Погледи форум
Титови људи - Облик за Штампу

+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Друштво (https://www.pogledi.rs/forum/forum-5.html)
+--- Форум: Политика (https://www.pogledi.rs/forum/forum-6.html)
+--- Тема: Титови људи (/thread-2239.html)



Титови људи - Милослав Самарџић - 13-09-2016

Титови људи
Некада је све било много боље, сви су имали посао, сви су ишли на море… Зашто и данас велики број грађана понавља ове речи?
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Наставак:
http://www.pogledi.rs/%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8/


RE: Титови људи - Милослав Самарџић - 14-09-2016

Титови људи
Некада је све било много боље, сви су имали посао, сви су ишли на море… Зашто и данас велики број грађана понавља ове речи?
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Још док је трајао Други светски рат, пролећа 1945, америчка војска је основала комисију за истраживање узрока подршке већине Немаца Хитлеру. Користећи резултате те истраге, као и најновија открића историчара, ТВ канал “Вајасат хистори“ направио је сјајан документарац “Хитлерови људи“, који су недавно имали прилике да виде и гледаоци у Србији.
Овај документарни филм је веома важан за нас, пошто су узроци подршке Хитлеру у Немачкој исти као и узроци подршке Титу у Југославији. Наравно, то је јасно већ из теорије, јер су сви тоталитарни системи у основи исти. Специјално, у овом случају реч је о два истородна – социјалистичка система, тј. о екстремно десном и екстремно левом социјализму. Међутим, истоветност режима види се у пуном светлу тек када се један од њих детаљно анализира, као што је то учињено у поменутом документарцу.
Основ Хитлерове популарности међу Немцима чинио је злочин, односно страх грађана да у сваком тренутку могу бити убијени или мучени ако и помисле да се супротставе фиреру. Хитлер је одмах по доласку на власт основао низ концентрационих логора, међу којима ће најпознатији остати Дахау. Ти логори су основани за Немце и у њима су најпре били само Немци, њих преко 100.000. Убијено је на стотине Немаца, а сви логораши су тако свирепо мучени да нису смели ни да причају о мукама кроз које су прошли.
И основ Титове популарности у Југославији чинио је злочин. Разлика је у томе што је у првој фази Титов режим убио и мучио много више својих грађана него Хитлеров. До данас је сачињен списак од близу 200.000 жртава комуниста на територији Југославије током и непосредно по окончању Другог светског рата. То није коначна цифра убијених, док је број ухапшених и мучених далеко већи. Све до краја Титове владавине, па и деценију касније, изнад глава грађана висио је мач ужасног терора, који би их погодио у случају ма какве опозиционе делатности.
После масовног убијања и пребијања неистомишљеника, Хитлер је забранио све партије у Немачкој, тако да је власт остала само у рукама његове Националсоцијалистичке радничке партије. Ефекат терора био је такав да нису забележене ни једне демонстрације против укидања вишестраначја.
Исто то десило се и у Југославији.
После прве лекције, уследило је прављење тзв. полицијске државе. “Свуда се много људи одазвало позиву полиције, која је поново показала љубав према народу“, гласи једна реченица из филмског журнала из 1930-тих година. Створена је широка мрежа денунцијаната, због којих су ћутали и многи Немци који се нису слагали са Хитлеровом политиком.
Исти случај био је и у Титовој Југославији.
