Бoрис Тадић-алтернативна биографија -
Ројалист - 23-04-2015
Борис Тадић је рођен 15. јануара 1958. године у Сарајеву од оца Љубе
Тадића и мајке Невенке Францетић. Касније је овај детаљ, да му је мајка из усташке породице Францетића, промењен од стране безбедносних служби, за које је Борис ради(о) у Кицановић, чијих је 5 браће убијено у четницима, да би Борис био прихватљивији за иначе наиван Српски народ. Има и рођену сестру Вијеру.
Отац Бориса Тадића је из рата изашао са чином капетана ОЗНе, а као проверени издајник Српског народа (од почетка се декларисао као црногорац), који је сејао смрт међу Србима Пивљанског краја, носилац “партизанске споменице” ускоро добија и чин пуковника ОЗНе! Као доказани мрзитељ свега Српског, Љуба се жени са Невенком Францетић
, што је у то време било не само пожељно, него и врло корисно, јер се на тај начин ширило “братство-јединство” и људима из месовитих бракова у то време (као у осталом и данса у Србији, којом влада Борис Тадић) су се спустале степенице које воде ка врху. Друг Љуба се повлаћи из Сарајева у Београд, где га шаљу да учествује у писању новог програма партије (КПЈ). По успешном завршетку писања
новог програма, а на препоруку другова Едварда Кардеља и Вељка Влаховића, Љуба постаје редован профессор филозофије, политике и права (касније преиначено у социологија) на филозофском факултету у Београду. Жена му Невенка се запошљава као неуропсихијатар у Палмотицевој улици у Београду. Младог Бориса
уписују у школу Перо Поповић Ага (садашња Мика Алас) у Господар Јовановој улици у Београду. Борис је због своје интелигенције (IQ му је само 89) од почетка имао проблема са школом. Због проблема са физичким здрављем, он тај свој уродени проблем
са интелигенцијом (наследни?) на залост никада није успео да компензује на пољу
спорта. Као дете веома утицајних родитеља, млади Борис се уписује у Прву мушку
гимназију “Моше Пијаде” и ту се дешава нешто, што ће имати далекосежне последице не само за Бориса, већ и за цели Српски народ. У његов разред долази млади и згодни Небојша Крстић у кога се дотични Борис Тадић заљубљује. У почетку је то било нормално друзење, али због својих бисексуалних склоности, Борис се заљубљује у
свог најбољег друга, који са своје стране не остаје равнодушан и њих двојица ступају у хомосексуалну везу. У трећем разреду гимназије, теткица затиче Бориса како ради фелацио Небојши и шокирана, то јавља директору Прве мушке гимназије “Моша Пијаде”.
Директор, иначе сарадник војне обавештајне службе КОС забрањује теткици да о томе било шта прича због утицаја Борисових родитеља, док истовремено то пријављује својим надређенима у КОСу. Они су одмах препознали потенцијал и са компромитујућим информацијама по Бориса са лакоћом га врбују да ради за њих. Један од првих зада
сарадника (тако су се у то време звали збирови) је био да спијунира своје родитеље, у првом реду оца Љубу, који се у то време интензивно видјао са “дисидентима” Загорком Голубовић, Драгољубом Мичуновићем, Небојшом Поповим итд., једном речју са познатим комуњарским и анти Српским шљамом.
Агенти КОСа саветују Борису да про форме нађе неку девојку, јер ће се приче о његовим склоностима просирити и на тај начин упропастити планове, које је за њега имала служба. Пошто је он био потпуно незаинтересован за супротни пол, они му набацују ћерку познатог Политиконог спортског новинара Олгићу С., касније
дипломирану правницу. Они се као “забављају” и то је Једна једина девојка, коју је ББТ имао до своје женидбе са Веселинком.
