[Милослав Самарџић]

У лето 1942. потпуковник Кораћ добије налог од Немаца да напише извештај колико има Дражиних присталица у Ужичком округу, како би оби спровели акцију.
Он напише извештај: ''У Ужичком округу нема присталица Драже Михаиловића''.
Затим искористи прилику да дода како у ствари има комуниста и да они поред осталог налазе заклон у љотићевским јединицама. на то су му Немци тражили списак комуниста у љотићевским јединицама и он им је послао (наводи имена у књизи). Међутим, каже, њима ипак није фалила длака с главе, јер су мито и корупција јачи и од Гестапоа. Каже да из тог разлога није успео да се отараси ни комуниста који су остали у Ужицу,после ''Ужичке републике''. Војни суд их осуди на смрт, али из недићеве владе стигне наредба да се суђење поништи (такође мито и корупција). Онда их пријави Немцима и деси се исто. Свега неколицина је доспела у логор, али су на Сајмишту постали капои за рачун Немаца и моткама су убијали логораше-четнике (опет наводи имена тих комуниста). А када је био на Бањици, опет је видео да комунисти боље стоје код Немаца, имају повластице. Па и кад је доспео у логор у Немачкој - опет исто.