Уз стварање полицијске, паралелно је текло стварање тзв. партијске државе. Националсоцијалистичка радничка партија је контролисала грађане преко огранака у свим професијама, од удружења возача до удружења адвоката. Удружења која су на тај начин контролисана имала су 69 милиона чланова, што значи да је било обухваћено готово сво становништво Немачке. При томе је коришћен темин “Фолксгенанштаф“ – “Народна заједница“. “Мали људи“ почели су да добијају велику моћ, као надзорници блокова, смена у фабрикама, итд, а у основи као чланови партије. Дошло је до ситуације да један лекар страхује од портира у болници. Преко милион нацистичких функционера надзирало је некога испод и подносило извештаје некима изнад. Занимљиво је, при томе, да је 1932. године у Рајхстагу било 100 посланика Комунистичке партије Немачке. Њихови гласачи су масовно подржали Хитлера због сличног програма, боље рећи демагогије, о борби за радничка права.
И овај процес се одигравао у Југославији. Комунистичка партија је имала огранке у сваком предузећу, уметничком или спортском удружењу, у болницама, наставним установама, итд. Такође су коришћени слични термини, од “Народног фронта“ па до “Савеза радног народа“.
У Хитлеровој Немачкој коришћен је и термин “Раднички фронт“, за неку врсту квази синдикалне организације. Ова организација и државни туристички сервис “Снага кроз радост“, награђивали су лојалност радника и сиромашних грађана, организовањем бесплатног летовање за десет милиона особа годишње. У високом проценту то су била летовања на мору у пријатељским фашистичким земљама, Шпанији и Италији. Многима су то била прва путовања у животу. За њих су успомене са летовања биле незаборавне и на тај начин су заувек купљени.
И ово је био случај у Титовој Југославији. Чак и данас Титови људи говоре како су “онда сви ишли на море“. Наравно, ни у Немачкој ни у Југославији на море нису ишли сви, а о очајном квалитету тог масовног туризма да се и не говори. Ствар је у томе да су на бесплатно – или јефтино – летовање ишли многи који то нису заслужили, а управо такви се најлакше придобијају на овај начин.
Хитлер је одлазио у фабрике и говорио радницима да је био један од њих, да је радио и гладовао, али да се на крају радом пробио. Тако је говорио и Тито. Међутим, Хитлер је овде направио корак више: измислио је тзв. дан за паприкаш. То је био дан када су и газде и радници јели из истог казана, симболично демонстрирајући равноправност. У Југославији је, за разлику од Немачке, приватна својина била укинута, док је неравноправност комунистичке “нове класе“ са грађанством била толико велика, да се равноправност није ни рекламирала.
Испитаници су пред америчким комисијама говорили како је време у Хитлерово доба брзо ишло. То је рецепт за диктатуру: да се грађанима не остави време за размишљање. Зато су уведени и чести државни празници. Специјално, Хитлер 1933. године проглашава 1. мај за државни празник радничког покрета. Гламурозно славље 1. маја, уз масовне параде, “тако те прочисти“, писао је један сведок. Већ 2. маја 1933. уследила су прва масовна хапшења синдикалиста, што је остало у сенци поменутог “прочишћавања“.
Обиље празника постојало је и у Титовој Југославији, док је један од највећих био управо 1. мај.
У Вајмарској републици било је шест милиона незапослених. “Онда је дошао фирер и обећао бољи живот. Шта мислите, како их је придобијао? Не причом, већ послом и хлебом“, рекла је једна испитаница. Ипак, придобијао их је баш причом. Јавни радови, попут градње ауто путева, били су преувеличани пропагандом. Никада више од 120.000 Немаца није било запослено преко националног програма запошљавања. Незапосленост је од времена доласка Хитлера на власт почела да опада због престанка економске кризе у целом свету, али и због спровођења, не нацистичких, већ планова из Вајмарске републике.
Оно што је за Хитлерову Немачку био крај светске економске кризе, за Титову Југославију био је крај Другог светског рата. А оно што су у Немачкој били ауто-путеви, то су у Југославији биле новоизграђене железничке пруге. Само, нико није смео да каже да је Краљевина Југославија имала 9.000 километара пруга, а да је Титова Југославија изградила свега 500 километара пруга. У послератним журналима то је изгледало сасвим другачије.
