<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/" xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/">
	<channel>
		<title><![CDATA[Погледи форум - Српски великани ]]></title>
		<link>https://www.pogledi.rs/forum/</link>
		<description><![CDATA[Погледи форум - https://www.pogledi.rs/forum]]></description>
		<pubDate>Wed, 17 Jun 2026 10:54:16 +0000</pubDate>
		<generator>MyBB</generator>
		<item>
			<title><![CDATA[Милунка Савић - Најодликованија жена у историји ратовања]]></title>
			<link>https://www.pogledi.rs/forum/thread-4995.html</link>
			<pubDate>Sun, 09 Apr 2023 19:10:58 +0200</pubDate>
			<dc:creator><![CDATA[<a href="https://www.pogledi.rs/forum/member.php?action=profile&uid=3476">СРБ</a>]]></dc:creator>
			<guid isPermaLink="false">https://www.pogledi.rs/forum/thread-4995.html</guid>
			<description><![CDATA[<div class="bootbb-video-container" style="max-width:800px"><iframe width="800" height="450" src="//www.youtube-nocookie.com/embed/ccFiVcAYh-0" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe></div>]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="bootbb-video-container" style="max-width:800px"><iframe width="800" height="450" src="//www.youtube-nocookie.com/embed/ccFiVcAYh-0" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe></div>]]></content:encoded>
		</item>
		<item>
			<title><![CDATA[Саватије Божић]]></title>
			<link>https://www.pogledi.rs/forum/thread-4945.html</link>
			<pubDate>Mon, 09 Jan 2023 13:17:26 +0100</pubDate>
			<dc:creator><![CDATA[<a href="https://www.pogledi.rs/forum/member.php?action=profile&uid=1363">Шумадинац</a>]]></dc:creator>
			<guid isPermaLink="false">https://www.pogledi.rs/forum/thread-4945.html</guid>
			<description><![CDATA[<img src="https://i.postimg.cc/0jyxPmLT/IMG-fab4f657e9cbc87f424ad71b50093390-V.jpg" loading="lazy"  alt="[Слика: IMG-fab4f657e9cbc87f424ad71b50093390-V.jpg]" class="mycode_img img-responsive" /><br />
<br />
9. јануара 1860. (28. децембра 1859. године по јулијанском календару) у засеоку Гобеља села Врх код Рудна рођен је прота Саватије Божић. Школовао се у манастиру Студеници и као младић учествовао у српско-турским ратовима 1876-1878. Завршио је београдску Богословију. У периоду 1882-1884. године радио је као учитељ у варошици Рашки, а од 1884. до 1894. године службовао је као рашки парох. Године 1894. премештен је за пароха I краљевачке парохије. У Краљеву је активно учествовао у оснивању и раду бројних хуманих, културних и националних удружења попут „Управе за чување народног здравља“, Друштва Црвеног крста, Певачке дружине „Свети Сава“, а дуги низ година био је председник „Народне одбране“ и „Пољопривредног среског одбора среза Жичког“. Свесрдно се залагао за отварање гимназије у Краљеву, у којој је предавао веронауку. Један је од утемељивача природног лечилишта Матарушка Бања. За време ратова 1912-1915. године био је свештеник војне болнице, а у јануару 1916. године аустроугарске окупационе власти интернирале су га у логор Нежидер у Мађарској. Након Првог светског рата ангажовао се на поправци оштећења на храму Силаска Светог духа у Краљеву и у активностима Друштва Црвеног крста на збрињавању и помоћи сиромашнима. Одликован је чином протојереја, а од 1922. до 1935. године обављао је дужност архијерејског намесника среза Жичког. Носилац је одликовања „Златног ордена Црвеног крста“, „Напрсног крста“ и ордена „Белог орла V степена“. Умро је 1960. године у Краљеву, у 101. години живота.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<img src="https://i.postimg.cc/0jyxPmLT/IMG-fab4f657e9cbc87f424ad71b50093390-V.jpg" loading="lazy"  alt="[Слика: IMG-fab4f657e9cbc87f424ad71b50093390-V.jpg]" class="mycode_img img-responsive" /><br />
<br />
9. јануара 1860. (28. децембра 1859. године по јулијанском календару) у засеоку Гобеља села Врх код Рудна рођен је прота Саватије Божић. Школовао се у манастиру Студеници и као младић учествовао у српско-турским ратовима 1876-1878. Завршио је београдску Богословију. У периоду 1882-1884. године радио је као учитељ у варошици Рашки, а од 1884. до 1894. године службовао је као рашки парох. Године 1894. премештен је за пароха I краљевачке парохије. У Краљеву је активно учествовао у оснивању и раду бројних хуманих, културних и националних удружења попут „Управе за чување народног здравља“, Друштва Црвеног крста, Певачке дружине „Свети Сава“, а дуги низ година био је председник „Народне одбране“ и „Пољопривредног среског одбора среза Жичког“. Свесрдно се залагао за отварање гимназије у Краљеву, у којој је предавао веронауку. Један је од утемељивача природног лечилишта Матарушка Бања. За време ратова 1912-1915. године био је свештеник војне болнице, а у јануару 1916. године аустроугарске окупационе власти интернирале су га у логор Нежидер у Мађарској. Након Првог светског рата ангажовао се на поправци оштећења на храму Силаска Светог духа у Краљеву и у активностима Друштва Црвеног крста на збрињавању и помоћи сиромашнима. Одликован је чином протојереја, а од 1922. до 1935. године обављао је дужност архијерејског намесника среза Жичког. Носилац је одликовања „Златног ордена Црвеног крста“, „Напрсног крста“ и ордена „Белог орла V степена“. Умро је 1960. године у Краљеву, у 101. години живота.]]></content:encoded>
