https://www.pogledi.rs/forum/ Wed, 17 Jun 2026 10:54:15 +0000 MyBB https://www.pogledi.rs/forum/thread-5264.html Tue, 12 Aug 2025 01:57:57 +0200 Јеремија Брђанин]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5264.html ]]> ]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5262.html Mon, 04 Aug 2025 01:42:57 +0200 Јеремија Брђанин]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5262.html Цитат:Прича о Борку, кога је држава заборавила
Park_Svilajnac_6У 6:10 стигне ми СМС од мог пријатеља Борка са непознатог броја јер нема кредита на свом:
-Брате мој,знам да си и ти у проблемима али молим те ако можеш купи ми 1 хлеб и јогурт и донеси ми,већ други дан немам ни за хлеб нити једем.Борко
Позовем га ја одмах.Послао ми поруку од комшије.
Прича о Борку: -Борко је 1973 годиште рођен у Београду а родитељи су му се из пиротског краја доселили у Београд 60-тих.Отац му је радио у ИМР-Раковица као мајстор а мајка у Студентском дому на Карабурми у мензи.Имају једнособан стан на Карабурми који је његова мајка отплаћивала 20 година. Борко је завршио војну гимназију 1992 и био распоређен прво у Нишу у војној полицији а затим у Лесковцу.Отац му је умро када је имао 11 година од можданог удара на радном месту.Подигла га је мајка.Ретко поштен и добар човек.И дан данас. Те 1993 и 1994 добија неколико прекоманди,од Хрватске до Требиња.У Сарајеву је први пут рањен 1995 у десну ногу из снајпера.Проводи по ратиштима цео период.Његова мајка о њему ништа није знала скоро годину дана. Када је све то прошло,као “награду” добије прекоманду у Београд да буде ближе мајци и ЊМА због контроле ноге.Распоређен у касарни на Топчидеру.Ту се мало средио и примирио и оженио. 1997 добија близанце Марка и Милицу.Срећи нема краја.Супругу запошљава у Генералштаб на конкурс за цивилно лице-кафе куварица.
Све иде ка бољем.Стара мајка пресрећна. У јануару 1998 добија прекоманду у Ђаковицу на Косову и Метохији а затим у марту у Призрен.О том периоду никад не говори.У Србици приликом чишћења терена и акције у јулу 1998 буде рањен са два метка.Један му погоди стару рану у десној нози а други десну страну грудног коша. И то он јуначки поднесе у ВМЦ у Нишу.
Изађе са клинике у децембру 1998.Само 7 дана је био на поштеди кући и прославио Нову Годину са породицом и баш на Божић 1999,по њега долази патрола и уручује му наређење да одмах дође у Генералштаб да му се одреди нови ратни распоред. Он пође са патролом.Не оду у генералштаб већ га одвезу у касарну 7.јули на Вождовцу.Тамо по његовој причи,млада војска са свих страна и резервисти. Ту добије наредбу да наредних неколико дана мора да ради са војском.Радио је нормално од 7-15 и ишао кући.Никад се није пожалио на болове или да не може или неће.Осећао је константно болове у десној нози. Почетком фебруара добија наређење да са својом четом иде на гађање и вежбе у пределу Пасуљанских ливада.Пуних 7 аутобуса младе војске и он са њима крену пред зору.И на путном налогу је писало да иду на важбу на Пасуљанским ливадама. На пола пута,стиже их војно возило,пресреће и предаје им нову наредбу.Правац Косово и Метохија.
Млада војска,једни певају,други плачу,трећи занемели од страха,четврти и не знају где иду.Он се труди да им подигне морал. У Гњилан стижу око 10 ујутру,директно бивају распоређени на положаје,стража,пријавнице.Није било неких тешких окршаја,било је ту и тамо пушкарања.И млада војска се мало ослободила,схватили су где су.. Средином марта 1999 крећу све чешће борбе у околини Гњилана.Свакодневне. Почиње бомбардовање.Генерал Лазаревић издаје наредбу да се праве макете тенкова и возила од дасака и да се импровизује.Авиони гађају управо те макете.Штета је само била што нисмо имали ПВО који би могао да дејствује кад се авион открије,наше ракете су биле малог домета.Пуца се одозго,пуца се одоздо,са свих страна.Наша војска се храбро бори и не посустаје. Тог 28.марта 1999 приликом бомбардовања,Борка погађа гелер у главу а поред њега гину његова 3 млада војника.Пребаце га на ВМЦ Ниш а затим на ВМА у Београд.Једва преживи,22 дана био у коми.Заврши се рат,Борко неспособан за службу,води борбу за инвалидску пензију.Једва му одобре.Пензија минимална,16000дин.