Повећана запосленост у Немачкој имала је своју цену: дуже радно време и ширење утицаја Националсоцијалистичке радничке партије. Чак су и приватне фирме почеле да добијају “мале фирере“. При томе, циљ индустријализације није био просперитет Немачке, већ величање фирера и партије.
Потпуно исти процес одигравао се и у Титовој Југославији. Осмочасовно радно време је драстично повећано, кроз пароле о тзв. ударништву. Малобројни раднички штрајкови угушени су у крви, далеко од очију јавности. Нагла и прекомерна индустријализација у Титовој Југославији имала је и један циљ више: да се уништи село, као чувар традиције (“старог поретка“) и место потенцијалних буна (скоро сви сељаци су наоружани, не зависе од партије по питању исхране и становања, а пошто су расути по пољима тешко их је контролисати и индоктринирати, за разлику од радника, сабијених у фабричке кругове).
Немци су под Хитлером зарађивали мање него пре велике светске економске кризе, која је трајала од 1929. до 1933. године, али због сећања на четири кризне године већина је веровала да живи боље.
Исто тако, у Краљевини Југославији зараде су биле веће него у Титовој Југославији, али због сећања на тешке ратне године већина је поверовала да се живи боље.
У Трећем рајху симболика је имала велику улогу, важнију од онога што се реално дешавало. Рекламирани су Хитлер и партија, али и потрошачко друштво, изобиље за све и свакога, од кока-коле и пуних излога продавница, до аута за све – “народног аута“, тј. “фолксвагена“. Уведена је и парола “народни радио“, кроз акцију “у сваком дому радио“, а опет, циљ није био стандард, већ огроман пропагандни утицај. Наравно, експанзија робе широке потрошње, по проласку кризе, дошла је због напретка технике, док су нацисти тврдили да је реч о ефикасности режима.
Пошто интернационални социјализам – комунизам, укида приватну својину, и тиме уназађује привреду, Титов режим првих деценија свог постојања није могао ни да помишља о кампањама типа “изобиље за све“. Светски напредак технике, који је тај режим споро и недовољно апсорбовао, у Југославији се најзад осетио 1970-тих година. Пре тога, постојала је само бледа кампања о “народном ауту“ – “фићи“. Од тада, а нарочито од 1974, као године огромног задуживања у иностранству, које је довело до краткотрајног побољшања стандарда, пропаганда о социјализму као друштву изобиља постаје ефикаснија. Оно што је у Хитлеровој Немачкој био радио, у Титовој Југославији постаје телевизија. А све што се могло видети на телевизији, било је супротно од оног што се у стварности дешавало.
У Хитлеровој Немачкој цркве су се измириле са режимом, у страху за опстанак. Онда су црквени обреди замењени квазирелигијским обредима и уведена је заклетва фиреру уместо заклетве Богу.
Исти процес одигравао се и у Југославији: измирење цркава са режимом, увођење квазирелигијских обреда, заклетва Титу уместо Богу, и сл.
Хитлелров режим је стално говорио о спољним непријатељима, тврдећи да он брани Немачку од њих.
И Титов режим је непрекидно ширио страх од спољних непријатеља. Специјално, у овом случају ширен је и страх од “непријатељске емиграције“, а њени истакнути представници су убијани.
Хитлерова партија стално је подсећала на стид од пораза 1918. године, тврдећи да је она победоносна.
Титова пропаганда истицала је пораз и капитулацију 1941, уз своју пресудну улогу у победи 1945. године. У ствари, 1941. није било капитулације, а 1945. није било улоге Титових партизана у победи над Силама осовине. Немци су се повлачили из Југославије према свом плану, а управо су у Југославији њихове трупе биле најдаље од граница Рајха. Са тзв. Сремског фронта Немци су се повукли зато што је тога дана Црвена армија ушла у Беч, а чак и данас у Србији се слави непостојећи пробој “Сремског фронта“.