		</item>
		<item>
			<title><![CDATA[Упокојио се генерал Божидар Делић.]]></title>
			<link>https://www.pogledi.rs/forum/thread-4878.html</link>
			<pubDate>Tue, 23 Aug 2022 19:34:03 +0200</pubDate>
			<dc:creator><![CDATA[<a href="https://www.pogledi.rs/forum/member.php?action=profile&uid=4464">Лука Калиманац</a>]]></dc:creator>
			<guid isPermaLink="false">https://www.pogledi.rs/forum/thread-4878.html</guid>
			<description><![CDATA[Данас око 13 сати упокојио се генерал Божидар Делић.Боловао је дуго од рака.Умро је у Москви,где је требао да се оперише.Слава му и хвала.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[Данас око 13 сати упокојио се генерал Божидар Делић.Боловао је дуго од рака.Умро је у Москви,где је требао да се оперише.Слава му и хвала.]]></content:encoded>
		</item>
		<item>
			<title><![CDATA[Антоније „Анте“ Орешковић и Матија Бан]]></title>
			<link>https://www.pogledi.rs/forum/thread-4836.html</link>
			<pubDate>Mon, 09 May 2022 10:04:36 +0200</pubDate>
			<dc:creator><![CDATA[<a href="https://www.pogledi.rs/forum/member.php?action=profile&uid=0">Колективни.кривац</a>]]></dc:creator>
			<guid isPermaLink="false">https://www.pogledi.rs/forum/thread-4836.html</guid>
			<description><![CDATA[<div style="text-align: justify;" class="mycode_align">Анте Орешковић - можда није извикан, али је познат тамо где треба. Матија Бан – по њему је Баново Брдо (Београдско насеље) добило име. </div>
<div style="text-align: justify;" class="mycode_align">Обојица су оно што би ми данас рекли: „чистокрвни хрвати“. И обојица су дали немерљив допринос развоју – четништва. Матија Бан даде име: „четници“, и песмама усмери их у смеру „југославије“, а Анте Орешковић – све остало.</div>
<div style="text-align: justify;" class="mycode_align">А.О. је аутор - српске тајне службе. Кажу да је био србин, међутим, то је било то време кад су и католички Дубровчани били – католички Срби, па се време променило. Он је био католик, као Вук Мандушић, познат као страшан јунак из Горског Вијенца.</div>
<div style="text-align: justify;" class="mycode_align">Званична историја о њему је, наравно, доста шкрта. Наводно, у априлу 1862 на позив Михајла Обреновића, напушта Аустро-угарску и долази у Србију. Како је и на чији позив заиста дошао, о томе би се могло расправљати.</div>
<div style="text-align: justify;" class="mycode_align">Међутим, из раскошне биографије му се чита ... кроз богату интернационалну каријеру (кажу да је био део италијанског огранка масонерије, зване: „карбонари“) и везе са светском масонеријом он се некако: „препоручио“ Кнезу Михајлу, кога је надживео, као и Краља Милана и Краља Александра.</div>
<div style="text-align: justify;" class="mycode_align">По пријему у службу код Кнеза Михаила, одмах се прихвата „неуобичајених мисија“ уствари одмах ступа у оно што се зове данас „тајна служба“. </div>
<div style="text-align: justify;" class="mycode_align">Сви „зачетници“ четништва у Србији, они који су започели каријеру, уствари убиством српских краљемладенаца, су били махом - његови ђаци. (Апис и други).</div>
Ово је довољно за почетак. Овде има доста историјски образованијих од мене. Кога занима нек окачи још нешто, ако зна и има нешто поуздано.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div style="text-align: justify;" class="mycode_align">Анте Орешковић - можда није извикан, али је познат тамо где треба. Матија Бан – по њему је Баново Брдо (Београдско насеље) добило име. </div>
<div style="text-align: justify;" class="mycode_align">Обојица су оно што би ми данас рекли: „чистокрвни хрвати“. И обојица су дали немерљив допринос развоју – четништва. Матија Бан даде име: „четници“, и песмама усмери их у смеру „југославије“, а Анте Орешковић – све остало.</div>
<div style="text-align: justify;" class="mycode_align">А.О. је аутор - српске тајне службе. Кажу да је био србин, међутим, то је било то време кад су и католички Дубровчани били – католички Срби, па се време променило. Он је био католик, као Вук Мандушић, познат као страшан јунак из Горског Вијенца.</div>
