[Vlad Alekš]

Буквално цела другосрбијанштина се окупила.Изненадио ме је срдачан сусрет Игора Јурића и оног Обрадовића из Крушика.Већина људи је дошла само због њега.

Ко је Игор Јурић?

---

Иначе, дуго сам читао НИН. Како су године пролазиле, мењали смо се и он и ја. Остао ми је у лепом сећању. Био је то, за наше прилике, релативно добар часопис. Неколико пута су ми објавили реаговање у писмима читалаца. Вероватно сте приметили да ми недостаје интелектуалне полемике у реалном животу, па сам одувек налазио одушка у полемисању "на даљину". На пример, волео сам да се препуцавам са Богданом Тирнанићем. А и он је одговарао на моја реаговања. Након једног мог дрског и малициозног реаговања је и преминуо.
Елем, НИН је продат странцима чини ми се 2010. године. За неке смешне паре. Тада је потпуно и дефинитивно пропао. Једном приликом су имали неки текст који је био превод са енглеског. Превод је био тако лош као да су преводили са аутоматског интернет преводиоца. Тада сам им написао последње писмо читалаца. Које, наравно, нису објавили. После тога сам престао да га читам. Видео сам сада недавно да од старе екипе колумну пише само онај лудак Драган Јовановић.
Да скратим. Предратни НИН су основали комунисти. Поратни су обновили комунисти. То се односи и на НИН-ову награду. А, као што сви добро знамо, оно што се грбаво роди - време не исправи. Па ни недељник Време.