Хитлерови људи тврдили су да су они виша раса и ширили су мржњу према другим расама.
Титови људи тврдили су да су они виша класа и ширили су мржњу према другим класама.
Хитлерови људи су бојкотовали Јевреје (пре Холокауста), а Титови “народне непријатеље“.
Један психолог у филму говорио је о тзв. теорији клизаве падине. У прво време, док су Јевреји “само“ протеривани, многи Немци су говорили или размишљали у смислу: Јеврејин је отпуштен неправедно, али ја ћу добити његов посао; нисам га ја отпустио, већ неко други; ако ја не узмем тај посао, узеће га неко други…
У релативним, а вероватно и у апсолутним бројкама, овај феномен је био израженији у Титовој Југославији, јер су комунисти отели, и према томе некоме доделили, око милион објеката.
Хитлерова Немачка извршила је геноцид над Јеврејима, а Титова Југославија над Немцима и Италијанима. Мада су Италијани, а нарочито Немци фолксдојчери, свирепо мучени у логорима и лагано убијани, Хитлерова Немачка у овом поређењу пролази много горе, због Холокауста. Она пролази горе и због агресивности према другим државама и ширења холокауста и на окупиране територије. Мада су нацисти говорили о “Новом светском поретку“, а комунисти о “светској револуцији“, ипак су се потоњи ретко одлучивали на агресије. Терор у свакој комунистичкој држави по правилу је усмерен на њене грађане. У релативним бројкама, већи злочинци су нацисти. У апсолутним – комунисти, јер су држали много више територија, у много дужем временском периоду.
Праву популарност Хитлер је стекао тек код нових генерација Немаца, оних које су стасале између 1933. и 1942. године. Немци који су 1933. већ били пунолетни и који су знали шта се дешава, нису смели да причају. Они који су од тада васпитавани, нису имали шта да причају. Њима је још у вртићима и нижим разредима школа говорено само о Хитлеру, као врсти божанства. Њихови мозгови били су потпуно испрани. Те генерације биле су најфанатичније и сматра се да су њихови припадници имали минималне шансе да икада стекну реалну слику догађаја.
Оно што је у Немачкој био “Хитлер југенд“, у Југославију су били “Титови пионири“ и “Титова омладина“. Немачке генерације 1933-1942. упоредиве су са југословенским генерацијама 1945-1965. Те, 1965. године, отворене су државне границе (до тада у Југославији нису постојали пасоши, сем, наравно, специјалних). Нешто блажа, али и даље висока индоктринација, постојала је наредних 17 година. Не Титова смрт 1980, већ прва велика криза, 1982, представља прву годину отрежњења. Те године доспели су на отплату дугови из 1974, а нису могли бити враћени, па је по светским лукама почела заплена југословенских бродова. То је у јавности скривано, али сви су видели несташицу увозне робе (кафа, бензин), па и домаће робе, која је извожена да би се дошло до девиза по сваку цену (на пример, није било јестивог уља). Углавном, генерације одрасле с Титовом сликом на првој станици буквара, уз песмице о Титу, уз Титов лик из партизанских филмова, и сл, имају мале шансе за реално сагледавање како те епохе, тако и савремених догађаја.
После пораза нацизма, сви Немци су порицали да су нацисти, тврдећи да их политика не занима, и слично, али је даље испитивање, кроз унакрсна питања, показало да су заправо сви прихватили и усвојили нацистички начин размишљања. При томе, нису сви 99 посто били нацисти. Неки су то били 60 или 70 посто, али је на крају већина прихватила макар неке делове нацистичког начина размишљања.
Исто важи и за Југославију (и Србију), с тим што је ситуација код нас много гора, пошто није било дебољшевизације, аналогне немачкој денацификацији.
(“Слобода“, гласило СНО у Америци, Чикаго, 10. септембар 2016.)