<div style="text-align: justify;" class="mycode_align">Званична историја о њему је, наравно, доста шкрта. Наводно, у априлу 1862 на позив Михајла Обреновића, напушта Аустро-угарску и долази у Србију. Како је и на чији позив заиста дошао, о томе би се могло расправљати.</div>
<div style="text-align: justify;" class="mycode_align">Међутим, из раскошне биографије му се чита ... кроз богату интернационалну каријеру (кажу да је био део италијанског огранка масонерије, зване: „карбонари“) и везе са светском масонеријом он се некако: „препоручио“ Кнезу Михајлу, кога је надживео, као и Краља Милана и Краља Александра.</div>
<div style="text-align: justify;" class="mycode_align">По пријему у службу код Кнеза Михаила, одмах се прихвата „неуобичајених мисија“ уствари одмах ступа у оно што се зове данас „тајна служба“. </div>
<div style="text-align: justify;" class="mycode_align">Сви „зачетници“ четништва у Србији, они који су започели каријеру, уствари убиством српских краљемладенаца, су били махом - његови ђаци. (Апис и други).</div>
Ово је довољно за почетак. Овде има доста историјски образованијих од мене. Кога занима нек окачи још нешто, ако зна и има нешто поуздано.]]></content:encoded>
		</item>
		<item>
			<title><![CDATA[Нико Бартуловић]]></title>
			<link>https://www.pogledi.rs/forum/thread-4808.html</link>
			<pubDate>Wed, 23 Mar 2022 15:50:19 +0100</pubDate>
			<dc:creator><![CDATA[<a href="https://www.pogledi.rs/forum/member.php?action=profile&uid=1363">Шумадинац</a>]]></dc:creator>
			<guid isPermaLink="false">https://www.pogledi.rs/forum/thread-4808.html</guid>
			<description><![CDATA[<div class="bootbb-video-container" style="max-width:800px"><iframe width="800" height="450" src="//www.youtube-nocookie.com/embed/L8c82v8Sxhc" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe></div>]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="bootbb-video-container" style="max-width:800px"><iframe width="800" height="450" src="//www.youtube-nocookie.com/embed/L8c82v8Sxhc" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe></div>]]></content:encoded>
		</item>
		<item>
			<title><![CDATA[Милорад Екмечић]]></title>
			<link>https://www.pogledi.rs/forum/thread-4803.html</link>
			<pubDate>Sat, 19 Mar 2022 16:40:18 +0100</pubDate>
			<dc:creator><![CDATA[<a href="https://www.pogledi.rs/forum/member.php?action=profile&uid=1363">Шумадинац</a>]]></dc:creator>
			<guid isPermaLink="false">https://www.pogledi.rs/forum/thread-4803.html</guid>
			<description><![CDATA[<div class="bootbb-video-container" style="max-width:800px"><iframe width="800" height="450" src="//www.youtube-nocookie.com/embed/usea-7LD3Kk" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe></div>]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="bootbb-video-container" style="max-width:800px"><iframe width="800" height="450" src="//www.youtube-nocookie.com/embed/usea-7LD3Kk" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe></div>]]></content:encoded>
		</item>
		<item>
			<title><![CDATA[Проф. др Драгољуб Ђ. Кавран]]></title>
			<link>https://www.pogledi.rs/forum/thread-4773.html</link>
			<pubDate>Fri, 31 Dec 2021 16:54:26 +0100</pubDate>
			<dc:creator><![CDATA[<a href="https://www.pogledi.rs/forum/member.php?action=profile&uid=1942">zstoja</a>]]></dc:creator>
			<guid isPermaLink="false">https://www.pogledi.rs/forum/thread-4773.html</guid>
			<description><![CDATA[Никад чуо за овог чвека, скоро налетео на њега.<br />
<br />
<a href="https://www.novosti.rs/c/sport/ostali-sportovi/1038122/preminuo-dragoljub-kavran-legenda-crvena-zvezda" target="_blank" rel="noopener" class="mycode_url">https://www.novosti.rs/c/sport/ostali-sp...ena-zvezda</a><br />
<br />
<a href="https://royalfamily.org/cir/preminuo-dragoljub-%D0%BAavran-clan-%D0%BArunskog-saveta/" target="_blank" rel="noopener" class="mycode_url">https://royalfamily.org/cir/preminuo-dra...og-saveta/</a><br />
<br />
<span style="font-weight: bold;" class="mycode_b">ПРЕМИНУЛА ЛЕГЕНДА ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ: Његови подвизи су инспирисали култни филм </span><br />
20. 09. 2021. у 21:58ж<br />
<br />
ПРОФ. др Драгољуб Кавран, вишегодишњи председник ВК Црвена звезда. Био је врхунски спортиста и веслач. У Звезду је дошао 1949. гдине, а од 2000. године био је и председник клуба. <br />
<br />
ФОТО: Веслачки клуб Црвена звезда<br />
<br />
Клуб се од њега опростио саопштењем, а ми га у наставку преносимо у целости. <br />
- Обавештавамо вас да се Проф. др Драгољуб Кавран, вишегодишњи председник ВК Црвена звезда, упокојио у Господу, у недељу, 19. септембра 2021. године.<br />