“Веселом” Заставниковић, револуционарком из Осјека. До женидбе са Веселом долази из два разлога. Први је што је вољени Н. Крстић поштао звезда СФРЈ као певач обскурне групе “Идоли”. Небојша је имао много мање зеље за везом са истим полом од ББТа и покушао је да се дистанцира од дотичног песмом “Ретко те виђам са девојкама” која
је написана баш о Борису. Разочараног Бориса агенти КОСа упознају са Веселом. Прави циљ им је међутим да га преко Веселе убаце у “револуционарну групу” на Црвеном универзитету. Весела је Изабрана као потпуно асексуална особа и у том погледу идеална зена бисексуалном Борису. И ако 3 године старија од Бориса, ова најрадикалнија Припадница “Црвеног универзитета Карл Маркс”, Весела је била невина
до свог “случајног” упознавања са Борисом.
Весела је одушевљена са својим дечком и упознаје га са Владом “Револуцијом”
Мијановићем, Павлуском Имсировицем и осталим комунцима. Они ни не сањају да је међу њима информатор КОСа који је до тада успешно “безбедносно обрадио” и сопствене родитеље, до мере да су му оца Љубу суспендовали са Филозофског факултета. На наговор КОСовог официра, Борис радикализује свој положај напуштајући стан својих родитеља, и са својом новопеченом женом изнајмљује стан у улици Коче Капетана број 47 који му “налази” КОС, напуњен наравно микрофонима! Наравно да новопечени пар није имао новца, јер је глупи и лењи Борис био неспособан да заради исти, па су на суму, коју је Борис добијао од КОСа морали да се довијају. Тако долазе на идеју да започну свој бизнис и то са прављењем и продајом луткица. Наравно да је тај први бузнис будучег председника пропао, јер је луткице, које је правила Весела морао да продају он сам. Захваљујући његовим инфонформацијама, достављеним својим шефовима, цела група, укључујући ту и сопствену супругу Веселу, бива ухапшена. За време хапшења, Борис је био са својим “пријатељом” Небојшом Крстићем на крстарењу плавим Јадраном, међутим да не би дошло до провале, шефови зову Бориса да хитно дође назад у Београд, где онда бива ухапшен и осуђен на 45 дана Падињака због његовог “протествовања” због хапшења његове жене и њених револуционарних компањона. Борис Тадић убрзо после овога (1985) одлази на одслужење војног рока у Сарајево, где по први пут доживљава нервни слом и тиме отпочиње јавна манифестација његовог поремеченог менталног здравља. Шефови КОСа
ово вешто прикивају, а мама Невенка преузима на себе лечење јаким лековима свога мезимца. Видевши да од пара које је као доушник КОСа добијао, није могуће да живи, у ситуацији када се комунизам почео да урушава широм света, Борис се обрача свом тати, који је у међувремену постао важна фигура нове политичке стварности у Србији. Као суоснивач ДС и лицни пријатељ земљака и “јахача попова” Д. Мичуновића, тата Љуба без проблема убацује свога сина у новоосновану странку.
Борис нема проблема ни са својим старесинама из КОСа, који су и сами желели да убаце свог цовека у једну од највећих Опозиционих странака. Борис постаје секретар главног одбора, а потом и Подпредседник Изврсног одбора ДСа. Приватни живот Бориса је такође почео да се мења. Због познатих догађаја 90тих, са острва се враћа у Београд и
његов “пријатељ” Н. Крстић, где је као доктор, лечио усташе. Са друге стране и породица (која никада није волела Веселу) и нови председник странке З. Ђиндјић врше притисак на Бориса да се ратосиља Веселинке. Борис је наравно морао да пита и газде из КОСа који су схватили да им Веселинка више не треба и да ће њихов стиченик направити много бољу каријеру са неком згоднијом и мање компромитованом женом.
Осим тога и сама Весела више није имала илузија о свом браку. Ментални проблеми њеног супруга све више су долазили до изражаја. Њен муж је све више испољавао свој психопатски карактер кроз премлачивање своје супруге.
Осим тога, све мање је крио пред женом природу своје везе са Н. Крстићем. Схвативши да је своје најбоље године провела уз психопату, који је одржавао противприродне
односе са својим ‘најбољим” другом и на све то сарадника КОСа, који је не само откуцавао своју жену и њене пријетеље, већ и довео до њиховог хапшења, ова жена бива потпуно згађена свиме и одлази у манастир где налази свој душевни мир и постаје калуђерица. Сада су коначно отворени сви путеви метеорском успону Бориса Тадића!”
