Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji - Облик за Штампу
+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Друштво (https://www.pogledi.rs/forum/forum-5.html)
+--- Форум: Свет (https://www.pogledi.rs/forum/forum-8.html)
+--- Тема: Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji (/thread-883.html)
+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Друштво (https://www.pogledi.rs/forum/forum-5.html)
+--- Форум: Свет (https://www.pogledi.rs/forum/forum-8.html)
+--- Тема: Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji (/thread-883.html)
Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji - Владимир Петровић - 12-04-2014
BRISEL – Sankcije EU protiv Rusije su podržali i Crna Gora, Albanija, Island i Norveška, saopštila je novinarima Ketrin Ešton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, javlja ITAR-TASS.
EU je primila to k znanju i sprovešće njihova rešenja, rekla je Eštonova.
Reč je o dva paketa sankcija koje je EU uvela Rusiji zbog prisjedinjenja Krima u sastav Ruske Federacije. To je prekid razgovora o bezviznom režimu i daljoj saradnji, a drugi paket se tiče blokiranja finansijskih sredstava i zabrana ulaska na teritoriju EU zvaničnicima Rusije i Krima, navodi ITAR-TASS.
Krajem marta ove godine, Milo Đukanović, crnogorski premijer, posle pojavljivanja naslova u medijima da je Crna Gora uvela sankcije Rusiji, demantovao je da je Crna Gora uvela sankcije protiv Rusije, već je tada istakao da su sankcije uvedene protiv Viktora Janukoviča i njegovih saradnika.
Đukanović je tada objasnio da Crna Gora usklađuje svoju politiku sa Evropskom Unijom.
Izvor: Pravda
OVO JE KAO KAD JE CG OBJAVILA RAT JAPANU...
RE: Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji - херцеговац - 12-04-2014
Мислим да се Русија много потресла.
RE: Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji - Захумље - 12-04-2014
Ово је заиста супер вести........
Зашто он само приближава крај.....
Тако очекивам пацови да скаћу са брод.......
Битно је да се мрежа припрема унапред.....да хвата сви ти ко желу да побегну!
Али ипак смо свесних да може да значи нешто са свим друго!
RE: Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji - Захумље - 16-04-2014
http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=53032:2014-04-15-16-13-03&catid=48:vesti&Itemid=103
RE: Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji - 1.Гост - 16-04-2014
Ако Црна Гора уђе у рат са Русијом опет ће срби највише страдати између двије силе.
RE: Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji - Захумље - 16-04-2014
Незнаш јели су твз Црно Горци проценилих да им запад могу да немућу проблеме са албанце.....
Ако рачунаш на све оно што је до саде десило.....раније или касније оних ће бити на реду.
Тако да оних можда одвлаће та могучног стање, што бих се могло наметити.....(Али така врста понашање и процењивање, калкулишеш могучна дешавање у будучност.....и планирање за сваке варијанте и случајеве!.....Црно Гора је држава због она није имала така врста процењивање у своја мисљење......
Уместо да су се поглашилих као једна Православна неутрална Оф Шур мала државица......центар са високом финанцирском образовање..тих потценитељих и поткупљеници јуре за НАТО и ЕУ.
Осећам да је то једна "лажна осечај безбедности"......и само могу бити још уцењених.....
Једино ако имају Русе и Кинези иза своја леђа без прекурацање своју неутралност.....оних објаћају своју улогу и позицију.....
RE: Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji - Захумље - 19-04-2014
SAD: Rusija da poštuje nezavisnost Crne Gore
Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u Crnoj Gori Sju Kej Braun poručila je iz Podgorice da Rusija treba da poštuje suverenitet i nezavisnost Crne Gore i ocenila da u izjavama premijera Mila Ðukanovića prilikom posete Vašingtonu nije bilo neprijateljskih izjava na račun Rusije.
Američki diplomata je razgovor Ðukanovića sa američkim zvaničnicima okarakterisala kao "kvalitetan" i ocenila da izjave koje je premijer dao "nisu ni na koji način neprijateljske", prenose podgorički mediji.
"Ohrabrujemo Rusiju da poštuje suverenitet i nezavisnost Crne Gore i svake druge države", kazala je Braun novinarima nakon konferencije "Paralele procesa evropskih i evroatlantskih integracija Crne Gore - rezultati i obaveze".