Некако он почиње да се опоравља од гелера,почиње да хода,терапије,лечења,почиње да сам да функционише колико може.Те 2002 друге умире му мајка.Од те пензије и женине плате некако су живели.До 2007.Тада му установе на десној нози неки облик карцинома и веома брзо му одсеку десну ногу до кука.Остаје 100% инвалид.И даље прима 16000дин због “малог радног стажа”. У кући катастрофа,деца још мала,примања мала,он неспособан да помогне,борба,туга. Онда 2010 његова жена одлучи да је боље да она и деца оду од њега и наставе да живе код мајора Кртолице(побегао из оних крајева које је Борко ослобађао 90-тих) и са којим је била у вези.Остави га и одведе и децу.Борко одмах хтео да се убије али смо га одвратили.Након пар месеци његова жена судским путем затражи од њега да плаћа алиментацију за децу.Суд одреди 30% од пензије да иду децу.Није се бунио за то.
Никад није просио по улици.Нас неколико су му свакодневно доносили све што смо могли.У сред ноћи кад затреба. Сад су деца већ велика,обоје студирају.Обилазе га понекад.Није им ускратио оних 30% ни сад кад су пунолетни.Каже:Тата толико може овакав…. Борко сам живи,рањаван 4 пута,без ноге у колицима.Поносан и храбар и племенит.
Испричах вам ову причу јутрос,чисто да вам кажем да у Србији живе и они чији су проблеми већи од наших. Живе…. ]]> Цитат:Прича о Борку, кога је држава заборавила
Park_Svilajnac_6У 6:10 стигне ми СМС од мог пријатеља Борка са непознатог броја јер нема кредита на свом:
-Брате мој,знам да си и ти у проблемима али молим те ако можеш купи ми 1 хлеб и јогурт и донеси ми,већ други дан немам ни за хлеб нити једем.Борко
Позовем га ја одмах.Послао ми поруку од комшије.
Прича о Борку: -Борко је 1973 годиште рођен у Београду а родитељи су му се из пиротског краја доселили у Београд 60-тих.Отац му је радио у ИМР-Раковица као мајстор а мајка у Студентском дому на Карабурми у мензи.Имају једнособан стан на Карабурми који је његова мајка отплаћивала 20 година. Борко је завршио војну гимназију 1992 и био распоређен прво у Нишу у војној полицији а затим у Лесковцу.Отац му је умро када је имао 11 година од можданог удара на радном месту.Подигла га је мајка.Ретко поштен и добар човек.И дан данас. Те 1993 и 1994 добија неколико прекоманди,од Хрватске до Требиња.У Сарајеву је први пут рањен 1995 у десну ногу из снајпера.Проводи по ратиштима цео период.Његова мајка о њему ништа није знала скоро годину дана. Када је све то прошло,као “награду” добије прекоманду у Београд да буде ближе мајци и ЊМА због контроле ноге.Распоређен у касарни на Топчидеру.Ту се мало средио и примирио и оженио. 1997 добија близанце Марка и Милицу.Срећи нема краја.Супругу запошљава у Генералштаб на конкурс за цивилно лице-кафе куварица.
Све иде ка бољем.Стара мајка пресрећна. У јануару 1998 добија прекоманду у Ђаковицу на Косову и Метохији а затим у марту у Призрен.О том периоду никад не говори.У Србици приликом чишћења терена и акције у јулу 1998 буде рањен са два метка.Један му погоди стару рану у десној нози а други десну страну грудног коша. И то он јуначки поднесе у ВМЦ у Нишу.
Изађе са клинике у децембру 1998.Само 7 дана је био на поштеди кући и прославио Нову Годину са породицом и баш на Божић 1999,по њега долази патрола и уручује му наређење да одмах дође у Генералштаб да му се одреди нови ратни распоред. Он пође са патролом.Не оду у генералштаб већ га одвезу у касарну 7.јули на Вождовцу.Тамо по његовој причи,млада војска са свих страна и резервисти. Ту добије наредбу да наредних неколико дана мора да ради са војском.Радио је нормално од 7-15 и ишао кући.Никад се није пожалио на болове или да не може или неће.Осећао је константно болове у десној нози. Почетком фебруара добија наређење да са својом четом иде на гађање и вежбе у пределу Пасуљанских ливада.Пуних 7 аутобуса младе војске и он са њима крену пред зору.И на путном налогу је писало да иду на важбу на Пасуљанским ливадама. На пола пута,стиже их војно возило,пресреће и предаје им нову наредбу.Правац Косово и Метохија.