RE: Титови људи - Ројалист - 20-10-2016

https://bokisingl.wordpress.com/category/drzavna-bezbednost/page/4/


RE: Титови људи - Прст_у_ока_латиници - 21-10-2016

Уз те бајке, били неко бих могао да даде податке/чињенице од

Број Имигранта у Краљевиној Србији од 1900-1911
Број Емигранта у Краљевиној Србији од 1900-1911
Број Умрљи
Број Рођења

Број Имигранта у Краљевиној Србији за време Балканске Ратове
Број Емигранта у Краљевиној Србији за време Балканске Ратове
Број Умрљи
Број Рођења
Исто је битно одакле су људи стиглих овде Албанце, Тураке
Исто је битно ге су људи отишли на пример Турској

Број Имигранта у Краљевиној Србији за време Првог Светског Рата
Број Емигранта у Краљевиној Србији за време Првог Светског Рата
Број Умрљи
Број Рођења
Исто је битно одакле су људи стиглих овде на пример Царске Русије Болшевичке Револуције, Руси, Аустријанци, Мађари, Французи, Албанци, Бугари,
Исто је битно ге су људи отишли логоре, у другим суседним државама итд

Број Имигранта у Краљевиној Срба Словенаца Хрвата од 1918-1921
Број Емигранта у Краљевиној Срба Словенаца Хрвата од 1918-1921
Број Умрљи
Број Рођења
Исто је битно одакле су људи стиглих овде на пример Болшевичке Револуције
Исто је битно ге су људи отишли логоре, у другим суседним државама итд

Број Имигранта у Краљевиној Југославији од 1921-1929
Број Емигранта у Краљевиној Југославији од 1921-1929
Број Умрљи
Број Рођења

Број Имигранта у Краљевиној Југославији од 1929-1934
Број Емигранта у Краљевиној Југославији од 1929-1934
Број Умрљи
Број Рођења

Број Имигранта у Краљевиној Југославији од 1934-1939
Број Емигранта у Краљевиној Југославији од 1934-1939
Број Умрљи
Број Рођења

Број Имигранта у Краљевиној Југославији од 1934-1939
Број Емигранта у Краљевиној Југославији од 1934-1939
Број Умрљи
Број Рођења

Број Имигранта у Краљевиној Србији за време Другог Светског Рата
Број Емигранта у Краљевиној Србији за време Другог Светског Рата
Број Умрљи
Број Рођења
Исто је битно одакле су људи стиглих овде на пример Албанце из Суседне државе, Немце, Мађаре, Италијане, Енглеза, Мађаре, Бугари,
Исто је битно ге су људи отишли логоре, ратне и политичке емиграције/игњанство итд
Овде је исто битно да се нађе пре ратни ЦЕНСУС ГРАЂАНА, што осећам да је негде склоњен, зашто некако одговара и хрватима, албанцима а поготово КОМУНИСТИМА


Број Имигранта у Социјална Федерална Република Југославија 1945-1948
Број Емигранта у Социјална Федерална Република Југославија 1945-1948
Број Умрљи
Број Рођења
Исто је битно одакле су људи стиглих овде на пример
Исто је битно ге су људи отишли

Број Имигранта у Социјална Федерална Република Југославија 1954-1963
Број Емигранта у Социјална Федерална Република Југославија 1954-1963
Број Умрљи
Број Рођења
Исто је битно одакле су људи стиглих овде на пример Албанце
Исто је битно ге су људи отишли

Број Имигранта у Социјална Федерална Република Југославија 1963-1968
Број Емигранта у Социјална Федерална Република Југославија 1963-1968
Број Умрљи
Број Рођења
Исто је битно одакле су људи стиглих овде на пример Албанце
Исто је битно ге су људи отишли

Број Имигранта у Социјална Федерална Република Југославија 1968-1974
Број Емигранта у Социјална Федерална Република Југославија 1968-1974
Број Умрљи
Број Рођења

Број Имигранта у Социјална Федерална Република Југославија 1974-1984
Број Емигранта у Социјална Федерална Република Југославија 1974-1984
Број Умрљи
Број Рођења
Исто је битно одакле су људи стиглих
Исто је битно ге су људи отишли

Број Имигранта у Социјална Федерална Република Југославија 1984-1987-8
Број Емигранта у Социјална Федерална Република Југославија 1974-1987-8
Број Умрљи
Број Рођења
Исто је битно одакле су људи стиглих
Исто је битно ге су људи отишли

Број Имигранта у Социјална Федерална Република Југославија 1987/8-1999
Број Емигранта у Социјална Федерална Република Југославија 1987/8-1999
Број Умрљи
Број Рођења
Исто је битно одакле су људи стиглих овде
Исто је битно ге су људи отишли београђани су отишли у Лондон

Број Имигранта у Социјална Федерална Република Југославија 1987/8-2000
Број Емигранта у Социјална Федерална Република Југославија 1987/8-2000
Број Умрљи
Број Рођења
Исто је битно одакле су људи стиглих овде на пример Крајине,Босне, КиМ
Исто је битно ге су људи отишли

Број Имигранта у Социјална Федерална Република Југославија 2000-2012
Број Емигранта у Социјална Федерална Република Југославија 2000-2012
Број Умрљи
Број Рођења
Исто је битно одакле су људи стиглих Крајине, Босне, КиМ, Македонија у случају
Исто је битно ге су људи отишли

Број Имигранта у Социјална Федерална Република Југославија 2012-2016
Број Емигранта у Социјална Федерална Република Југославија 2012-2016
Број Умрљи
Број Рођења
Исто је битно одакле су људи стиглих мислим овде мигранти, Срби Са Косово, Црне Горе
Исто је битно ге су људи отишли Мађарској

Вероватно бих могли ово да документујемо у графикону за свим тим особама ко бих се мућилих са податкама!


