15-01-2016, 08:05 AM
Како испратисмо оца Жарка, проту –
Можемо ли, Срби браћо, опрати срамоту…
Опело на Лешћу
Страдање народа и Светиња на Косову од Шиптара, затирање и потапање ваљевске Грачанице од руке србске у срцу Шумадије, свакојако духовно тровање народа од масона на власти (и опозиције) и, на крају, овакво опело и сахрана најродољубивијег свештеника кога је Србија у овом времену имала- Поручују само једно: Ако се, не дај Боже, ускоро не пробудимо- треба на време одржати опело свем народу овом који се одрекао својих Светитеља, родољубивог пожртвовања, отаџбинољубља, истинољубља… јер све то нам у аманет оставише Свети преци и све то скупа чини правог Србина и Србију… Или, једноставно, да променимо име и не срамотимо претке…
Све ово су ренгентске слике духовне учмалости наше… Хладно време на сахрани праведника, млака вера верника и ледена безосећајност из београдске Патријаршије. Масонска држава ова својим још од комуниста укорењеним упливима у Патријаршију као да ликује јер је отишао онај који разобличава посрнуле епископе, секташе из државних власти и све њихове неморалне реформске пројекте над бићем народним… Упокојио се народни свештеник, интелектуалац са вишедеценијским јавним издавачким радом у престоници Србаља- и, ај што ни један од јавних масонских медија ништа ни непомену- то смо очекивали, али после свега што се данас догодило: Сумњамо да су општемедијско бомбардовање вестима о сигурној леденој киши данашњој прогнозираној за целу Србију падајућој, те апели да се не мрда из кућа- чак можда били и стога да што мање људи дође на сахрану страшног им проте Жарка. Верујте да није умишљање, јер се многи народ јављао истраумиран како смо у путу због „ледене кише“- коју данас ниђе видели нисмо од дивног и сунчаног дана који нас је обасјавао свише.
Срамота београдске Патријаршије се сваким даном увећава због осионости водећих епископа а Патријарх је то нарочито поспешио данас. Протеривањем опела човеку који је у многоме задужио и народ и Патријаршију србску из града на приградско брдо Лешће… само неколико, 7-8 свештеника(да и не помињем- ниједан епископ)…
Опело оних честитих свештеника и верника који се потрудише прескочити све ове препреке да би се бар мало одужили љубави и жртви оца Жарка… А онда опет марионетска глобалистички настројена Патријаршија забрањује да спремљену беседу на опелу, иначе по израженој вољи покојног проте Жарка, изговори свештеник о. Јован Благојевић… који је са говором у џепу и сузама у очима, на крају, потиштен отишао кући… (док је симболичну, отаљавајућу беседу одржао неки свештеник, ваљда Топић, који је као надлежни парох оца Жарка- наводно, једини имао право да данас нешто каже на опелу- такве диктате имају само секташи папо-католици) И на крају, искушења честитој породици која су ових дана правиле Патријархове директиве у погледу сахране- да људи дуго нису знали где ће сахранити свога блаженоупокојеног сродника… све то намеће питање: мисле ли великодостојници где ће им душа, мисле ли да ће им вечно остати у телу и у звањима… Ваша Светости да ли је све ово терапија промене свести србском роду коју спроводите у име Вучића, Тадића, Дачића, Николића, Пајтића и остале марионетске еуро-балавурдије, ако јесте- кажите бар отворено.
Ево вам, браћо Срби- фолирантске екуменске „васељенске“ љубави- на домаћем терену…
Испраћај оца Жарка из Београда где је духовно столовао и Србљу пут светосавски осветљавао толико деценија… Живог, Христу верног и огњеног- не успеше га протерати ови духовни глобалисти и лицемери- па сада, као некакви незнабошци, мисле да ће уклањањем из Београда све прекрити заборав. Као да Бога Истине нема- само њихова апсолутистички папска воља. Ваша Светости- постаните наша Светост, или се оканите јарма који није за меру Вашу- иначе следи оно што је Господ говорио ондашњим првосвештеницима, лицемерима и фарисејима.
После испраћаја тела оца Жарка из Лешћа за Дрежник… народ се послужио житом и вином напољу а затим и дуго остао дружећи се на мразу- јер је неко од надлежних као загубио кључ да нас не пусте у конак…
И тако, крену отац Жарко ка своме Дрежнику где се родио да би био сахрањен у гробници своје мајке(честита породица и родбина оца Жарка је, напомињем, имала прегршт искушења ових дана и ти људи су учини све како би све честито и благочестиво било све што је до њихових моћи)… као да су неке силе из мржње невиђене коју имају према слугама Божијим хтеле поново у утробу мајке вратити га, и у небиће и заборав потопити.
