Владика Јован Ћулибрк -
Шумадинац - 02-12-2025
RE: Владика Јован Ћулибрк -
Бенито - 02-12-2025
Ово тумачење историје Другог светског рата данас, поготово на овом форуму, изгледа чудно, или макар анахроно. Требало би, међутим, да схватите да је пре 30-ак година, а поготово раније, ово било изразито превладавајуће мишљење у већем делу Србије, с посебном тамо где су живели досељеници из западних делова Сербства.
На жалост, ово лице је чувар српског народносног кода на западним странама. Ако их овако буде чувао, ни оно мало што их је, неће остати.
RE: Владика Јован Ћулибрк -
Горски штаб 52 - 02-12-2025
И после Прибићевића - Прибићевић.
С тим што је овај епископ Српске православне цркве, па изгледа још суморније и тужније.
RE: Владика Јован Ћулибрк -
Шумадинац - 02-12-2025
За оне који не знају о чему се ради, нека погледају снимак од 46.00 до 51.00 минута. А може и неки минут пре тога у којем хвали Марину Абрамовић. Даклем, види се очигледно да су присутни у тој сали незадовољни његовим излагањем. Мислим да ће му више користити за своје спасење и своје пастве нпр. књига "Четници љуте Крајине" него Библија.
RE: Владика Јован Ћулибрк -
Милослав Самарџић - 02-12-2025
Немачка 2. оклопна армија пошла је на Црвену армију, Украјински фронт, 414.000 црвеноармејаца, а не на 50.000 партизана.
Украјинци су видели да су слаби за ову армију, па су се вратили из Срема и левом обалом Дунава кренули ка Будимпешти.
RE: Владика Јован Ћулибрк -
Бенито - 02-12-2025
Нису Украјинци, него су се те групе армија код Црвене армије делиле по правцу одбране, а после напада. Дакле, у тој Украјинској фронти било је свих националности СССР. Друго, не верујем да су се уплашили или видели да су слаби, него су већ биле подељене интересне сфере у Европи, али Стаљин је сумњао да га Западњаци не преваре, па да остане без Чехословачке или дела Немачке. Зато су кренули на север. Уосталом, и дошли су овде само да устоличе свог пулена на власти и поставе совјетски систем власти, што су и учинили.
Али, све то није битно.
Битно је да можемо констатовати да смо једну од седам најважнијих Митрополија СПЦ изгубили. И то тихо и да нико не примети. Пре тога смо изгубили још једну - Скопску митрополију. Али, изгубили смо је јавно, уз потписивање капитулације читавог Синода СПЦ. Зато је ово око Загребачко -љубљанске митрополије требало завршити овако - тихо.
Уосталом, питање је да ли уопште више постоји Српска православна црква.
Све више се прича да Патријарх СПЦ одавно више нема ингеренција над епархијама СПЦ ван простора бивше Југославије, односно у иностранству.
Ава Јустин Поповић имао је обичај, док је био заточеник титоиста у манастиру Ћелије, да не изговара синтагму "Српска православна црква", него "Београдска митрополија", у доба патријарха Германа, за шта је имао много аргумената. Изгледа да улазимо у доба када ће се ова чињеница и озваничити.
RE: Владика Јован Ћулибрк -
Monarhist - 02-12-2025
Већ смо раније помињали преосвећенога у вези са његовим ставовима по питању логора Јасеновац и тога ко је "експерт" за ту тему а ко није.
Још је онда хвалио црвене.
RE: Владика Јован Ћулибрк -
Коле Којот - 03-12-2025
Има ли тренутно неки владика који зна боље историју Другог светског рата код нас и да се зна за њега, а да није црвен или крџалија?
RE: Владика Јован Ћулибрк -
Ђорђе - 03-12-2025
Ако и има, добро се крије.
RE: Владика Јован Ћулибрк -
Бенито - 05-12-2025
У Београду је у току међународна конференција поводом теме логора Јасеновац из периода Другог светског рата. Главни организатори ове научне конференције су: Музеј геноцида у Београду и владика Јован Ћулибрк. Ова "научна" конференција је полузатвореног типа, што је само по себи скандал. Наука, по дефиницији, подразумева отвореност научне заједнице за најразличитија научна мишљења, заснована на научним методама. Овде то није случај. Како треба да изгледа научна конференција из области историје показала је Српска академија наука и уметности, 2014. године, када је организована велика Међународна конференција поводом питања узрока почетка Првог светског рата, на којој су били присутни или су своје научне радове послали, највећи живи научни ауторитети за ово питање из целог света.
Међутим, овде то није случај. То не треба да чуди, јер је владика Јован Ћулибрк више пута у јавности показао нетрпељивост према другачијем мишљењу од његовог, поводом питања броја жртава у систему логора Јасеновац за време Другог светског рата. Ћулибрку се, из потпуно несхватљивих разлога, дозвољава такво понашање и научна јавност, која је одавно требало да оштро реагује на овакво његово понашање, уопште се не оглашава поводом овог скандалозном понашања овог човека. Пошто се код нас научна јавност прво окрене према политичкој моћи, како би угледала да ли је дозвољено о одређеној теми реаговати, јасно је да је неко из врха политике, и то не само једне државе, поставио Ћулибрку кишобран изнад главе који га штити.
