[Бенито]

Треће: 
Једна краљевска влада умало се није распала због швалерације једног министра. Који је то министар био, с ким је био у швалерској вези и о којој Влади Краљевине Србије се радило?

Када је краљ Александар Обреновић објавио да ће се оженити Драгом Машин, искористивши одсуство ко-краља Милана и председника Владе др Владана Ђорђевића из Србије, многи угледници су били против тог брака, поготово међу напредњацима, официрима и људима на Двору. Једини који су били оберучке за тај брак били су радикали, али не због тога што су били одушевљени избором Драге за српску краљицу, него зато што су знали да је то дефинитиван раскид сина краља са оцем краљем, њиховим архи-непријатељем ко-краљом Миланом. Али, ивер не пада далеко од кладе.
Краљ Александар Обреновић је тада морао да се ослони на радикале, али му није падало на памет да демократизује Краљевину Србију преко мере која је њему одговарала. Била му је потребна помоћ напредњака, а они су се самоукинули још 1896. године, њихов неоспорни вођ Стојан Новаковић био је посланик Краљевине Србије у Цариграду, а и већина напредњака је већ била приклоњена Влади др Владана Ђорђевића, па су као присталице ко-краља Милана испадали из комбинације.
Међутим, тада се из небуха појавио Павле Маринковић, напредњак са којим је краљ Александар Обреновић већ раскидао све везе, и син Димитрија Маринковића, познатог напредњака, бившег министра и члана Државног Савета. Павле Маринковић предложио је краљу Александру једну фузиону Владу у којој ће бити и напредњаци и радикали, и која би доцније могла прерасти у јединствену политичку странку. Овај смели, помало сулуди план о фузији две политичке странке које су важиле не само за опоненти, него и за отворене непријатеље, свега неколико недеља раније наишао би на општу спрдњу. У новонасталим околностима, то није звучало толико лоше.
Павле Маринковић успева да утиче на краља Александра Обреновића да Стојан Новаковић остане посланик Краљевине Србије у Цариграду, а свог оца Димитрија Маринковића је прогутао на место председника Државног Савета. 
Краљу Александру је хитно био потребан нови Устав, из себичних разлога, али и због инсистирања радикала на уставној владавини. И ту се умешао Павле Маринковић. Ствара се фузионашка Влада радикала и напредњака, а и заједничка изборна листа која убедљиво побеђује на изборима.
Потом је реконструисана Влада др Михаила Вујића, вођа Народне радикалне странке, у којој је опет министар просвете и црквених дела био Павле Маринковић. Али, Маринковић није био само обичан министар. Он је био, практично, вођа напредњака од јула 1900 до маја 1901. године. Постао је за кратко време највећа политичка звезда у Краљевини Србији.
Међутим, како то обично бива, звезде које нагло улете у орбиту, прве и изгоре. Један министар Вујићеве Владе, пред свим министрима, оптужио је министра Павла Маринковића да је спавао са његовом женом. Претило је да та брука, непојмљива за тадашњи пуритански Београд, који је једва прогутао Драгу Машин за краљицу, ако је уопште и прогутао, сруши не само ту Владу, него доведе у питање положај и самог краља Александра Обреновића. Углавном, да је могао да изабере гори тренутак да му се деси афера, Павле Маринковић није могао да изабере него што је био тај.
Пресудио је сам краљ Александар Обреновић. Наредио је да обојица министара одмах буду најурени са места министара, а да ако буду о томе причали у јавности, да ће остати и без државне службе. Павле Маринковић послат је у Софију на место посланика Краљевине Србије, како би био склоњен из Србије. Бивши министар војни, пуковник Милош Васић се развео од прве супруге, и отишао у провинцију у прекоманду, док се ствари не слегну.
Убиством краљевског пара Обреновића, две године доцније, на ову љубавну аферу, за коју није ни знала шира јавност, потпуно се заборавило.