Млада војска,једни певају,други плачу,трећи занемели од страха,четврти и не знају где иду.Он се труди да им подигне морал. У Гњилан стижу око 10 ујутру,директно бивају распоређени на положаје,стража,пријавнице.Није било неких тешких окршаја,било је ту и тамо пушкарања.И млада војска се мало ослободила,схватили су где су.. Средином марта 1999 крећу све чешће борбе у околини Гњилана.Свакодневне. Почиње бомбардовање.Генерал Лазаревић издаје наредбу да се праве макете тенкова и возила од дасака и да се импровизује.Авиони гађају управо те макете.Штета је само била што нисмо имали ПВО који би могао да дејствује кад се авион открије,наше ракете су биле малог домета.Пуца се одозго,пуца се одоздо,са свих страна.Наша војска се храбро бори и не посустаје. Тог 28.марта 1999 приликом бомбардовања,Борка погађа гелер у главу а поред њега гину његова 3 млада војника.Пребаце га на ВМЦ Ниш а затим на ВМА у Београд.Једва преживи,22 дана био у коми.Заврши се рат,Борко неспособан за службу,води борбу за инвалидску пензију.Једва му одобре.Пензија минимална,16000дин.
Некако он почиње да се опоравља од гелера,почиње да хода,терапије,лечења,почиње да сам да функционише колико може.Те 2002 друге умире му мајка.Од те пензије и женине плате некако су живели.До 2007.Тада му установе на десној нози неки облик карцинома и веома брзо му одсеку десну ногу до кука.Остаје 100% инвалид.И даље прима 16000дин због “малог радног стажа”. У кући катастрофа,деца још мала,примања мала,он неспособан да помогне,борба,туга. Онда 2010 његова жена одлучи да је боље да она и деца оду од њега и наставе да живе код мајора Кртолице(побегао из оних крајева које је Борко ослобађао 90-тих) и са којим је била у вези.Остави га и одведе и децу.Борко одмах хтео да се убије али смо га одвратили.Након пар месеци његова жена судским путем затражи од њега да плаћа алиментацију за децу.Суд одреди 30% од пензије да иду децу.Није се бунио за то.
Никад није просио по улици.Нас неколико су му свакодневно доносили све што смо могли.У сред ноћи кад затреба. Сад су деца већ велика,обоје студирају.Обилазе га понекад.Није им ускратио оних 30% ни сад кад су пунолетни.Каже:Тата толико може овакав…. Борко сам живи,рањаван 4 пута,без ноге у колицима.Поносан и храбар и племенит.
Испричах вам ову причу јутрос,чисто да вам кажем да у Србији живе и они чији су проблеми већи од наших. Живе…. ]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5033.html Sat, 22 Jul 2023 11:24:05 +0200 Шумадинац]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5033.html
0:00 Увод
1:57 Почетак бављења органском пољопривредом
4:49 Темељна начела и врсте органске пољопривреде
7:06 Настанак минералних ђубрива
8:35 Настанак пестицида
11:28 Дефиниција каренце
17:16 Воће и поврће најосетљивије на отрове
19:27 ГМО биљке и њихов утицај на човеково здравље
23:25 Тајна узгоја хране код Амиша
24:41 Врсте плодореда
27:24 Савети за почетнике
35:27 Време и простор потребно за одржавање врта. Пример Русије
37:30 Припрема садница и семена
40:00 Био пестициди
47:15 Коров и хербициди
49:51 Разлика између аутохтоних и хибридних сорти
55:18 Разлози и важност поседовања органске баште
58:56 Врсте отрова
1:03:55 Какву воду пити
1:07:37 Духовни, психолошки и емотивни бенефити живота на селу]]>
0:00 Увод
1:57 Почетак бављења органском пољопривредом
4:49 Темељна начела и врсте органске пољопривреде
7:06 Настанак минералних ђубрива
8:35 Настанак пестицида
11:28 Дефиниција каренце
17:16 Воће и поврће најосетљивије на отрове
19:27 ГМО биљке и њихов утицај на човеково здравље
23:25 Тајна узгоја хране код Амиша
24:41 Врсте плодореда
27:24 Савети за почетнике
35:27 Време и простор потребно за одржавање врта. Пример Русије
37:30 Припрема садница и семена
40:00 Био пестициди
47:15 Коров и хербициди
49:51 Разлика између аутохтоних и хибридних сорти
55:18 Разлози и важност поседовања органске баште
58:56 Врсте отрова
1:03:55 Какву воду пити
1:07:37 Духовни, психолошки и емотивни бенефити живота на селу]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-4987.html Wed, 22 Mar 2023 23:13:21 +0100 НЕБОЈША БГ]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-4987.html
]]>
]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-4951.html Thu, 12 Jan 2023 23:19:29 +0100 Mekenzi]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-4951.html ДОРЧОЛ ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ!