Nakon što je Ðukanović u Vašingtonu, gde je boravio na poziv potpredsednika Džozefa Bajdena, kazao da se na Balkanu vodi sve jača "antinatovska kampanja" koja može uzrokovati destabilizaciju i tražio ubrzan prijem Crne Gore u NATO, rusko Mnistarstvo spoljnih poslova saopštilo je da te "neprijateljske" izjave Ðukanovića i pridruživanje države EU u sankcijama protiv Moskve izazivaju "duboko razočarenje”.
Iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija odgovorili su da su premijerove izjave u skladu sa nacionalnim interesima, kao i da svaka država ima pravo da suvereno odlučuje o spoljnopolitičkim prioritetima i negirali da je Ðukanović iznosio antiruske stavove.
Izvor: Tanjug
Невероватна лицемера!
RE: Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji - Захумље - 21-04-2014
http://www.standard.rs/index.php/zeljko-cvijanovic-preporucuje/28968-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%92%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B8-nato-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B5
RE: Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji - Захумље - 23-04-2014
http://www.pravda.rs/2014/04/23/kontraudar-rusija-razmatra-sankcije-crnoj-gori/
RE: Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji - Захумље - 25-04-2014
Незнам јели сам овај вест ставио на тачна места.....
Али за сада Русија је уложила 2 Билиона Евра у Црној Гори....
Па замисљам.... јели су икакви доктори урадилих било које студије од амнезиције међу политичари......
RE: Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji - Захумље - 30-04-2014
ЛЕОНИД РЕШЕТЊИКОВ: ЂУКАНОВИЋ ЈЕ ВЕЛИКИ ИЗДАЈНИК ИСТОРИЈСКОГ СЕЋАЊА НАШЕГ НАРОДА
среда, 30 април 2014 07:34
Категорија: Жељко Цвијановић Препоручује
Погодака: 190
Штампа
Ел. пошта
То је велика издаја за коју ће одговарати на Страшном суду
Аутор књиге Вратити се Русији Леонид Решетњиков, који је, иначе, генерал, доктор историјских наука и некадашњи припадник обавештајних служби, изнео је јуче оштре критике на рачун црногорског премијера Мила Ђукановића, називајући га издајником.
“Ђукановић је велики издајник историјског сећања нашег народа. Никада у историји српски народ, а црногорски народ је део српског народа, није био против Русије. То је велика издаја за коју ће одговарати на Страшном суду”, казао је Леонид Решетњиков на промоцији своје књиге која је одржана у хотелу Москва.
Руски институт за стратешка истраживања, у сарадњи са часописом Нова српска политичка мисао и Српским кодом, јуче је у хотелу Москва организовао округли сто на тему Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана. Руски институт има своје стално представништво у Београду.
Решетњикову је претходно уручен Орден Светог цара Константина Српске православне цркве. Орден му је уручио патријарх Иринеј у Патријаршији СПЦ и том приликом је рекао да признање иде у руке човека који је “одан својој вери и цркви”.
“Леонид Решетњиков је познат као велики пријатељ нашег народа, који ради на учвршћивању руско-српских веза”, рекао је патријарх Иринеј и додао да о томе сведоче и одликовања која је добио од Руске православне цркве - Орден Светог Данила и Орден Димитрија Донског.
Орден Светог цара Константина Решетњикову је додељен за “несебично уложени труд и залагање за јачање веза српског и руског народа”.
“Ово је за мене велико признање. Целога живота настојао сам да учврстим везе међу словенским и православним народима, а нарочито везе са српским народом који нам је посебно близак”, рекао је Решетњиков примајући одликовање.
Руски стручњак је српском патријарху поклонио традиционални руски путир и примерак српског издања своје књиге Вратити се Русији.
Митрополит Амфилохије: Нека Ђукановић прочита шта је Свети Петар Цетињски рекао о Русији
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оштро је критиковао премијера Црне Горе Мила Ђукановића због увођења санкција Русији.
Амфилохије је са промоције књиге Вратити се Русији подсетио на речи Светога Петра Цетињског из његовог завештања и премијеру Ђукановићу поручио да треба пажљиво да их прочита.
“'Ко не био веран једнојезичној, једнокрвној Русији, дабогда живо месо од њега отпадало, био проклет три пута и 3.000 пута од мене.' То је оно што је оставио Свети Петар Цетињски својим Црногорцима, па би било добро да и садашњи председник Владе Црне горе прочита ове речи у тренутку када по први пут у историји заводи санкције Русији”, казао је Амфилохије.
