[Бенито]

Ова екипа- Мило, покојни Момир Булатовић и Светозар Свето Маровић су сменили ту стару титоистичку гарнитуру Веселина Ђурановића, Видоја Жарковића, Вељка Милатовића и Добросава Ћулафића. Ова млада тројка имала је подршку Запада, као и Милошевићева екипа у Београду, све да би се развалиле те старе комунистичке стеге које су у Србији персонификовали Стамболићи, а у Црној Гори сви комунисти који су свој политички бекраунд вукли још из доба Другог светског рата.
Наравно, то је била званична верзија. Они су преко ових комунистичких испрдака које су произвели у националне вође желели да исконтролишу да на сцену не ступе прави национални лидери који би радили на уједињењу српског народа из најбољих побуда, са најдубљим националним сазнањем и искуством.
Овај говор који слушамо из уста Мила Ђукановића писан је у Београду, под патронатом удбе. Тачно се види њихов рукопис. По Милу Ђукановићу и Срби и Црногорци јасно могу да виде колико један владар може да слаже, да се ниско спусти и да падне, иако делује недодирљив, не би ли му ментори из великих сила дозволили да макар још један мандат, још једну годину, још један дан остане недодирљив.
Нема сјајнијег примера издајника у српској историји од Мила Ђукановића. Његово име је синоним речи издајник.