ВРАЧАР НЕ СМЕ ПАСТИ!

СТАРИ ГРАД-НЕМА ПРЕДАЈЕ!

ОЈ ЗВЕЗДАРО, ЗВЕЗДАРО, ЗЕМЉО МОЈА ВОЉЕНА!сећања давних једини 
  
Пролазе векови, сећања  давних једини лекови,
Куд год да кренем теби се враћам поново,
Ко да ми отме из моје душе КРУГ ДВОЈКЕ!

Када сте задњи пут чули било ког политичара да је отишао са Врачара и круга двојке међ народ...

Не може бајо мој!Како да се напусти врачарски и староградски макијато, еспресо, са цеџењним лимуном или витаминским миксом или воћни чај. 
К'о да прља салонске ципеле оно тебра треба у неки Мајданпек да идем. Брате знаш где је Мајданпек и Бор?]]> ДОРЧОЛ ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ!

ВРАЧАР НЕ СМЕ ПАСТИ!

СТАРИ ГРАД-НЕМА ПРЕДАЈЕ!

ОЈ ЗВЕЗДАРО, ЗВЕЗДАРО, ЗЕМЉО МОЈА ВОЉЕНА!сећања давних једини 
  
Пролазе векови, сећања  давних једини лекови,
Куд год да кренем теби се враћам поново,
Ко да ми отме из моје душе КРУГ ДВОЈКЕ!

Када сте задњи пут чули било ког политичара да је отишао са Врачара и круга двојке међ народ...

Не може бајо мој!Како да се напусти врачарски и староградски макијато, еспресо, са цеџењним лимуном или витаминским миксом или воћни чај. 
К'о да прља салонске ципеле оно тебра треба у неки Мајданпек да идем. Брате знаш где је Мајданпек и Бор?]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-4865.html Thu, 14 Jul 2022 18:35:22 +0200 Шумадинац]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-4865.html
За почетак ево неких основних усева из своје бакче.....

]]>
За почетак ево неких основних усева из своје бакче.....

]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-4831.html Wed, 04 May 2022 21:17:17 +0200 Змај_Баћушка]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-4831.html
А пре тога да кажем и ово: 
Једном сам се са неким друштвом бавио мишљу да се направи неки бољи серијал од "Бољи живот а Баба се чешља" са тако, простим, једноставним причама са села. Без икакве претензије.

Оно.. да се испричају скоро као што су се и десиле.

Има један добар приповедач, чика Стева, из мог села. Пола румун, пола србин. Ма ни он није сигуран се које је стране границе. Али... кад он почне причу о сеоским догодовштинама, то је 100 боље од ТеВеа.

Једном смо тако претакали маст од мангулице код њега, а он почео причу о разним људима са којима се (за)десио уочи клања стоке крупног зуба. Тмурна тема, али баш то, као виц на гробљу, зачикават те да се засмејеш, и ... после једно пола сата, мислим да смо се сви држали за трбу' од смеја. Треба то знати и испричати. велики мајстор за приповедање  Чика Стева.

Румуни су чудан народ, али само ови наши, с ове стране границе. Они тамо у Румунији нису више ни Румуни, него - Европљани. То је друго. Румуни певају и кад псују. Све псовке им се римују. И важи правило  - што се више римује - то је гаднија, и треба се боље чувати, да не проради - бриса! (зна се).]]>
А пре тога да кажем и ово: 
Једном сам се са неким друштвом бавио мишљу да се направи неки бољи серијал од "Бољи живот а Баба се чешља" са тако, простим, једноставним причама са села. Без икакве претензије.