Чак ни то не би био проблем, да тај кишобран не омогућава Ћулибрку једну могућност која може довести до монополског положаја ставова Јована Ћулибрка поводом питања броја жртава у Јасеновцу. Ако је Ћулибрк је, као владика СПЦ, самим својим положајем у црквеној хијерархији, у монополском положају поводом тумачења Христовог учења и духовности уопште. То наравно не значи да је његово мишљење релевантно, а поготово не монополско по било ком другом питању, иако он то тако схвата.
Све ово што Ћулибрк тренутно ради само показује да је српска историјска наука у врло јадном положају, без обзира што српски историчари, ушушкани у државним фотељама, тврде да је српска историјска наука у никад бољем стању. Српски историчари, који ниједног тренутка нису реаговали на понашање Ћулибрка, само још једном утврђују српско јавно мњење у ставу да су српски историчари обичне слугерање српске власти. Посебно је занимљиво да, и поред ударања у прса научна слободарска, српски историчари, исто као у време титоизма, не смеју да бекну по најбитнијим историјским темама уколико држава не дозвољава да они то учине.
ПС Не треба чак ни трошити речи о томе да ниједан српски историчар није "минуциозно" приметио да Ћулибрк није "образовани историчар", а намеће одређену историјску тврдњу целом једном народу, док са друге стране, не дозвољавају овде присутном Милославу Самарџићу или било ком ко је у сличном положају , а руши им њихов научни Ћациленд, да изнесе било какву научну тврдњу, јер нису "образовани историчари".
RE: Владика Јован Ћулибрк -
Митић - 05-12-2025
Данко Васовић говори о конференцији о Јасеновцу
https://www.youtube.com/watch?v=yJST1HxRCp0
Ово им је био дводневни програм (јуче и данас) Међународне конференције о Јасеновцу
https://www.muzejgenocida.rs/2025/12/02/poziv-za-medije/
RE: Владика Јован Ћулибрк -
Митић - 19-12-2025
Ево, нишки историчар Озимић је поставио књигу апстракта са Конференције посвећене 80. годишњици ослобођења Јасеновца
https://www.academia.edu/145464965/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%B0%D0%BF%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B0_80_%D0%93%D0%9E%D0%94%D0%98%D0%9D%D0%90_%D0%9E%D0%94_%D0%9E%D0%A1%D0%9B%D0%9E%D0%91%D0%9E%D0%82%D0%95%D0%8A%D0%90_%D0%88%D0%90%D0%A1%D0%95%D0%9D%D0%9E%D0%92%D0%A6%D0%90_%D0%A1%D0%A2%D0%A3%D0%94%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%9B%D0%A3%D0%A7%D0%90%D0%88%D0%90_%D0%9A%D0%9E%D0%9D%D0%A6%D0%95%D0%9D%D0%A2%D0%A0%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%9E%D0%9D%D0%98_%D0%98_%D0%9B%D0%9E%D0%93%D0%9E%D0%A0%D0%98_%D0%A1%D0%9C%D0%A0%D0%A2%D0%98_%D0%A3_%D0%9D%D0%95%D0%97%D0%90%D0%92%D0%98%D0%A1%D0%9D%D0%9E%D0%88_%D0%94%D0%A0%D0%96%D0%90%D0%92%D0%98_%D0%A5%D0%A0%D0%92%D0%90%D0%A2%D0%A1%D0%9A%D0%9E%D0%88
Овде се само налазе сажеци радова са Конференције, а најавили су да ће зборник са конференције поставити онлајн 2026. године.
Има један рад о извештајима Абвера, тачније легат Јосефа Матла депонован у Државном архиву Штајерске у Грацу.
Ко зна, можда буде неких нових открића.
Матл јесте био припадник Абвера, али је био фанатични антинациста (цитат из британског досијеа о Матлу).
RE: Владика Јован Ћулибрк -
Милослав Самарџић - 19-12-2025
Јел то онај што је био у Дивцима?
RE: Владика Јован Ћулибрк -
Митић - 19-12-2025
(19-12-2025, 12:19 PM)Милослав Самарџић Пише: Јел то онај што је био у Дивцима?
То је тај.
Фанатични антинациста - тако стоји на два места у британском досијеу. Ко је регистрован, досије могу да скину сви са сајта Британског архива.
Матл је 1944. године нудио, преко Ивана Попова, контакт са Дражом. И Дража је глатко одбио. То стоји и код Матла и код Попова у досијеу.
Матл је био професор славистике, а предавао је и немачки на Београдском универзитету пре рата. Тако беше пише у његовом досијеу, али морао бих опет да проверим.