RE: Титови људи - Брада - 21-10-2016

[Слика: naslovna_velika.jpg]image hosting 30 mb


RE: Титови људи - Ројалист - 23-10-2016

УДБ-а је била стриктно централизовано организована и обухватала је: УДБ-у у МУП-у ФНРЈ, органе УДБ-е на нивоу републичких министарстава и опуномоћства УДБ-е за срезове. Припадницима УДБ-е су од јула 1952. године уведена цивилна звања.

УДБ-а је организационо била подељена на 8 одељења: 1. Обавештајно одељење, 2. Политичко одељење (сузбијање делатности унутрашњег непријатеља), 3. Контраобавештајно одељење, 4. Послови везе и евиденције, 5. Служба за материјално-техничко обезбеђење и финансијско пословање, 6. Контраобавештајна заштита највиших државних и партијских руководилаца, 7. Криптографска заштита тајних порука и 8. Кадровско одељење.

Теоретски делокруг рада УДБ-е обухватао је “организовање службе, предузимање мера и вршење управних радњи у циљу спречавања и откривања делатности усмерених на подривање и рушење Уставом утврђених основа економског, политичког и правног уређења, као и прикупљање обавештења која би имала такву сврху”.

Како препознати државног непријатеља?

Државни непријатељ је била омиљена флоскула послератне комунистичке владе. Свако ко је мислио другачије о актуелној власти, био је проглашен за издајника и народног непријатеља. Од тада, па до дана данашњег, ништа се није променило у свести народа и власти. Свака власт има само један проблем, оне грађане који мисле другачије и буне се због тога. И сви су они државни непријатељи, јер узнемиравају монолитну и ушушкану власт.

А држава благонаклоно гледа на то ако неко од свесних и лојалних грађана пљуне, пребије и „научи“ памети домаћег издајника. То је у реду. Они су то заслужили. Главни протагонисти таквог мишљења и делања, етикетирања и стављања под контролу државних непријатеља и народних издајника су све оне службе и партије произашле из комунистичког и социјалистичког бастиона правоверја у сопствену комунистичку непогрешивост. А то ће рећи сва актуелна власт и опозиција у Србија, јер шта су деца на власти до наследници татини и дедини. И њих су њихови преци научили да страсно мрзе и да сатиру све непријатеље, јер ће непријатељ доћи и отети им све што су они већ отели од народа. Зато народ треба стално хушкати да мрзи оне који желе да промене власт или остваре правду.

Свака афера и скандал који се појави у српском политичком животу је борба на живот и смрт између правоверне владе и неправоверних државних непријатеља. Јер, они који се буне и траже неку правду, они у ствари само руше наш врли државни систем повластица и бенефиција политичке елите. И са разлогом треба да буду елиминисани, да не сметају. И још ако то ураде правоверни грађани, тим боље, јер не може држава све сама да стигне. Тим пре што власт, тајне службе и интересне екипе одавно строго контролишу главне и лукративне послове у овој напаћеној земљи и гледају да то нико не омета, јер је све то под „патронатом државе“, па им је милије да правду препусте грађанима самима. А они ће те лојалне и верне грађане образовати кроз строго контролисане медије и нахушкати их таблоидима и црним вестима, гурнути их слепо на народне непријатеље показујући им прстом ко је крив за сву беду и проблеме наше земље. Они су, као издајници највише допринели тренутном стању државе и народа.