Оно.. да се испричају скоро као што су се и десиле.

Има један добар приповедач, чика Стева, из мог села. Пола румун, пола србин. Ма ни он није сигуран се које је стране границе. Али... кад он почне причу о сеоским догодовштинама, то је 100 боље од ТеВеа.

Једном смо тако претакали маст од мангулице код њега, а он почео причу о разним људима са којима се (за)десио уочи клања стоке крупног зуба. Тмурна тема, али баш то, као виц на гробљу, зачикават те да се засмејеш, и ... после једно пола сата, мислим да смо се сви држали за трбу' од смеја. Треба то знати и испричати. велики мајстор за приповедање  Чика Стева.

Румуни су чудан народ, али само ови наши, с ове стране границе. Они тамо у Румунији нису више ни Румуни, него - Европљани. То је друго. Румуни певају и кад псују. Све псовке им се римују. И важи правило  - што се више римује - то је гаднија, и треба се боље чувати, да не проради - бриса! (зна се).]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-4778.html Fri, 21 Jan 2022 18:38:43 +0100 stefab97]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-4778.html Већина мојих пријатеља су опседнути Корчагином, ал га ја избегавам колико могу због непријатног ентеријера (ако нас сместе поред бисте друга Тита, обавезно ми она послужи као чивилук).]]> Већина мојих пријатеља су опседнути Корчагином, ал га ја избегавам колико могу због непријатног ентеријера (ако нас сместе поред бисте друга Тита, обавезно ми она послужи као чивилук).]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-4728.html Wed, 27 Oct 2021 10:35:41 +0200 Шумадинац]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-4728.html https://www.caglas.rs/autohtone-sorte-ka...vocarstvo/]]> https://www.caglas.rs/autohtone-sorte-ka...vocarstvo/]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-4653.html Sun, 20 Jun 2021 16:11:55 +0200 Шумадинац]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-4653.html ]]> ]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-4618.html Thu, 22 Apr 2021 19:38:58 +0200 Mekenzi]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-4618.html Ја сам био скептик. Док ме други чланови форума нису убедили.

Узео сам из биљне апотеке Мајкину душицу, враниловку и хајдучку траву. Спремио сам и чај је испао екстра.

Тако да отварам тему за размену искустава, рецепата, са легалним травама , чајевима и осталим биљним светом..]]> Ја сам био скептик. Док ме други чланови форума нису убедили.

Узео сам из биљне апотеке Мајкину душицу, враниловку и хајдучку траву. Спремио сам и чај је испао екстра.

Тако да отварам тему за размену искустава, рецепата, са легалним травама , чајевима и осталим биљним светом..]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-3814.html Sun, 21 Apr 2019 10:30:22 +0200 Шумадинац]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-3814.html Прича о СРЕМУШУ - јединственој лековитој биљци на просторима Србије, која је 1992. године проглашена биљком године у Европи и спада у 4 планетарне биљке.



Предавање у СЦ "ИСКРА" Крагујевац

Сремуш на РАВНОЈ ГОРИ

]]> Прича о СРЕМУШУ - јединственој лековитој биљци на просторима Србије, која је 1992. године проглашена биљком године у Европи и спада у 4 планетарне биљке.



Предавање у СЦ "ИСКРА" Крагујевац

Сремуш на РАВНОЈ ГОРИ

]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-3698.html Sun, 17 Feb 2019 17:57:53 +0100 Mekenzi]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-3698.html

]]>

]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-3656.html Tue, 29 Jan 2019 12:11:43 +0100 Шумадинац]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-3656.html Ако се потрудите да га мало послушате и погледате, видјећете да он ипак има „људски лик“ и смјелост да допусти да се кроз његово медијско присуство преламају различити аспекти у ком живи наше друштво у овом тренутку




Пише: Владимир Коларић


Феномен јутјубера Баке Прасета дошао је у центар пажње шире јавности кад је, захваљујући метежу који је изазвао његов наступ у новосадском тржном центру, изашао из круга – углавном генерацијски (тинејџери) условљеног – медијског контекста. Поред моралне панике о „стању наше омладине“, догађај је скренуо пажњу на сам феномен „јутјубинга“, на његову велику популарност међу младима, и често прије недоумицу и збуњеност него јасно изражен негативан став код „родитељских генерација“.