Детаље око датума и места сахране, објавићемо накнадно.<br />
Проф Кавран био је дугогодишњи редовни професор Правног факултета у Београду. Као доктор правних наука предавао је и на факултетима у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Бања Луци, Загребу и Љубљани, на Универзитетима Западни Мичиген, Мичиген, Колумбија, Мисури, Фордам, Аризона, Северни Тексас, Небраска-Омаха у Америци, на Универзитету Карлтон у Канади, Универзитету у Милану, Манчестеру, Лисабону, Стокхолму…<br />
Учествовао је на више од 100 научних конференција и симпозијума у многим земљама Европе, Америке, Азије и Африке. Био је главни уредник и члан уредничких одбора неколико стручних часописа. Објавио је мноштво књига, уџбеника и монографија и око 260 студија, чланака и саопштења у часописима и научним публикацијама у земљи и иностранству.<br />
Био је потпредседник Кадровског комитета Светске асоцијације за управне науке, члан Друштва за јавну управу САД, Америчке академије за менаџмент и Академије за менаџмент Велике Британије, Председник Савеза стручних кадрова Југославије, Председник Савезне комисије за реорганизацију управе и директор Завода за високо образовање, Потпредседник Савезног савета гувернера. Као монархиста и лични пријатељ краљевске породице Карађорђевић, био је вишегодишњи члан Крунског савета.<br />
Годинама је радио као експерт Уједињених нација у Њујорку, а као вођа пројекта, радио је на реорганизацији државне управе у Бахреину, Индонезији, Јемену, Катару, Кини, Монголији, УАЕ, Зимбабвеу, и сарађивао на развоју и примени реорганизације управе у више од 40 земаља.<br />
Био је врхунски спортиста и веслач. У Звезду је дошао 1949. гдине, био је члан прве поставе четверца „Мачора“, екипе по којој је снимљен филм „Бал на води“.<br />
То је каријера Професора Каврана, импресивна и богата. Таквих је мало и у светским оквирима.<br />
Сво то огромно знање и искуство проф Кавран, као председник клуба од 2000, уложио је у ВК Црвена звезда – Београд<br />
Радили смо увек предано под његовим будним оком, а професор Кавран нам је објашњавао дубоки значај спорта, олимпизма и живота.<br />
Његове речи, увиди, искуство и бескрајно стрпљење били су драгоцена подршка у тешким и у добрим временима. У тешким, да лакше пребродимо и извучемо поуку, у добрим да се не погордимо и извучемо поуку!<br />
Од Клуба и сваког у Клубу понаособ никада није одустао, тражећи у свакоме добро и тражећи да свако буде добар и бољи и најбољи. На један позив, док би велики послови чекали, створио би се у Клубу, да помогне, да да правни савет, да посаветује, да присуствује тешким састанцима, да својим ауторитетом стане иза Клуба.<br />
Сада се опраштамо са нашим драгим председником. Нећемо рећи да је то губитак, јер ништа у вези са проф. Кавраном није губитак. Он је оставио велики траг својим радом у Клубу и велики траг у сваком од нас са којим је радио, и у будућим генерацијама које ћемо ми подучити на постулату: Немо фит цасу бонус: дисценда ест виртус. – Нико не постаје добар случајно: врлину треба учити, саопштено је из Веслачког клуба Црвена звезда.<br />
<br />
Биографија: <a href="http://nds.edu.rs/clanovi/prof-dr-dragoljub-kavran/" target="_blank" rel="noopener" class="mycode_url">http://nds.edu.rs/clanovi/prof-dr-dragoljub-kavran/</a>]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[Никад чуо за овог чвека, скоро налетео на њега.<br />
<br />
<a href="https://www.novosti.rs/c/sport/ostali-sportovi/1038122/preminuo-dragoljub-kavran-legenda-crvena-zvezda" target="_blank" rel="noopener" class="mycode_url">https://www.novosti.rs/c/sport/ostali-sp...ena-zvezda</a><br />
<br />
<a href="https://royalfamily.org/cir/preminuo-dragoljub-%D0%BAavran-clan-%D0%BArunskog-saveta/" target="_blank" rel="noopener" class="mycode_url">https://royalfamily.org/cir/preminuo-dra...og-saveta/</a><br />
<br />
<span style="font-weight: bold;" class="mycode_b">ПРЕМИНУЛА ЛЕГЕНДА ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ: Његови подвизи су инспирисали култни филм </span><br />
20. 09. 2021. у 21:58ж<br />
<br />
ПРОФ. др Драгољуб Кавран, вишегодишњи председник ВК Црвена звезда. Био је врхунски спортиста и веслач. У Звезду је дошао 1949. гдине, а од 2000. године био је и председник клуба. <br />
<br />
ФОТО: Веслачки клуб Црвена звезда<br />
<br />
Клуб се од њега опростио саопштењем, а ми га у наставку преносимо у целости. <br />
- Обавештавамо вас да се Проф. др Драгољуб Кавран, вишегодишњи председник ВК Црвена звезда, упокојио у Господу, у недељу, 19. септембра 2021. године.<br />
Детаље око датума и места сахране, објавићемо накнадно.<br />
