Политичка емиграција у Немачкој -
Милослав Самарџић - 31-03-2016
Негде око 1965. године Јела Манојловић је магнетофоном снимила посету војводе Ђујића и поручника Боре Благојевића њеном дому. И ми смо сада, у том истом стану, преслушавали ту траку, на којој војвода пева песму о Динари
Пише: Милослав Самарџић
Наставак:
http://www.pogledi.rs/politicka-emigracija-u-nemackoj/
RE: Политичка емиграција у Немачкој -
Вукашин Петковић - 24-08-2016
Записи краљевог секретара
Жељко Марковић, архивиста у ужичком Историјском архиву, сасвим случајно дошао је у посед рукописа о ликвидацији Срба, политичких емиграната у западној Европи и Америци од педесетих до осамдесетих година прошлог века, који је за собом оставио Момчило Вуковић Бирчанин, секретар краља Петра II Карађорђевића.
Жељко Марковић, архивиста у ужичком Историјском архиву, сасвим случајно дошао је у посед рукописа о ликвидацији Срба, политичких емиграната у западној Европи и Америци од педесетих до осамдесетих година прошлог века, који је за собом оставио Момчило Вуковић Бирчанин, секретар краља Петра II Карађорђевића.
Момчило Вуковић рођен је 1911. године у Београду, а умро је 1984. у Минхену. По мајци је потомак Илије Бирчанина, био је оснивач и доживотни уредник листа српске емиграције Бели орао. Као официр био је капетан Коњичке краљеве гарде и командант прве падобранске јединице Војске Краљевине Југославије. Током Другог светског рата био је у избеглиштву, а потом у немачком заробљеништву. Био је приватни секретар краља Петра II Карађорђевића у време док је краљ боравио у Европи. Док је боравио у САД, америчка војска га је, према незваничним подацима, ангажовала као цивилно лице за контраобавештајне послове и наводно је тада био познат по надимку Мумија. Настанио се у Минхену и оженио Немицу Неллy, која је имала кћерку Анамари, а која је сачувала неке од његових рукописа. За Бирчанина се тврди да је био пријатељ Ива Андрића, али и филмске старлете Грете Гарбо.
Аутентичне информације
- Бирчанин је био лични краљев секретар, што значи да је био човек од највећег поверења краља Петра II Карађорђевића. Имао је приступ свим архивама, а као уредник Белог орла у време ликвидација, добијао је аутентичне информације и водио белешке. Поред тога, у рукопису су и сведочења људи који су имали непосредна сазнања о припреми атентата и оних које је УДБА врбовала - објашњава Марковић и наводи да је Бирчанин, поред тога, као изворе за овај необјављени рукопис користио и текстове из иностране штампе.
Један је од најплоднијих публициста у србијанској политичкој емиграцији и аутор књига о Немањићима, Вуку Караџићу, Његошу, Николи Пашићу, краљу Александру Карађорђевићу, Драгољубу Дражи Михаиловићу. Право на публиковање ових наслова недавно је добио Историјски архив у Ужицу посредством Жељка Марковића, који је за то добио пуномоћје од Вуковићеве поћерке и наследнице Анамари Абунде.
Убиство Драгише Кашиковића
- Поред осталог, Вуковић пише и о убиству Драгише Кашиковића, уредника листа Слобода, у Чикагу 1977. године, када је атентатор вишеструким убодима ножем усмртио и његову поћерку, деветогодишњу Ивану Милошевић која је вероватно била сведок ове ликвидације - истиче Марковић.
Објашњавајући како је дошао у посед Бирчаниновог рукописа, Марковић сведочи да је то била случајност приликом његовог боравка на Тенерифама, где је упознао Анамари Абунде за коју наводи да је један од оснивача немачког Покрета зелених и познаница Јошке Фишера.
Марковић истиче да овај рукопис под насловом "Побијени Срби, политички емигранти", представља драгоцени историјски текст који расветљава ликвидације многих противника комунистичког режима у бившој СФРЈ. У том рукопису на 87 страна описују се ликвидације Синише Оцокољића Пазарца, команданта Млавског четничког корпуса, Андре Лончарића, официра Краљеве војске, Ратка Обрадовића, уредника листа Искра, гласила покрета Збор у Минхену, Јаше Љотића, власника и издавача Искре, Боре Благојевића, припадника четничког покрета Равна гора, власника ресторана Сарајево у Бриселу, новинара Петра Велића, Миодрага Бошковића, антиквара и власника хотела, Уроша Милићевића, студента укљученог у аферу Марковић, Драгише Кашиковића, техничког уредника листа Слобода у Чикагу и Иванке Милошевић, његове деветогодишње поћерке, Богдана Мамуле, члана Месног одбора СНО у Гери, Рада Панића, Павла Клаића и Петра Буњевца.
- У рукопису пише да је потпуковник Синиша Оцокољић Пазарац, истакнути члан српске емиграције, ликвидиран у Београду 1954. године у "хотелу", односно у затвору Александра Ранковића, пошто га је претходно УДБА киднаповала у Аустрији и тајно пребацила у Југославију, али се реконструише и његов мистериозни нестанак и описују догађаји који су томе претходили, уз белешку да је УДБА тада пласирала информацију да су Оцокољића убили Енглези - наводи Марковић, а потом истиче да су у рукопису и сведочења Здравка Трбића и Слободана Боба Марковића за које се тврди да их је као ликвидаторе врбовала УДБА.