08-07-2015, 01:04 PM
Још један додатак биографији: Кораћ је прешао Албанију 1915/1916.
Рођен је 28. јануара 1897. године.
Похађао је Скопску пешадијску пофофицирску школу, 26. класа, од 1. септембра 1915. године. Са школом се из Скопља повлачи преко Албаније и школовање наставља у Бизерти, до 1918. Касније, 1927, завршио је курс Пешадијске официрске школе, у 6. класи. Тада је био поручник.
Пре ступања у Подофицирску школу био је земљорадник и железничко-пружни радник.
Што се тиче напада на Рудник, учествовао је у сва три напада, дакле не само у последњем, 26. децембра 1941. Капетан Вучко Игњатовић је рањен у другом нападу и он тада постаје командант Пожешког четничког одреда.
Овај одред се први легализовао, на иницијативу Игњатовића - јер није имао муниције - а уз одобрење Команде четничких одреда, у којој су се тада налазили потпуковник Павловић, мајо Остојић и академик Драгиша Васић, у Брајићима. Дража је био на фронту према Немцима (према Ваљеву), а Кораћ га је једини пут видео 5. децембра 1941, у селу Брежђе, када је заједно са мајором Миланом калабићем ишао на састанак са њим.
Пожешки одред је дакле око 10. новембра 1941. сишао у Љиг, а затим отишао у Белановицу, код Калабића. И из Кораћеве књиге се види огромна улога Милана Калабића у првој фази рата. И обратно, Пожешки одред је пресудно утицао на морал Калабићевих јединица, пошто су оне, као и све друге Недићеве трупе, биле на веома лошем гласу у народу и веома слабог борбеног морала. Ситуација се мења са доласком једног великог Дражиног одреда...
Кораћ одмах уочава и негативан рад љотићеваца, чији су делови били такође ту. Малобројни, али разорног дејства, у свом фанатизму.
Рођен је 28. јануара 1897. године.
Похађао је Скопску пешадијску пофофицирску школу, 26. класа, од 1. септембра 1915. године. Са школом се из Скопља повлачи преко Албаније и школовање наставља у Бизерти, до 1918. Касније, 1927, завршио је курс Пешадијске официрске школе, у 6. класи. Тада је био поручник.
Пре ступања у Подофицирску школу био је земљорадник и железничко-пружни радник.
Што се тиче напада на Рудник, учествовао је у сва три напада, дакле не само у последњем, 26. децембра 1941. Капетан Вучко Игњатовић је рањен у другом нападу и он тада постаје командант Пожешког четничког одреда.
Овај одред се први легализовао, на иницијативу Игњатовића - јер није имао муниције - а уз одобрење Команде четничких одреда, у којој су се тада налазили потпуковник Павловић, мајо Остојић и академик Драгиша Васић, у Брајићима. Дража је био на фронту према Немцима (према Ваљеву), а Кораћ га је једини пут видео 5. децембра 1941, у селу Брежђе, када је заједно са мајором Миланом калабићем ишао на састанак са њим.
Пожешки одред је дакле око 10. новембра 1941. сишао у Љиг, а затим отишао у Белановицу, код Калабића. И из Кораћеве књиге се види огромна улога Милана Калабића у првој фази рата. И обратно, Пожешки одред је пресудно утицао на морал Калабићевих јединица, пошто су оне, као и све друге Недићеве трупе, биле на веома лошем гласу у народу и веома слабог борбеног морала. Ситуација се мења са доласком једног великог Дражиног одреда...
Кораћ одмах уочава и негативан рад љотићеваца, чији су делови били такође ту. Малобројни, али разорног дејства, у свом фанатизму.