од ИНФО-СЛУЖБА дана 23.05.2008 писано 12:26 часова меморисано под Вести дана
Извор:
(латинична верзија)
[sorabia] FW Boris Tadic -Suludo zvuci?!
(ћирилична верзија)
http://rcp-brcko.com/index.php?optio...=2332&catid=19
RE: Бoрис Тадић-алтернативна биографија -
Ђуро - 23-04-2015
Чини ми се да сам негдје чуо да је мајка Бориса Тадића Српкиња из БиХ као и Ђиниђићева мајка. Ваљда није могуће да се тек тако сакрије идентитет жене једног академика.
RE: Бoрис Тадић-алтернативна биографија -
Ројалист - 24-04-2015
Да се подсетимо: Како је политичка мафија у Србији опљачкала 100 милијарди евра ВАШЕГ НОВЦА
Београд – Пљачкашке приватизације, „мувања“ са јавним набакама, злоупотреба повољних државних кредита, пустошење робних резерви, урушавање банака, уништавање друштвених предузећа због атрактивних локација, утаја пореза… Списак начина на које је последњих деценија черупана Србија је подужи, а износи невероватни. Према проценама истражних органа, на овај или онај начин, земља је само у последњих 13 година ојађена за око 100 милијарди евра!
Ишло се од баналне крађе државне имовине, као што је сеча шуме, до намерног урушавања вредности фабрика и продаје у бесцење.
RE: Бoрис Тадић-алтернативна биографија -
Брада - 25-04-2015
Личи ми на текст магазина таблоид. Раније су имали сличан текст о Чеди, писали су да је Циганин (могуће, личи на њих) , бивши радикал и добровољац у ист.Славонији .
Било би интересантно кад би неко објавио праву и аутентичну биографију В.Шешеља.
RE: Бoрис Тадић-алтернативна биографија -
Mekenzi - 25-04-2015
Ja bih voleo da Vidim autentičnu biografiju Aleksandra Vučića od kada nije radikal.
S kim se ženio, skim se družio, kako je postao najjuticajniji čovek u Srbiji, koga finansira, koji lobiji i ličnosti su ga naterali da promeni ideologiju i za koliko para..
RE: Бoрис Тадић-алтернативна биографија -
Николај - 25-04-2015
RE: Бoрис Тадић-алтернативна биографија -
Ројалист - 26-04-2015
ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 6.ДЕО: ТАДИЋ САБОТИРА Р. СРПСКУ- РАДИ НА ПРИЗНАВАЊУ КОСОВА…
http://facebookreporter.org/2015/04/25/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD-33/
RE: Бoрис Тадић-алтернативна биографија -
Ројалист - 26-04-2015
Неколико примера великог пљачкања
* „Колубара“: Штета се мери десетинама милиона евра због ангажовања приватних машина за вађење руде које су „радиле“ и по 25 сати дневно, а власници фирми зарадили енормно богатство. За мање паре „Колубара“ је могла да купи сопствене машине. Ту је и продаја угља преко посредника другој државној фирми, уместо директно, и плаћање великих провизија, али и куповина земљишта за ширење копова мимо тржишне вредности.
* Агробанка: Кроз малверзације са давањем кредита који нису враћени банка је оштећена за 84 милиона евра
* Развојна банка војводине: Под лупом Тужилаштва за организовани криминал због спорних кредита. Само је Душану Боровици одобрено 45 кредита од 25 милиона евра без адекватних гаранција
* „Галеника“: Осумњичени се терете да су ово државно предузеће оштетили за 34 милиона евра продајом лекова мимо законске процедуре
* „Азотара“: Процене су да је буџет оштећен за 3,5 милијарди евра због неправилности у вези са прометом регресираног ђубрива, које је завршило у приватним фирмама, које су га скупље продавале
* Робне резерве: Министар Расим Љајић обелоданио је да је нестало око 80.000 тона пшенице и кукуруза, а приватни складиштари су вратили само око 13.000 тона пшенице и око 2.500 тона кукуруза. Штета је милионска у еврима.