Амфилохије је оценио да је Ђукановић такву одлуку донео у име Владе, али не и у име Црне Горе и Црногораца.
“Било би тужно и смешно да није истинито. Све смо могли очекивати у Црној Гори, али то нисмо могли очекивати”, рекао је Амфилохије.
http://www.standard.rs/index.php/zeljko-cvijanovic-preporucuje/29046-%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2-%D1%92%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%98%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%B3-%D0%BD%D0%B0%D1%8Гокси
Он је одлуку донео у име Монтенегра, кад Црна Гора буде на власти, неће више бити ни Мила ни његових пријатеља у и ван измучене Црне Горе. Онај ко мисли да је у Србији тешко са овим западним полтронима и послушницима, само нек размисли како је људима у Монтенегру...0%D0%BE%D0%B4%D0%B0
Кад одмотоваш све што је преходило у светској политици у хладном ратом.....Афганистану, фундаментализам.....распад СФРЈ у констекс Србија и Србе у њој...Ирак, Либије, Египат, Сирије.....и садашном стању према Русије
И кад гледаш колико је било битно Јахаћи смрта...твз НАТО да одвоје Црно Гору и претворе у Монтинегро....због могучног значај што бих могла имати.....
Шта бих се десило ако Грчка се повуће из ЕУ и НАТО?
Или продавање неколико од те острове?
RE: Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji - регул - 07-05-2014
Јадови јадни!Шта остаде од онаквих Срба?
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/crna-gora-sankcije-zamjeniku-ruskog-premijera
[/quote]
RE: Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji - Захумље - 25-05-2014
Док је ово вести од Црне Горе.....овај диолог се дешава овде?
Душан Пророковић: Црногорска прекретница
23 мај 2014 Душан Пророковић
У црногорској народној песми из прве деценије ХХ века се казује: „А сабље се завитлаше, Према Сунцу преливаше. У пламен се оне дале, Па су ране изазвале, Ал су ране врло мале. Но Јапанац малакса је, На мегдану заостаје. То је Лексо примјетио, Куражни је одмах био, Па се јуриш појачао и Јапанца савладао. Десну руку тешко рани, Па не може да се брани. Лексо оштром сабљом ману, И Јапанцу скину главу“. Лексо је заправо Александар Саичић, један од многих црногорских добровољаца у руско-јапанском рату 1904-1905. године. Поред њега, на далекоисточном ратишту су још били и генерал Андрија Бакић, синовац краља Николе-Владимир Петровић, чувени доктор Анто Гвозденовић, низ племенских капетана и првака из разних крајева поносне Црне Горе. Лексо Саичић се прославио победом у двобоју над јапанским официром (урбана легенда говори како „уби Лексо самураја“), због чега је одликован највишим одликовањима царске Русије и постао познат широм земље. Због великог броја добровољаца, на Балкану и данас постоји „урбана легенда“ о томе како је Црна Гора објавила рат Јапану, пратећи у стопу братску Русију. Овакав однос Црногораца према Русији није случајан. Није претерано рећи, без руске помоћи и подршке, не би се ни одржала (полу)независна Црна Гора. У појединим годинама, током периода владавине Петра II Петровића Његоша, руска помоћ је била довољна да се попуни трећина до половина црногорског буџета.
У савременој историји односа између Москве и Подгорице, такође није било драматичних проблема. Чак напротив. Русија је међу првима признала резултат референдума о осамостаљивању Црне Горе у мају 2006. године. А после тога, појавила се и као највећи инвеститор. Захваљујући руском капиталу дошло је до наглог скока цена некретнина на јадранској обали. И онда, 2014. се изненада све променило. Без икакве потребе, пратећи бесмислену одлуку ЕУ, Црна Гора је 19. марта донела још бесмисленију одлуку о увођењу санкција према Русији, које укључују забрану путовања и замрзавање рачуна низу руских и кримских функционера. Вишедневно ћутање црногорских званичника показало је да су свесни штетности своје одлуке, а и када се огласио 27. марта, премијер Мило Ђукановић се правдао, објашњавајући како „никакве санкције Русији нису уведене“. По њему, то су само „рестриктивне мере“, које произилазе из обавезе Црне Горе да прати одлуке ЕУ. Наравно, не постоје никакве формалне обавезе да се прате спољнополитичке одлуке ЕУ, нити би Брисел могао да санкционише Црну Гору на било који начин, али то је у крајњој линији и мање важно. Црногорска власт се придружила антируској хистерији, која бесни на Западу, и више ништа у односима Москве и Подгорице не може остати исто. Привођење руских држављана који су славили Дан победе над фашизмом 9. маја у Будви са руским заставама, логична је последица заузимања оваквог дискурса. Јер, да се заиста ради о потреби реаговања због „нарушавања јавног реда и мира“, црногорска полиција би још одавно интервенисала сваки пут када се на територији земље приликом разних прослава развијају албанске заставе.