ШТА ЈЕ ЈУТЈУБИНГ?

Јутјубинг је феномен чије зачетке можемо наћи тамо гдје су и зачеци ријалити програма – у скривеној камери, квизовима и све већем преплитању документарних и фикцијских садржаја на телевизији и филму. За разлику од ријалитија, који је прије свега телевизијски медиј, јутјубинг је везан за интернет.

Термин јутјубер означава произвођаче и актере садржаја намијењених искључиво овој врсти медијске перцепције, која омогућава институционално непосреднију производњу и конзумацију медијских садржаја – па и другачију комуникацију између актера и њихове публике (пратилаца) или публике међусобно – од оне које омогућавају други медији, укључујући и интернетске.

Популарност јутјубинга је повезана са трендом, већ деценијама присутним у умјетности и медијима, подстицања интерактивности и укидања границе (и квалитативне, често и функционалне разлике) између извођача и посматрача, поигравања између чињеничног и фиктивног, примата извођења (перформинга) над структурисаним наративом.

Јутјубери због тога стварају утисак припадности заједници којој се обраћају, од које се не разликују посебним способностима, умијећима и знањима, док је њихов „фиктивни“ лик формиран тако да ствара утисак максималне блискости са приватним ликом актера, мада се никада до краја не поистовјећују, што је важан дио комуникацијско-знаковне игре у форми јутјубинга.


ПОРОДИЧНА ПОЗАДИНА

На примјеру Баке Прасета, то би отприлике значило да Бака Прасе уједно и јесте и није поистовијећен са приватним ликом Богдана Илића – у његовом креирању коришћен је породични, генерацијски и шири друштвени контекст ком припада и Илићев приватни лик, али селекционисан, укрштен са широким спектром спољашњих медијских материјала и референци и у цјелини комуникацијски усмјерен и посредован функцијом обраћања генерацијски и културно јасно дефинисаној заједници прималаца.

Бака Прасе користи широк спектар поступака, од извођачки вјешто изведеног сопственог пара-фиктивног лика, преко креирања својеврсног „ортачког“ – али у његовом случају и породичног – микрокосмоса, гдје посебну улогу има околност да је отац Богдана Илића медијски прилично активан свештеник СПЦ са озбиљним и препознатим интелектуалним, умјетничким и друштвено-ангажованим бекграундом.


Гужва у тржном центру Биг у Новом Саду током Илићевог наступа; фото: standard.rs

Бака Прасе изводи и оригиналне хип-хоп нумере, али – сасвим у духу јутјубинга – не излазећи ван његових оквира и не постајући дио код нас прилично развијене и у посљедње вријеме све озбиљније изучаване хип-хоп сцене. Његова извођења одликује необавезност и релаксираност која онемогућава да се она сагледавају и као стандардне пародије – оне, као и све у јутјубингу, „и јесу и нису“, дјелујући као нешто што би могао да направи и свако други, тако да примаоци доживљавају да их је направио „један од нас“, што доприноси утиску пратилаца да је јутјубер неко са ким могу да комуницирају „на истом нивоу“.

Јутјубинг и његови појединачни производи свакако нису лишени ни начелне ни –конкретним поводима изазване – естетске или етичке контроверзе, али као такви предстваљају медијску форму усмјерену ка унутаргенерацијској комуникацији (распон година старости актера и већине њихових пратилаца може да варира, али никада превише) о којој не треба судити једнозначно. Као и сваки језик, она може послужити посредовању различитих идеја и вриједности, а начин њиховог исказивања је питање одређене естетске и комуникацијаке конвенције, и требало би га тако и схватити.


ЧЕМУ ТОЛИКО ЗГРАЖАВАЊЕ?

Баку Прасета зато не треба оправдавати доказивањем да он шири одређене у основи ипак позитивне и друштвено прихватљиве идеје, упркос повремено за многе друштвено неприхватљивог начина њиховог вербалног и визуелног изношења. Не треба га бранити ни чињеницом да је популаран, и да су „дјеца увијек у праву“. Не треба бити снисходљив. Међутим, заиста није лако схватити толику количину згражавања над његовим програмима, који свакако немају ону „боју и укус“ јасно усмјерене медијске манипулације неспорно скаредним садржајима, којима смо непрестано свједоци са насловних страница таблиода.