Проф Кавран био је дугогодишњи редовни професор Правног факултета у Београду. Као доктор правних наука предавао је и на факултетима у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Бања Луци, Загребу и Љубљани, на Универзитетима Западни Мичиген, Мичиген, Колумбија, Мисури, Фордам, Аризона, Северни Тексас, Небраска-Омаха у Америци, на Универзитету Карлтон у Канади, Универзитету у Милану, Манчестеру, Лисабону, Стокхолму…<br />
Учествовао је на више од 100 научних конференција и симпозијума у многим земљама Европе, Америке, Азије и Африке. Био је главни уредник и члан уредничких одбора неколико стручних часописа. Објавио је мноштво књига, уџбеника и монографија и око 260 студија, чланака и саопштења у часописима и научним публикацијама у земљи и иностранству.<br />
Био је потпредседник Кадровског комитета Светске асоцијације за управне науке, члан Друштва за јавну управу САД, Америчке академије за менаџмент и Академије за менаџмент Велике Британије, Председник Савеза стручних кадрова Југославије, Председник Савезне комисије за реорганизацију управе и директор Завода за високо образовање, Потпредседник Савезног савета гувернера. Као монархиста и лични пријатељ краљевске породице Карађорђевић, био је вишегодишњи члан Крунског савета.<br />
Годинама је радио као експерт Уједињених нација у Њујорку, а као вођа пројекта, радио је на реорганизацији државне управе у Бахреину, Индонезији, Јемену, Катару, Кини, Монголији, УАЕ, Зимбабвеу, и сарађивао на развоју и примени реорганизације управе у више од 40 земаља.<br />
Био је врхунски спортиста и веслач. У Звезду је дошао 1949. гдине, био је члан прве поставе четверца „Мачора“, екипе по којој је снимљен филм „Бал на води“.<br />
То је каријера Професора Каврана, импресивна и богата. Таквих је мало и у светским оквирима.<br />
Сво то огромно знање и искуство проф Кавран, као председник клуба од 2000, уложио је у ВК Црвена звезда – Београд<br />
Радили смо увек предано под његовим будним оком, а професор Кавран нам је објашњавао дубоки значај спорта, олимпизма и живота.<br />
Његове речи, увиди, искуство и бескрајно стрпљење били су драгоцена подршка у тешким и у добрим временима. У тешким, да лакше пребродимо и извучемо поуку, у добрим да се не погордимо и извучемо поуку!<br />
Од Клуба и сваког у Клубу понаособ никада није одустао, тражећи у свакоме добро и тражећи да свако буде добар и бољи и најбољи. На један позив, док би велики послови чекали, створио би се у Клубу, да помогне, да да правни савет, да посаветује, да присуствује тешким састанцима, да својим ауторитетом стане иза Клуба.<br />
Сада се опраштамо са нашим драгим председником. Нећемо рећи да је то губитак, јер ништа у вези са проф. Кавраном није губитак. Он је оставио велики траг својим радом у Клубу и велики траг у сваком од нас са којим је радио, и у будућим генерацијама које ћемо ми подучити на постулату: Немо фит цасу бонус: дисценда ест виртус. – Нико не постаје добар случајно: врлину треба учити, саопштено је из Веслачког клуба Црвена звезда.<br />
<br />
Биографија: <a href="http://nds.edu.rs/clanovi/prof-dr-dragoljub-kavran/" target="_blank" rel="noopener" class="mycode_url">http://nds.edu.rs/clanovi/prof-dr-dragoljub-kavran/</a>]]></content:encoded>
		</item>
		<item>
			<title><![CDATA[Матија Бећковић]]></title>
			<link>https://www.pogledi.rs/forum/thread-4741.html</link>
			<pubDate>Fri, 12 Nov 2021 23:47:38 +0100</pubDate>
			<dc:creator><![CDATA[<a href="https://www.pogledi.rs/forum/member.php?action=profile&uid=1363">Шумадинац</a>]]></dc:creator>
			<guid isPermaLink="false">https://www.pogledi.rs/forum/thread-4741.html</guid>
			<description><![CDATA[<div class="bootbb-video-container" style="max-width:800px"><iframe width="800" height="450" src="//www.youtube-nocookie.com/embed/qbXp1xqu-dY" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe></div>]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="bootbb-video-container" style="max-width:800px"><iframe width="800" height="450" src="//www.youtube-nocookie.com/embed/qbXp1xqu-dY" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe></div>]]></content:encoded>
		</item>
		<item>
			<title><![CDATA[Милан Кашанин]]></title>
			<link>https://www.pogledi.rs/forum/thread-4717.html</link>
			<pubDate>Mon, 11 Oct 2021 12:03:07 +0200</pubDate>
			<dc:creator><![CDATA[<a href="https://www.pogledi.rs/forum/member.php?action=profile&uid=1363">Шумадинац</a>]]></dc:creator>
			<guid isPermaLink="false">https://www.pogledi.rs/forum/thread-4717.html</guid>
			<description><![CDATA["Имао сам тежак, али срећан живот, а она чега сам у њему имао најмање била је слобода. Од кога и од чега све нисам зависио, ко ми није све судио, шта све нисам дочекао од нечије мржње, у чијим све рукама није био мој живот"<br />