Улазак у отворену конфронтацију са Москвом, може представљати један од највећих изазова у политичкој каријери Мила Ђукановића. Сасвим је могуће да ово представља и један од његових најтежих испита до сада. Зашто? Са једне стране, Мило Ђукановић је рањив на унутрашњем политичком плану. Можда су актуелне црногорске власти заборавиле на братство са Русијом, али то нису заборавили становници Црне Горе. Становници више поткомовских села у Васојевићима су већ понудили своја имања „председнику Русије Владимиру Путину да на њима сагради руске базе“. Такође, и непрегледна маса верника испред манастира св. Василија Острошког 12. маја и више хиљада учесника свечане литије у Никшићу истог дана, показатељи су одређених трендова у Црној Гори. Свесни су тога и црногорски властодршци. Зато су и ангажовали др. Сергеја Гризунова, који је „изванредан познавалац прилика на Балкану, професор најутицајнијег универзитета у Руској Федерацији и члан експертског савета руског парламента за спољну политику“.
Све што се није могло чути из уста руских званичника, покушао је рећи професор Гризунов у интервјуу подгоричкој „Побједи“ од 12. маја: „Кремљ љут на Ђукановића? Глупост. Црногорска јавност треба да зна да је Мило Ђукановић врло цењен у свим руским институцијама, као врло способан и врло поштен политичар... За руску јавност име Мила Ђукановића је симбол свега што се позитивно догодило на Балкану. Увек је био на правој страни и сада је... Треба имати на уму још нешто, у Русији је сада на сцени псеудопатриотски национализам, потпуно исто што сам видео деведесетих на просторима бивше Југославије. Иза тога не стоји званична политика Москве. Дакле, изјаве које су на рачун црногорске политике и њених званичника треба посматрати и из тог угла. То је пропаганда какву су некада имали Милошевић, Караџић, Младић. Где су они завршили? Мислим да ће и они који прете Црној Гори једног дана завршити у Хагу“. Ех, несретни Милошевић, Караџић и Младић ће на крају бити криви и за грађански рат у Украјини. Барем ако се буде за нешто питао „изванредни познавалац“ Гризунов. У сваком случају, наручивање оваквих интервјуа у режимским медијима показује бригу владајућих кругова, индикатор је њихове слабости и свесности о штети предузетих корака. Због свог сукобљавања са званичном Москвом, може се лако десити, Ђукановић ће имати неупоредиво веће унутрашње проблеме, него после одлуке да призна једнострано проглашену независност косовско-метохијских Албанаца.
Са друге стране, Мило Ђукановић је још рањивији у својој комуникацији са спољним фактором. Очигледно, он је присиљен да Црну Гору уведе у НАТО. Чиме је и како присиљен, може се само нагађати. Тек, то је и узрок наглог и изненадног нарушавања односа са Русијом. Када би се сви његови неспоразуми са Русима завршавали на већ донетим одлукама, онда то и не би било толико драматично. Међутим, улазак Црне Горе у НАТО, у тренутку када се у Вашингтону увелико планира распоређивање нових снага и технике у целом источноевропском појасу, а све у циљу војно-стратешког опкољавања Русије, је нешто сасвим друго. То је и давање подршке овој НАТО-концепцији и слање поруке да ће Црна Гора у њој учествовати. Зашто је ово тако битно? Постоје чланице НАТО-а, попут Мађарске и Грчке, које све гласније упозоравају на погубне ефекте таквог понашања и дугорочне дестабилизације односа НАТО-Русија, а постоје и земље, попут Чешке и Словачке, које одбијају да дозволе распоређивање нових контингената америчке војске на својој територији.
