015, 09:22 PM)Chicot Пише: Ватра,
ево док чекамо Николаја, да правно лаички
размотримо неке аспекте:
Да занемаримо апсурдност позивања на записнике са суђења, потегао си питање које се хронолошки односи на:
- март 43 (цитат, стр 338)
- период до септембра 43 (цитат страна 295)
- документ датиран 21.11 1943.
Дакле, шта у овом периоду представљају комунисти - партизани, правно гледано, и какав је званичан став савезника према њима у том тренутку?
А шта и кога они представљају?
Шико,
ово смо све већ прошли једном.
О питању легалности разних формација је дискутовано на Талачком процесу. По њима је оружана формација легална ако испуњава 4 ставке (наводим из главе) - носи отворено оружје, има униформе (препознатљиве као њихове), има ланац командовања у одговорности и на крају поштује правила рата. По њима није битно да ли је командант Пера или Жика.
И ЈВуО и НОВЈ су по њима пали већ на прва два услова, а ни по друга два нису стајала најбоље.
Влада у Лондону (и поред проблематичног доласка на власт пучем) је била призната од стране Савезника. Они су признали покрет Драже Михаиловића као своју војску.
Овде се тумачи да је зато НОВЈ нелегална, што није тачно. Оба покрета су по праву кубурила са легалношћу. Све и да су наведени услови били испуњени, по Хашкој конвенцији оба покрета су имала право да се боре против окупатора.
Питање легалности је у пракси далеко теже код ЈВуО - у којој мери је Дража командовао свим јединицама, и колико је он па самим тим и Влада у Лондону знала о колаборацији са Италијанима и Немцима.
Савезници су од почетка признавали оба покрета и радили на томе да се они уједине. То се види и по томе што су брзо послали мисију и код Тита. Крајем 1943. су донели одлуку да масовно снабдевају НОВЈ и напусте ЈВуО, иако су и даље признавали Владу у Лондону.
(12-02-2015, 09:35 PM)Николај Пише: Прво, изјаве премлаћених заробљеника дате пред комунистичким судом или у „истрази“ имају доказну вредност отприлике колико и изјаве дате пред данашњим судовима у Северној Кореји...
Николај,
могао си да ме поштедиш ове гомиле глупости и да просто кажеш да нећеш да одговориш.
Немам намеру да улазим у дискусију ставку по ставку јер си очигледно накамарао гомилу глупости које немају везу са питањем да би скренуо са теме како не би одговорио на њега.
Да ли је издаја то што је Дража наредио свом команданту да сарађује са Немцима?
Просто и јасно - да или не.
RE: Правно питање -
Бенито - 12-02-2015
Само мала исправка; нису "Италијани само делимично прихватили ту вољу Срба из Босне", него су Хрватима Немци чували леђа. Опет не због Хрвата, него геостратешких интереса. Али, у приниципу је тачно све.
Што се тиче одговора, ако ја могу да кажем.
Приметио си да су Хрвати за време рата имали два национална покрета. Додао би са три војске. Због победе на коју су се навикли већ седам деценија, сама суштина њихове културне, а затим и реал политике се није променила.
И данас имају ту нацистичку јаку политичку групу, данас масовнију него за време ДСР. Али имају и ту прикривену, контраобавештајну групу. То су ови данашњи левичари, и у Хрватској и у Србији, који бране тековине НОБ. У Србији су, као што знаш, плаћени државним новцем-сигурним ухлебљењем. Због тога многи Срби прихватају да буду део тог миљеа, иако већина зна шта ради. А и ови који не знају, неоправдава их од онога што чине.
Обе групе имају исти задатак, који је формирала још бечка политика, као вишевековна заштитница Ватикана, и уз Турску највернија савезница "Царства у којем Сунце никад не залази". Тај задатак је јасан. Свести Србију на границе Београдског пашалука.
Хрвати, било усташе (ХДЗ и остали), било титоисти-комунисти (невладине организације у Србији, СДП Хрватске, сви Субнори бивше Југославије, а нарочито српски...) још додају једну ноту тој политици. То је агресивна културна политика на тлу Србије, која већ постаје неиздржива. Кад би се неко дете учило култури света преко медија у Србији, имало би осећај да су Хрвати народ чија је култура већа од немачке или руске.
Једно је сигурно: да нема подршке државе или "државе" Србије, о оваквим глупостима не би ни причали, јер ови плаћеници не би постојали ни у стратосфери.