Зато је државни непријатељ свако ко се успротиви парадржавном систему. Постојећем систему власти и паравласти. А паравласт је још и опаснија, јер она нема скрупула. Она у ствари и не постоји осим у реалности. О њој се не прича, она се не помиње, али се њена дела и последице виде на сваком кораку. Они из паравласти кроз успостављене механизме утицаја и монопола и управљају овима из власти и креирају јавно мнење. Стварају мржњу и острашћеност. А то се лако постиже када ангажујеш све оне похлепне политичаре, сурове навијаче и прљаве новинаре без части и скрупула, а пуне хормона, удвориштва према власти и бременити мржњом према свакоме на кога власт укаже прстом.

И када погледате уназад, схватите на сопствено велико разочарење да се скоро ништа није променило у тих задњих 7 деценија од појаве комуниста на историјској позорници Србије. Тај менталитет борбе против народног непријатеља је остао доминантан облик мишљења и делања у Србији. А примера за то је небројено, почев од односа партизана и четника једних према другима, до навијача Звезде и Партизана, до власти и опозиције, комшије и комшије, верника и неверника, грађана и сељака, центра и провинције, тајних и јавних служби, свуда имате прогон неистомишљеника и оних који таласају.
У Титово и Милошевићево време вам је због тога летела глава или сте у најбољем случају били „мало“ полицијски и параполицијски обрађивани по глави и другим органима тела. Данас је ситуација мало безбеднија, али само мало, јер су ту сада црни таблоиди који вас по задатку тајних служби оцрне и униште вам живот, каријеру и пријатељства, фабрикујући гомиле лажи и подметања.


УЗГРЕД, ДАНАС, У НЕДЕЉУ 23. ОКТОБРА, ЈЕ ЧЕТНИЧКИ ДЕФИЛЕ НА БЕОГРАДСКИМ УЛИЦАМА


RE: Титови људи - ПРОСВЕТАР - 23-10-2016

(21-10-2016, 05:07 PM)Брада Пише:  [Слика: naslovna_velika.jpg]image hosting 30 mb

Брадо, брадо, жута надо....што ти иронишеш око козарачког кола кад твог духовног вожда, олињалог Вука Драшковића, жена му Дана није могла да ишчупа из истог крвавог кола за време оније демонстарција '68-е?!

А?


RE: Титови људи - ПРОСВЕТАР - 26-07-2018

ОКРЕНИ-ОБРНИ...

NOVOSRB OPET GLASA ZA TITA!!!


https://srbin.info/2018/07/26/srbi-bi-danas-na-izborima-izabrali-tita/

У исто време ДВЕРИ јееедва 3.5%, ДСС 1%, Шешељ....да га не пушћа балави на ТВ не би имао ни толико, Заветници, Образ нестали без трага....

ТО ЈЕ СЛИКА ДАНАШЊЕ НОВОСРБИЈИЦЕ!

ИСТИНА ЈЕ К'О ДОБРА ШЉИВОВИЦА, КАД ЈЕ КОНЗУМИРАШ....ЖЕЖЕ!!!

Шта'ш....


RE: Титови људи - Mekenzi - 27-07-2018

(26-07-2018, 04:30 PM)ПРОСВЕТАР Пише:  ОКРЕНИ-ОБРНИ...

NOVOSRB OPET GLASA ZA TITA!!!


https://srbin.info/2018/07/26/srbi-bi-danas-na-izborima-izabrali-tita/

У исто време ДВЕРИ јееедва 3.5%, ДСС 1%, Шешељ....да га не пушћа балави на ТВ не би имао ни толико, Заветници, Образ нестали без трага....

Nisu nestali nego udba je danas u Srbiji 3x jaca nego za vreme broza.

Sve organizacije i osobe koje se u realnom vremenu i prostoru pokušaju da ruše Vučića bivaju hapšeni, privodjeni a pošto ne mogu da hapse sve lidere onda ih udba i vlast sprovodi kroz medijski linč.

Svaki vid ozbiljnog rušenja ovog režima se seče u korenu.

Vidi navijače nema skandiranja protiv režima.

Sve ih je udba stavila pod kontrolu.


Tako ce biti i sa Kosovom, kada bude zvanicno priznao Kosovo. Niko nece moci da se usprostavi niti ce biti protesta. Malo ce biti buke po twiteru i fejsu ua Vucic i na tome ce se zavrsiti..