04-06-2017, 01:15 PM
.
ПРАВОСЛАВНИ ХРИШЋАНСКИ КРЕАЦИОНИЗАМ
Зашто креационизам, са хришћанске тачке гледишта, није и не може бити научна терорија? И зашто би, као научна теорија, био за хришћанство јерес?
Зато што се природна наука заснива на методолошком натурализму. Шта то значи? То значи да је редукована на природу и њене законитости и механизме. Унутар те редукције налази се појмовност и свако научно објашњење неког природног феномена. Природна наука објашњава природне феномене кроз природне механизме и законитости саме те природе. То су јасне методолошке границе природних наука.
Ако се има у виду наведени методолошки натурализам, без којег НЕМА ПРИРОДНЕ НАУКЕ, онда у научно објашњење било којег природног феномена није могуће увести појам Бога. Барем не, ако је тај Бог онај којег исповедају хришћани. Зашто? Зато што је Бог којег исповедају хришћани у онтолошком слислу ДРУГИ у односу на свет. Шта то значи? То значи да његова природа није наша природа, те да се као такав, по својој природи, не налази унутар света нашег постојања. Ово значи да природна наука, са својим методолошким натурализмом, мора остати слепа за Бога. У супротном, свако убацивање Бога у такав методолошки натурализам значио би псеудо науку, али и јерес. Зашто? Зато што би оностраног Бога свукли у овострани свет. Поистоветили бисмо природу Бога и природу света (Творца и твар). Дошли бисмо до античког политеизма и пантеизма. Дошли бисмо до онога што је за хришћанство - јерес.
Креационизам, зато, може да буде философија и вера у Бога Творца, али не може да буде научна теорија. Уколико би био научна теорија, тај бог којег види наука, очима свог методолошког натурализма, не би био хришћански Бог. И зато би такав "научни креационизам" и "бог доказан научним експериментом", за нас хришћане био - јерес.
Мислите о овоме, хришћани. Нажалост, мало их је којима је ово данас јасно и који вам ово могу објаснити. Чувајте се смутње.
Да резимирамо:
Није споран креационистички став, као став вере или као философски став. Ја сам верујући човек и свакако исповедам веру у Бога Творца. Такође, у философским разматрањима, заустпам теистичке поставке. Међутим, концепт Бога Творца није и не може бити научни концепт (овде имам у виду стриктно природне науке). Из разлога који сам навео у посту. Када споменеш метафору "прст Божији", онда то има смисла ако заступаш један верски, теолошки или философски став. Међутим, "прст Божији" не може бити закључак природне науке. Зашто? Зато што се Бог и божанско, била то божанска суштина или његово дејство, енергија, не могу појмовно изразити (суштина Бога је као таква неизразива и за теологију), нити уопште узети у испитивање у природној науци - због самог методолошког натурализма прирдних наука. Оно што природна наука "види" и изриче је диктирано њеним "видом", а тај "вид" је њен метод. Тај метод редукован је искључиво на природу појавног света - зато га и зовемо методолошки натурализам. Natura, значи природа.
Из овог, дакле, разлога креационизам не може бити научна теорија. Може бити искључиво теолошки и философски став.
Ово не значи да се самој Теорији еволуције не сме приступати критички. Не никако, јер би некритички приступ урушио и саму суштину науке која почива на сумњи. Теорија еволуције се може критиковти, може се и мењати, поправљати, допуњавати.... Али, искључиво "видом" којим је и сама настала. А то значи уз поштовање и примену методолошког натурализма. Дакле, научна теорија се критикује и замењује само другом научном теоријом, која кроз методолошки натурализам природних наука покаже да боље објашњава неки природни феномен него што то чини конкретно Теорија еволуције.
Креационизам, који претендује да буде научна теорија и пандан Теорији еволуције, не може своје ставове да базира на кључном методу природних наука. И зато он није научна, већ псеудо научна теорија.
Опет, хипотетички, чак и када би природна наука, кроз свој метод, дошла до неког појма Бога, то за хришћане не би имало никакву тежину. Односно тај "бог" не би био Бог откривења у којег хришћани верују. Јер, тај научно "виђени" бог, као плод методолошког натурализма, био би део природе створеног. Као такав, није и не може бити Бог у којег верују хришћани. Зато, хришћани који се труде да Бога откривења искажу кроз метод природних наука, да Бога учине научним исказом, свесно или несвесно - исповедају јерес.