<br />
<br />
<div class="bootbb-video-container" style="max-width:800px"><iframe width="800" height="450" src="//www.youtube-nocookie.com/embed/RFbFA1VRUk4" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe></div>]]></description>
			<content:encoded><![CDATA["Имао сам тежак, али срећан живот, а она чега сам у њему имао најмање била је слобода. Од кога и од чега све нисам зависио, ко ми није све судио, шта све нисам дочекао од нечије мржње, у чијим све рукама није био мој живот"<br />
<br />
<br />
<div class="bootbb-video-container" style="max-width:800px"><iframe width="800" height="450" src="//www.youtube-nocookie.com/embed/RFbFA1VRUk4" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe></div>]]></content:encoded>
		</item>
		<item>
			<title><![CDATA[Воја Танкосић]]></title>
			<link>https://www.pogledi.rs/forum/thread-4658.html</link>
			<pubDate>Fri, 02 Jul 2021 13:45:54 +0200</pubDate>
			<dc:creator><![CDATA[<a href="https://www.pogledi.rs/forum/member.php?action=profile&uid=1363">Шумадинац</a>]]></dc:creator>
			<guid isPermaLink="false">https://www.pogledi.rs/forum/thread-4658.html</guid>
			<description><![CDATA[<div class="bootbb-video-container" style="max-width:800px"><iframe width="800" height="450" src="//www.youtube-nocookie.com/embed/Cs-tE7sHSBg" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe></div>]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="bootbb-video-container" style="max-width:800px"><iframe width="800" height="450" src="//www.youtube-nocookie.com/embed/Cs-tE7sHSBg" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe></div>]]></content:encoded>
		</item>
		<item>
			<title><![CDATA[Симеон Немањић, српски цар]]></title>
			<link>https://www.pogledi.rs/forum/thread-4226.html</link>
			<pubDate>Sat, 18 Jan 2020 06:06:53 +0100</pubDate>
			<dc:creator><![CDATA[<a href="https://www.pogledi.rs/forum/member.php?action=profile&uid=1604">Димитрије</a>]]></dc:creator>
			<guid isPermaLink="false">https://www.pogledi.rs/forum/thread-4226.html</guid>
			<description><![CDATA[Српско царство Симеона Немањића је била средњовековна српско-грчка држава која ја настала поделом Српског царства непосредно након смрти цара Стефана Душана (1355), када је његов млађи брат, деспот Симеон Немањић, дотадашњи намесник југозападних области Српског царства, иступио као претендент на царску власт наспрам легитимног цара Стефана Уроша V, што је током наредних година довело до трајне поделе и стварања посебног српско-грчког царства са седиштем у граду Трикали у Тесалији.<br />
<br />
<br />
<br />
Историја<br />
<br />
<br />
Цара Душана је на српском престолу 1355. године наследио син Урош. У време Урошеве владавине, Душанов полубрат Симеон Немањић се проглашава за цара у Костуру. Симеон Немањић је освојио Епир и Тесалију и образовао нову државу — посебно царство, као и нову грану династије. 1359. године, ова држава је обухватала Тесалију и Епир. Пре битке на Марици (1371. године), обухватала је Тесалију, Епир и територију данашње Албаније.<br />
<br />
Симеоново царство је надживело Урошево, које престаје да постоји 1371. године. Симеона је на престолу, након смрти (1371. године) наследио син Јован Урош, који је, након кратке владавине, абдицирао и повукао се у монашки живот. Њему је, током владавине, било потчињено неколико деспотовина и неколико деспота, али му се царевина потом распала на многе мање државице. Иако је ова држава настала од територија које су раније биле у саставу Српског царства и имала владара српског порекла, као и српску аристократију, била је лоцирана на претежно грчким етничким територијама и имала је претежно грчки карактер. Након завршетка владавине Јована Уроша, у Тесалији је успостављена Грчко-српска кнежевина, којом су владали Алексије и Манојло Филантропен, по народности Грци.<br />
<br />
<br />
<br />
Називи државе<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
За ову државу се у литератури употребљавају различити називи: "царство Симеона-Синише", "царство Симеона Палеолога","Симеоново царство","држава Симеона Уроша Палеолога","Синишина држава", итд.<br />
<br />
Титуле владара<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
Симеон Немањић се прогласио за цара и самодршца и титулисао „царем Ромеја (Грка) и Србије“, „царем Ромеја и Срба“ или „царем Ромеја и Срба и све Албаније“. Симеонов син Јован Урош је такође носио титулу „цара Грка и Срба“.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[Српско царство Симеона Немањића је била средњовековна српско-грчка држава која ја настала поделом Српског царства непосредно након смрти цара Стефана Душана (1355), када је његов млађи брат, деспот Симеон Немањић, дотадашњи намесник југозападних области Српског царства, иступио као претендент на царску власт наспрам легитимног цара Стефана Уроша V, што је током наредних година довело до трајне поделе и стварања посебног српско-грчког царства са седиштем у граду Трикали у Тесалији.<br />