како смо „реформисали“ и „модернизовали“ систем одбране и војску (5). Министровање Бориса Тадића
...
Од 2004. до краја 2007.године дезангажована су из јединица и састава Војске, а затим распродата, ускладиштена (у већини пропала) или потпуно уништена, рецимо, следећа средства и опрема која је припадала роду Инжињерије:
- камиони за понтонске паркове – преко 270 комада,
- аутомобили за реморкере – преко 80 комада,
- минополагачи – око 50 комада,
- тешке дизалице – преко 50 комада,
- тешки лансирни мостови – око 35 комплета,
- амфибије (транспортери) – око 20 комада,
- тенк-носач моста – преко 50 комада,
- реморкери свих типова – преко 180 комплета,
- аутомобили за реморкере – око 80 комада,
- гумени чамци – више од 1.500 комада,
- ванбродски мотори – преко 1.000 комада,
- дозери – преко 250 комада,
- грејдери – преко 60 комада,
- ваљкови – око 20 комада,
- ровокопачи и копачи – преко 150 комада,
- утоваривачи – преко 200 комада,
- камиони кипери – преко 300 комада,
- вучни возови – преко 60 комада,
- велики понтонски и лансирни мостови – преко 20 комада
- противпешадијске мине (нагазне и потезне) – преко 120.000 комада,
- противтенковске мине – око 290.000 комада,
- експлозив (тротил и пластични) – преко 550 тона (550 хиљада кг).
Бивша Војска Југославије је (уколико се саберу инжињеријска бригада Генералштаба, армијски инжињеријски пукови, инжињеријски батаљони по корпусима и бригадама, као и чете и остале самосталне јединице тог рода), располагала укупно (приказано математички а не структурно) са еквивалентом од 102 (сто два) батаљона инжињерије.
Данашња Војска Србије, од 2006/07.године, располаже са 5 инжињеријских и 2 понтонирска батаљона. Укупно 7 (седам) батаљона.
...
Након периода разарајућих удара на Војску Југославије у прве две постпетооктобарске године, када је брутално очишћен генералски као и део пуковничког ратног кадра, угашене најважније стратегијске групације – армије, а са њима и значајни мирнодопски и посебно ратни састави, дезангажована бројна тешка борбена техника, средства и опрема, неповратно пољуљан морал људства и у запећак гурнуте борбене тековине из одбране од агресије, када је НАТО као идеја и стварност легализован у СР Југославији и то на „партнерским“ основама, уследила је, према раније утврђеном субверзивном плану, друга фаза разбијања Војске и наставак перфидне окупације земље помоћу домаћих квислиншких структура и механизама.
На чело редизајнираног Министарства одбране у новоствореној, прелазној форми, државној заједници под називом „Србија и Црна Гора“, постављен је Борис Тадић, високи функционер Демократске странке. Овај наставник психологије по занимању, раније је одабран а затим упућен на тзв. безбедносно усавршавање у САД. Тамо ће крајем 2002. и почетком 2003.године, под легендом стручне припреме за функцију будућег председника скупштинског Одбора за одбрану и безбедност СЦГ, бити изверзиран за преузимање једне од најважнијих функција. Са положаја министра одбране подићи ће ниво „сарадње“ и увести НАТО у све поре одбрамбеног система и Војске и тиме заокружити процес меке окупације.
Са положаја министра одбране паралелно ће, медијски и на све друге начине, фуриозно градити политички имиџ и створити услове да већ 2004.године победи на председничким изборима и тако заокружи „командантски“ процес, који ће непрекидно трајати наредних осам година.