RE: Правно питање -
Николај - 13-02-2015
(12-02-2015, 11:52 PM)ватхра Пише: Николај,
могао си да ме поштедиш ове гомиле глупости и да просто кажеш да нећеш да одговориш.
Немам намеру да улазим у дискусију ставку по ставку јер си очигледно накамарао гомилу глупости које немају везу са питањем да би скренуо са теме како не би одговорио на њега.
Да ли је издаја то што је Дража наредио свом команданту да сарађује са Немцима?
Просто и јасно - да или не.
Знам да немаш, ни ја не бих да сам на твом месту.
А и већ смо навикли да бежиш из дискусије кад год немаш агрументацију.
RE: Правно питање -
мунгос - 13-02-2015
Ту "колаборацију" набите себи знате већ ђе. У моме крају су Југословени побили 500 Срба у једном дану. Посље тога дошао је Устанак (не онај црвени, него НАРОДНИ, СРПСКИ - у њему није учествовао нико други до Срби). Онда је дошла подјела међу самијем устаницима ђе су Срби почели таманити једни друге, због црвене револуције.
У моме крају су четници били готово цијели рат. Партизани су упадали нон-стоп. Хрватска војска је покушала пар пута и добила по носу - од четника!
И да, сарађивали су четници и са Талијанима и са Њемцима. Зато је за четри године страдало десет пута мање Срба него за један дан 1941.
Њемци и Талијани нијесу убили ниједног Србина цивила (бар онолико колико ја знадем). Убили су неколко партизана и југо-комунистички шпијуна.
RE: Правно питање -
Милослав Самарџић - 13-02-2015
(12-02-2015, 11:52 PM)ватхра Пише: Да ли је издаја то што је Дража наредио свом команданту да сарађује са Немцима?
Просто и јасно - да или не.
Дража то никад није наређивао.
Наређивао је коришћење једних непријатеља против других, што је ратна тактика, не издаја.
Нпр. да ли је генерал Младић сарађивао са непријатељем? Оно кад је наређивао својим трупама да се заједно са Хрватима боре против муслимана, па после обратно?
RE: Правно питање -
Chicot - 13-02-2015
(12-02-2015, 11:52 PM)ватхра Пише: Савезници су од почетка признавали оба покрета и радили на томе да се они уједине. То се види и по томе што су брзо послали мисију и код Тита. Крајем 1943. су донели одлуку да масовно снабдевају НОВЈ и напусте ЈВуО, иако су и даље признавали Владу у Лондону.
Па, ти си Ватра све побркао

Нетачно је да су савезници признали оба покрета. Напротив, они су само регистровали постојање овог другог и тражили од Совјета да га притисну да приступи Михаиловићу:
"На изричит захтев Совјетске владе, Британска влада је подржала устанак у Југославији па је у њеном интересу да се сви устаници стану под јединствену команду, при чему Британска влада Михаиловића сматра ј
единим могућим командантом".
Ниједна савезничка држава није званично признала партизане као посебан покрет отпора све до Техерана, а све су и након њега признавале Југословенску Владу.
Друго, нетачно је да су убрзо послали, већ после више и годину ипо.
Иначе, слање Дикина и канадских комуниста хрватског порекла пре њега није одобрила британска влада ни Форин Офис чак ни Черчил нити иједно овлашћено тело. Дикин је гурнут на брзину, испод жита. Наравно, нетачно је и да су га слали код Тита, просто јер нису ни знали ко је командант и да ли су "хрватски герилци" уопште под јединственом командом. Штавише, мислили су да нису и да већину чине Мачековци
RE: Правно питање -
ватхра - 13-02-2015
Николај,
тема је отворена само због једног питања.
Тражио си да отворим нову тему, добио си је, и опет не одговараш на њега.
Крајње кукавички.
RE: Правно питање -
Николај - 13-02-2015
(13-02-2015, 12:26 AM)ватхра Пише: Николај,
тема је отворена само због једног питања.
Тражио си да отворим нову тему, добио си је, и опет не одговараш на њега.
Крајње кукавички.
Већ сам ти одговорио, а одговорићу ти и опет уколико треба, ако ми поставиш конкретно питање на кога или шта мислиш кад ме питаш да ли је Дража то издао, када је тражио "сарадњу" са Немцима или Италијанима.
RE: Правно питање -
Милослав Самарџић - 13-02-2015
(13-02-2015, 12:26 AM)ватхра Пише: Николај,
тема је отворена само због једног питања.
Тражио си да отворим нову тему, добио си је, и опет не одговараш на њега.
Крајње кукавички.
Зар није одговорио по свим могућим опцијама издаје?