<br />
<br />
<br />
Историја<br />
<br />
<br />
Цара Душана је на српском престолу 1355. године наследио син Урош. У време Урошеве владавине, Душанов полубрат Симеон Немањић се проглашава за цара у Костуру. Симеон Немањић је освојио Епир и Тесалију и образовао нову државу — посебно царство, као и нову грану династије. 1359. године, ова држава је обухватала Тесалију и Епир. Пре битке на Марици (1371. године), обухватала је Тесалију, Епир и територију данашње Албаније.<br />
<br />
Симеоново царство је надживело Урошево, које престаје да постоји 1371. године. Симеона је на престолу, након смрти (1371. године) наследио син Јован Урош, који је, након кратке владавине, абдицирао и повукао се у монашки живот. Њему је, током владавине, било потчињено неколико деспотовина и неколико деспота, али му се царевина потом распала на многе мање државице. Иако је ова држава настала од територија које су раније биле у саставу Српског царства и имала владара српског порекла, као и српску аристократију, била је лоцирана на претежно грчким етничким територијама и имала је претежно грчки карактер. Након завршетка владавине Јована Уроша, у Тесалији је успостављена Грчко-српска кнежевина, којом су владали Алексије и Манојло Филантропен, по народности Грци.<br />
<br />
<br />
<br />
Називи државе<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
За ову државу се у литератури употребљавају различити називи: "царство Симеона-Синише", "царство Симеона Палеолога","Симеоново царство","држава Симеона Уроша Палеолога","Синишина држава", итд.<br />
<br />
Титуле владара<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
Симеон Немањић се прогласио за цара и самодршца и титулисао „царем Ромеја (Грка) и Србије“, „царем Ромеја и Срба“ или „царем Ромеја и Срба и све Албаније“. Симеонов син Јован Урош је такође носио титулу „цара Грка и Срба“.]]></content:encoded>
		</item>
		<item>
			<title><![CDATA[Милан Будимир]]></title>
			<link>https://www.pogledi.rs/forum/thread-3896.html</link>
			<pubDate>Sun, 30 Jun 2019 15:20:43 +0200</pubDate>
			<dc:creator><![CDATA[<a href="https://www.pogledi.rs/forum/member.php?action=profile&uid=2009">пек.</a>]]></dc:creator>
			<guid isPermaLink="false">https://www.pogledi.rs/forum/thread-3896.html</guid>
			<description><![CDATA[<a href="https://balkanskageopolitika.com/2019/06/29/milan-budimir-1891-1975-znameniti-naucnik-i-ucitelj-u-tradicijskom-smislu-najdublji-damari-balkana/" target="_blank" rel="noopener" class="mycode_url">https://balkanskageopolitika.com/2019/06...i-balkana/</a>]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<a href="https://balkanskageopolitika.com/2019/06/29/milan-budimir-1891-1975-znameniti-naucnik-i-ucitelj-u-tradicijskom-smislu-najdublji-damari-balkana/" target="_blank" rel="noopener" class="mycode_url">https://balkanskageopolitika.com/2019/06...i-balkana/</a>]]></content:encoded>
		</item>
		<item>
			<title><![CDATA[Војин Поповић - Војвода Вук]]></title>
			<link>https://www.pogledi.rs/forum/thread-3601.html</link>
			<pubDate>Wed, 02 Jan 2019 01:42:25 +0100</pubDate>
			<dc:creator><![CDATA[<a href="https://www.pogledi.rs/forum/member.php?action=profile&uid=1971">Неда</a>]]></dc:creator>
			<guid isPermaLink="false">https://www.pogledi.rs/forum/thread-3601.html</guid>
			<description><![CDATA[Четнички војвода Војин Поповић, познатији као Војвода Вук<br />
<br />
<div class="bootbb-video-container" style="max-width:800px"><iframe width="800" height="450" src="//www.youtube-nocookie.com/embed/NAK4NFPEYTo" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe></div>
<br />
(И ово је један од мојих 413 кратких филмова из пројекта БЕОГРАДСКИ СПОМЕНАРНИК)...]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[Четнички војвода Војин Поповић, познатији као Војвода Вук<br />
<br />
<div class="bootbb-video-container" style="max-width:800px"><iframe width="800" height="450" src="//www.youtube-nocookie.com/embed/NAK4NFPEYTo" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe></div>
<br />
(И ово је један од мојих 413 кратких филмова из пројекта БЕОГРАДСКИ СПОМЕНАРНИК)...]]></content:encoded>
		</item>
		<item>
			<title><![CDATA[Њ.К.В. Принц Томислав Карађорђевић]]></title>
			<link>https://www.pogledi.rs/forum/thread-3240.html</link>
			<pubDate>Tue, 26 Jun 2018 19:41:49 +0200</pubDate>