Разуме се да овом приликом нећу износити, тачније, парафразирати по сећању, садржаје бројних строго поверљивих телеграма нашег Војног изасланства у Вашингтону, које је по службеној дужности пратило курсирање и пружало дипломатску подршку Борису Тадићу, приликом боравка у обавештајно-безбедносној заједници САД под окриљем НСА, као и у америчком Стејт дипартменту, Пентагону, Конгресу и другим државним и осталим структурама, зато што би то представљало одавање још увек строго поверљиве војне тајне. Надам се да се телеграми и даље налазе у архиви Кабинета начелника Генералштаба и у Војно обавештајној агенцији и верујем да до сада нису уништени. Са садржајем истих је у реалном времену био упознат мали број људи. Наведена документа, као и још стотинак сличних, крију кључне одговоре и тајне у вези са оним што се десило овом народу, држави и војсци.
(Наведени курс и усавршавање у САД ће нешто касније завршити још један млади, перспективни политичар, заљубљеник у евроатлантске „вредности“ и актуелни промотер НАТО – Драган Шутановац, министар одбране од 2007. до 2012.године.)
RE: Бoрис Тадић-алтернативна биографија -
Ројалист - 27-04-2015
СНП Наши: Одговор главном покровитељу говора мржње у Србији – Борису Тадићу!
Српски народни покрет Наши јавно поручује највећем покровитељу србомрзачког говора мржње у Србији, Борису Тадићу, да ће кад-тад одговарати за кривична дела која је починио, а тренутак када он буде своју марионетску каријеру завршио иза решетака ће бити дан када ће говор мржње бити уклоњен из српског друштва.
Политички шарлатан Борис Тадић коме је 2004. године Стејт департмент спонзорисао, осмислио и спровео председничку кампању, а за шта се касније, како сведоче Викиликс депеше, одужио личним саучествовањем у припреми и спровођењу америчких планова за независност Косова, данас се промовише као онај који тобоже брине за српску децу и сиромаштво српске омладине, док је заправо главни и како сам каже „поносни“ покровитељ најмонструознијег пројекта уништења српске омладине и деце, а то је ширење геј идеологије због које је, подсећамо, терао полицију и војску на ту исту српску православну омладину.
Подсећамо јавност да је управо Борис Тадић највећи покровитељ говора мржње и србомрзачких организација у Србији и да је док је Тадић владао Наташа Кандић потпуно некажњено припремала и јавно учестовала у проглашењу независног Косова, да је за време његове владавине Иван Вејвода из Београда финансирао и координирао пројекте успостављања и јачања институција „независног Косова“ које спроводе шиптарске невладине организације, да је за време његове владавине потпуно некажњено Веран Матић ширио најгрубљи говор мржње према српском народу преко Б92 при томе вређајући у више наврата и самог тадашњег српског патријарха Павла, да је управо Борис Тадић 2010. године заташкао са својим корумпираним тужилаштвом тешка кривична дела „говора мржње и дискриминације према српском народу“ почињена од стране организатора Параде поноса, те да је – уместо да их ухапси због говора мржње и тешких облика дискриминације – с њима направио срамни пакт и дао им највећи могући легитимитет злоупотребљавајући позицију председника државе, вршећи најгрубље противуставно, протизаконито и бесрамно неморално политичко насиље управо над српском породицом, српском децом и српском омладином.
СНП НАШИ изражава велико задовољство што је у медијима осуђен од стране Бориса Тадића, симбола марионетске политике и зла у Србији за време чије владавине је пузећи став према западним земљама био толико екстреман да га је и сам патријарх Иринеј морао упозорити јавно преко медија „да се усправи“, али Тадићу међутим опомене не помажу, јер је он већ одавно политички леш у гробу срама и понижења.
http://srbin.info/2014/03/31/snp-nasi-odgovor-glavnom-pokrovitelju-govora-mrznje-u-srbiji-borisu-tadicu/
RE: Бoрис Тадић-алтернативна биографија -
Ројалист - 27-04-2015
Питање које се намеће у вези са напред наведеним – да ли је оваква пројекција „реформе“ Војске и система одбране у целини, могла бити позната, након само једног курсирања (макар то било и у САД), једном социјалном психологу, који, осим што је некада давно служио војни рок, других додира није имао са том облашћу, или је он, једноставно, износио ставове врха НАТО-а?
