26-12-2025, 01:58 PM
(26-12-2025, 01:13 PM)Monarhist Пише: Браво...Све су им православни Срби нудили 1875. године и доцније да се прикључе устанку, чак и да задрже беговске привилегије. Више историчара бавило се питањем зашто се нису укључили. Одговор је једноставан и дао га је професор Милорад Екмечић, када је разоткрио везу између османског министра војног и кнеза Николе Петровића. Другим речима, истраживао је колико је независна Кнежевина Црна Гора помагала, а колико одмагала устаницима из 1882. године у Херцеговини. Ту је пронашао тог првог посланика Османске царевине на Цетињу, који је био син министра војног, и целу његову улогу у придобијању херцеговачких муслимана у дизање устанка.Врло је важно схватити да су муслимани убрзо по дизању устанка, преузели вођство устанка од православних. Срби православци, поготово што су обојица вођа били врло искусни устаници још из 1875, па и раније, ћутке су прешли преко тог преузимања устанка, јер су осетили да се нешто дешава иза сцене.
Мада не би тебало искључити могућност да су раније направили дил са домаћим беговатом. Тај устанак из 1882. ипак није био ни близу масован као онај седам година раније. А и кад су 1878. Срби предлагали муслиманима на заједнички отпор окупацији, ни један од истакнутих се није одазвао.
Устанак из 1882. године био је ограничен временски и требало је да служи како би султан показао аустријском цару да још увек може да контролише процесе у Босни. То је схватио и аустријски цар и зато је дошло до нагодбе. Али, до нагодбе не би дошло, нити би Аустро-Угарска дала новац султану и опростила му неке дугове, да цар Франц Јозеф није јасно уочио да аге и бегове у Босни може искористити и да они имају једну карактеристику, једну велику слабост која се лако може контролисати од јаче силе и злоупотребити за "више интересе". Ту је кључ договора Беча и Истанбула, 1882. године, и једног непотписаног споразума између два суверена који је вредео више обојици него многи други које су потписивали.