Сахрана у родном Дрежнику
Божијим Промислом и љубављу једног нашег брата камермана из Београда, сем честите породице, само једна кола кренуше да до краја испрате у Христу оца нашега родољубивога проту Жарка… из Београда до Дрежника. Да таква не би жеља брата- Православна Србија била би ускраћена за снимак овог величанственог чина ове прогоњене сахране праведног слуге Божијег.
Није много било верника у Београду, није много било ни у Дрежнику- али народ за пример, величанствени народ Србски, семе Православља за будућност… Стамени у вери и јуначни у родољубљу- Дрежнићани који изродише својевремено великана СПЦ митрополита Јосифа Цвијовића- дадоше нам данас изненадну утеху кроз речи беседе потомка митрополитовог проте ставрофора Радоја Цвијовића, школског друга оца Жарка- који је Православну оду, као рањени јелен- одрикао Христу за свог брата Жарка. Да није било проте Радоја и његових речи- не би ми потом радосни кући одлазили. Такође, да не упознасмо чојство и јуначност Дрежничана, потоњим упознавањем, сумњали би у опстанак ошамућених данашњих Србаља. Али верујте нам, док је оваквих села попут Дрежника који има и спомен музеј сећања на митрополита Јосифа, и удружење које носи његово име, и планове за обнову светосавског србства у своме духовно горостасном крају- Биће васкрса Србије, браћо, имаће Бог опет они тајних 7.000 слугу спремљених за дан и час као у време пророка Илије. Тек сада видесмо да није отац Жарко случајно из овога краја неустрашиво Православан и Родољубив био. Величанствену беседу надамо се у снимку ускоро приказати, чим брат наш стигне приредити, а такође ћемо касније упутити и на снимке са опела и сахране, а такође и на спремљено а непрочитано слово оца Јована Благојевића…
Пуно искрене захвалности дугујемо побожној породици оца Жарка која је све домаћински припремила и дуготрпељиво се Хришћански понела иако притиснута изненађујућим искушењима са свих страна.
Упокој Боже душу слуге Твога проте Жарка, а ако ли га упокојиш молитвама Светих Твојих- онда молитвама Његовим спаси душе наше и научи нас одржати веру и дела свештеног исповедника Твога- како и ми сви и цео народ наш не би посрнули у лажи и саблазни којима нас подло-лицемерно бомбардују свакодневно…
ИстиноЉубље свима Вама!
Можемо ли, Срби браћо, опрати срамоту…
Опело на Лешћу
Страдање народа и Светиња на Косову од Шиптара, затирање и потапање ваљевске Грачанице од руке србске у срцу Шумадије, свакојако духовно тровање народа од масона на власти (и опозиције) и, на крају, овакво опело и сахрана најродољубивијег свештеника кога је Србија у овом времену имала- Поручују само једно: Ако се, не дај Боже, ускоро не пробудимо- треба на време одржати опело свем народу овом који се одрекао својих Светитеља, родољубивог пожртвовања, отаџбинољубља, истинољубља… јер све то нам у аманет оставише Свети преци и све то скупа чини правог Србина и Србију… Или, једноставно, да променимо име и не срамотимо претке…
Све ово су ренгентске слике духовне учмалости наше… Хладно време на сахрани праведника, млака вера верника и ледена безосећајност из београдске Патријаршије. Масонска држава ова својим још од комуниста укорењеним упливима у Патријаршију као да ликује јер је отишао онај који разобличава посрнуле епископе, секташе из државних власти и све њихове неморалне реформске пројекте над бићем народним… Упокојио се народни свештеник, интелектуалац са вишедеценијским јавним издавачким радом у престоници Србаља- и, ај што ни један од јавних масонских медија ништа ни непомену- то смо очекивали, али после свега што се данас догодило: Сумњамо да су општемедијско бомбардовање вестима о сигурној леденој киши данашњој прогнозираној за целу Србију падајућој, те апели да се не мрда из кућа- чак можда били и стога да што мање људи дође на сахрану страшног им проте Жарка. Верујте да није умишљање, јер се многи народ јављао истраумиран како смо у путу због „ледене кише“- коју данас ниђе видели нисмо од дивног и сунчаног дана који нас је обасјавао свише.
