15-10-2013, 07:21 PM
Громовник Пише:Аргумент да су "сви редом" официре постављали ПОЛИТИЧКИ је једна чиста лаж и неистина, да би се прикрило Стаљиново непосредно предратно обезглављивање официрског кора Црвене Армије, као и постављање нестручног и нешколованог кадра уместо њега. Једино је у СССР постојао положај "политичког официра", као и политичких комесара који су се мешали у рад школованих официра. Тога није било ни у Хитлеровој индоктринираној војсци. Јасан и недвосмислен доказ интензивитета и погубности такве политизације војске јесте то што на Источном фронту Црвена Армија у просеку губила 3 пута више војника него Вермахт за исту или сличну спроведену војну операцију. Да не говорим о војним успесима Немачких генерала као што су Ромел или Гудеријан, са снагама које су поседовали у односу на противника, које су за официре Црвене Армије биле једноставно неизводљиве и немогуће. Стаљинова тактика и у одбрани и у нападу је била "Нек' гину и наши па 3 пута више, нема везе, само док гину Немци".Тога је било и у немачком Вермахту, мада не у трагичном начину и масовној мери као у чистки у Црвеној Армији.
Хитлер је поставио по страни све оне официре који му нису били повољни. Мрзео и није имао поверење у стари кадар например прушких и племићких официра, и форсирао је каријеру неких других му лојалних генерала.
На пример Ромел, без обзира на то колико се свиђа некима, био је један од тих фаворизованих официра. Он је био одушевљен у нацизам и обожавао је немачког диктатора, све док тај му није наредио да изгину сви његови војници у Ел Аламеину, само тада се разубедио.
(Овако ћеш помислити да те ја контрирам, али немам разлог да интервенишем по оним тачкама када се слажем с тобом:s)