Одговор је јасан и није потребно посебно и додатно објашњење. Уосталом, резултати до којих се дошло у наредних неколико година и континуитет свих власти од петог октобра до дана данашњег на пољу одбране, сами за себе говоре. Тадић је дословно (као и сви након њега на тој функцији) спроводио политику и циљеве Алијансе, који су пројектовани и представљени одабраним појединцима из државног и војног врха СРЈ још у пролеће 2001.године (о чему је подробно писано у претходним деловима серијала).
По преузимању функције министра одбране, Тадић је са собом довео, за питања одбране и војске, неколико потпуно некомпетентних тзв. саветника и то искључиво по партијској припадности. Доделио им је овлашћења којима су, практично, могли да кроје политику одбране, финансирање система, да утичу на тзв. реформу и пројектовање оружане силе, на кадровање, да се мешају у дневно командовање и битно утичу на функционисање организацијских целина Министарства одбране и посебно Војске. Толико да су, не скривајући се и не устручавајући се, неретко покушавали да руководе појединим генералима из војног врха, али и командантима оперативних и тактичких састава по дубини, наметали ставове и идеје, преносили одлуке министра одбране, чинећи то врло често надобудно а понекада и веома дрско. Регистровано је и пар озбиљнијих инцидената (пример командовања служби оперативног дежурства 46.заштитне моторизована бригаде ГШ, када је умало дошло до тежих последица).
У почетку се чинило, био је такав утисак, да се не сналазе, да су жељни доказивања, да се залажу. Међутим, убрзо смо се уверили да је све била вешта глума и део јединственог сценарија – пољуљати систем, унети смутњу, поколебати прекаљени кадар, унети немир, изазвати сукобе и неслагања, пробудити сујете међу припадницима Војске и створити амбијент за даље пројектовано разарање. На платформи НАТО планова.
Да их поменемо: Горан Весић (задужен за финансије и јавне набавке), Живорад Анђелковић (за обавештајно-безбедносне послове), Бојан Димитријевић, историчар (за реформу и реорганизацију), Љубомир Подунавац (за медије и односе са јавношћу), Вук Јеремић (без одслуженог војног рока – за евроатланске интеграције и међународну војну сарадњу).
Њихово довођење била је најоригиналнија потврда лицемерја са највишег државног нивоа и доказ како у пракси изгледају резултати двоипогодишње медијске харанге и свеопште халабуке о тзв. демократској и цивилној контроли војске, департизацији оружане силе, неутралисању наслеђа 90-тих, експертској реформи и низу других измишљених и, према НАТО процедурама и стандардима, убачених флоскула и премиса, којима је огромна већина народа слуђивана и плански, преварама и лукавствима, дезинформисана. Најблаже речено – од силне „демократске контроле“, преко ноћи смо добили Војску потпуно потчињену врховима партија и странака које су биле заговорници и носиоци беспоговорног и безусловног евроатлантизма и приближавања НАТО-у. Тако је до дана данашњег, а стање је сада још теже.
Тешко је побројати и прецизно описати бројне догађаје и активности новог министра одбране, Бориса Тадића (и пратећег персонала) поготову у почетном периоду, који се одвијао у условима заведеног ванредног стања након убиства председника Владе Републике Србије, Зорана Ђинђића. Био је то амбијент какав се из угла НАТО ментора и њихових позиција у врху новоствореног државног провизоријума, само пожелети могао. Обезбеђени су услови да се убрзано, без стриктног поштовања начела из Уставне повеље и посебно заобилазећи важеће законе: о одбрани и о Војсци (о подзаконским актима – Стратегији одбране, Војној доктрини, прописима и правилима не вреди ни писати), приступи убрзаном процесу девастирања одбране и Војске у затечном организацијском стању и основних постулата и стубова на којима је стварана скоро два века.
Како је све то изгледало у пракси, бар из угла нас који смо играли какву такву улогу у врху Војске или по дубини у командама оперативних и тактичких јединица, и били савременици праве, мале „нуклеарне бомбе“, од које се нисмо опоравили више никада?