			<dc:creator><![CDATA[<a href="https://www.pogledi.rs/forum/member.php?action=profile&uid=1737">Mario</a>]]></dc:creator>
			<guid isPermaLink="false">https://www.pogledi.rs/forum/thread-3240.html</guid>
			<description><![CDATA[Томислав Карађорђевић је био југословенски принц, други син краља Александра I Карађорђевића и краљице Марије, брат последњег југословенског краља Петра II Карађорђевића.<br />
<img src="https://s22.postimg.cc/l47gjl7f3/image.jpg" loading="lazy"  alt="[Слика: image.jpg]" class="mycode_img img-responsive" /><br />
Рођен је 19. јануара, 1928. године у Београду, на Богојављење по јулијанском календару, у 1 сат, као други син краља тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевине Југославије), Александра I Карађорђевића.<br />
Крштен је 25. јануара у посебном салону Новог двора. Његовом крштењу приствовао је Стјепан Радић који је предложио два хрватска имена Звонимир и Томислав јер је први краљев син Петар добио српско име. Краљ Александар I се одлучио за име Томислав на шта је Радић пожелео да Карађорђевићи живе сто година. <br />
Током Другог светског рата, постојале су иницијативе од стране тадашњег СССР према југословенској Влади у избеглиштву да краљевић Томислав заузме југословенски престо уместо свог старијег брата, краља Петра II, што се, међутим, није десило.<br />
<br />
Оженио се 7. јуна 1957. у Залему (Баден, Западна Немачка), принцезом Маргаритом од Бадена, са којом је добио сина Николу и ћерку Катарину.<br />
После развода 1982. године, оженио се исте године девојком из суседства, Линдом Мери Бони, с којом има два сина, Ђорђа и Михаила.<br />
<br />
Одликовања Њ.К.В. Принца Томислава Карађорђевића:<br />
<img src="https://s22.postimg.cc/kmgwhowzz/Untitled-1.jpg" loading="lazy"  alt="[Слика: Untitled-1.jpg]" class="mycode_img img-responsive" />]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[Томислав Карађорђевић је био југословенски принц, други син краља Александра I Карађорђевића и краљице Марије, брат последњег југословенског краља Петра II Карађорђевића.<br />
<img src="https://s22.postimg.cc/l47gjl7f3/image.jpg" loading="lazy"  alt="[Слика: image.jpg]" class="mycode_img img-responsive" /><br />
Рођен је 19. јануара, 1928. године у Београду, на Богојављење по јулијанском календару, у 1 сат, као други син краља тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевине Југославије), Александра I Карађорђевића.<br />
Крштен је 25. јануара у посебном салону Новог двора. Његовом крштењу приствовао је Стјепан Радић који је предложио два хрватска имена Звонимир и Томислав јер је први краљев син Петар добио српско име. Краљ Александар I се одлучио за име Томислав на шта је Радић пожелео да Карађорђевићи живе сто година. <br />
Током Другог светског рата, постојале су иницијативе од стране тадашњег СССР према југословенској Влади у избеглиштву да краљевић Томислав заузме југословенски престо уместо свог старијег брата, краља Петра II, што се, међутим, није десило.<br />
<br />
Оженио се 7. јуна 1957. у Залему (Баден, Западна Немачка), принцезом Маргаритом од Бадена, са којом је добио сина Николу и ћерку Катарину.<br />
После развода 1982. године, оженио се исте године девојком из суседства, Линдом Мери Бони, с којом има два сина, Ђорђа и Михаила.<br />
<br />
Одликовања Њ.К.В. Принца Томислава Карађорђевића:<br />
<img src="https://s22.postimg.cc/kmgwhowzz/Untitled-1.jpg" loading="lazy"  alt="[Слика: Untitled-1.jpg]" class="mycode_img img-responsive" />]]></content:encoded>
		</item>
		<item>
			<title><![CDATA[Милева Марић Ајнштајн]]></title>
			<link>https://www.pogledi.rs/forum/thread-3145.html</link>
			<pubDate>Thu, 19 Apr 2018 13:31:36 +0200</pubDate>
			<dc:creator><![CDATA[<a href="https://www.pogledi.rs/forum/member.php?action=profile&uid=1719">Ултрадесничар</a>]]></dc:creator>
			<guid isPermaLink="false">https://www.pogledi.rs/forum/thread-3145.html</guid>
			<description><![CDATA[[img]<a href="https://postimages.org/" target="_blank" rel="noopener" class="mycode_url"><img src="https://s18.postimg.cc/qcbvx4k49/Albert_Ajnstajni_Mileva_Maric_Ajnstajn.jpg" loading="lazy"  alt="[Слика: Albert_Ajnstajni_Mileva_Maric_Ajnstajn.jpg]" class="mycode_img img-responsive" /></a>[/img]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[[img]<a href="https://postimages.org/" target="_blank" rel="noopener" class="mycode_url"><img src="https://s18.postimg.cc/qcbvx4k49/Albert_Ajnstajni_Mileva_Maric_Ajnstajn.jpg" loading="lazy"  alt="[Слика: Albert_Ajnstajni_Mileva_Maric_Ajnstajn.jpg]" class="mycode_img img-responsive" /></a>[/img]]]></content:encoded>
		</item>
	</channel>
</rss>