[Шумадинац]

У физичком, расном погледу, Балкан је одувек представљао једну засебну „антрополошку лабораторију“ природе којој су северњачки, првобитно плавокоси и светлооки народи Илири – Грци – Германи - Словени „препечни" у данашњи претежно црномањасти тип. Нећемо улазити у расно-историјске теорије о некој прастарој медитеранског црној расној подлози која је упила и на свој тип прекалупила дошљаке. Нећемо испитивати ни удео расне хетитске или арменидне пенертације из Мале Азије, још из праисторијског времена. Резултат расне, а тиме и психичке трансформације, ту је, пред нама, и још се увек наставља. Брђански, сточарски, претежно динарско-медитерански тип доминантан је тип балканског човека. Он обухвата, у безброј животних облика, и словенски и несловенски Балкан. Северњачки Словен наметнуо је свој језик и своју етнику на широком, управо најширем подручју Балкана. Али, расом и балканским животним облицима њега је надјачао несловенски Прабалканац, староседелац. У том смислу може се говорити и о "десловенизацији", „илиризацији" и „тракизацији“ балканских Словена. Овај процес који смера ка формирању „балканског човека" у нашој се науци, по правилу, игнорише. О балканским Словенима говори се напросто као о једном „делу словенства", а несловенски етнички и расни слојеви на које је накалемљен Јужни Словен игноришу се. Староседеоци су делом истребљени, делом „потиснути", а само мали преостали део пробија се одонда по високим планинама под именом балканских „Влаха"! Али, новија истраживања доносе - засад расуте и неповезане доказе - да пресловенски, старобалкански тип није ишчезао и да балкански Словени имају у себи, и сваком погледу, далеко више старих балканских и несловенских елемената него што се то данас признаје у нашој школској науци.


Владимир Дворниковић

Извор: Правда, 10. 11. 1940. стр. 10.