Бака Прасе, ако се потрудите да га мало послушате и погледате, ипак има „људски лик“ и смјелост да допусти да се кроз његово медијско присуство преламају различити аспекти у ком живи наше друштво у овом тренутку. Зашто не рећи да разговорима какав је онај о „дистрековању“ са оцем свештеником, који онима навикнутим на медијски форматиране дискусије могу изледати као неозбиљно и неосмишњено шегачење, значајно проширују поље овдашње јавне комуникације, јер гдје данас можете да чујете икакве – а камоли институционално и „моћнички“ нетуторисане – разговоре на заиста важне теме међугенерацијског јаза у конкретном српском друштву? Колико се они често воде и унутар самих породица?


Свештеник Ненад Илић са сином Богданом; фото: standard.rs

И гдје је у свој тој јутјуберској „баналности“ и „спонтаности“, видљиво оно важније од свих идеја и ставова, оваквих или онаквих: конкретно присуство конкретних људи, непосредно видљив и „присутан“ у основи добар однос између два људска бића, пред каквим би многи родитељи – укључујем ту и себе – итекако могли да се постиде? Умјесто да то буде оно што су видјели, да за то отворе очи, толики као да би једва чекали да се отац јавно одрекне сина и наметне му неки измаштани „традиционални“ ауторитет и „стави га на своје мјесто“. А заговарањем осуде умјесто љубави и прописаних образаца уместо аутентичног – и тиме увек промјенљивог и нестабилног – људског односа не доспијева се до истине, него до интриге и скандала. А тиме свакако не на странице које грију људска срца него у најбољем случају – на насловне стране таблиода.



ИН4С]]> Ако се потрудите да га мало послушате и погледате, видјећете да он ипак има „људски лик“ и смјелост да допусти да се кроз његово медијско присуство преламају различити аспекти у ком живи наше друштво у овом тренутку




Пише: Владимир Коларић


Феномен јутјубера Баке Прасета дошао је у центар пажње шире јавности кад је, захваљујући метежу који је изазвао његов наступ у новосадском тржном центру, изашао из круга – углавном генерацијски (тинејџери) условљеног – медијског контекста. Поред моралне панике о „стању наше омладине“, догађај је скренуо пажњу на сам феномен „јутјубинга“, на његову велику популарност међу младима, и често прије недоумицу и збуњеност него јасно изражен негативан став код „родитељских генерација“.


ШТА ЈЕ ЈУТЈУБИНГ?

Јутјубинг је феномен чије зачетке можемо наћи тамо гдје су и зачеци ријалити програма – у скривеној камери, квизовима и све већем преплитању документарних и фикцијских садржаја на телевизији и филму. За разлику од ријалитија, који је прије свега телевизијски медиј, јутјубинг је везан за интернет.

Термин јутјубер означава произвођаче и актере садржаја намијењених искључиво овој врсти медијске перцепције, која омогућава институционално непосреднију производњу и конзумацију медијских садржаја – па и другачију комуникацију између актера и њихове публике (пратилаца) или публике међусобно – од оне које омогућавају други медији, укључујући и интернетске.

Популарност јутјубинга је повезана са трендом, већ деценијама присутним у умјетности и медијима, подстицања интерактивности и укидања границе (и квалитативне, често и функционалне разлике) између извођача и посматрача, поигравања између чињеничног и фиктивног, примата извођења (перформинга) над структурисаним наративом.

Јутјубери због тога стварају утисак припадности заједници којој се обраћају, од које се не разликују посебним способностима, умијећима и знањима, док је њихов „фиктивни“ лик формиран тако да ствара утисак максималне блискости са приватним ликом актера, мада се никада до краја не поистовјећују, што је важан дио комуникацијско-знаковне игре у форми јутјубинга.


ПОРОДИЧНА ПОЗАДИНА

На примјеру Баке Прасета, то би отприлике значило да Бака Прасе уједно и јесте и није поистовијећен са приватним ликом Богдана Илића – у његовом креирању коришћен је породични, генерацијски и шири друштвени контекст ком припада и Илићев приватни лик, али селекционисан, укрштен са широким спектром спољашњих медијских материјала и референци и у цјелини комуникацијски усмјерен и посредован функцијом обраћања генерацијски и културно јасно дефинисаној заједници прималаца.