Ове земље су раније ушле у НАТО и у њиховим стратешким рачуницама концепт који се управо спроводи није постојао. Они су улазили у НАТО због других разлога и циљева. Због тога гласно изражавају своје незадовољство. То што су чланице НАТО не значи и да истовремено подржавају концепт стратешког опкољавања Русије. Улазак у НАТО данас, у тренутку трајања украјинске кризе, отворена је порука да се води политика чији је крајњи циљ стратешко опкољавање Русије. Црна Гора би уласком у НАТО данас, послала поруку како је више „пронатовскија“ од држава које су већ дуго чланице ове војне алијансе. А Русија на тако нешто не само да не сме да пристане, већ и мора да одговори. Како Русија може да одговори? Први начин је покушај ширења сопствене зоне геополитичке контроле даље на запад, вероватно на подручје Молдавије. То је део „велике игре“ о позиционирању у Источној Европи и није претерани разлог за бригу актуелног црногорског руководства. Други начин је покушај дестабилизације Мила Ђукановића, како се уопште не би дозволило да Црна Гора приступи НАТО-у. Има ли Русија снаге и средстава да тако нешто уради, то је сасвим друго питање и од руских процена ће и зависити шта ће се и како предузимати у Црној Гори. Тек, комбинација руских стратешких тежњи и унутрашњих политичких околности у Црној Гори има капацитет да до одређене мере проблематизује позицију актуелне власти у Подгорици. Што је врло неповољно пред локалне изборе. Наравно, Мило Ђукановић не би био две деценије на челу државе да не схвата све ово. Ипак, остаје утисак да је у „затезању ужета“ ка Москви направио неколико погрешних процена. Једна од кључних је да није веровао како ће одговор Москве бити жесток. А тек први корак у руском одговору је одузимање лиценце за рад „Атлас банци“ на територији Руске Федерације. Све су прилике, биће још чвршћих одлука и мера које ће теже пасти званичној Подгорици.
Сада, остаје питање на коју страну може Мило Ђукановић. Наставак обрачуна са Русијом биће све непријатнији за њега и доносиће му само штету. У одређеном развоју ситуације, може га коштати и премијерске функције. Не само да његову власт могу дестабилизовати Руси, већ је још извесније да га низ воду могу пустити „западни пријатељи“, уколико се претерано потроши у обрачуну са Русима. Потрошени политичари никоме не требају и толико је примера на постјугословенском простору како је Запад својим „пријатељима“ брзо доносио „свилен гајтан“, да их не треба посебно ни помињати. Са друге стране, Мило Ђукановић је и у великој невољи уколико сада успори процес уласка Црне Горе у НАТО (не треба ни говорити шта би га све снашло када би потпуно зауставио овај процес). Због тога се и Црна Гора налази на великој прекретници. Мада тако уопште није изгледало до пре свега неколико месеци. Али, украјинска криза је променила све. И судбина Мила Ђукановића и његовог будућег политичког избора је тек прва крупна дилема која се јавља у нашем региону. Свакако, нити последња, нити најкрупнија. Украјина мења политичку мапу Европе. Балкан је већ почео да подрхтава.
Изтвор: Фонд стратешке културе
http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=53508:crnogorska-prekretnica&catid=37:politika&Itemid=40
RE: Crna Gora ipak uvela sankcije Rusiji - Захумље - 02-06-2014
http://www.balkaninsight.com/en/article/why-nato-may-sign-up-montenegro-this-year
A year ago, the chances of new NATO admissions at the September 2014 summit in Cardiff, Wales, appeared rather small. The Alliance was focused on the future challenges after the end of its ISAF mission in Afghanistan, cyber threats, and on the growing “capabilities gap” between the US and Europe.
NATO’s open-door policy had slipped down the priority list. There was only one real candidate for membership - Montenegro - but it was considered too small to get an invitation alone.
Also, some NATO members were raising questions about Montenegro’s preparedness after five years of the Membership Action Plan, MAP, owing to the low level of public support in the country for membership and questions about the rule of law.
On the other hand, rule of law issues did not stop Albania from becoming a member, and, unlike Albania, Montenegro has already started the EU accession process, facing tough scrutiny on justice, corruption and fundamental rights under chapters 23 and 24 in the membership talks.
As for other Balkan aspirants, Macedonia remains blocked by the never-ending dispute with Greece over its name while Bosnia and Herzegovina is stalled by lack of progress in implementing political agreements on the registration of military property and other domestic issues.