Срамота београдске Патријаршије се сваким даном увећава због осионости водећих епископа а Патријарх је то нарочито поспешио данас. Протеривањем опела човеку који је у многоме задужио и народ и Патријаршију србску из града на приградско брдо Лешће… само неколико, 7-8 свештеника(да и не помињем- ниједан епископ)…
Опело оних честитих свештеника и верника који се потрудише прескочити све ове препреке да би се бар мало одужили љубави и жртви оца Жарка… А онда опет марионетска глобалистички настројена Патријаршија забрањује да спремљену беседу на опелу, иначе по израженој вољи покојног проте Жарка, изговори свештеник о. Јован Благојевић… који је са говором у џепу и сузама у очима, на крају, потиштен отишао кући… (док је симболичну, отаљавајућу беседу одржао неки свештеник, ваљда Топић, који је као надлежни парох оца Жарка- наводно, једини имао право да данас нешто каже на опелу- такве диктате имају само секташи папо-католици) И на крају, искушења честитој породици која су ових дана правиле Патријархове директиве у погледу сахране- да људи дуго нису знали где ће сахранити свога блаженоупокојеног сродника… све то намеће питање: мисле ли великодостојници где ће им душа, мисле ли да ће им вечно остати у телу и у звањима… Ваша Светости да ли је све ово терапија промене свести србском роду коју спроводите у име Вучића, Тадића, Дачића, Николића, Пајтића и остале марионетске еуро-балавурдије, ако јесте- кажите бар отворено.
Ево вам, браћо Срби- фолирантске екуменске „васељенске“ љубави- на домаћем терену…
Испраћај оца Жарка из Београда где је духовно столовао и Србљу пут светосавски осветљавао толико деценија… Живог, Христу верног и огњеног- не успеше га протерати ови духовни глобалисти и лицемери- па сада, као некакви незнабошци, мисле да ће уклањањем из Београда све прекрити заборав. Као да Бога Истине нема- само њихова апсолутистички папска воља. Ваша Светости- постаните наша Светост, или се оканите јарма који није за меру Вашу- иначе следи оно што је Господ говорио ондашњим првосвештеницима, лицемерима и фарисејима.
После испраћаја тела оца Жарка из Лешћа за Дрежник… народ се послужио житом и вином напољу а затим и дуго остао дружећи се на мразу- јер је неко од надлежних као загубио кључ да нас не пусте у конак…
И тако, крену отац Жарко ка своме Дрежнику где се родио да би био сахрањен у гробници своје мајке(честита породица и родбина оца Жарка је, напомињем, имала прегршт искушења ових дана и ти људи су учини све како би све честито и благочестиво било све што је до њихових моћи)… као да су неке силе из мржње невиђене коју имају према слугама Божијим хтеле поново у утробу мајке вратити га, и у небиће и заборав потопити.
Сахрана у родном Дрежнику
Божијим Промислом и љубављу једног нашег брата камермана из Београда, сем честите породице, само једна кола кренуше да до краја испрате у Христу оца нашега родољубивога проту Жарка… из Београда до Дрежника. Да таква не би жеља брата- Православна Србија била би ускраћена за снимак овог величанственог чина ове прогоњене сахране праведног слуге Божијег.
Није много било верника у Београду, није много било ни у Дрежнику- али народ за пример, величанствени народ Србски, семе Православља за будућност… Стамени у вери и јуначни у родољубљу- Дрежнићани који изродише својевремено великана СПЦ митрополита Јосифа Цвијовића- дадоше нам данас изненадну утеху кроз речи беседе потомка митрополитовог проте ставрофора Радоја Цвијовића, школског друга оца Жарка- који је Православну оду, као рањени јелен- одрикао Христу за свог брата Жарка. Да није било проте Радоја и његових речи- не би ми потом радосни кући одлазили. Такође, да не упознасмо чојство и јуначност Дрежничана, потоњим упознавањем, сумњали би у опстанак ошамућених данашњих Србаља. Али верујте нам, док је оваквих села попут Дрежника који има и спомен музеј сећања на митрополита Јосифа, и удружење које носи његово име, и планове за обнову светосавског србства у своме духовно горостасном крају- Биће васкрса Србије, браћо, имаће Бог опет они тајних 7.000 слугу спремљених за дан и час као у време пророка Илије. Тек сада видесмо да није отац Жарко случајно из овога краја неустрашиво Православан и Родољубив био. Величанствену беседу надамо се у снимку ускоро приказати, чим брат наш стигне приредити, а такође ћемо касније упутити и на снимке са опела и сахране, а такође и на спремљено а непрочитано слово оца Јована Благојевића…
Пуно искрене захвалности дугујемо побожној породици оца Жарка која је све домаћински припремила и дуготрпељиво се Хришћански понела иако притиснута изненађујућим искушењима са свих страна.
Упокој Боже душу слуге Твога проте Жарка, а ако ли га упокојиш молитвама Светих Твојих- онда молитвама Његовим спаси душе наше и научи нас одржати веру и дела свештеног исповедника Твога- како и ми сви и цео народ наш не би посрнули у лажи и саблазни којима нас подло-лицемерно бомбардују свакодневно…
ИстиноЉубље свима Вама!
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.