Бака Прасе користи широк спектар поступака, од извођачки вјешто изведеног сопственог пара-фиктивног лика, преко креирања својеврсног „ортачког“ – али у његовом случају и породичног – микрокосмоса, гдје посебну улогу има околност да је отац Богдана Илића медијски прилично активан свештеник СПЦ са озбиљним и препознатим интелектуалним, умјетничким и друштвено-ангажованим бекграундом.


Гужва у тржном центру Биг у Новом Саду током Илићевог наступа; фото: standard.rs

Бака Прасе изводи и оригиналне хип-хоп нумере, али – сасвим у духу јутјубинга – не излазећи ван његових оквира и не постајући дио код нас прилично развијене и у посљедње вријеме све озбиљније изучаване хип-хоп сцене. Његова извођења одликује необавезност и релаксираност која онемогућава да се она сагледавају и као стандардне пародије – оне, као и све у јутјубингу, „и јесу и нису“, дјелујући као нешто што би могао да направи и свако други, тако да примаоци доживљавају да их је направио „један од нас“, што доприноси утиску пратилаца да је јутјубер неко са ким могу да комуницирају „на истом нивоу“.

Јутјубинг и његови појединачни производи свакако нису лишени ни начелне ни –конкретним поводима изазване – естетске или етичке контроверзе, али као такви предстваљају медијску форму усмјерену ка унутаргенерацијској комуникацији (распон година старости актера и већине њихових пратилаца може да варира, али никада превише) о којој не треба судити једнозначно. Као и сваки језик, она може послужити посредовању различитих идеја и вриједности, а начин њиховог исказивања је питање одређене естетске и комуникацијаке конвенције, и требало би га тако и схватити.


ЧЕМУ ТОЛИКО ЗГРАЖАВАЊЕ?

Баку Прасета зато не треба оправдавати доказивањем да он шири одређене у основи ипак позитивне и друштвено прихватљиве идеје, упркос повремено за многе друштвено неприхватљивог начина њиховог вербалног и визуелног изношења. Не треба га бранити ни чињеницом да је популаран, и да су „дјеца увијек у праву“. Не треба бити снисходљив. Међутим, заиста није лако схватити толику количину згражавања над његовим програмима, који свакако немају ону „боју и укус“ јасно усмјерене медијске манипулације неспорно скаредним садржајима, којима смо непрестано свједоци са насловних страница таблиода.

Бака Прасе, ако се потрудите да га мало послушате и погледате, ипак има „људски лик“ и смјелост да допусти да се кроз његово медијско присуство преламају различити аспекти у ком живи наше друштво у овом тренутку. Зашто не рећи да разговорима какав је онај о „дистрековању“ са оцем свештеником, који онима навикнутим на медијски форматиране дискусије могу изледати као неозбиљно и неосмишњено шегачење, значајно проширују поље овдашње јавне комуникације, јер гдје данас можете да чујете икакве – а камоли институционално и „моћнички“ нетуторисане – разговоре на заиста важне теме међугенерацијског јаза у конкретном српском друштву? Колико се они често воде и унутар самих породица?


Свештеник Ненад Илић са сином Богданом; фото: standard.rs

И гдје је у свој тој јутјуберској „баналности“ и „спонтаности“, видљиво оно важније од свих идеја и ставова, оваквих или онаквих: конкретно присуство конкретних људи, непосредно видљив и „присутан“ у основи добар однос између два људска бића, пред каквим би многи родитељи – укључујем ту и себе – итекако могли да се постиде? Умјесто да то буде оно што су видјели, да за то отворе очи, толики као да би једва чекали да се отац јавно одрекне сина и наметне му неки измаштани „традиционални“ ауторитет и „стави га на своје мјесто“. А заговарањем осуде умјесто љубави и прописаних образаца уместо аутентичног – и тиме увек промјенљивог и нестабилног – људског односа не доспијева се до истине, него до интриге и скандала. А тиме свакако не на странице које грију људска срца него у најбољем случају – на насловне стране таблиода.



ИН4С]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-3247.html Fri, 29 Jun 2018 23:45:46 +0200 Ултрадесничар]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-3247.html [/img]

Ако је одговор потврдан ко су вам омиљани јунаци или како сада кажу клинци супер хероји ? ]]> [/img]

Ако је одговор потврдан ко су вам омиљани јунаци или како сада кажу клинци супер хероји ? ]]>