Overall, NATO’s enlargement agenda in 2013 hinged on three things: the internal situation within the Alliance with a lack of American leadership; the continuous reluctance of Germany to expand further; and the credibility problems of the candidate(s).
The recent crisis in Ukraine and Russia’s annexation of the Crimea has been a game changer. NATO is undergoing serious upgrade. Doing nothing on enlargement at the September summit is increasingly seen as inviting further aggression by Russia in the ex-Soviet region and growing assertiveness in the Balkans. The Americans are back in the driving seat, and Germany’s reluctance is gradually wearing out.
In the meantime, Montenegro has improved its credentials as a future ally. Public support for NATO accession seems to be growing after the government and Prime Minister Milo Djukanovic started to be more vocal about it at home, as well as at international forums.
According to the Ipsos agency, support for NATO membership in the country has increased from 38 per cent in November 2013 to 46 per cent today. Secondly, Podgorica has successfully proceeded with reforms of the intelligence and defence sector.
At the same time, it has limited fiscal space to alter other important membership indicators, such as the relatively low percentage of GDP allocated for defence (1.2 per cent, or 1.6 per cent, including pensions). It is below the required level of 2 per cent but it is still above the level of some NATO member states.
Thirdly, Podgorica has played the geopolitical card, using the pretext of the Ukraine crisis to push for more US engagement in the Balkans to counter an intensified Russian efforts to undermine regional security architecture based on NATO. This was one of the softer messages that Prime Minister Djukanovic delivered during his April visit to Washington and at his May speech in the Globsec security forum in Bratislava, Slovakia.
Fourthly, more surprisingly, Montenegro went one step further in showing its ability to follow its own strategic priorities, even if they go against its strong bilateral relations with Russia. (According to the Russian embassy in Podgorica, 7,000 Russians are permanent residents, while 40 per cent of real estate at the coast is owned by Russian citizens and hundreds of thousands more come there every year for summer holidays.)
Its decision to follow EU sanctions against Russia, imposed for undermining Ukraine's territorial integrity, contrasted with Serbia’s refusal to associate itself with the EU position, and it was subjected to harsh criticism from Moscow for taking this stand.
The Russian Foreign Ministry expressed “profound disappointment” and accused Montenegro of having a short memory, forgetting Russia’s support at the difficult time of the NATO air strikes in 1999.
In response, President Filip Vujanovic was quoted as saying that Russia must understand that Montenegro had “followed its interest to be part of the EU and NATO, in no way expressing an anti-Russian mood”.
This came on top of the earlier refusal of Montenegro in late 2013 to grant Russia permission to use its ports as logistical support for the Russian naval fleet in the Mediterranean (which could have been a calculated diplomatic manoeuvre by Moscow, testing Podgorica’s resolve and consistency).
If Russia is now testing the Balkan aspirants before the forthcoming NATO summit, one by one, the Serbian leadership has clearly demonstrated that it sees its current stage of engagement with the Alliance - focused on technical cooperation, with political relations still at the pre-MAP stage - as sufficient.
However, the critical issue of NATO’s enlargement policy nowadays is not in the Balkans. It is Georgia – a direct neighbour to Russia with a relatively recent legacy of open confrontation. As such, it is considered too sensitive for Germany and some other Europeans to even get to the initial MAP stage.
There is a compelling argument at NATO HQ that enlargement should not move ahead as an individual process. On the contrary, it should involve more countries and proceed in a package manner.
It is true that “package” solutions are more elegant and more politically viable within the Alliance. In other words, Montenegro’s case would be much stronger if other aspirants were considered as well.
It does not need to be membership alone, however. Granting the MAP to Georgia, and perhaps also to Bosnia, if there is more progress in place, could be sufficient for a package at the September summit.
This is also good news for Macedonia. If some diplomatic miracle over the summer produces a deal with Greece on the name issue, a membership invitation to Skopje could also be part of that package.
To conclude, Montenegro’s changes of being offered membership in Wales have intensified in recent weeks.
At the same time, it is still an ambiguous and open-ended diplomatic process. The government in Podgorica has no guarantees for September - but it has never been closer to NATO membership than it is today.
Milan Nič is the Executive Director of the Central European Policy Institute (CEPI), a Bratislava-based regional think tank. You can follow him on twitter: @milann_sk
Marian Majer is the Senior Fellow at CEPI and former Political Director at the Slovak Ministry of Defense. You can follow him on twitter: @MajerMarian