Изгледало је јадно, бедно, понижавајуће. Било је куд и камо теже него у рату који је против нас водио НАТО 1999.године, у коме се гинуло и крварило, али, уздигнутог чела. У рату неравноправних у којем нисмо војнички поражени и у којем смо на делу показали чије су Стратегија оружане борбе и Војна доктрина, боље и квалитетније. И ко је, у коначном, у свему томе био способнији и маштовитији.
Да се подсетимо оног најбитнијег што је урадио Борис Тадић у систему одбране за годину дана, спроводећи само формално одлуке, ставове, закључке, мишљења, Врховног савета одбране и Савета министара СЦГ, а суштински, уствари, наступајући и повлачећи потезе према раније скованом плану и смерницама НАТО ментора.
RE: Бoрис Тадић-алтернативна биографија -
Ројалист - 28-04-2015
Пре него завршимо ретроспективу једногодишњег министровања Бориса Тадића (у следећем, шестом наставку-због обима садржаја), овај, пети део, крунисаћемо са још два примера, који на најоригиналнији начин одсликавају његове „домете“ и „резултате“ у процесу „реформи“:
а) Пензионисао је (наравно, заједно са члановима ВСО) или, прецизније речено, уклонио последњу праву гарнитуру генерала и адмирала – ратних команданата, затим, начелника сектора и управа, укупно (до пролећа 2004.године) њих 26: 1 генерал-пуковника, 2 вице адмирала, 6 генерал-потпуковника и 17 генерал-мајора.
У историју су, на понижавајући начин, у пуној животној и професионалној снази, отишли легендарни ратници, којима су и НАТО стратези незванично одали признање:
– Владимир Лазаревић, командант 3.Армије, ратни начелник штаба Приштинског корпуса Верољуб Живковић, затим Љубиша Стојимировић, ратни начелник штаба 3.Армије, адмирали Миливоје Павловић и Радомир Грујић, Радојко Стефановић, командант Приштинског корпуса (у рату главни оперативац), Милорад Ступар, начелник Управе пешадије, Миливоје Бојовић, командант Ужичког корпуса, Миломир Марковић, командант Нишког корпуса, Бранислав Дашић, начелник Сектора за позадину Генералштаба, Радослав Шкорић, начелник Обавештајне управе, Милан Карајовић и Фезер Бранко, руководиоци Сектора за организацијско-мобилизацијске и персоналне послове, Радомир Гордић, начелник Управе ВОЈИН, Златоје Терзић, начелник Сектора за школство и научно-издавачку делатност, Вукајло Чађеновић из Подгоричког корпуса и други генерали.
б) Реализујући задатке које је од НАТО стратега прихватио а затим и спроводио пре него је СЦГ званично примљена у програм „Партнерство за мир“, фингирајући тзв. реформске захвате, створио је услове и повукао бројне потезе, којима је процес разбијања Војске и њених борбених и осталих ефектива, од 2004.године убрзано настављен.
RE: Бoрис Тадић-алтернативна биографија -
Ројалист - 02-05-2015
RE: Бoрис Тадић-алтернативна биографија -
Ројалист - 02-05-2015
ФАКТИ: Сад би Борис Тадић да се открије „политичка позадина” – а од 2008. до 2012. имао сву власт у земљи и могао да то обезбеди. Није ни покушао! Могуће је: и зато што вероватно добро зна да је у ликвидацији Ђинђића најважнија била „спољнополитичка позадина”, а он на ту страну, наравно, не сме ни да погледа. Стога је нејасно – ако је уопште искрен – каквој истрази и разјашњавању се Тадић нада…
RE: Бoрис Тадић-алтернативна биографија -
Ројалист - 02-05-2015
ОСТВАРЕНИ ПРОЈЕКАТ ЗЛА – БОРИС ТАДИЋ
Др Ранко Бановић
Веровали смо да Демократска странка не може створити веће зло од Зорана Ђинђића, онда је дошао Зоран Живковић и Чедомир Јовановић па смо опет веровали да нема већег зла од њих двојице. Веровали смо да после њих никад нико гори неће растурати Србију и српски народ. Преварили смо се. Моћна америчка машинерија је препознала, обликовала и изнедрила на јавну сцену пун погодак по имену Борис Љубомиров Тадић. Као да су га сањали, понекад ни они нису веровали да могу наћи такву личност од хиљаде њих који су били на обуци у њиховим центрима. Чак су и губили наду и онда од хиљаде ситних душа, људских мишева, јајара појавио се он. Интелигентан, образован, наочит, говорник, анационалан, размажен, без историјске свести, дрчан, способан, лидер. Човек који ће докрајчити Србију и српску нацију.
