[Бенито]

И треће питање у вези дела "Наша спољна политика":
Кад је све обрнуо и окренуо, Миловановић је дошао до закључка да спољна политика Краљевине Србије мора имати два основна приоритета свог деловања у будућности. Имајте на уму да је то дело писано 1894. године.
Питање:
Која су два основна приоритета спољне политике Краљевине Србије, по Миловановићу, на крају 19-ог и почетком 20-ог века?

1. Отклањање свих неспоразума са Бугарском, јер Срби и Бугари ће остати два различита народа и "њихов савез у данашњим условима у јединственој земљи не може се ни замислити". Између Срба и Бугара постоје неслагања и ривалства које треба окончати ради добробити оба народа. 
"Независност бугарске државе је битан услов независности српске државе и обрнуто."
2. За остваривање српских националних циљева од Великих сила је једино заинтересована Руска империја. Услед тога, Краљевина Србија мора пружити безусловне доказе Руској империји да може сачувати своју независност од Аустро-Угарске и да Руска империја може рачунати на апсолутну српску помоћ у решавању Источног питања. 

То су кључна два приоритета српске спољне политике како их је видео Милован Миловановић, 1894. године, тиме стварајући нови српски национални програм, који је, а то треба посебно нагласити, био у супротности не само са актуелном политиком Двора Обреновића, него и са свим другим националним идејама, чији су главни заступници били Јован Ристић и Стојан Новаковић. 
Миловановић је, колоквијално речено, обрнуо игрицу наопачке и ушао у саму суштину проблема, добро увиђајући све мане, али и све врлине српског положаја на Балкану, али и комбинација које су имале Велике силе у вези Балкана. Оно што је тада још увидео Миловановић не само да ће се испоставити као тачно у следећих 20 година, него ће се показати и као важан ослонац и сам темељ успеха Краљевине Србије у време Балканских и Првог светског рата.