АЛЕКСАНДАР МИЛОЈКОВ
ПРАВОСЛАВНИ ХРИШЋАНСКИ КРЕАЦИОНИЗАМ
Зашто креационизам, са хришћанске тачке гледишта, није и не може бити научна терорија? И зашто би, као научна теорија, био за хришћанство јерес?
Зато што се природна наука заснива на методолошком натурализму. Шта то значи? То значи да је редукована на природу и њене законитости и механизме. Унутар те редукције налази се појмовност и свако научно објашњење неког природног феномена. Природна наука објашњава природне феномене кроз природне механизме и законитости саме те природе. То су јасне методолошке границе природних наука.
Ако се има у виду наведени методолошки натурализам, без којег НЕМА ПРИРОДНЕ НАУКЕ, онда у научно објашњење било којег природног феномена није могуће увести појам Бога. Барем не, ако је тај Бог онај којег исповедају хришћани. Зашто? Зато што је Бог којег исповедају хришћани у онтолошком слислу ДРУГИ у односу на свет. Шта то значи? То значи да његова природа није наша природа, те да се као такав, по својој природи, не налази унутар света нашег постојања. Ово значи да природна наука, са својим методолошким натурализмом, мора остати слепа за Бога. У супротном, свако убацивање Бога у такав методолошки натурализам значио би псеудо науку, али и јерес. Зашто? Зато што би оностраног Бога свукли у овострани свет. Поистоветили бисмо природу Бога и природу света (Творца и твар). Дошли бисмо до античког политеизма и пантеизма. Дошли бисмо до онога што је за хришћанство - јерес.
Креационизам, зато, може да буде философија и вера у Бога Творца, али не може да буде научна теорија. Уколико би био научна теорија, тај бог којег види наука, очима свог методолошког натурализма, не би био хришћански Бог. И зато би такав "научни креационизам" и "бог доказан научним експериментом", за нас хришћане био - јерес.
Мислите о овоме, хришћани. Нажалост, мало их је којима је ово данас јасно и који вам ово могу објаснити. Чувајте се смутње.
Да резимирамо:
Није споран креационистички став, као став вере или као философски став. Ја сам верујући човек и свакако исповедам веру у Бога Творца. Такође, у философским разматрањима, заустпам теистичке поставке. Међутим, концепт Бога Творца није и не може бити научни концепт (овде имам у виду стриктно природне науке). Из разлога који сам навео у посту. Када споменеш метафору "прст Божији", онда то има смисла ако заступаш један верски, теолошки или философски став. Међутим, "прст Божији" не може бити закључак природне науке. Зашто? Зато што се Бог и божанско, била то божанска суштина или његово дејство, енергија, не могу појмовно изразити (суштина Бога је као таква неизразива и за теологију), нити уопште узети у испитивање у природној науци - због самог методолошког натурализма прирдних наука. Оно што природна наука "види" и изриче је диктирано њеним "видом", а тај "вид" је њен метод. Тај метод редукован је искључиво на природу појавног света - зато га и зовемо методолошки натурализам. Natura, значи природа.
Из овог, дакле, разлога креационизам не може бити научна теорија. Може бити искључиво теолошки и философски став.
Ово не значи да се самој Теорији еволуције не сме приступати критички. Не никако, јер би некритички приступ урушио и саму суштину науке која почива на сумњи. Теорија еволуције се може критиковти, може се и мењати, поправљати, допуњавати.... Али, искључиво "видом" којим је и сама настала. А то значи уз поштовање и примену методолошког натурализма. Дакле, научна теорија се критикује и замењује само другом научном теоријом, која кроз методолошки натурализам природних наука покаже да боље објашњава неки природни феномен него што то чини конкретно Теорија еволуције.
Креационизам, који претендује да буде научна теорија и пандан Теорији еволуције, не може своје ставове да базира на кључном методу природних наука. И зато он није научна, већ псеудо научна теорија.
Опет, хипотетички, чак и када би природна наука, кроз свој метод, дошла до неког појма Бога, то за хришћане не би имало никакву тежину. Односно тај "бог" не би био Бог откривења у којег хришћани верују. Јер, тај научно "виђени" бог, као плод методолошког натурализма, био би део природе створеног. Као такав, није и не може бити Бог у којег верују хришћани. Зато, хришћани који се труде да Бога откривења искажу кроз метод природних наука, да Бога учине научним исказом, свесно или несвесно - исповедају јерес.
АЛЕКСАНДАР МИЛОЈКОВ
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М