Пресрећни таквим открићем и пуним поготком откривају и да је потомак пивљанског партизана и академика Љубомира Тадића. Оно што је Јово Капичић био са кожним мантилом то је у друштвеним наукама био он са кожним удбашким рукавицама. Пореклом из тешке забити, лошег порекла јер реално у партизане у Пиви нису ишли часни Срби већ онај талог. Кроз удбашку селекцију стиже у науку талентован као што је и Јово Капичић био талентован у својој области. Сви су они били талентовани а овај поготово као непријатељ свега националног, нације и духовности. Сваки талог прво мрзи духовност, мрзи веру, традицију. У крају одакле потиче сурово су побили на хиљаде свесних квалитетних Срба који се нису хтели поцрногорчити и који нису хтели све до 1990. године да држе стоку по црквама. Важно је говорити о пореклу и генима које носи овај владар. Мајка дечији психијатар је допринела да ова звер израсте у човека коме је исто играчка, кликер, лутка, аутомобилчић са државом и нацијом. Коначно он је личност коју могу подржати и грађанисти свих наказних обличја. Схватили су да то што они нису могли он може.
У чему је снага Бориса Тадића? Како он може да донесе сребреничку декларацију, војвођански статут, подржи црногорску ампутацију, велича великохрваштину, уништава војску, натоизује државу, разара српски идентитет, пригрли Соњу Лихт, подржава регионализовање Србије, забија нож Републици Српској, испоручује Радована Караџића Хагу? Оно што су амерички центри за људске ресурсе пронашли у њему је стотопостотни анационални ум и недостатак историјске свести. Одрастао у анационалној и атеистичкој кући, његов ум може да појми историјску свест тек од 1980. године до данас. Сва историја, политика, идеологија почиње у његовој свести тада и пре тога не постоји ништа. Он чак не зна ни за Устав Југославије из 1974. већ је све потекло од оног тренутка када га је мама као већ великог клипана од 15. година престала ушушкавати и доносити му млеко у кревет и склањати лутке из кревета. Тада је он као пубертетлија са истом децом као он почео да мисли о стварности. А да зло буде веће стварност тог времена је био помодарски београдски нови талас у музици или кад су деца богатих црвених буџа престала да сисају цуцле и добили нове играчке у виду инструмената у руке. Од тада почиње сва историја у глави Бориса Тадића. Он тада није у своју главу могао да унесе ништа српско јер у тој стварности тога није било. И зато је Србија данас разапета на мучилишту Тадића, Шапера и Крстића.
У недостатку духовности играли су се са новолевичарством, проводили по авнојевској Великој Хрватској и дивили том лепом поднебљу трошећи огромне родитељске џепарце. Тадић воли Хрватску, он је сретан што његова деца имају у себи хрватске крви јер му је жена из мешаног брака, он никад не би довео у питање титоистичке границе НДХ а ни лажне БИХ. Он не би никад дозволио да српски народ добије некад неку правду јер он га у дубини душе мрзи и учиниће све да што више загорча српској нацији будућност.
Да није било комунизма Борис Тадић би данас живео у Пиви у Црној Гори, где би могао да буде на пример дрвосеча, шумар, коњар, или милиционер у Плужинама или Мратињу. Али стварност титоизма је порушила национални вредносни систем и он је на челу наше државе. Налицкан у скупим оделима, вешто нашминкан и дотеран. Да је остао у Пиви он би носио у сред лета дуге гаће и вунене чарапе